Šta su to gradovi za ubice (gradovi utočišta) u Starom zavetu? Knjiga Jošue (Isusa) sina Navinovog, 20 poglavlje

Šta su to gradovi za ubice (gradovi utočišta) u Starom zavetu? - Knjiga Jošue (Isusa) sina Navinovog, 20 poglavlje. Krajnje čudan zakon, ali u njemu se nalaze dragocene lekcije za nas danas. 

Tekst koji obrađujem u današnjem tekstu je nastavak prethodnog bloga. 

U blogu koji možete pročitati OVDE, obradio sam tekst od 9 do 19 glave. Opisano je kako je tekla podela obećane zemlje Palestine po vođstvom Jošue sina Navinovog i kako je jedanaest plemena dobilo zemlju da se na njoj naseli. 

Danas nastavak priče -  piše kako je tekla podela gradova koji su imali posebnu namenu – gradovi utočišta i gradovi namenjeni Levijevom plemenu (21 poglavlje). 

GRADOVI ZA UBICE – NAŠE UTOČIŠTE

Knjiga Jošue (Isusa) sina Navinovog, 9-19 poglavlje - Kakav je tvoj Bog ili s kim ideš kroz život?

Jošua 10-19. poglavlje - propoved "Kakav je tvoj Bog ili s kim ideš kroz život?"

Tekst pokriva veliki deo teksta od 9 poglavlja iz razloga da je tu uglavnom opisana podela zemlje među plemenima Izraela. Današnji tekst velikim delom se bavi 10-tim poglavljem, tj bitkom između Judeja i Hananejaca... a nama postavlja pitanje - Kakav je naš Bog?

Tekst o kome ću danas pisati opisuje proces osvajanja obećane zamlje Palestine. Bog je obećao Izraelcima da će im dati zemlju u kojoj će se nastaniti. Napisao sam 61 tekst na prvih 9 poglavlja ove knjige, i poslednji tekst pod naslovom "Kako obeležavaš svoje pobede, možete pronaći OVDE.

Knjiga je prepuna opisa bitaka a posebno današnji tekst - u njemu se govori o trinaest bitaka, i osvajanja gradova; mnogo borbe i krvoprolića. 

Da li obeležavaš svoje pobede? - Vera na delu 61. dan - Jošua 9

Da li obeležavaš svoje pobede? - vera na delu 61. dan. Jošua obeležava osvajanje Jerihona i Gaja, kao i početak osvajanja obećane zemlje. Prethodni tekst o pobedi nad Gajanima možete pročitati OVDE. O tome kako slaviti i zašto u opšte slaviti pobede, u današnjem tekstu. Takođe, u ovom tekstu KaHristu proslavlja poseban jubilej - 150.000 pročitanih tekstova.

Proslava na gori Eval 
³¹Tada Isus načini oltar Gospodu Bogu Izrailjevom na gori Evalu, ³¹kao što beše zapovedio Mojsije sluga Gospodnji sinovima Izrailjevim, kao što piše u knjizi zakona Mojsijevog, oltar od celog kamenja, preko kog nije prevučeno gvožđe; i prinesoše na njemu žrtve paljenice Gospodu, i prinesoše žrtve zahvalne. 

³²I prepisa onde na kamenju zakon Mojsijev, koji je napisao sinovima Izrailjevim. ³³I sav Izrailj i starešine njegove i upravitelji i sudije njegove stadoše s obe strane kovčega, prema sveštenicima Levitima, koji nošahu kovčeg zaveta Gospodnjeg, i stranac i domorodac; polovina prema gori Garizinu a polovina prema gori Evalu, kao što beše zapovedio Mojsije sluga Gospodnji da blagoslovi narod Izrailjev najpre. 

³⁴I potom pročita sve reči zakona, blagoslov i prokletstvo, sve kako je napisano u knjizi zakona. ³⁵Ne bi ni jedne reči od svega što je Mojsije napisao, koje ne pročita Isus pred svim zborom Izrailjevim, i ženama i decom i strancima koji iđahu među njima.

4 lekcije o lakomislenosti - kako da ne padnemo u zamku (Vera na delu 60)

4 lekcije o lakomislenosti - kako da ne padnemo u zamku (Vera na delu 60). Šta je lakomislenost? Kako se  lakomislenost razlikuje od radoznalosti? Šta nas uči tekst  iz knjige Jošuine,  9 poglavlje o lakomislenosti i kako izbeći njene zamke?

Razlika lakomislenost i radoznalost?
Kažu da je radoznalost ubila mačku. Uvek sam mrzeo taj izraz. Pogrešan je. Radoznalost je sjajna osobina. Radoznalost vodi do učenja novih stvari, i preispitivanja starog saznanja. Smatram da je to jedna od osobina koja odražava Božiji lik na nama. 

Problem je u nečem drugom - lakomislenosti. Lakomislenost je kada uradimo nešto, ne razmišljajući puno o tome šta radimo. Lakomislenost nije jednaka radoznalosti. Radoznalost koristi mozak, a lakomislenost, pa sama reč dovoljno govori - lako misli tj prazna glava. 

• Pre nego nastavite čitanje, ima jednu molbu za vas. Podržite blog KaHristu, tako što će te podeliti ovaj tekst  na društvenim mrežama.  

Da li sam u duhovnom šablonu? - Vera na delu 59 dan - Knjiga Jošue 9.

Da li sam u duhovnom šablonu? - Vera na delu 59 dan - Knjiga Jošue 9. Ovo  je 59 dan mog pisanja na knjigu Jošuinu. Knjiga polako menja tok, kao kada reka siđe sa planine, i umesto brzine, postane silna, široka, razlivena. Međutim, još uvek tekst pokreće značajna pitanja - da li smo sebe stavili u duhovni šablon ili smo spremni na Božije delovanje?

Danas počinjem 9 poglavlje ove knjige, ali i dalje je priča o gradu Gaj. Prethodni tekst, koji se bavi porazom kod ovog grada, možete pročitati OVDE. 

Kako su Gajani poraženi?

Tekst pred nama je popravni ispit, i prikazuje lukavu zamku koju su Gajanima postavili Bog i Judeji. Zamka je bila sledeća (1-8 stih):

Iza toga reče Gospod Isusu: Ne boj se i ne plaši se; uzmi sa sobom sav narod što je za boj, pa ustani i idi na Gaj; evo predadoh ti u ruke cara gajskog i narod njegov i grad njegov i zemlju njegovu. I učini s Gajem i carem njegovim kako si učinio s Jerihonom i njegovim carem; ali plen iz njega i stoku njegovu razgrabite za se. Namesti zasedu iza grada. 

I usta Isus i sav narod što beše za boj, da idu na Gaj; i izabra Isus trideset hiljada junaka, i posla ih noću;  I zapovedi im govoreći: Gledajte vi koji ćete biti u zasedi iza grada, da ne budete vrlo daleko od grada, nego budite svi gotovi.  A ja i sav narod što je sa mnom primaknućemo se ka gradu; pa kad oni izađu pred nas, mi ćemo kao i pre pobeći ispred njih.  Te će oni poći za nama dokle ih ne odvojimo od grada, jer će reći: Beže ispred nas kao i pre. I mi ćemo bežati ispred njih. 

Tada vi izađite iz zasede i isterajte iz grada šta bude ostalo. Jer će vam ga dati Gospod Bog vaš u ruke.  A kad uzmete grad, zapalite ga ognjem; po reči Gospodnjoj učinite. Eto, zapovedio sam vam.

• Pre nego nastavite čitanje, učinite mi uslugu - podržite blog KaHristu tako što će te se prijaviti u listu čitalaca. Opcija za prijavu je sa strane (PC) ili ispod teksta (mobilni), pored slikica prijavljenih čitalaca. 

Bog i Judeji su smisli zamku. Deo vojske će se sakriti noću u blizini Gaja, a deo će se pretvarati da ponavljaju prethodnu grešku. Prići će gradu, pretvarati se da gube bitku i da su u panici, izazvati neprijatelja da ih juri, i onda napraviti makazice - samleti ih zajedno sa grupom koja je ostala sakrivena.

Neprijatelj će navaliti kao reka, ali Gospod stoji nad poplavom - Vera na delu 57 dan

Neprijatelj će navaliti kao reka, ali Gospod stoji nad poplavom - Vera na delu, 57 dan. Razmišljam i dalje o prirodi poraza i izlazu koji nam je obezbeđen. U današnjem tekstu, želim da nam ukažem na najveću laž - da je zatvor još uvek zaključan... 

Na samim početcima mog putovanja vere, pre dosta godina, dobio sam knjigu „Nisam besan na Boga“, od Dejvida Vilkersona. Na kraju knjige se nalazio njegovo razmišljanje o padu. Osnova je bio stih: Jer će neprijatelj navaliti kao reka, a Duh će Gospodnji podignuti zastavu nasuprot njemu(Isaija 59,19). Drugim rečima, Gospod stoji nad poplavom.

Naš neprijatelj i njegovo oružje protiv nas

Realnost koju nas uči Sveto pismo, jeste da mi imamo neprijatelja, đavola koji na nas navali kao reka. Pismo govori da neprijatelj dolazi samo da uništi i ubije. 

Jučerašnja pobeda ne garantuje današnju: lekcija o tri mere opreza - Vera na delu 54 dan (Knjiga Jošue 7)

Jučerašnja pobeda na garantuje današnju: lekcija o tri mere opreza - Vera na delu 54 dan. Knjiga Jošue sina Navinovog, 7 poglavlje. Najranjiviji smo za pad neposredno posle pobede. Tekst iznosi 3 lekcije šta su opasnosti sa kojima se suočavamo posle pobede. 

Jučerašnja pobeda ne garantuje pobedu danas. Pobeda u Jerihonu nije obezbedila Judejima pobedu u Gaju. To što su sledili Boga u Jerihonu nije vodilo tome da slede Boga u Gaju. 

A Gospod reče Jošui: Ustani, šta si pao na svoje lice. Zgrešio je Izrailj, i prestupio Savez moj, jer uzeše od prokletih stvari, i ukradoše, i sakriše, i staviše u svoje stvari. Jošua 7.10-11.

Hrišćanin ne može živeti od stare slave. To što smo uradili dobre poteze u prošlosti ne dovodi nas u situaciju da postanemo bezgrešni.

Neko je rekao: Božiji narod nikada nije ranjiviji, nikada nije u većoj opasnosti nego neposredno posle pobede. Drugi rečima - najranjiviji smo baš u momentima kada nas Bog posebno koristi. Neposredno posle toga možemo jako da padnemo.

Da li tuđi greh može ukrasti blagoslov od mene? - razlozi poraza (Vera na delu - 53 dan)

Da li tuđi greh može ukrasti blagoslov od mene? - razlozi poraza (Vera na delu - 53 dan)

Uzroci poraza mogu biti različiti. Nekada je razlog naša pogrešna procena. Drugi put razlog može biti nepouzdani saradnici. Razlog za poraz mogu biti i okolnosti, prirodne katastrofe. ... U današnjem blogu interesuje me razlog za poraz opisan u knjizi Jošue sina Navinova, 7 poglavlje. Takođe, da li mi danas možemo doživeti slično? 

Možda vi znate još neki razlog za poraz? Napišite ga u komentaru. 

U knjizi Jošue, 7 poglavlje, Judeji su posle serije neverovatnih pobeda doživeli šok. Mnogo slabiji neprijatelj ih je porazio. Neočekivano. Judeji i Jošua su u šoku, i o tome sam pisao u tekstu - Šta kada posle pobede usledi poraz? (vidi link). 

Šta kada posle pobede doživiš poraz? - Jošua sin Navinov 7 poglavlje - Vera na delu 52 dan

Šta kada posle pobede doživiš poraz? - Jošua sin Navinov 7 poglavlje - Vera na delu 52 dan. Sedmo poglavlje je poglavlje o porazu. Da li uvek posle pobede sledi poraz? U današnjem tekstu me interesuje Jošuina reakcija na prvi poraz u njegovom vođstvu. 

Tekst koji danas sledi pokreće interesantne misli. Ako pratite seriju Vera na delu, videli ste da svi tekstovi koje smo do sada obrađivali govore o uspesima Judeja (prethodni tekst , o simbolici trube u knjizi Jošue, možete pročitati OVDE). Doživljavali su čudo za čudom a sada odjednom poraz. U momentu kada najmanje očekuju Jevreji su poraženi. Pitanje koje postavljam jeste - da li je u današnjem tekstu oslikano prokletstvo ljudskog roda, da u našim životima posle uspeha uvek mora doći poraz?

Mika Antić, novosadski pesnik, razmišlja o tom problemu u sledećoj pesmi:

Kad zatrubi truba: simbolika trube u Starom zavetu - Vera na delu 51

Kad zatrubi truba: simbolika trube u Starom zavetu - Vera na delu 51.
Truba je jedan od najstarijih instrumenata na svetu (možda su samo bubnjevi stariji). Forma se menjala, ali je zvuk trube uvek znak za značajna dela - juriš, postrojavanje, najava značajnog događaja, radost. Koja značajna dela truba najavljuje u Svetom pismu? I koja je njena simbolika?

U knjizi Jošue, 6 poglavlje, opisano je rušenje Jerihona (Objašnjenje o tom događaju možete pronaći OVDE). Šest dana su Judeji u tišini obilazili zidove grada Jerihona, a sedmi dan...

4 Sedam sveštenika nosiće sedam truba glasnih pred kovčegom; sedmoga dana obići ćete okolo grada sedam puta i sveštenici će trubiti u trube. 5 Čim zatrube trube glasne, čim čujete glas od truba, povikaće ceo narod iz glasa. Tad će zidovi gradski popadati i narod će ulaziti, svaki preda se.

Truba je zatrubila, zidine su pale. Čitao sam više puta komentare da su zidine pale zbog posebne rezonance zvuka... kao kada vojska maršira preko mosta pa rezonanca sruši most... ili operski pevač kada glasom razbije čašu. Međutim, nema potrebe za naučnom fantastikom u ovom slučaju. 

Kako razumeti da Božiji sluga proklinje grad? - Dan 50, Vera na delu

Kako razumeti čin u kojem Božiji sluga proklinje grad? U čemu je moć njegovih reči? Zašto Bog to dopušta? Jer Jošua proklinje grad Jerihon... i mi vidimo da je prokletstvo pogodilo grad.

Kako razumeti izjavu da je nešto prokleto? Juče sam pisao da sa stanovišta Svetog pisma ne smemo pridati pojmu prokletstva magijsko značenje. O tome možete pročitati u tekstu pod naslovom: Proklinjanje Jerihona objašnjava šta je to prokletstvo(vidi link). Pisao sam o tome da ni jedan predmet ne može biti proklet sam po sebi. 

Međutim, u tekstu se pojavljuje još jedan primer prokletstva. Na kraju teksta o uništavanju Jerihona, mi čitamo sledeće reči:

26. U to vreme prokle Jošua govoreći: Proklet da je pred Gospodom čovek koji bi ustao da gradi ovaj grad Jerihon! Na prvencu svom osnovao ga, i na mezimcu svom postavio mu vrata!

Proklinjanje Jerihona objašnjava kako razumeti šta je to prokletstvo - Vera na delu, 49 dan

Šta je to prokletstvo? 

Proklinjanje Jerihona objašnjava kako razumeti šta je to prokletstvo. Događaj o kome pišem se nalazi u knjizi Jošue sina Navinova 6 poglavlje, u tekstu o drevnom gradu Jerihonu. U čemu je razlika između prokletstva i magije? I zašto je magija zabranjena u Svetom pismu? 

Kako razumeti izjavu da je nešto prokleto? Sa stanovšta Svetog pisma, pogrešno je da pridajemo tom pojmu magijsko značenje. Magijski je kada prokletstvo razumemo da predmet ili osoba poseduje moć da nanese zlo samo po sebi, kao njima svojstvenu osobinu. Da li je to poruka teksta koji čitamo u 6 poglavlju Jošue?

18-19. Ali se čuvajte od prokletih stvari da i sami ne budete prokleti uzevši šta prokleto, i da ne navučete prokletstvo na logor Izraelov i smetete ga. Nego sve srebro i zlato i posuđe od bronze i od gvožđa neka bude sveto Gospodu, neka uđe u riznicu Gospodnju. 

26. U to vreme prokle Jošua govoreći: Proklet da je pred Gospodom čovek koji bi ustao da gradi ovaj grad Jerihon! Na prvencu svom osnovao ga, i na mezimcu svom postavio mu vrata!

Kako nas strah pred Bogom pokreće na slavljenje Boga? (i dalje o Jošua 6 i nasilju u Starom zavetu) - Vera na delu 48 dan

Kako nas strah pred Bogom pokreće na slavljenje Boga? Zapravo, slavljenje pokazuje koliko ceniš i razumeš svoje spasenje? 
Priča o spasenju je mnogo ozbiljnija nego što mnogi misle. Istinu o tome možemo videti kroz priču o Ravi i Jerihonu iz  knjige Jošue, 6 poglavlja. Možemo razumeti veličinu spasenja samo kada smo svesni i Božijeg gneva. 
Ovo je Vera na delu,  48 dan pisanja.  

Teolog Paker u knjizi Bogopoznanje, iznosi tri posledice svesnosti o Božijem gnevu:
1. Dublje razumevanje greha - o tome sam pisao prekjuče u Stari zavet: dečija priča ili horor film, 
2. Strahopoštovanje, o tome sam pisao juče u: Ako su priče Starog zaveta horor film zašto da ih onda čitam? 
3. Podsticaj na slavljenje. O tome pišem danas

Kako testirati svoju veru? - Knjiga Jošue sina Navinovog 6 - Vera na delu 45

Kako testirati svoju veru? - Knjiga Jošue sina Navinovog 6 poglavlje, - Vera na delu, 46 dan pisanja. Izraleci su dobili čudan zadatak, ali su ga ispunili. To je bio test njihove vere. Kako mi testiramo našu veru?

Sećate se časova hemije iz osnovne škole? Lakmus testa? To je onaj papirić sa kojim se u toku eksperimenta utvrđuje da li je tečnost kiselina ili baza. Uzmete lakmus papirić, umočite ga u tečnost i prema promeni boji papirica saznate o kakvoj tečnosti se radi. 

Kao delimičnom daltonisti (ne vidim deo spektra boja, što kao osnovac nisam znao), lakmus test je bio mučenje. Meni je samo izgledao mokar, a promenu boje nisam video. Sećam se da sam dobio i lošu ocenu na jednoj eksperimentalnoj vežbi, jer nisam video da je papirić promenio boju... Zato sam dobro zapamtio priču o njemu. Promena boje ukazuje na sadržaj...

Kod nas hrišćana dela jesu lakmus test naše vere. Ako našu veru, ne prate dela, znači da i nismo ono za šta se predstavljamo da jesmo. 

Verom padoše Jerihoniski zidine - lekcija o veri koja ruši zidine - knjiga Jošue sina Navinovog 6 - Vera na delu 44 dan

Verom padoše Jerihonske zidine je lekcija o veri koja ruši zidine. Serija tekstova "Vera na delu", zasnovana na knjizi Jošue sina Navinova, knjige iz Starog zaveta. U toku juna i jula meseca, sam sam sebi nametnuo izazov da pišem svaki dan jedan tekst iz ove knjige. Izdržao sam 43 dana, i prošao kroz prvih pet poglavlja. Prethodni tekst (Šta mi zaklanja sunce) možete pronaći OVDE.

Od danas nastavljam sa izazovom. Svaki dan ću pisati jedan tekst i objavljivati ga ujutru u osam sati, sve dok ne završim ovu knjigu. Cilj mi je da ja, a i vi čitaoci, budemo ohrabreni i narastemo u našem odnosu sa Hristom. Pratite tekstove (biće kraći), delite ih na socijalnim mrežama i rastite.

Jošua 6. poglavlje 

1 Jerihon beše zatvoren i utvrđen pred sinovima Izrailjevim. Niko ne izlažaše, niti ko ulažaše. 2 Gospod reče Jošui: Eto predajem ti u ruke Jerihon i kralja njegovoga i hrabre ratnike njegove. 3 Obiđite oko grada, svi vi ratnici idite jedan put okolo grada. Tako ćeš učiniti šest dana. 
4 Sedam sveštenika nosiće sedam truba glasnih pred kovčegom; sedmoga dana obići ćete okolo grada sedam puta i sveštenici će trubiti u trube. 5 Čim zatrube trube glasne, čim čujete glas od truba, povikaće ceo narod iz glasa. Tad će zidovi gradski popadati i narod će ulaziti, svaki preda se. 6 Jošua, sin Navinov, pozva sveštenike i reče im: Uzmite kovčeg saveza, a sedam sveštenika neka nose sedam glasnih truba pred kovčegom Gospodnjim. 7 A narodu reče: Idite i obiđite okolo grada, a ratnici neka idu pred kovčegom Gospodnjim.

8 Pošto Jošua govori narodu, krenuše se sedam sveštenika koji nošahu sedam glasnih truba pred Gospodom i zatrubiše u trube. Kovčeg saveza Gospodnjega pođe za njima. 9 Ratnici iđahu pred sveštenicima koji trubljahu u trube, a ostali iđahu za kovčegom. Idući trubljahu u trube. 10 Jošua dade narodu ovu zapovest: Ne vičite, da vam se ne čuje glas; ni jedna reč da ne izađe iz usta vaših do dana kad vam ja kažem: Vičite! Tada ćete vikati. 11 Tako obiđe kovčeg Gospodnji jedan put okolo grada; pa se vratiše u logor, i noćiše u logoru. 
12 Sutradan Jošua usta rano, i sveštenici uzeše kovčeg Gospodnji. 13 Sedam sveštenika koji nošahu sedam truba glasnih iđahu pred kovčegom Gospodnjim. Idući trubljahu u trube. Ratnici iđahu pred njima, a ostali iđahu za kovčegom Gospodnjim. Idući trubljahu u trube. 14 Prođoše okolo grda jedanput drugoga dana.; pa se vratiše u logor. Tako činiše šest dana. 

Govorimo danas o jednom od najpoznatijih događaja u Starom zavetu, rušenju Jerihonskih zidina. 

• Da bi razumeli današnji tekst, istorijsku pozadinu osvajanja možete pronaći u tekstu: Sresti se sa Bogom lice u lice (vidi link)
• Objašnjenje petog poglavlja, u kome vidimo zabrinutog Jošu-u, možete pronaći u tekstu: Kako i zašto čitati Stari zavet? (vidi link)

Bog kaže – Jošua ja ti predajem ovaj grad u ruke i daje Jošui sledeći plan: Izraelaci treba da obilaze oko zidova šest dana i to po jedan put dnevno. Sedmog dana treba da viču iz sveg glasa i Bog će im predati Jerihon u ruke. 

I odmah se postavlja pitanje zašto Bog to čini? Bog bi mogao i bez svega toga da uništi Jerihon. Zidine bi mogle odmah da padnu i bez šetnje. On ima način za to. Zašto onda ovako čudan događaj? Šta mislite? Napišite vaše mišljenje u komentaru. Rado bi ga video.

Šta mi zaklanja sunce? - Vera na delu - dan 43

Prethodnih par dana bili smo na letovanju. Sjajna lokacija, odmah do mora, par stepenika i plaža. Međutim, obala je bila zapadna, i do deset sati nije bilo kupanja. Zašto? Nije bilo sunca, kuća je zaklanjala sunce...

Jošua se susreo sa Bogom u momentu zabrinutosti, momentu kada je verovatno bio skoncentrisan na zadatak koji ga očekuje, na problem koji je iznad njegove snage. Nešto mu je zaklanjalo sunce tj Boga...

Interesantno je to da su se najveličanstveniji susreti sa Bogom a koji su zapisani u SZ dogodili u momentima kada to ljudi nisu očekivali, nego bili skoncentrisani na nešto drugo. Mojsije traži izgubljenu ovcu, Gedeon vrše žito, Petar lovi ribu…

Bog ima mnoštvo imena - zašto se tako predstavlja? (Vera na delu - 42 dan)

Jošua se susreo sa Božijom objavom lice u lice. O toj objavi pisao sam juče - Ko je to Anđeo Gospodnji? (Vidi link). Međutim, za moj današnji tekst značajno je da anđeo Gospodnji, tj Bog koristi u tom tekstu posebno ime - On je Vojskovođa vojske Gospodnje. 

Mi smo naučili da koristimo samo ime "Bog" kada govorimo o Njemu. Međutim reč bog skoro da i nije ime, kao što ni čovek nije ime, ili anđeo. Više je oznaka vrste, ako se to tako može reći. Međutim pošto je Bog jedan, i jedinstven, reč je postala i ime. 

Međutim, ako otvorimo Sveto pismo videćemo da je Bog koristio mnoštvo imena da bi se objavio. Gospod nad Vojskama o kome sam govorio je jedno od njih. Vojskovođa vojske Gospodnje je drugo. 

Ko je to Anđeo Gospodnji u Starom zavetu? - Bog Otac, anđeo ili Gospod Isus? (Vera na delu - 41 dan)

13 Kad je Jošua bio kod Jerihona, podiže oči svoje i pogleda. I gle, prema njemu je stajao jedan čovek s golim mačem u ruci. Jošua pristupi k njemu i reče mu: Jesi li od naših ili od naših neprijatelja? 14 On odgovori: Ne, nego sam ja vojvoda vojske Gospodnje; sada dođoh. Jošua pade licem na zemlju, pokloni se i reče mu: Šta zapoveda Gospodar moj sluzi svome? I Vojvoda vojske Gospodnje reče Jošui: 15 Izuj obuću s nogu svojih, jer je mesto na kome stojiš sveto. I Jošua učini tako. Jošua sin Navinov 5

Pitanje koje se postavlja jeste ko je ova osoba? Šta vi mislite? O Njemu piše u petom poglavlju knjige Jošuine... Objašnjenje događaja sam napisao u tekstu pod imenom - sresti se sa Bogom lice u lice (vidi link), sada idem korak dalje - ko je to sa kim se Jošua susreo?

Jošua sin Navinov 5:13-15 - Sresti se sa Bogom lice u lice, kako to izgleda (Vera na delu - dan 40)

Koliku ulogu ima Bog u našem životu? Da li mu dajemo mesto ili smo ga izgurali sa stolice našeg života? U SAD postoje crkve u kojima nije dozvoljen ulaz ljudima druge boje kože. Jedan čovek afro-američkog porekla, je više puta pokušao da uđe u belačku crkvu, i bio odbijen. Dok je sedeo očajan ispred crkve, razmišljajući o nepravdi, prišao mu je Isus i rekao: „Ne brini ništa, i ja sam puno puta pokušao da uđem u tu crkvu, ali ni mene nisu pustili.“ 

Šala, naravno, ali mnogi su izgurali Isusa iz svog života... Da li je naš život takav, da ne puštamo Isusa u razne oblasti našeg života? Prepreke mogu biti naši stavovi, pogrešni motivi, dela… koji su kao znak stop! 

Kako sebe testirati kakvi smo? Najbolji test jeste kako postupamo kada se suočimo sa nekim problemom ili izazovom. Od koga tražimo pomoć, gde idemo da nađemo rešenje? Da li sami preduzimamo akciju ili očekujemo od Boga rešenje? 

Odgovor na ova pitanja tražimo u petom poglavlju knjige Jošue (Isusa) sina Navinovog, knjigu koja opisuje život i delo jednog od najmudrijih Božijih sluga opisanih u Svetom Pismu. Ovo je serija Vera na delu, moj 40 dan svakodnevnog pisanja.

Sjajno arheološko otkriće na obali Jordana potvrđuje Biblijsku priču o Jošui - Vera na delu - dan 39

Događaji o kojima pišem desili su se jako davno, pre 3.000 godina. Drevni Judeji, Egipćani, Hananejci... drevna Palestina... ali i posle 3.000 godina ti događaji su aktuelna politička pitanja. Da li su Judeji osvojili zemlju ili ne? Da li su i pre Jošue živeli tamo? Kada su tamo došli, i ko je tamo bio pre njih? Prema tome kroje i savremenu politiku... liči na Balkan, barem meni...

Međutim iz navedenog razloga, politika utiče i na tumačenje istorije i arheologiju. Mnogi tragovi ostaju sakriveni pod velom tajne, često i odbačeni jer se suprotstavljaju stavovima trenutno političkih stavova ili su zloupotrebljeni od druge strane. Kada govorimo o Knjizi Joše, i događajima iz te knjige, to je oblast gde ima puno manipulacije. 

Da li se međutim išta može saznati? Pre izvesnog vremena slušao sam predavanja Adama Zertala sa univerziteta u Haifi, o njegovim istraživanjima u oblasti Jerihona, koja želim izneti u ovom tekstu. Mislim da ova istraživanja iznose neke interesantne činjenice...