Zašto je pokajanje tako teško? - Vera na delu 58

Zašto je pokajanje tako teško? - Vera na delu 58. Planirao sam da danas završim sedmo poglavlje Knjige Jošue sina Navinovog, ne očekujući da mi tekst ukaže na nešto interesantno. Smatrao sam da sam iscrpio temu poraza koja je oslikana u ovom poglavlju (vidi više o tome OVDE).  Međutim, prevario sam se. Tekst analizira pitanje zašto nam je pokajanje nekada toliko teško. 

Juče sam proveo dan sa momcima iz rehab centra Duga. Centar je deo Protestantske hrišćanske zajednice, i deo mog posla jeste rad sa momcima koji žele pobedu nad heroinom ili alkoholom. Organizovao sam izlet na Letenku, Fruška gora - kotlić, fudbal, pešačenje do rimskog grada izgubljenog u šumi - cilj nam je da im pokažemo da su oni za nas braća, a ne kriminalci... 

Deo izleta je uvek i biblijski čas u prirodi. Slavimo Boga, i obično podelim nešto iz Reči Božije. Juče nisam imao inspiracije, i odlučio sam da iskoristim sedmo poglavlje Jošue, pošto ovih dana dosta razmišljam o njemu... i iznenadio sam se porukom koju sam video. Dok su oni igrali fudbal, mene je zaokupio kraj teksta. 

Momci iz Rehabilitacionog Centra Duga u akciji

Otkrivanje krivca - kako je sve izgledalo?
Bog je objavio Jošui razlog zašto ne može da ih blagoslovi - među njima je bio krivac koji je uzeo od prokletih stvari iz grada Jerihona. Posle toga pristupilo se otkrivanju krivca. 

Način na koji je krivac otkriven se ne zna – verovatno su koristili neki vid kocke – na to nas upućuju stihovi u Poslovicama 16:33 kao i Prve Samulove 14:41-42. No to nije bitno za današnji tekst. 

Ono što je je zaintereosvalo je zašto  Bog nije direktno otkrio krivca. Zašto im Bog ne kaže odmah? On to može. Pogledajte tekst (16-26):  

I ustavši Isus ujutru rano reče te pristupi Izrailj po plemenima svojim; i obliči se pleme Judino. Potom reče te pristupiše porodice Judine; i obliči se porodica Zarina; potom reče te pristupi porodica Zarina, domaćin jedan po jedan, i obliči se Zavdija. I reče, te pristupi njegov dom, ljudi jedan po jedan, i obliči se Ahan sin Harmije sina Zavdije sina Zarinog od plemena Judinog. 

I reče Isus Ahanu: Sine, hajde daj hvalu Gospodu Bogu Izrailjevom, i priznaj pred Njim, i kaži mi šta si učinio, nemoj tajiti od mene. A Ahan odgovori Isusu i reče: Istina je, ja zgreših Gospodu Bogu Izrailjevom, i učinih tako i tako:  Videh u plenu jedan lep plašt vavilonski, i dvesta sikala srebra, i jednu šipku zlata od pedeset sikala, pa se polakomih i uzeh; i eno je zakopano u zemlju usred mog šatora, i srebro odozdo. 

Tada Isus posla poslanike, koji otrčaše u šator, i gle, beše zakopano u šatoru njegovom, i odozdo srebro. I uzeše iz šatora i doneše k Isusu i svim sinovima Izrailjevim, i metnuše pred Gospoda. Tada Isus i sav Izrailj uzeše Ahana sina Zarinog, i srebro i plašt i šipku zlata, i sinove njegove i kćeri njegove, i volove njegove i magarce njegove, i ovce njegove, i šator i sve što beše njegovo, i izvedoše u dolinu Ahor. I reče Isus: Što si nas smeo? Gospod da te smete danas! I zasu ga kamenjem sav Izrailj, i spališe sve ognjem zasuvši kamenjem. Po tom nabacaše na nj veliku gomilu kamenja, koja stoji i danas. I Gospod se povrati od žestine gneva svog. Otuda se prozva ono mesto dolina Ahor do danas.

• Da li ste se prijavili u listu čitalaca ovog bloga? Ako to uradite, korist je u tome da će te biti obavešteni kada novi tekst bude objavljen, a podržaćete rad ovog bloga. Opcija je sa strane ili ispod teksta. 

Zašto im Bog nije odmah otkrio krivca?

Primećujete? Zašto postepena procedura umesto direktnog otkrića? Bog je mogao odmah reći - Ahan iz plemena Judina je krivac. Bogu nije bila potrebna istraga, a ni Jošua i narod nisu imali neku korist od toga (eventualno lekcija...).

Razmišljam - Da li je to bilo vreme pruženo Ahanu za  pokajanje? Da izađe pred sve i kaže: ja sam kriv? Dok se narod skupljao pružena je bila prilika, pa kada je bilo izabrano njegovo pleme, pa grupa... svaki korak je bio prilika za njega. Ceo proces je trajao satima, i svaki minut je bila prilika.

Verujem da bi mu bilo oprošteno, ili barem njegovoj porodici. Iako je Bog odredio kaznu, u Svetom pismu vidimo da u momentu pokajanja, Bog odredi drugačiju posledicu. No Ahan je ustrajao u svom grehu, i na kraju je došla kazna. 

Zašto je Ahan ćutao?
Takođe, interesantna misao je, šta je Ahan mislio kada je krenulo izdvajanje? Dok je nastavljao da ćuti? Da će se izvući? Da će neko drugi biti kriv? Kocka je sve više pokazivala na njega a on je ćutao do kraja.

Ahanov postupak me jako podseća na postupke zavisnika sa kojima radim. Nada koju imaju da će se nekako izvući iako nastavljaju da čine pogrešno. Ne mislim na nadu koja je ispravna, očekivanje slobode. Mislim da zavaravanje... 

Ja sam pametniji, ja se neću navući - mantra na početku. Samo još jednom i onda prestajem - mantra u toku drogiranja. Ne drogiram se neko vreme, uzecu jednom, samo da se opustim, neće mi ništa biti - mantra pada. Ne treba meni Bog, ni crkva - mantra propasti. Mantre - izvućiću se ja nekako, baš kao što je Ahan mislio? 

Takođe, ideja - poželeo sam to i uzeo sam... Znao je da je zabranjeno. Nije imao nikakvu korist - zakopao je blago u šatoru. Ali ipak je uzeo zabranjeno.

Ahan je video Božija čuda. Po suvom je prešao Jordan. Video je kako padaju Jerihonski zidovi pod rukom Božijom. I onda je poželeo nešto, i to je bilo jače i od Božije zapovesti i svega drugog. Ahan me toliko podseća na razgovore sa zavisnicima koji su pali posle centra... Oni su mislili da znaju bolje! 

• Podržite blog KaHristu. Podelite naše tekstove na društvenim mrežama - facebook, twiter. Pinujte naše tekstove. Time omogućavate da poruka bude viđena. 

Zašto je pokajanje tako teško
Šta je bio izlaz? Verujem pokajanje. Da se Ahan pokajao, priznao na početku, priča bi bila drugačija. Razmislimo samo o momentima kada je mogao da se pokaje -  kada je uzeo i sakrio (mogao se predomisliti). Dok je nosio blago sakriveno ispod odeće da niko ne vidi. Kada je vojska kretala na Aj. Kada su bili poraženi. Kada je Jošua plakao pred Bogom.... ali nije. Nešto u njemu mu nije dopustilo.

Grčka reč za pokajanje je metanoja - promena uma. Menjaš um priznajući da si kriv, da si pogrešio, prihvatajući da su tvoji postupci i dela pogrešni. Pokajanje je odricanje sebe, svog prava da budeš u pravu. Pokajanje je poniznost. Zato je pokajanje za pojedince tako teško.

Ne volimo da grešimo. Zapravo, ispravka - volimo da grešimo, ne volimo da priznamo i da to ljudi vide. 

Na početcima mog hoda vere, najveći problem je bila moja baka. Voleo sam je puno, bio sam njeno unuče, ali je bila zla žena (tako je i danas smatraju u mojoj ulici) - svadljiva, zamerljiva. Išla bi za mnom nešto mi zamerajući. Ja bi je molio - molim te nemoj, posvađaćemo se... nije odustajala. Na kraju bi planuo. Posle nekog vremena znao sam da trebam da se pokajem pred Bogom i izvinim baki... to je bilo mučenje jer iako sam bio kriv, bio sam i isprovociran. Prišao bi joj, rekao izvini, i dobio odgovor - eto kakav si ti hrišćanin... uf. Međutim, ja sam bio rasterećen... to me je naučilo moći pokajanja.

Zašto je pokajanje jedini izlaz?
Pokajanje je čin u kojem mi priznajemo da smo pogrešili i da je Bog u pravu. Pokajanje je čin žaljenja zbog našeg lošeg dela - ne zbog posledica koje doživimo, nego što je naše delo pobuna protiv Boga. Međutim kada se pokajemo, dolazimo u situaciju gde Bog može da nam oprosti. 

I za nas hrišćane (što starozavetni ljudi nisu imali), verom doživaljavamo oproštenje, prihvatajući da su nam gresi oprošteni. Pokajanje je raskidanje veze sa našom pogreškom. 

A današnji tekst? Lekcija je o pokajanju ali i o tome da ne budemo Ahani... i mislimo da možemo da se provučemo... Bolje je priznati nego čekati da nas nevolja zatrpa.

Interesantno je da je kasnije dolina u kojoj je Ahan ubijen - Ahor, postala simbol mesta odakle će dolaziti blagoslov - da će Bog preokrenuti zlo u dobro (Isaija 65.10 i Osija 2:15). Nisam to ni primetio u mom pisanju, tj nisam obratio pažnju. Nataša, koja mi je skrenula pažnju na ove stihove mi je napisala: Dolina Ahor je nazvana tako (Nevolja) po ovom događaju kao izvor blagoslova i nade. Ako damo Bogu mesto, ako se pokajemo i prihvatimo oproštenje, postoji izlaz iz nevolje... 

Ujedno tu je i jedna interesantna misao - Da li Bog uz svako uništenje i kaznu, ujedno daje i sliku izbavljenja? 

Beređi Dušan Bera

• Da li pratite naš Youtube kanal? Ako ne, prijavite se. Na njemu se nalaze stvarno sjajni materijali.