Slomljeno telo, a moćnije od mnogih... susret sa slomljenim čovekom koji je promenio moj život

Slomljeno telo, a moćnije od mnogih... je priča o tome da li nas hendikep može sprečiti da služimo... U nedelju u crkvi je gostovala propovednica iz Južno Afričke republike, i potsetima me na sledeću priču...

U oktobru mesecu, 2010. u Kejptaunu, Južna Afrika, imao sam priliku da posetim crkvu „His people“. Odlično slavljenje, snažna poruka pastora iz Siera Leone, mnoštvo hrišćana na službi (oko 3000), sve u svemu divan doživljaj. No na kraju pastor izlazi na binu i kaže- „među nama su učesnici velike internacionalne konferencije, i verujem da je ovo proročka poruka, priđite nekom od učesnika i dajte im nešto novca kao blagoslov, simbol da i vi učestvujete u svemu tome“.

Moja prva misao je bila – „o ne, samo mi je to trebalo“, a druga „dobro bi mi došao koji rend (Južnoafrički novac)“... ali prevagnulo je prvo osećanje i nadao sam se da mi niko neće prići. 

Stop nasilju!!! - hrišćanski odgovor na nasilje nad ženama

25. novembra, širom sveta obeležava se Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Pre nekoliko godina, tema je okupirala pažnju javnosti, ali sada izgleda kao da zamire i izlazi iz fokusa. Nisam pročitao ni jedan članak na portalima, nisam čuo za neku izjavu zvaničnika... 

Povod pisanja ovog teksta (tj ponovnog objavljivanja) je moja propoved: Voleti kao Isus (možete je pogledati na linku). Deo propovedi je bio na temu ljubavi kao žrtve, gde sam rekao da ljubav jeste žrtva, odricanje. Tema moje propovedi nije bila ljubav u braku, pošto se tekst u I Jovanovoj ni ne bavi tom temom, ali dobio sam komentare da moja poruka može biti pogrešno shvaćena.

Problem na koji su mi ukazali da osobe koje su u nasilnom, zlostavljačkom odnosu, mogu razumeti poruku da radi ljubavi treba da trpe nasilje. Radi toga ponavljam moj tekst iz "Sestrinskog lista" Baptističkog saveza u Srbiji, 2010. godine, koji iznosi moje viđenje odnosa prema nasilju. 

Šta kaže statistika o nasilju nad ženama? 

Pod nasiljem u porodici se podrazumeva „ozbiljno povređivanje ili ponavljanje povreda nanesenih od strane osobe sa kojom smo intimno povezani“. Međutim to ne znači da se samo fizičke povrede (udaranje, ujedanje, zavrtanje ruku...) mogu okarakterisati kao nasilje. Stručnjaci u istu kategoriju stavljaju i psihičko/verbalno zlostavljanje (vređanje, psovanje, omalovažavanje...) i seksualno zlostavljanje (primoravanje na neželjene seksualne odnose (takođe i u braku)). 

Statistika govori sledeće: u svetu, svake devete sekunde jedna žena je žrtva fizičkog nasilja, a dva miliona žena i dece su svake godine prisiljeni na seksualne odnose (po prvi put).

Da li sam rasista? - Kako prepoznati rasizam na Balkanu?

Da li sam rasista? Jednostavno pitanje koje u savremenom društvu nema jednostavan odgovor. 

Pre neku godinu, protestanti su u Londonu okačili na Čerčilovu statuu natpis rasista. Prošle godine su iz kampusa univerziteta u Akri uklonili bistu Mahatma Gandija zbog njegovih rasističkih izjava. Čerčil je osoba koju mogu videti kao rasistu, Gandija mi je teško tako dožuvetu (iako zapravo jeste bio...). 

Pitanje je međutim - da li su njihovi savremenici smatrali da su oni rasisti? A takođe i - da li su Čerčil i Gandi videli sebe kao rasiste? Ili se pojam rasizma promenio?

Pre nekoliko godina, kada je počela migracija iz Sirije, i dok su izbeglice/migranti samo prolazili kroz Srbiju na putu prema Nemačkoj, novine su bile pune hvalospeva o velikom srcu našeg naroda (naspram ostalih koji podižu ograde). U razgovoru sam postavio, tada, pitanje - "Hm, šta će biti samo ako ostanu da žive među nama? Da li će naše srce ostati veliko?" Koji je odgovor danas? Lako je imati veliko srce kada je nešto daleko od tebe...

Istina današnjice je da se organizuju patrole u gradovima koje kontrolišu ponašanje migranata, i to sa prećutnom dozvolom vlasti i policije. Istina je i da većina ljudi vidi migrante kao opasnost, kao lopove i problem. Istina Srbije je da većina ne bi želela da im migranti postanu komšije. Veliko srce našeg naroda? Ili velika laž o velikom srcu?

Međutim moj tekst ne promišlja mudrost evropske politike prema migraciji, naseljavanja migranata u Srbiji, niti da li je opravdano posmatrati istorijske ličnosti sa stanovišta današnjeg pogleda na svet. Interesuje me nešto drugo. Kako videti sebe ispravno, to je ključno pitanje? Da li sam ja rasista?

Da li je Srbija i dalje magacin za droge? Mapa zavisnosti u Srbiji

Kakvo je stanje vezano za zavisnost u Srbiji? Podatke nije lako pronaći jer ne postoji objedinjena baza podataka za ovaj vid pretrage. 

U ponedeljak 18.4.2022. učestvovao sam na tribini "Da li je moguće pomoći narkomanu?" u Kulturnoj stanici Liman, Novi Sad. U pripremama tražio sam podatke o zavisnosti, i ovo je sažetak stanja u Srbiji.

Droga 

Za razliku od pre desetak godina, kada su pojedini zvaničnici govorili o 100.000 narkomana u Srbiji, izgleda da se situacija smirila (pisao sam o tome u članku - Srbija evropski magacin za droge). Međutim šta se trenutno dešava? Narkomanija je promenila svoju masku. 

Da li sam fašista?

Da li sam fašista? Kako se pokrenulo to pitanje?

Subota, 14 časova. Nisam u šumi ili planini kao obično subotom. Klečim na Varadinskom mostu, dok žandarmerija maršira prema nama u opremi za razbijanje demonstracija. Nisam sam. Tu su mladi, stari, muškarci, žene. Protestvujemo protiv usvajanja Zakona o eksproprijaciji i projekta rudnika litijuma Rio Tinto. 

Ne volim proteste. Nisam išao na proteste ni u devedesetim. Danas to smatram velikom greškom, ali tada kao pripadnik nacionalne i verske manjine pustio sam da oprez preovlada. Ovu subotu, osećao sam da moram da budem na mostu. Puno laži, skrivanja istine i poluistine je rečeno o Rio Tintu u poslednjih pola godine, od strane Vlade Republike Srbije. To mi ukazuje na najgoru moguću zloupotrebu položaja.

Kap koja je prelila čašu nezadovoljstva, je usvajanje izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji, od "Narodne" skupštine Republike Srbije. Odredbe zakona omogućavaju državi da oduzima zemlju od pojedinaca čak i u slučaju ugovora sa stranom kompanijom, što do sada nije bio slučaj. Slučajno usvojeno u vremenu dolaska Rio Tinta koji ne uspeva da otkupi zemlju u dolini Jadra? Ne verujem. 

Doživljavam ovaj potez Skupštine i Vlade kao izdaju, da su ljudima oduzeta sva prava radi interesa kapitala. Zato sam bio na mostu, da zajedno sa ostalima kažem ne nepravdi. Da li grešim? Lagali su u vezi svakog dokumenta, svake dozvole, "muljali" u vezi zagađenja zbog istražnih radova... Ne mislim da sam sveznajući, niti stručnjak za rudarstvo, ali ako su lagali u vezi toliko toga, kako da im išta veruješ?  

Kako da im veruješ kada te zbog mirnog protesta nazovu fašistom? Učinili su sve da isprovociraju sukobe, zato smo i sedeli na mostu, da sprečimo eskalaciju nasilja. Međutim, Gradonačelnik Novog Sada, nazvao je ljude koji protestvuju fašistima. To je učinila i Predsednica Vlade Republike Srbije. I to je pokrenulo moje pitanje. Da li sam fašista zbog učestvovanja u protestima?

Subverzivno, sublimirano i priča filma Južni vetar o ekološkim aktivistima

Subverzivne i sublimirane poruke. 

Vikipedija piše: "Subverzija ili podrivanje ... u širem smislu se pod time mogu podrazumevati i aktivnosti koje za cilj imaju obaranje, odnosno isto tako radikalnu promenu religije, morala ili vodećih kulturnih normi u određenom društvu".

Sumblimirane poruke pojam je koji označava poruke koje su ispod granica ljudske percepcije, tako da ih oko ili razum ne mogu svjesno registrirati. To su signali ili poruke najčešće umetnuti u drugi objekt s ciljem zaobilaženja normalnih granica opažanja

Subverzivne poruke? Mogli bi reći, u kontekstu današnjeg teksta, da su to poruke koje za cilj imaju da promene određeni doživljaj neke pojave u društvu. Sublimirane su ako nismo ni svesni da nam šalju određenu poruku.

Južni vetar 2: ubrzanje

Gledao sam ovaj film. Počeli smo da snimamo emisiju pod imenom Pop-kultura. Ideja je da razmatramo kulturološke fenomene u našem društvu, sa stanovišta nekoga ko je sveštenik ("pop"), sa stanovišta teologije. Do sada smo snimili dve epizode, jednu na temu serije Skvid gejm (Squid game), a drugu na osnovu partizanskih spomenika Fruške gore. 

Južni vetar je treći video, trebalo bi da se pojavi na netu 4.12.2021. Pratite naš Youtube kanal da saznate više - klik na link OVDE. U današnjem tekstu neću komentarisati sam film, nego jednu specifičnu poruku filma.

Kada pričamo o porukama filma, interesantno je šta u Al Džaziri piše o filmu, kao zaključak članka "Južni vetar 2: Ubrzanje" - film opasnih ideoloških namera..."

"Kakva je poruka filma Južni vetar 2, ali ne ona koja se širi medijskim prostorom potaknuta marketinškim strategijama privlačenja kino publike, već ona subliminalna, skrivena, “lukava”? Možda da je u vrijeme potpunog društvenog kolapsa u kojem obrazovani napuštaju (bilo koju od onih nastalih raspadom Jugoslavije) zemlju u potrazi za dostojanstvom i srećom jedini način da se čovjek spasi od siromaštva pristanak da se životna egzistencija omogući sudjelovanjem u kriminalu?" 

Ispravna ocena filma ili ne, neka to svako proceni... Ja se lično ne slažem u potpunosti. Takođe, da li je uloga filma da zabavi, ili mora da prenosi neku poruku, to je takođe kompleksno pitanje... Međutim, ono što mene uznemirava, ja da nalazim subverzivnu, subliminalnu (skrivenu) poruku u slici ljudi iz Istočne Srbije.

Hrišćanstvo i pitanje pandemije

Hrišćanstvo i pitanje pandemije 

Kako hrišćani treba da pristupe pandemiji? 

Nije ovo prvi put da čovečanstvo pogađa pandemija. Zapravo prilično smo dobro dizajnirani da se odupremo tim neprijateljima čovečanstva, inače bi nas davno neka kuga, kolera, gripa... obrisala sa lica zemlje. 

Razmišljam o reakciji na novu pandemiju. Dva primera su mi privukla pažnju. Prvi je primer iz prvih vekova hrišćanstva - Sv. Kiprijana. Drugi je pismo koje sam preveo pre deceniju a vezan za pandemiju HIV, Svetske Evanđeoske Alijanse. Mislim da oba teksta pružaju neke smernice za današnje vreme.

Da li je hrišćanski i duhovno trpeti nasilje u braku?

Da li je hrišćanski i duhovno trpeti nasilje u braku?

Današnji tekst je o nasilju u braku. Nije sociološka, ni teološka analiza. Radi se o ličnom stavu o ovoj temi, i kako ja kao teolog i pastor doživljavam ovo pitanje.

"Moj muž me je sve više tukao i bio je zao prema meni, mrzeo me je. Bio je jako surov. Pitala sam pastora šta da uradim. Rekao mi je: "Voli ga i poštuj, to je tvoj muž"" - Reči su gošće iz Indije, Prameš.

Mala Indijka, skromna. Trpela je zlostavljanje svog muža godinama. Slušali smo njihovo svedočanstvo kod nas u crkvi (možete ga poslušati na sledećem linku: Od pištolja do evanđelja). On je bio lokalni moćnik, političar, korumpiran, nasilan. Doživeo je promenu kroz Hristovo delo. Prameš veruje zbog njenih molitvi... Nemam problem da verujem u to... molitva menja.

Ono što me muči je pitanje -  da li je savetovati nekog da trpi nasilje ispravno? 

Tresla se gora, rodio se miš - pokušaj Evropskog parlameta da zaustavi progonstva hrišćana

Pre više godina, tačnije 2013. godine, pod utiskom članka o debati u Evropskom parlamentu napisao sam članak po imenom: Velika, velika promena u religijskim slobodama.

Statua u crkvi na Šri Lanci,
poprskana krvlju mučenika u
bombaškom napadu

Tekst je preneo vest sa bloga Evropske Evanđeoske Alijanse.

Velika, velika promena u religijskim slobodam 

Tada je napisano:

"Evropski Parlament- najsnažnija odluka ikada doneta

20. januara 2013. u Strazburu, Evropski Parlament je usvojio rezoluciju podržanu od velike većine članova Evropskog Parlamenta, a kojom se osuđuje porast progonstava nad hrišćanima, uglavnom na Srednjem Istoku. Za nas, to je više nego dobra vest, i to ne samo zato što Parlament zauzeo stav da hrišćane treba zaštititi i odbraniti, već i zato što vidimo kako se atmosfera menja.

Radost zbog smrtne kazne - priča o Aziji Bibi i njenom suđenju

„Plakao sam od sreće kad je osuđena na smrt“,  izjava koju sam pre osam godina (2010.) pročitao na internet izdanju „Večernjeg lista“. O čemu se radi? Neko plače od radosti jer je osuđen masovni ubica? Uhapsili su ratnog zločinca i platiće svojim životom za hiljade koji su zbog njega stradali? Ne, ništa od toga... 

To su reči imama (muslimanskog sveštenika) Qari Mohammed Salima iz Pendžaba, Pakistan. A raduje se za smrtnu presudu za Aziju Bibi, 45- godišnje hrišćanke iz njegovog sela. 

Njegova izjava me je zainteresovala za priču o Aziji Bibi, i napisao sam tekst "Radost zbog smrtne kazne". Tekst sledi u nastavku, ali i dodatak o tome šta se danas dešava sa tom ženom, osam godina kasnije. Da li je pogubljena, slobodna... 

Martin Luter King i pitanje šta ostaje posle nas?

4. aprila 1968. godine ubijen je veliki borac za ljudska prava, predani hrišćanin, baptistički propovednik Martin Luter King. Ubio ga je ekstremista Džems Erl, u Memfisu, na samom početku promocije "Kampanje siromašnih". Razlog za ubistvo - Martin Luter King se borio za prava Afro-amerikanaca koristeći metode nenasilja i građanske neposlušnosti. 

Divim se borcima za ljudska prava, i cenim njihovo delovanje, voleo bih biti i sam odvažniji, no ne pišem ovaj blog zbog toga. Martin Luter King je za sve nas uzor hrišćanske vere i doslednosti u sleđenju Hrista. On je primer čoveka koga je iskustvo sa Hristom pokrenulo da promeni svet. 

U nastavku navodim reči koje je izrekao dva premeseca pre nego što je ubijen, u propovedi u Baptističkoj crkvi "Ebenezer", u kojoj je služio kao pastor i propovednik. Nalazim ove reći inspirišućim. Nadam se da će nas pokrenuti na delovanje: 

“Često mislim da je realnost da svi mi razmišljamo o momentu kada ćemo biti žrtve konačnog životnog poziva – ono što mi zovemo smrt. Svi razmišljamo o tome. Ja često razmišljam i o svojoj sahrani. Ne razmišljam o tome na morbidni način. Ali često se pitam: ”Šta bih voleo da se tada kaže?” i to je reč koju vam ostavljam jutros.

Ako iko od vas bude tu kada se susretnem sa svojim danom, ne želim dugački sprovod. I ako neko bude držao posmrtni govor recite im da ne govore predugo. Razmišljam i o tome šta bih želeo da kažu. Recite im da ne spominju da imam Nebelovu nagradu za mir, to nije važno. Recite im da ne spominju da imam tri ili četiri stotine drugih nagrada, to nije važno. Recite im da ne spominju gde sam išao u školu.

Hteo bi da neko spomene dan kada je Martin Luter King pokušao dati svoj život kako bi služio drugima. Hteo bih da neko tog dana kaže da je Martin L.K. pokušao voleti nekoga. Hteo bih da kažete tog dana da sam pokušao biti u pravu u vezi sa ratom. Voleo bi da možete tog dana reći da sam zaista pokušao nahraniti gladne. I želim da možete reći da sam, u toku mog života pokušao obući one koji su goli. Želim da kažete tog dana da sam pokušao, u svom životu, posetiti one koji su bili u zatvoru. Želim da kažete da sam pokušao voleti i služiti čovečanstvo [...]

I sve druge isprazne stvari nisu važne. Neću imati novca da ga ostavim u nasledstvo. Neću imati finih i luksuznih stvari da ih ostavim iza sebe. Za sobom želim ostaviti jedino predan život.

 I to je sve što želim reći... Ako mogu pomoći u prolazu, ako mogu razveseliti nekog s rečju ili pesmom, ako mogu pokazati nekome da putuje u krivom smeru, onda moj život nije bio uzaludan. Ako mogu izvršiti svoju dužnost kao što bi hrišćanin trebao, ako mogu doneti spasenje svetu kroz moja dela, ako mogu proširiti poruku kao što je Učitelj učio, onda moj život nije bio uzaludan.” Martin Luter King, Baptistička crkva “Ebenezer” 4.2.1968

Nadam se da su vas ove reči inspirisale. Ja im se često vraćam i ponovo ih čitam... Šta želim da ostane iza mene? Da bude moj epitaf? Šta je to najdragocenije... Odgovor koji svako donosi za sebe.

Ako vam se dopada ovaj tekst, pročitajte i druge tekstove... Takođe, učinite mi uslugu i podelite ga na društvenim mrežama... 

Da li gledate moju emisiju - Teologija uz jutarnju kafu? U ovoj emisiji razmišljam o evanđelju po Luki... 

Saopštenje CDSC povodom primera verske diskriminacije u Vojvodini

Saopštenje Centra za razvoj civilnog društva, a povodom primera verske diskriminacije u Vojvodini:

Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne zajednice ponovo je raspisao Konkurs za dodelu sredstava crkvama i verskim zajednicama na kojem je učešće dozvoljeno samo takozvanim tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama. 

Ponašanje Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine povodom finansiranja crkava i verskih zajednica predstavlja produženu versku diskriminaciju, neposredno omalovažavanje preporuka Pokrajinskog ombudsmana, kršenje odredbi iz članova 11, 21 i 44 Ustava Republike Srbije, odredbi iz stavova 2 i 3 člana 2 Zakona o crkvama i verskim zajednicama, i odredbi iz članova 4, 5, 6 i 8 Zakona o zabrani diskriminacije.

Sve verske zajednice osim 9 „tradicionalnih“ ponovo su svrstane u zajednice drugog reda.

Žalba na ovu odluku nije moguća: „Podnosioci prijava će pismenim putem biti obavešteni o ishodu konkurisanja, pri čemu Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne zajednice nije obavezan da obrazloži svoje odluke. Protiv ovih diskrecionih odluka Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne zajednice ne može se uložiti pravni lek“1

Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne zajednice nastavlja da ignoriše preporuke Pokrajinskog ombudsmana, koji je na inicijativu Centra za razvoj civilnog društva izneo mišljenje da je “kategorisanjem različitih verskih zajednica koje je načinjeno izdvajanjem tradicionalnih crkava i verskih zajednica i njihovo nabrajanje u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, postavljen formalno pravni osnov za uspostavljanje nejednakog položaja u društvu, kako crkava, tako i vernika koji im pripadaju. Pokrajinski ombudsman, polazeći od načela ravnopravnosti verskih zajednica, Pokrajinskom sekretarijatu za propise, uprave i nacionalne manjine uputio je preporuku za izmenu odredbi čl. 2. i čl. 3. Odluke o raspodeli budžetskih sredstava Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine crkvama i verskim zajednicama koje deluju na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine („Sl. list APV“ 21/2007, 4/2008), kojima je propisan krug ovlašćenih subjekata i način.“2

Diskriminatorska praksa Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne zajednice na planu tretiranja, odnosno priznavanja i selektivnog finansiranja verskih zajednica posebno je apostrofirana kao konkretan primer verske diskriminacije u Srbiji u poslednjem izveštaju State Departmenta o verskim slobodama u svetu.

Verska diskriminacija u Vojvodini se nastavlja, kao i omalovažavanje postojećih zakona, ustanove Pokrajinskog ombudsmana, i njegovih preporuka.

1.http://www.vojvodina.gov.rs/index.phpoption=com_content&task=view&id=5242&Itemid=1

2.http://www.ombudsmanapv.org/Dokumenti/2010/Izvestaj_PO_2009.doc

Snežana Ilić

programska koordinarorka

Centar za razvoj civilnog drustva
Center for Development of Civil Society
Makedonska 11, Zrenjanin
tel/fax: 023 511 066
e-mail:cdcs@cdcs.org.rs, zrcentar@yahoo.com
www.cdcs.org.rs

O Rosi Parks - Kada je dosta ugnjetavanja - primer hrišćanskog aktivizma

Godine 1865. godine robovlasništvo je ukinuto u Sjedinjenim Državama. No odmah je bilo zamenjeno zakonom "o odvajanju" - zakonom koji je isključio crnačku populaciju iz društvene zajednice.

 Primer sprovođenja ovog zakona je sledeći: u gradu Montgomeriju, u državi Albami, u autobusu je prvih deset mesta bilo rezervisano samo za belce. No i crnci koji su sedeli na drugim mestima nisu imali svoja prava. Ako bi u autobus ušao belac, a prvih deset mesta je bilo zauzeto, morali bi mu ustupiti svoje mesto.

Rosa Parks, četrdeset dvogodišnja krojačica putovala je autobusom kući posle teškog dana na poslu, 1. decembra 1955. godine. Sedela je na sedištu pod brojem 19. Na stanici je ušlo šestoro belaca i vozač autobusa je zatražio da ustupi svoje mesto. Ona je odbila, kako je rekla kasnije "znala sam da neko mora da učini prvi korak i zato sam odlučila da ne ustanem.".

Vozač je pozvao policiju i oni su je uhapsili i zatvorili. Posmatrajući sada taj događaj ona kaže "sve u meni je zahtevalo da budem hrabra." Ovaj spontani potez jedne hrišćanke je pokrenuo lavinu koja je zahtevala promene. "Tog momenta, negde u univerzumu, nešto se pokrenulo" rekao je posle jedan od vođa crnačkog pokreta. 

U ponedeljak 5. decembra počeo je bojkot autobuskog prevoza. Hiljade ljudi se uveče skupilo kako bi čulo propoved Martin Luter Kinga u Holt Street Baptističkoj crkvi. Neočekivano on je počeo da govori o Rosi Parks: "Niko nemože da dovede u pitanje jačinu njenog karaktera. Niko nemože da dovede u pitanje dubinu njenog hrišćanskog predanja i posvećenosti učenju Isusa Hrista. Međutim, znajte prijatelji, čovek se  vremenom umori od stalnog ugnjetavanja.". 

No ugnjetavanje je nastavljeno. Rosa i njen muž su ostali bez posla i pretili su im da će ih ubiti. No nisu se uplašili pretnji. Rosa je rekla povodom toga "Svakom je suđeno da jednom umre. Ukoliko bojkot dovede do doga da mene ubiju, uredu, spremna sam da umrem." 

13. XI 1959. godine, Vrhovni sud je proglasio zakon "o odvajanju" neustavnim. To je dovelo do reakcije belih ekstremista i nekoliko crkava koje su posećivali crnci kao i kuće njihovih sveštenika su bili uništeni u bombaškim napadima. No uprkos tome u petak 21.XII 1959. godine više nije bilo razdvajanja u autobusima u Montgomeriju, Alabama. 

Rosa Parks je 1980. godine postala je prva žena dobitnik Martin Luter King nagrade za mir. Iste godine, Ebony Magazine proglasio ju je kao crnu ženu koja je najviše doprinela razvoju ljudskih prava. U sedamdeset drugoj godini je učestovala u protestima protiv rasističke politike Južno Afričke vlade. Na samom početku svoje borbe je rekla "Ne planiram da odustanem sve dok svi ne budemo slobodni. Mi smo vojnici i moramo nastaviti našu borbu za slobodu i pravdu, sve dok imamo snage.". (Iz Život vredan življenja - Alfa Kurs, Nik Gembel)

Verujem pravi izazov za sve nas!!!

Beređi Dušan Bera

PS. Ako vam je moj tekst bio od koristi, prijavite se na listu čitalaca ovog bloga. Opcija se nalazi sa strane na PC ili ispod teksta na mobilnim telefonima.

Da li utičem na svet oko sebe? - Kako biti so ovog sveta?

Da li sam so ovog sveta? 

U članku „Srbija pred pucanjem“, časopis Press je objavio šokatan statistički podatak:

- Svaki četvrti čovek u Srbiji boluje od depresije. Godišnje Srbi potroše više od pet miliona kutija lekova za smirenje.

- Od alkoholizma boluje 25 odsto stanovništva, što je za čak 10 odsto više u odnosu na „normalna" vremena, kada se taj procenat kretao oko 15 odsto.

- U Srbiji oko 300.000 ljudi koristi narkotike, što čini skoro pet odsto čitave populacije. Najmlađi lečeni zavisnik od narkotika, koji se lečio u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti, imao je samo devet godina.

- Kocka je postala svakodnevna zanimacija za čak 70 odsto tinejdžera i 44 odsto odraslih.

Ova statistika mi se zarila kao oštrica u srce pre nekoliko godina. Deo moje službe je da pratim situaciju u našoj zemlji, i često čitam porazne brojke. Bolno je što su te brojke ljudi oko nas.

Pre dva meseca bio sam na sahrani momka od trideset godina, ime mu je bilo N., heroinski zavisnik. Proveo je u centru za rehabilitaciju 15 dana, tu smo se upoznali, ali je izašao i nastavio da se drogira. Posle šest meseci stojao sam u pogrebnoj povorci. Bilo mi je teško zbog N., ali i zbog 20 momaka i devojaka koji su očigledno išli istim putem. Gledao sam dilera kako uteruje dugove na toj sahrani i kako dobacuje ljudima oko groba – „Ti si sledeći“. Užasno me je sve to potreslo. Jedina uteha – N. je ima šansu, iskusio je barem deo Hristove milosti i prihvatanja za tih 15 dana u centru.

Na istoj sahrani posebno me je dotakao lik mladića od 20 i nešto godina. Mršav, upalih obraza, upaljenih očiju. Morao sam mu prići i ponudio sam mu pomoć- rehabilitaciju... Odbio je sa rečima da je na metadonskoj terapiji i da je u redu. Pre nekoliko nedelja čuo sam da je mrtav.

Statistika je bolna, ali ne vidimo ljude iza tih brojki zarobljene, ponižene, depresivne... Možda se i molimo za promenu u našoj zemlji, ali da li nešto radimo da se promena i desi?

Naš Gospod Isus Hristos govori: „Vi ste so zemlji. Ali ako so obljutavi, čime će se ona osoliti? Više nije ni zašto, osim da se izbaci van da je ljudi pogaze.” Matej 5:13. Džon Stot je prokomentarisao ove reči: „Hrišćani okrivljuju meso da se kvari, a so koja bi ga mogla sačuvati je izvađena iz njega, i kuću da postaje tamnija, a svetlo je uklonjeno iz nje. Vreme je da hrišćani prepoznaju svoju odgovornost da bude so i svetlo našem društvu.“

I završavam ovo razmišljanje sa rečima Martina Lutera Kinga, (Hristov sledbenik, pastor i borac za ljudska prava), čoveka koji je učinio sve da bude so i svetlo svetu, i da utiče na svet oko sebe. Reči je izrekao dva meseca pre nego što je ubijen u atentatu:

Martin Luter King

“Često mislim da je realnost da svi mi razmišljamo o momentu kada ćemo biti žrtve konačnog životnog poziva – ono što mi zovemo smrt. Svi razmišljamo o tome. Ja često razmišljam i o svojoj sahrani. Ne razmišljam o tome na morbidni način. Ali često se pitam: ”Šta bih voleo da se tada kaže?” i to je reč koju vam ostavljam jutros.

Ako iko od vas bude tu kada se susretnem sa svojim danom, ne želim dugački sprovod. I ako neko bude držao posmrtni govor recite im da ne govore predugo. Razmišljam i o tome šta bih želeo da kažu. Recite im da ne spominju da imam Nebelovu nagradu za mir, to nije važno. Recite im da ne spominju da imam tri ili četiri stotine drugih nagrada, to nije važno. Recite im da ne spominju gde sam išao u školu.

Hteo bi da neko spomene dan kada je Martin Luter King pokušao dati svoj život kako bi služio drugima. Hteo bih da neko tog dana kaže da je Martin L.K. pokušao voleti nekoga. Hteo bih da kažete tog dana da sam pokušao biti u pravu u vezi sa ratom. Hteo bih da budete u mogućnosti reći tog dana da sam uistinu pokušao nahraniti gladne. I želim da možete reći da sam pokušao u mom životu, obući one koji su goli. Želim da kažete tog dana da sam pokušao, u svom životu, posetiti one koji su bili u zatvoru. Želim da kažete da sam pokušao voleti i služiti čovečanstvo [...]

I sve druge isprazne stvari nisu važne. Neću imati novca da ga ostavim u nasledstvo. Neću imati finih i luksuznih stvari da ih ostavim iza sebe. Za sobom želim ostaviti jedino predan život.

 I to je sve što želim reći... Ako mogu pomoći u prolazu, ako mogu razveseliti nekog s rečju ili pesmom, ako mogu pokazati nekome da putuje u krivom smeru, onda moj život nije bio uzaludan. Ako mogu izvršiti svoju dužnost kao što bi hrišćanin trebao, ako mogu doneti spasenje svetu kroz moja dela, ako mogu proširiti poruku kao što je Učitelj učio, onda moj život nije bio uzaludan.” Martin Luter King, Baptistička crkva “Ebenezer” 4.2.1968

Beređi Dušan Bera 

Ps. Da li bi mi pomogli? Ako da, prijavite se na listu čitalaca ovog bloga... 

Rezolucija o problemu Globalnog siromaštva

Svetska Evanđeoska Alijansa (WEA) jeste savez evanđeoskih crkava i hrišćana iz 129 zemalja sveta. WEA od 1846 godine, okuplja zajedno evanđeoske hrišćane kako radi zajedničkog nastupa i zajedničkog glas u svetu. Trenutno WEA predstavlja 420 miliona evanđeoskih hrišćana, među njima i evanđeoske hrišćane u Srbiji. 

U nastavku teksta se nalazi srpski prevod deklaracije Generalne Skupštine WEA o problemu globalnog siromaštva. Rezolucija je usvojena na GS WEA održane 25-30.10.2008. godine na Tajlandu. 

Rezolucija o problemu globalnog siromaštva¹

Svetska Evanđeoska Alijansa /Mihej Izazov²

Pataja, Tajland, oktobar 2008

Predgovor:

Godine 2000-te, svetske vođe su se zavetovale da će do 2015. smanjiti globalno siromaštvo na polovinu sadašnjeg stanja. Osim toga, bogate, a takođe i manje razvijene zemlje su obećale da će učiniti sve što je neophodno kako bi postigli osam definisanih i merljivih ciljeva: da će se boriti protiv širenja zaraznih bolesti, a posebno HIV-a, malarije i tuberkuloze; da će omogućiti svakom detetu osnovno obrazovanje; da će drastično smanjiti procenat umiranja majki pri porođaju i popraviti zdravlje majki; da će hitno učiniti nešto u vezi sa vodno/sanitarnom krizom; da će smanjiti nepodnošljivo visok procenat smrti novorođenčadi; da će se boriti za ravnopravnost žena; i da će se brinuti za zemlju, uključujući i trenutne klimatske promene. Tih osam ciljeva angažuju sve nas, nacije, korporacije, crkve i civilno društvo, da radi njihovog ostvarivanja stvorimo i održimo globalni partnerski odnos.

Svetska Evanđeoska Alijansa (WEA) prepoznaje u tim ciljevima eho uma biblijskih proroka i učenja Isusa Hrista o siromašnima. U duhu Integralne Misije, WEA je 2004. godine u saradnji sa Mihej Mrežom, stvorila Mihej Izazov, globalni hrišćanski pokret koji ima za cilj da produbi hrišćansko predanje siromašnima i da drži odgovornima političke vođe kako bi održali obećanje koje su dobrovoljno dali. Oni su obećali da će činiti pravo, da će smanjiti nepotrebnu patnju, da će stvoriti mogućnost napredovanja onima koji su stvoreni po Božijoj slici, i da će poštovati Njegovo stvorenje.

Na okupljanju Generalne Skupštine 2008., a povezano sa nedvosmislenim pozivom Evanđelja na Ljubav i Pravdu, WEA potvrđuje svoje predanje da bude deo zajednice i da bude solidarna sa svima koji pate zbog siromaštva i ugnjetavanja, kao i sa stvorenjem koje pati.

Mi vidimo određeni napredak u oblasti osnovnog obrazovanja, smanjenja malarije, i HIV-a i to budi našu nadu. Sa druge strane, pošto se nalazimo na pola puta do 2015. godine, mi smo duboko nezadovoljni nedostatkom značajnog napretka u postizanju osam ciljeva koji su postavljeni.

U sadašnjoj finansijskoj krizi, u 2008. godini, Vlade i Međunarodne Institucije su pokazale koliko brzo i efektivno mogu da mobilišu masivne resurse u cilju suočavanja sa ozbiljnim pretnjama svetskom i zajedničkom dobrostanju. U isto vreme svake tri sekunde, zbog nedostatka preventivnih mera jedno dete umire. U isto vreme 2,7 milijardi ljudi jedva preživljava sa prihodom manjim od dva dolara na dan. Sve to ne izaziva jednako hitnu reakciju. Mi verujemo da to uvreda za Boga, sramota za civilno društvo i vlade i da je to veliki izazov za svedočanstvo i misiju sledbenika Isusa Hrista.

Rezolucija

Svetska Evanđeoska Alijansa (WEA) iz navedenih razloga poziva vlade sveta da učine sve što je neophodno za postizanje definisanih ciljeve i da krizu globalnog siromaštva vide kao stalnu pretnju miru i zajedničkom dobrostanju.

Mi pozivamo nacionalne saveze, asocijacije, zajednice, denominacije i komisije da u cilju ispunjavanja izazova svedočenja i integralne misije WEA, planiraju specifične, podržavajuće i kooperativne akcije u nacijama u kojima već postoji Mihej Izazov ili da pomognu u razvoju Mihej Izazova tamo gde on još ne postoji.

Na kraju, mi obećavamo da ćemo raditi i moliti za buđenje crkve u njenom zadatku i za ostvarenje potencijala kao stvarnog globalnog tela Hristovog.

U Njegovoj milosti:

„A Onome koji, po sili koja deluje u nama, može činiti daleko više od onoga što ištemo ili mislimo, njemu slava...“ Efescima 3:20-21³

Na istom skupu usvojena je Rezolucija o  HIV-u (klikni link)

1 Rezolucija o globalnom siromaštvu je usvojena na Generalnoj Skupštini Svetske Evanđeoske Alijanse, u Pataji, Tajland, 29.10.2008. Svetska Evanđeoska Alijansa (WEA) jeste predstavničko telo 420 miliona Evanđeoskih hrišćana iz 120 zemalja sveta. Savez Evanđeoskih Vernika Srbije (SEV) je punopravni član Svetske Evanđeoske Alijanse i učestvovao je u donošenju i usvajanju ove rezolucije.

2 Mihej Izazov (Michas Challenge) jeste globalni hrišćanski pokret nastao iz partnerstva SEA i organizacije po imenu Mihej Mreža (Michas Network). Ime pokreta je zasnovano na stihu iz proroka Mihej 6.8. Cilj pokreta je aktivna, globalna hrišćanska briga za siromašne i marginalizovane.

3 Prevod i obrada: Beređi Dušan; Protestantska Hrišćanska Zajednica – Novi Sad. Ovo je nastavak objavljivanja dokumenata značajih za evanđeosko hrišćanstvo. 

Požrtvovanost - zašto je tako teška?

Požrtvovanost - zašto je tako teška? Zašto padamo i neuspevamo da zadržimo požrtvovanost?

Danas u crkvi smo pevali "Želim da živim u svetlu, u svetlu da hodam, to Svetlo si Ti, Želim da dotaknem nebo, rukama svojim da te zagrlim, Gospode moj, Isuse, želim da budem ko ti!". 

Dok smo pevali, osećao sam se ponovo rastrzanim između želje koja je bila u meni, i emocija koje sam osećao zbog reči pesme. Sa jedne strane u meni je potreba za dubljim posvećenjem, a sa druge strane svestan sam konstantnog promašaja da budem ono što želim da budem.

5 činjenica o rastu crkve i progonstvu hrišćana - da li postoji neka veza?

srušena crkva u Orisi, Indija

Svake godine, 10.12. obeležava međunarodni dan ljudskih prava. 

Povodom obeležavanja tog datuma, prenosima navode iz statistike Svetske Evađeoske Alijanse (WEA) o progonstvu hrišćana i uskraćivanju ljudskih prava. (podatci su iz 2010). Sa http://idop.org/pages/resources/leaders-guide.php 

ČINJENICE O PROGONSTVU 

1. Mnogi eksperti govore da se više od 200 miliona ljudi u preko 60 nacija suočava sa nasilnim progonstvom samo zato što su hrišćani. Najmanje još toliko se suočava sa određenim vidovima diskriminacije zbog svoje vere.

2. Hrišćani su najveća identifikovana grupa u svetu kojima se poriču njihova osnovna ljudska prava samo zbog toga ko su oni i šta veruju.

3. Jedan od osnovinih razloga zašto se hrišćani suočavaju sa progonstvom jeste nagli rast crkve. 1960. godine bilo je dva puta više evanđeoskih hrišćana na Zapadu nego u ostatku sveta. Četrdeset godina posle, danas, ima četiri puta više evanđeoskih hrišćana u ne-zapadnim zemljama nego na Zapadu. 

4. Broj evanđeoskih hrišćana raste brzinom tri puta brže od rasta svetske populacije (kad se uporedi brzina rasta broja ljudi na zemlji i broja ljudi koji se obaćaju - moja napomena) i jedina je religijska grupa koja raste kroz obraćenja (konverziju, a ne prirodnim priraštajem kroz rođenje dece - moja napomena). U 2000. godine evanđeoski hrišćani imali su godišnji rast od 5% dok je Islam napredovao samo 2,5 procenta.

5. Primeri rasta crkve po pojedinim državama:
a. U Kini, Protestantska crkva je 1949. godine brojala 1.260.000 članova. Danas crkva broji oko 81 milion vernika (što registrovanih, što neregistrovanih). Katolička crkva je narasla sa 3 miliona na 12 miliona u periodu od 50 godina.

b. U Africi crkva raste brzinom rakete, od 10 miliona hrišćana koliko je bilo procenjeno 1900. godine, do 360 miliona u 2000. godini. Crkva u Sudanu je najbrže rastuća crkva u muslimanskom delu sveta, uprkos najžešćem zabeleženom progonstvu poslednjim godinama. 

c. U Etiopiji, crkva je ekspolodirala. 1960 godine, evanđeoskih hrišćana je bilo oko 200.000 i činili su do 0.8% populacije, do 2000. godine, crkva je narasla do blizu 12 miliona, i čini 20% populacije ove zemlje. To se desilo upkos velikog progonstva u toku komunističke ere 1974-1991. Danas, obraćenici u ruralnim oblastima se suočavaju sa velikim progonstvima: bombaški napadi na crkvene zgrade, diskriminacija, prisilno masovno iseljenje iz domova ili sela. 

d. Indija danas ima 10 lokalnih crkva koje broje preko 10,000 članova i 30 lokalnih crkava koji broje više od 3.000 članova. 1999 jedan crkveni vođa je prijavio 2231 krštenja svaki dan. Sa druge strane u 21 veku jedni od najžešćih masovnih progonstva hrišćana su se desila u Indiji od strane hinduista u Orisi. 

e. Među Hmong narodom u severnom Vijetnamu, do 1989. godine nije bilo ni jednog evanđeoskog hrišćanina. Za jedanaest godina, do 2000-te, njihov broj je narastao na 175.000 evanđeoskih hrišćana. Rast se dešava pod brutalnim progonstvom Vijenamskih vlasti.

Interesantno je da gde god crkva raste, ona raste pod velikim pritiskom i progonstvom. Progonstvo nije ključ rasta i probuđenja (naprimer u oblastima velikog progonstva - Jorda, Sirija, Libanon, crkva ne raste) ali je često cena koja se plaća za probuđenje.

Razmišljam, molimo se za probuđenje u našoj zemlji, i Evropi i ono ne dolazi. Možda zato što nismo više spremni da platimo cenu?

Beređi Dušan Bera

Ako nalazite moj članak korisnim, razmotrite o sledećem:

1. prijavite se na listu čitalaca bloga. opcija se nalazi sa strane članka na pc ili ispod teksta na mobilnom.
2. podelite ga na društvenim mrežama... 

Setimo se naših prethodnika: Vilijem Vilberfors - osloboditelj robova

Setimo se naših prethodnika: Vilijem Vilberfors - osloboditelj robova - je izuzetna priča o čoveku koji je celu svoju energiju posvetio cilju da ukine ropstvo.

Juče sam pisao o Džonu Njutnu, (vidi link) velikom grešniku koji je pronašao Divnu milost (A onda i napisao pesmu pod istim imenom). 

Deca na brodu za trgovinu robljem "Dafne", ušće Zanizbara

Danas pišem o Vilijamu Vilberforsu – osloboditelju robova.

Ko je bio Vilijem Vilberfors - osloboditelj robova

Vilijem Vilberfors je rođen 1759 godine, a 1780 je izabran za predstavnika Jorkšira u Engleskom parlamentu. Odlučujući događaj njegovog života se međutim dešava pet godina kasnije, kada posle razgovora sa prijateljima koji su ispovedali i živeli hrišćansku veru, počinje da proučava Sveto Pisma. 

Proučavajući pismo, Vilberfors otkriva istinu o delu Isusa Hrista, prihvata oproštenje koje nam je Hristos pružio na krstu i to menja njegov život.

Velika dilema prvih dana njegovog novog života je bilo čemu da se posveti – da nastavi sa politikom ili da se posveti svešteničkom pozivu i služi Bogu. Poziv koji dobija, izrečen kroz njegovog prijatelja Vilijama Pita (budućeg premijera UK) - “Zašto ne bi radio obe stvari, služio Bogu kao politički aktivista.”

Vilijam Vilberfors

Poziv potvrđuje njegov mentor Džon Njutn koji ga usmerava ka borbi za ukidanje trgovine robljem. Možemo reći da su mu se oči otvorile. On izjavljuje: „Svemogući Bog je pred mene stavio dve velike stvari, zabranu Trgovine robljem i Reformaciju ponašanja.“ – savremenim rečima promeni „navika, stavova, morala“. 

Tim ciljevima Vilberfors posvećuje svoj život. Osim na ukidanje ropstva, on utiče na ukidanje spaljivanja i mučenja kao smrtne kazne, promena nehumanih uslova rada, bori se za ukidanje dečijeg rada (posebno u nehumanim uslovima npr korišćenje male dece za čišćenje dimnjaka ili rada u rudnicima), borba protiv akoholizma, kocke...

No njegova životna borba je bila borba protiv ropstva. Rekao je za trgovinu robljem: „Tako ogromna, tako užasna, toliko nepopravljiva izgleda poročnost Trgovine da je moj um bio potpuno promenjen za Ukidanje ropstva. Neka posledice budu kakve budu, ja sam od ovog trenutka rešen da se neću smiriti dok ne ostvarim njeno ukinuće.“

Borba za ukidanje ropstva Vilijama Vilberforsa

Celo njegovo životno delo je bilo posvećeno tom cilju. Prepreke su bile ogromne. U momentu kada prvi put predlaže ukidanje trgovine robljem u parlamentu u Engleskoj ne postoji svest da je ropstvo pogrešno. Njegov savremenik. borac za promenu uslova i stanja ljudskog života, reformator 

Džon Vesli napisao je Vilberforsu: „Dragi gospodine, ukoliko te nije božanska sila podigla da budeš kao Athanasius contra mundum(Athanasium protiv sveta), ne vidim kako možeš uspeti u tvom veličanstvenom poduhvatu, suprotstavljanja gnusnom nitkovstvu, koje je skandal religije, Engleske i ljudske prirode. Ako te nije Bog podigao baš za ovu stvar, bićeš iznuren opozicijom ljudi i đavola. Ali, ako je Bog s tobom, ko može biti protiv tebe?“

U filmu “Divna milost” prikazana je scena iz života Vilijama u kojoj njegov prijatelj po povratku sa Jamajke i njenih plantaža šećera priča o sceni koju je video. Majka i dete (robovi) su bili brutalno pretičeni zbog neke sitnice koju su uradili. Po završetku kazne majka je rekla detetu “I tome će doći kraj. Iz Evrope dolazi neko da nas oslobodi. Nazvala ga je kralj Vilberfors.”

Borba za ukidanje ropstva je trajala ceo Vilberforsov život od 1787. do 1833. Umire kao pobednik svega tri dana posle donošenja zakona o ukidanju ropstva. Na njegovoj nadgrobnoj ploči je napisano kao epitaf:

“U znak sećanja na Vilijama Vilberforsa (rođenog u Hulu, augusta 24. 1759., preminulog u Londonu, jula 29. 1833.); [...] on je bio među onima koji su dali najznačajniji doprinos popravljanju karaktera njihovog vremena, jer je svojim visokim i raznolikim talenatima, vrelom čovekoljublju, univerzalnoj iskrenosti, dodao stalnu rečitost Hrišćanskog života. Eminentan u svakoj vrsti javnog rada, i vođa u svakom dobrom delu, [...] njegovo ime će zauvek biti identifikovano sa naporom, koji je po blagoslovu Božijem, uklonio iz Engleske krivicu Afričke trgovine robljem [...] sve dok, kroz delo Hrista Isusa, njegovoj jedinog Otkupitelja i Spasitelja, (kome je svojm životom i pisanjem davao slavu,) ne ustane u vaskrsenju pravednih."

Kakav izazov za sve nas?

Beređi Dušan Bera

Ako vam je moj današnji tekst bio od koristi, prijavite se u listu čitalaca ovog bloga. Time pomažete da ovaj blog bude vidljiv na pretraživačima. Takođe, podelite ovaj tekst na društvenim mrežama... da i drugi imaju korist