понедељак, 10. септембар 2018.

Ako su priče Starog zaveta horor film, zašto da ih onda čitam? - Vera na delu 47 dan

Priče Starog zaveta ipak nekad jesu horor film. A ako jesu horor film, zašto da ih čitamo? Knjiga Jošue, 6 poglavlje, opisuje strašne scene uništenja Jerihona. Teško razumljive nama u 21. veku. Kako razumeti horor scene Starog zaveta? Takođe, kako razumeti strah pred Bogom u novozavetnom kontekstu?

20 Narod stade vikati, i zatrubiše trube. Čim narod ču glas truba, zavika iz glasa i zidovi popadoše, i narod uđe u grad, svaki preda se. Uzeše grad, 21 i pobiše kao prokleto oštricom mače sve što beše u gradu, ljude i žene, decu i starce, pa i volove i ovce i magarce. Jošua 6


Nekad mi se čini da hrišćani, ne znajući kako da daju odgovor na pitanja koja i muče u Svetom pismu, preskaču reči teksta. Ubistvo, uništenje, deca... pokušavaju da ublaže tekst. Ja to radim, priznajem. Jer tekst koji čitamo prikazuje gnevnog Boga, koga teško razumem, i ne poznajem u mom iskustvu. Kako razumeti gnevnog Boga? 

Kako razumeti gnevnog Boga?
J. Paker u svom delu Bogopoznanje piše sledeće:
Božiji gnev je savršenstvo Božijeg karaktera o kome često treba da razmišljamo. Prvo, zato da bismo osetili koliko Bog mrzi greh. Skloni smo da stalno olako gledamo na greh, da zabašurujemo njegovu gnusnost, da tražimo izgovor za njega. Što više proučavamo Božiju mržnju prema grehu i njegovu strašnu kaznu zbog njega, lakše ćemo uvideti grozotu greha. 
Drugo, o gnevu treba da mislimo i da bismo u duši stekli pravi strah od Boga. "Budimo zahvalni i zahvalnošću služimo ugodno Bogu s poštovanjem i strahom. Jer Bog naš je oganj koji i proždire" (Jev. 12:28,29). Ne možemo mu "ugodno" služiti ako nemamo dužno "poštovanje i strah" prema njegovom strašnom Veličanstvu i strah od njegovog pravednog gneva, a to se najbolje podstiče čestim podsećanjem daje naš Bog "oganj koji proždire". 
Treće, o gnevu treba da razmišljamo da bismo podstakli dušu na živo slavljenje (Isusa Hrista) što nas je izbavio od "gneva koji dolazi" (1. Sol. 1:10). Spremnost ili odbijanje da razmišljamo o Božijem gnevu je siguran test stanja našeg srca pred njim"

Nisam siguran koliko se slažem sa Pakerovom izjavom da o gnevu Božijem treba često razmišljati. Treba biti svestan te Božije osobine, ali "često razmišljanje" ne mislim da je plodonosno.  Međutim, iako se ne slažem sa uvodom, slažem se sa zaključkom.

Razumevanje gneva Božijeg vodi do dublje svesti o grehu, takođe da nam daje pravu perspektivu straha Gospodnjeg, i može nas podstaći na slavljenje. 
O dubljoj svest o grehu, i o svom njegovom užasu pisao sam juče u tekstu - Stari zavet, dečija priča ili horor film (klikni link). 
U današnjem tekstu me interesuje aspekt straha Božijeg, a sutra ću se zabaviti pitanjem slavljenja.  

Slika o gnevnom Bogu nas uči strahu Božijem!
Slika o gnevnom Bogu stvara u nama osećaj strahopoštovanja kaže Paker. Vidimo Boga sa kojim nema igre, koji sudi greh, koji je nemilosrdan u svom suđenju. Vidimo Boga kojeg se treba bojati. 

Sveto pismo nas poziva iznova i iznova da zauzmemo stav straha i trepeta. U Filipljanima poslanici 2:12-13, Apostol ljubavi i milosti, Pavle, piše: Stoga, dragi moji, kao što ste svagda bili poslušni, ne samo kad sam kod vas, nego sad još više u mom odsustvu, gradite svoje spasenje sa strahom i trepetom. 

Apostol Pavle nam kaže da treba da gradimo našu slobodu tj spasenje (sloboda i spasenje su sinonimi u ovom kontekstu). To ne znači da treba da zaradimo spasenje, jer spasenje je Božiji poklon. To nije "cilj koji treba da se ostvari" ili "dobitak koji treba zaslužiti", već je "posed koji treba istraživati i uživati u njemu još više" (Nik Gebel).  

Da bi nam taj princip bio jasniji uzmimo primer braka. Brak koji je jednom zasnovan, zasnovan je u potpunosti ali brak je život stalnog istraživanja, uživanja, razvoja i otkrića. Na isti način je naše spasenje je već obezbeđeno u potpunosti, ali mi ga moramo graditi iz dana u dan.




Strahopoštovanje se ne tiče našeg spasenja, kako vidimo, nego našeg života sa Bogom, građenja našeg spasenja. Mi treba da naš život sa Bogom gradimo sa strahom i trepetom. Razumimo reč strah i trepet u smislu da je spasenje toliko važna stvar da ne smemo da je uzmemo olako. Ne radi se o drhtanju pred kaznom, nego o dubokoj svesnosti o važnosti spasenja koje nam je povereno, da ne smemo taj poklon da protraćimo.

  • Pre nego nastavite čitanje, razmotrite do kraj teksta dve stvari:
    - Podržite blog KaHristu tako što će te podeliti tekstove na društvenim mrežama.
    - Prijavite se u listu čitalaca ovog bloga. Opcija je sa strane teksta ili ispod teksta.

Kako treba da izgleda strahopoštovanje kod novozavetnih vernika?
Alen Redpath, hrišćanski pisac i propovednik, jedno je vreme bio honorarni knjigovođa. Svoj život je bio predao Bogu, ali je i dalje imao druge bogove. Išao je u crkvu, ali je hrišćanstvo bilo samo jedan delić njegovog života. Jednog dana dok je razgovarao sa jednim prijateljem ovaj mu je rekao: da li znaš da je moguće imati "spasenu dušu a protraćen život"
Probao je da zaboravi na to, ali su te reči nastavile da odzvanjaju u njegovim ušima. U toku nedelje na poslu reči su nastavile da mu odzvanjaju u umu - spasena duša a ipak protraćen život. Činilo mu se da svaka pesma koju je slušao ponavlja isto. U subotu, u toku ragbi utakmice reči su nastavile da odzvanjaju. U vozu posle meča, točkovi su odzvanjali spasena duša, protraćen život
Te večeri, na žurci činilo mu se kao da je svirana samo jedna melodija koja je zvučala spasena duša, protraćen život. Na kraju je to predao Gospodu i rekao: Predajem ti ceo moj život. Kroz njega, mnogo ljudi je upoznalo Isusa Hrista i promenio je mnoge živote kroz svoju službu. Nemojmo imati spašen život a protraćene živote. (preuzeto iz Život vredan življenja, Nik Gembel)




Strahopoštovanje nije strah da ćemo izgubiti spasenje nego svest o veličini poklona koji smo dobili. Moguće je biti spašen ali protraćiti sve plodove tog spasenja.

I pokušao sam da pronađem u komentarima više objašnjenja o rečima "strah i trepet" iz Filipljana poslanice. Kao sinonime pojedini pisci nude reči: poniznost ili poštovanje. Ove reči nas povezuje sa početkom. Izraelci su morali biti ponizni, posušni. Morali su slediti Božije principe, zapovesti. Da su postupili drugačije promašili bi u potpunosti i doživeli poraz. To bi značilo protraćiti priliku koja im je data...

Takođe, posmatrajući gnev Božiji nad grehom Jerihonom, i odmazdu u današnjem tekstu, postavimo sebi pitanje - da li gradimo naše spasenje ili ga uzimamo olako? Jer Bog nas je poštedeo da bi mi naše spasenje izgradili u nešto posebno. 
Beređi Dušan Bera


  • Da li pratite youtube kanal Protestantske Hrišćanske zajednice? Svake nedelje nove propovedi, emisije, svedočanstva. Ne propustite ni jedan - prijavite se na naš kanal... Upravo sam počeo novu seriju propovedi - 7 skandaloznih događaja iz Isusovog života... Pratite. Ovo je propoved: Zašto je Isus pretvorio vodu u vino? 


Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...