Priča o spasenju je mnogo ozbiljnija nego što mnogi misle. Istinu o tome možemo videti kroz priču o Ravi i Jerihonu iz knjige Jošue, 6 poglavlja. Možemo razumeti veličinu spasenja samo kada smo svesni i Božijeg gneva.
Ovo je Vera na delu, 48 dan pisanja.
Teolog Paker u knjizi Bogopoznanje, iznosi tri posledice svesnosti o Božijem gnevu:
1. Dublje razumevanje greha - o tome sam pisao prekjuče u Stari zavet: dečija priča ili horor film,
2. Strahopoštovanje, o tome sam pisao juče u: Ako su priče Starog zaveta horor film zašto da ih onda čitam?
3. Podsticaj na slavljenje. O tome pišem danas
Tekst koji već više dana čitamo glasi (Izabrao sam stihove koji se odnose na Ravu bludnicu):
15 Sedmoga dana ustaše u zoru i prođoše okolo grada isto onako sedam puta; samo toga dana prođoše okolo grada sedam puta. 16 Pri sedmom ophodu, a dok sveštenici trubljahu u trube, Jošua reče narodu : Vičite, jer vam Gospod predade grad! 17 Grad da se uništi u ime Gospodnje, i što je god u njemu; samo će ostati u životu Rava, bludnica, i svi koji budu kod nje u kući, jer ona sakri glasnike koje bejasmo poslali. ....
20 Narod stade vikati, i zatrubiše trube. Čim narod ču glas truba, zavika iz glasa i zidovi popadoše, i narod uđe u grad, svaki preda se. ... 22 Jošua reče onoj dvojici koji uhodiše zemlju: Idite u kuću one žene bludnice, i izvedite nju i sve njezine, kao što ste joj se zakleli. 23 Oni mladi ljudi, uhode, uđoše i izvedoše Ravu, oca njezina, majku njezinu, braću njezinu i sve ostale njezine, izvedoše sav rod njezin, i ostaviše ih izvan logora Izrailjeva. 24 Spališe grad i sve što beše u njemu; ... 25 Jošua ostavi u životu Ravu, bludnicu, dom oca njezina i sve njezine, i ona osta među Izrailjcima do danas, jer sakri glasnike koje Jošua posla da uhode Jerihon.
RAZMIŠLJANJE O PRAVDI I NASILJU
Jerihon je uništen do temelja sa svim stanovnicima. Niko nije bio pošteđen. I dalje kada razmišljam duboko o tome, ostanem potresen, šokiran, zbunjen. Pišem već danima o gnevu Božijem, ali i dalje me potresa užas Jerihona. Naučen sam da na ovakve događaje gledam kao na zlo.
Zapravo, ono što je neophodno da razumemo, prvi put u istoriji ljudskog roda, mi na ove događaje gledamo kao na zlo. Iako je i ranije bilo pojedinaca koje su mučile ovakve scene, većina ljudi je vekovima doživljavala priču o Jerihonu kao pravdu, ne kao zlo.
Posle II Svetskog rata, suočeni sa užasima genocida koji su izvršili razni narodi u prvim decenijama XX veka (Nemci nad Jevrejima, Turci nad Jermenima, Belgijanci u Kongu, u Ukrajini nad Poljacima... i da ne spominjem naše lokalne genocide...), svetska zajednica je (doduše uglavnom licemerno, štiteći pojedine zemlje- čitaj zapadnoevropske), podizala svest o nasilju i genocidu. Danas, kao posledica toga, događaji koji su se dogodili u Jerihonu jesu slika vrhunskog zla ali nije uvek bilo tako.
Slična je i priča o smrtnoj kazni. Do poslednih nekoliko decenija, niko nije doživljavao smrtnu kaznu kao pogrešnu, ona je bila sastavni deo pravosudnog sistema. Smrtna kazna je bila sam srž pravne represije - konačna kazna za najveće zločine. Više nije tako, promenilo se mišljenje pod uticajem javnosti.
Iako ne želim da pišem puno o tome (a i nisam zagovornik ni smrtne kazne, niti nasilja nad narodima - dopada mi se stav savremenog društva), pitanje je - da li je savremeni čovek u pravu? Da li smo mi u hiljadama godina ljudske istorije najmudriji? Nepogrešivi? Ili je to samo ljudska oholost koja nas ubeđuje da smo mi najbolji, i koja će se suočiti sa razočarenjem već u sledećoj generaciji, kako je to do sada nebrojeno puta bilo?
PRINCIPI KAKO RAZUMETI NASILJE U STAROM ZAVETU
Dok razmišljamo o Jerihonu, i u opšte Starom zavetu, neophodno je da razumemo sledeće:
1. Uništenje Jerihona je Božiji čin suda nad stanovnicima tog grada. Nasilje koje Bog zapovedi u Starom zavetu, uvek je vezano za presudu zbog zločina.
2. Ljudsko razmišljanje o pravdi je subjektivno. Na primer, stotine miliona ljudi misle da je bacanje bombe na Hirošimu i Nagasaki, u kojem je stradalo desetine hiljada ljudi opravdani čin rata. Sa druge strane Japansko osvajanje Šangaja opisano kao genocid.
Ili Nemačko bombardovanje Beograda je u istoriji prikazano kao zločin, a Britansko kao deo oslobađanja... Ne kaže za džabe uzrečica: "Istoriju pišu pobednici".
3. Bog sudi objektivno. Njegovo mišljenje se ne menja i ne zavisi od trenutne političke situacije. Bog je uvek isti. Greh zaslužuje kaznu, i Bog kažnjava greh. On je pravedni sudija.
4. Jedini izlaz je pokajanje. Da su se Jerihonci pokajali - izbegli bi tu sudbinu - to nam ukazuje primer Rave.
RAVA - PRIMER ZAŠTO JE NEKO POŠTEĐEN UNIŠTENJA
Važno je da razumemo, da ona nije pošteđena samo zato što je sačuvala špijune, jer bi to od nje učinilo samo izdajnika svog naroda, nego zbog čina obraćenja. Nemoralan čin Bog ne nagrađuje. Bog spasava one koji njega traže. Pošto je Rava zazvala Ime Božije pošteđena je od suda nad Jerihonom.
U tekstu vidimo da se stalno ponavlja, tačnije tri puta, briga da Rava bude pošteđena. Jošua šalje grupu vojnika da se pobrine da se njoj nešto slučajno ne dogodi. Rava je morala biti pošteđena uništenja.
JA, TI - PRIMERI ZAŠTO ĆE NEKO BITI POŠTEĐEN
Rava je proročka slika svakog vernika. Uprkos našem bludu (lažima, ponosu, pornografiji, preljubi...), mi nećemo biti osuđeni ako smo zazvali Njegovo ime. Kao što je Rava bila pošteđena, bićemo i mi pošteđeni.
U Delima Apostola 2:21. piše: Svako ko zazove ime Gospodnje biće spašen. Ime predstavlja identitet osobe, ono što ta osoba jeste. Ko prizove Ime Gospodnje, priziva sve što Gospod jeste - Spasitelj, Otkupitelj, Onaj koji je umro i platio kaznu za naše grehe... Prizivajući, mi se kajemo, odbacijemo naše zle puteve i pozivamo Boga da nas spasi. I on to čini! Spašava nas.
Ne znači da više nema suda. Sud je i dalje tu - cela knjiga Jovanovog otkrivenja govori o tom sudu. Sud dolazi i Bog će suditi celom svetu. Međutim, osoba koja se pokaje je pošteđena tog suda.
Posle neverovatnih iskustava, opisanih u Evanđelju po Luki 10, gde su apostoli isceljivali, isterivali demone... dok radosno dele sa Isusom o tim iskustvima, on im kaže: "Ali se ne radujte tome, što vam se duhovi pokoravaju; nego se radujte što su vaša imena zapisana na nebesima." (20 stih). Radost dolazi kada razumeš veličinu spasenja...
Kako nas strah pokreće na slavljenje, jer to je pitanje koje sam postavio na početku teksta? Pa ne pokreće nas sam strah, pokreće nas svest da su nam gresi oprošteni, da ne idemo na sud, da nas ne čeka sudbina ovog sveta. Da smo kao i Rava pošteđeni. Slavljenje pokazuje da cenimo naše spasenje. Da smo duboko svesni čega smo pošteđeni.
RAZMIŠLJANJE O PRAVDI I NASILJU
Jerihon je uništen do temelja sa svim stanovnicima. Niko nije bio pošteđen. I dalje kada razmišljam duboko o tome, ostanem potresen, šokiran, zbunjen. Pišem već danima o gnevu Božijem, ali i dalje me potresa užas Jerihona. Naučen sam da na ovakve događaje gledam kao na zlo.
Zapravo, ono što je neophodno da razumemo, prvi put u istoriji ljudskog roda, mi na ove događaje gledamo kao na zlo. Iako je i ranije bilo pojedinaca koje su mučile ovakve scene, većina ljudi je vekovima doživljavala priču o Jerihonu kao pravdu, ne kao zlo.
Posle II Svetskog rata, suočeni sa užasima genocida koji su izvršili razni narodi u prvim decenijama XX veka (Nemci nad Jevrejima, Turci nad Jermenima, Belgijanci u Kongu, u Ukrajini nad Poljacima... i da ne spominjem naše lokalne genocide...), svetska zajednica je (doduše uglavnom licemerno, štiteći pojedine zemlje- čitaj zapadnoevropske), podizala svest o nasilju i genocidu. Danas, kao posledica toga, događaji koji su se dogodili u Jerihonu jesu slika vrhunskog zla ali nije uvek bilo tako.
Slična je i priča o smrtnoj kazni. Do poslednih nekoliko decenija, niko nije doživljavao smrtnu kaznu kao pogrešnu, ona je bila sastavni deo pravosudnog sistema. Smrtna kazna je bila sam srž pravne represije - konačna kazna za najveće zločine. Više nije tako, promenilo se mišljenje pod uticajem javnosti.
Iako ne želim da pišem puno o tome (a i nisam zagovornik ni smrtne kazne, niti nasilja nad narodima - dopada mi se stav savremenog društva), pitanje je - da li je savremeni čovek u pravu? Da li smo mi u hiljadama godina ljudske istorije najmudriji? Nepogrešivi? Ili je to samo ljudska oholost koja nas ubeđuje da smo mi najbolji, i koja će se suočiti sa razočarenjem već u sledećoj generaciji, kako je to do sada nebrojeno puta bilo?
PRINCIPI KAKO RAZUMETI NASILJE U STAROM ZAVETU
Dok razmišljamo o Jerihonu, i u opšte Starom zavetu, neophodno je da razumemo sledeće:
1. Uništenje Jerihona je Božiji čin suda nad stanovnicima tog grada. Nasilje koje Bog zapovedi u Starom zavetu, uvek je vezano za presudu zbog zločina.
2. Ljudsko razmišljanje o pravdi je subjektivno. Na primer, stotine miliona ljudi misle da je bacanje bombe na Hirošimu i Nagasaki, u kojem je stradalo desetine hiljada ljudi opravdani čin rata. Sa druge strane Japansko osvajanje Šangaja opisano kao genocid.
Ili Nemačko bombardovanje Beograda je u istoriji prikazano kao zločin, a Britansko kao deo oslobađanja... Ne kaže za džabe uzrečica: "Istoriju pišu pobednici".
3. Bog sudi objektivno. Njegovo mišljenje se ne menja i ne zavisi od trenutne političke situacije. Bog je uvek isti. Greh zaslužuje kaznu, i Bog kažnjava greh. On je pravedni sudija.
4. Jedini izlaz je pokajanje. Da su se Jerihonci pokajali - izbegli bi tu sudbinu - to nam ukazuje primer Rave.
RAVA - PRIMER ZAŠTO JE NEKO POŠTEĐEN UNIŠTENJA
- O Ravi sam već pisao dok sam obrađivao drugo poglavlje (jedan od tekstova možete pročitati OVDE). Rava je pošteđena jer je jedina od stanovnika Jerhiona uvidela ko je Bog i pokazala znake pokajanja. Zbog toga, ona je pošteđena, ali je takođe postala jedan od predaka našeg Gospoda Isusa Hrista (o tome možete pročitati OVDE).
Važno je da razumemo, da ona nije pošteđena samo zato što je sačuvala špijune, jer bi to od nje učinilo samo izdajnika svog naroda, nego zbog čina obraćenja. Nemoralan čin Bog ne nagrađuje. Bog spasava one koji njega traže. Pošto je Rava zazvala Ime Božije pošteđena je od suda nad Jerihonom.
U tekstu vidimo da se stalno ponavlja, tačnije tri puta, briga da Rava bude pošteđena. Jošua šalje grupu vojnika da se pobrine da se njoj nešto slučajno ne dogodi. Rava je morala biti pošteđena uništenja.
- Pre nego nastavite čitanje, podržite KaHristu. To možete učiniti tako što će te:
- Podeliti tekstove na društvenim mrežama
- Prijaviti se na listu čitalaca ovog bloga
JA, TI - PRIMERI ZAŠTO ĆE NEKO BITI POŠTEĐEN
Rava je proročka slika svakog vernika. Uprkos našem bludu (lažima, ponosu, pornografiji, preljubi...), mi nećemo biti osuđeni ako smo zazvali Njegovo ime. Kao što je Rava bila pošteđena, bićemo i mi pošteđeni.
U Delima Apostola 2:21. piše: Svako ko zazove ime Gospodnje biće spašen. Ime predstavlja identitet osobe, ono što ta osoba jeste. Ko prizove Ime Gospodnje, priziva sve što Gospod jeste - Spasitelj, Otkupitelj, Onaj koji je umro i platio kaznu za naše grehe... Prizivajući, mi se kajemo, odbacijemo naše zle puteve i pozivamo Boga da nas spasi. I on to čini! Spašava nas.
Ne znači da više nema suda. Sud je i dalje tu - cela knjiga Jovanovog otkrivenja govori o tom sudu. Sud dolazi i Bog će suditi celom svetu. Međutim, osoba koja se pokaje je pošteđena tog suda.
Posle neverovatnih iskustava, opisanih u Evanđelju po Luki 10, gde su apostoli isceljivali, isterivali demone... dok radosno dele sa Isusom o tim iskustvima, on im kaže: "Ali se ne radujte tome, što vam se duhovi pokoravaju; nego se radujte što su vaša imena zapisana na nebesima." (20 stih). Radost dolazi kada razumeš veličinu spasenja...
Kako nas strah pokreće na slavljenje, jer to je pitanje koje sam postavio na početku teksta? Pa ne pokreće nas sam strah, pokreće nas svest da su nam gresi oprošteni, da ne idemo na sud, da nas ne čeka sudbina ovog sveta. Da smo kao i Rava pošteđeni. Slavljenje pokazuje da cenimo naše spasenje. Da smo duboko svesni čega smo pošteđeni.
Beređi Dušan Bera
- Da li pratite Youtube kanal Protestatnske Hrišćanske zajednice (sa strane imate link)? Moja ovo nedeljna propoved na na njemu. Poslušate - Zašto je Isus pretvorio vodu u vino?
Нема коментара:
Постави коментар