3 načina nošenja sa frustracijom - kada je ono što činiš uzaludno - kako to preživeti?

3 načina nošenja sa frustracijom - kada je ono što činiš uzaludno - kako to preživeti?

Današnji tekst je o frustraciji. Kako se nositi sa njome? Tekst je lično iskustvo vezano za ovaj blog - promene koje je učinio Google i moje razmišljanje o svemu tome... 

kada si frustriran

Frustracija ili latinski frustrare - učiniti uzaludnim; razočarati - je stanje lišenosti, osuječenosti čoveka da zadovolji neki, u dovoljnoj meri aktivan motiv koji je bilo po subjektivnoj, bilo po objektivnoj oceni, za jednu ličnost veoma važan... 

Frustracija je stanje nezadovoljstva, jer ono što želiš ne ide kako ti hoćeš... Da pojednostavim - to je grč i nervoza u želudcu, nervoza koja ti se penje u glavu uz potiljak, nesanica i izvor besa... kada ti dođe da pojedeš ono sa čime radiš... 

Frustracija se javlja kada ne možeš ništa da promeniš, kada stvari ne idu kako bi ti želeo, a ti aposolutno ne možeš da uradiš ni jednu stvar da to popraviš. Ili tvoje delovanje iziskuje preveliku količinu enerije - toliko do nisi spreman da je uložiš. 

Frustracija nije izvor motivacije. Izazov motiviše jer postoji izlaz i nada. Ja volim izazove, uživam u njima. Frustraciju mrzim, jer u sebi sadrži osećaj uzaludnosti, promašaja, razočarenja... Šta god da učiniš ne vredi, onda šta uraditi?  


Reakcija na frustraciju

Reakcija na frustraciju može biti:

1. Odustajanje 

Odustaneš i zaboraviš. To ne mora biti nužno zlo jer sprečava gomilanje stresa. U početku je bolno, ali bol se smanjuje. 

Vidimo to kod ljudi koji napuštaju "obećanu" zemlju (mislim na ovu našu)... pate u početku zbog rastanka sa prijateljima, ali vremenom.... odustajanje postaje korist. Umesto da budu frustrirani imaju nadu. 

2. Bes i stres 

Kao Don Kihot. Napadaš vetrenjače... I frustracija raste. Nerviraš se. I onda kada ne uspe - još više se nerviraš. Na kraju sve eksplodira kroz bes ili kroz bolest (zavisi kako reagujemo - da li gutamo ili ispoljimo)

bes

3. Upornost
Upornost je slična Don Kihot pristupu (jurišanje na vetrenjače), samo bez nervoze. Iako ne ide kako želiš, ne odustaješ, nego pokušavaš ponovo i ponovo. 

Međutim upornost nije ludost. U jednom momentu, ako i dalje ne ide - prelaziš na opciju 1 - odustajanje. 

Priča o neplodnoj smokvi 

Prošle nedelje sam u Teologiji uz jutarnju kafu razmišljao o Isusovoj priči o neplodnoj smokvi. Ta priča objašnjava upornost sa hrišćanske perspektive. Poslušajte, samo devet minuta je dugačak video... 



Teologija uz jutarnju kafu je emisija koju vodim svakog utorka u 9.30 na Facebook-u. Posle toga objavim video i na Youtube kanalu (pratite naš kanal), a takođe i na IGTV kanalu naše crkve - potražite nas na Instagramu. 

U videu koji sam zakačio, Isus nas uči o ponovnom pokušaju u situaciji kada logika govori da odustanemo. Međutim, posle još jedno pokušaja, Isus kaže - odustani. Treba upornosti i mudrosti... 

Zašto o frustraciji?

Zašto pišem o frustraciji? Zato što sam frustriran ovih dana. Postoji kekoliko stvari koje ne mogu da promenim i koje jesu izvor stresa za mene, ali ono o čemu pišem danas je povezano za moja pisanja i ovaj blog. 

Od 23. oktobra 2018. viđenost mojih tekstova je prepolovljena. Do 23. oktobra mesečno je bilo od 7-10 hiljada čitanja tekstova, sada je 3.500-4.000.

Prvo sam mislio da se radi o mom blogu, da sam napravio neku grešku i da sam kažnjen od Googla i Faceboka... a onda sam otkrio da cela platforma Blogger je u sličnoj situaciji - stotine blogera je bukvalno uništeno (oni koji žive od svog pisanja za razliku od mene koji ovo radim samo iz zadovoljstva). Ljudima je gledanost pala sa dva miliona na par hiljada... 

Pokušavamo da dobijemo odgovor od Googla (korisnički centar) ali ga nema... samo obaveštenje - upoznati smo sa problemom i radimo na rešenju... Stvarno? Jedna od najvećih kompanija na svetu, mesec dana ne može da reši problem? Veliki blogeri prete tužbama, suđenjem... a odgovora nema.

I šta možeš da uradiš? Ništa. Samo da čekaš. Neko bi rekao, šta ima veze, radi na Božiju slavu, ne očekuj reakciju... ali kada pišeš, pišeš sa željom da ljudi pročitaju... A kada tekst za koji znaš da je dobar pročita par stotina ljudi, ne možeš da ostaneš ravnodušan... i tu je onda FRUSTRACIJA. 

frustacija

Opcije: 
1. Odustani. 
2. Stres i nervoza
3. Upornost

Počeo sam sa brojem dva... nervirao se, tražio rešenja... pa sam prešao na broj jedan i pripremao se da odustanem. Trenutno sam na opciji tri. Pokušavam još neko vreme. Pa ako ne vredi onda opcija jedan - neću prestati da pišem - osećiću se na drugi platformu. No ne vraćam se na dva... 

Šta je moja lekcija koja me vodi ka Hristu? 
Izbeći broj dva po svaku cenu. Ne vredi se nervirati. Pokušaj da zaliješ, da promeniš uslove. Sačekaj još malo. I ako je ide, idi na nešto drugo...
Beređi Dušan Bera 

Ako vam je ovaj blog od koristi, učinite mi uslugu:
1. Prijavite se na listu čitalaca ovog bloga

2. Podelite tekstove na društvenim mrežama. 
Hvala 

Нема коментара:

Постави коментар