Od "Prija mi" do "Moram" - četiri koraka do gubitka slobode (Living Free)

Prethodnih nekoliko dana putovao sam u Gruziju, u Tbilisi. Mislio sam da će mi tamo nešto, vezano za Gruziju, skrenuti pažnju, da ću pronaći neki trag koji ću početi da pratim, neko novo saznanje koje će okupirati moj um. Nije se desilo.

Gruzija je lepa zemlja, a Tbilisi veoma interesantan grad. Geografski je na razmeđu Evrope i Azije, sa druge strane Kavkaza, ali je kulturno, po izgledu grada i ljudima, meni delovao veoma evropski. Uticaj Azije gotovo da nisam primećivao, barem ne ja, čovek sa Balkana.

Posetili smo Mchetu, nekadašnju prestonicu Gruzije i jedno od najvažnijih mesta gruzijskog hrišćanstva, šetali centrom Tbilisija i pokušavali da upoznamo grad koliko nam je vreme dozvoljavalo. Iako je veza Gruzije sa hrišćanstvom duboka i drevna, nije pokretala moju želju da pratim neki trag.

Na putovanju smo bili Jonatan iz Makedonije, Darja iz Hrvatske i ja. Došli smo kao evropski tim da održimo trening za vođenje grupa Living Free. Zapravo, održana su dva treninga. Jedan je bio za lokalni Teen Challenge, a učestvovali su i predstavnici još nekih centara. Drugi trening bio je namenjen grupi ljudi koja radi sa jednom određenom etničkom grupom, ali smo zamoljeni da o tom radu ne iznosimo detalje.

Posebno mi je bio zanimljiv miks naroda uključenih u ceo projekat. Jonatan iz Makedonije, mada kada počne da nabraja svoje pretke nema kraja spisku naroda, Darja, rodom iz Tuzle, koja danas živi u Hrvatskoj, i ja, Slovak iz Srbije, bili smo treneri. A među učesnicima: Rusi, Gruzijci, Iranci, Azeri, Amerikanci, devojka iz Hondurasa, Irci koji su putovali svetom, napravili problem u Gruziji i završili u rehabilitacionom centru, porodica emigranata iz Afrike...

Svet u malom.

A to, zapravo, i jeste slika Hristove Crkve. Ljudi različitih jezika, naroda, kultura i životnih priča okupljeni oko istog Spasitelja. Crkva koja prevazilazi granice koje smo mi ljudi tako dobri u postavljanju jedni između drugih.

Living Free – Živeti slobodno

Tema našeg treninga bila je Living Free – Živeti slobodno. Living Free su grupe podrške osmišljene da pomognu ljudima koji se suočavaju sa životno-kontrolišućim problemima. To je partnerska služba Teen Challengea, prvenstveno namenjena radu izvan rehabilitacionih centara, u lokalnim crkvama i zajednicama.

Program obuhvata veoma različite teme: od razumevanja problema koji počinju da kontrolišu naš život, preko grupa koje se bave seksualnom zavisnošću, depresijom i gnevom, pa sve do grupa koje pomažu ljudima u razvijanju zdravih životnih veština i odnosa – u braku, roditeljstvu ili samaštvu.

Ako ste zainteresovani da razvijete ovaj rad u svojoj crkvi ili gradu, kontakt osoba je Jonatan Vlaisavljević.

Preplivati Dunav nije najveći izazov - Šta me je Poslanica Jevrejima naučila o duhovnoj gimnastici?

Prekjuče sam preplivao Dunav.

Za momka koji je odrastao pored Dunava i veći deo leta provodio na njemu, to i nije neka neobična izjava. Na Dunavu naučiš da plivaš. Negde, kada se momčiš, to je jedan od podviga koji „treba“ da uradiš da bi se dokazao. Zajedno sa skokovima sa visoke vrbe, penjanjem na šlep koji prolazi pored Futoga i skokom sa njega, kao i još ponekim dečačkim ludostima.

Ali danas imam 53 godine.

Povremeno me gledaoci mojih videa kritikuju da sam debeo. Pre dve nedelje neki Nenad B. počastio me je komentarom: „Vidi mu stomačine, pa taj pojede pečenu gusku za doručak, a ovde propagira skromnost.“ Doduše, moja poruka nije bila o skromnosti, ali nema veze. Činjenica je da još nisam uspeo da skinem tu „stomačinu“.

Ali ni to nije suština. Suština je da sam pre dve godine operisao sam tumor na bubregu i ostao bez levog bubrega. Sećam se kako sam, kada mi je urolog zakazivao operaciju, pitao: „Hoću li ja moći ponovo na planinu?“ Odgovorio je: „Moći ćeš i da skačeš iz aviona.“ Nisam baš verovao u to obećanje. Mislio sam da je vreme avantura završeno.

Kod lekara se i dalje vodim kao onkološki bolesnik i ne znam da li će mi medicina ikada skinuti tu „titulu“. Nekako postoji očekivanje da onkološki bolesnik sedi mirno kod kuće.

A ovog leta popeo sam nekoliko planina. Sa Rendžerima sam se preko stena popeo do krsta na Boračkom kršu. Preveslao sam osamdeset kilometara kanuom po Tamišu. I preplivao Dunav.

Nema veze što je Dunav trenutno na istorijskom minimumu, uži nego ikada. Nema veze ni što smo na jednom delu mogli da gazimo gotovo pedeset metara širine toka. Nema veze ni što je pored nas bio Popov u kanuu, za slučaj da nekome zatreba pomoć.

Preplivao sam Dunav.

Dunav kod Čerevića

Zapravo, nas četvorica: Draško, Pera, moj sin Stefan i ja. Stefanu sam još dok je bio dete obećao da ćemo jednog dana zajedno preplivati Dunav. Sada sam to obećanje ispunio. Nema veze što je bio brži i snažniji od mene.

Preplivao sam Dunav. Nije završeno vreme avantura.

3 osnovna principa ispovesti - Zašto se ispovedati, šta nas sprečava da se ispovedimo i kako to uraditi?

Mesec dana nakon početka II Svetskog rata Britansko Ministarstvo poljoprivrede lansiralo je jedan od najupečatljivijih slogana tokom celog ratnog perioda – „Kopaj za pobedu“. Ceo britanski narod je bio ohrabren da pretvori svoje vrtove u bašte sa povrćem, i na taj način doprinese Britanskoj pobedi u II Svetskom ratu (kroz pomaganje u snabdevanju hranom).

Zapamtimo, kopanje je doprinelo pobedi. Pre nego što baštovan posadi seme on ili ona prvo okopaju zemljište, uklanjaju korov i kamenje. Zašto? Zato što seme bolje raste u pripremljenoj zemlji. Ispovest čini za dušu ono što kopanje čini za tlo, čisti stvari u našem životu kako bi mogli da rastemo. U ispovesti mi prvo moramo da zagledamo u naše srce, da se pokajemo za naš greh pred Bogom, ali i da ga otkrijemo drugom ljudskom biću kome se ispovedamo. Sve to „kopa naše srce“ ali i stvara uslove za rast.

1. Zašto ispovedati svoje grehe?

Kralj David u Psalmu 32:3-5 kaže: „Bilo je vreme kada nisam želeo da priznam kakav sam grešnik bio. Ali me je moja neiskrenost načinila jasnim i ispunila moje dane frustracijom…Moja snaga iščilela je iz mene kao voda na sunčanom danu, sve dok na kraju nisam  priznao svoje grehe tebi i prestao da ih krijem. Rekao sam sebi ´Priznaću grehe Gospodu´. I ti si mi oprostio! Nestala je sva moja krivica.“ (prevod engleske verzije Svetog pisma živim rečima).

Ispovest jeste zapovest od Boga: „Ispovedite svoje grehe jedni drugima i molite se jedni za druge, da bi mogli živeti zajedno potpuni i isceljeni .“ (Jakov 5:16). Kada ispovedimo i otvoreno priznamo naše mržnje i grehe, mi jasno govorimo Bogu i drugoj osobi da je greh-greh i da mi preuzimamo odgovornost za naše mane i promašaje. 

Tokom godina naši gresi su napravili barijeru između nas i Boga, ali kada ispovedimo naše grehe mi primamo oproštenje, a krivica i sramota nestaju. Kao što vidimo iz navedenog deo ispovesti uključuje naše pokajanje pred Bogom, ali i naše priznanje greha pred drugim ljudima. Samo Bog oprašta grehe, i to je deo koji ne pripada ni jednom ljudskom biću. Mi delimo našu ispovest sa ljudima da bi izašli iz skrivanja, ne da bi nam bila određena „pokora“!

Ispovest jeste pitanje iskrenosti, jer smo mi u stanju da smislimo neverovatne priče samo da bi sebe opravdali. Prilikom ispovesti mi izlazimo iz mraka gde prebiva poricanje na svetlo gde prebiva stvarnost. Izreke 28:13 nas savetuju: „Ko prestupe svoje krije, taj ne napreduje, ko ih priznaje i napušta, taj milost dobija.“. Život u „mraku tajne“ jeste veliki izvor iskušenja i poraza u našim životima.

2. Šta nas sprečava u ispovedanju?

Vinston Čerčil je jednom rekao „Čovek se nekad spotakne o istinu, ali u većini slučajeva samo se podigne i nastavi dalje“. Mnogi od nas živimo upravo na taj način i zbog toga se nalazimo tu gde jesmo. Povremeno se susretnemo sa bljeskom istine, prozove nas propoved, knjiga ili doživimo nešto što nas trgne iz svakodnevnice, i onda nastavimo dalje, i ponovo se nađemo na istom mestu. Oporavak, međutim zavisi od iskrenosti. Isus kaže: „ Ja sam svetlost sveta. Ko god me sledi nikada neće hodati u mraku, jer će imati svetlost života“. (Jovan 8:12).

Trebamo izneti istinu ma koliko to bolno bilo. Kada razmišljamo o ispovesti muči nas strah da ćemo biti osuđeni, da će naša „tajna“ postati javna, ali najviše od svega muči nas kako će nas drugi posmatrati posle otkrivanja tajne. Potrebna je velika poniznost da bi mogli da se ispovedimo.

Pisac Tom Hansel koji je stalno imao jake fizičke bolove zbog povrede, napisao je: „Bol je neizbežna, ali je jad stvar izbora. Ne možemo izbeći bol ali možemo izbeći radost.“. Izbegavajući da priznamo naše tajne, jer nam je to previše bolno mi izbegavamo da doživimo radost oslobođenja. Neko je rekao veliku istinu: „Bolestan si onoliko koliko su bolesne tvoje tajne“.

Istina je i sledeća: „ Niko nas ne čini toliko usamljenima kao naše tajne.“ (Pol Turnije). Kada počnemo da delimo naše tajne osećamo se kao da nam je ogroman teret pao sa ramena i doživljavamo zdrav osećaj slobode. Dobijamo osećaj sopstvene vrednosti koja se ne zasniva više na društvenim licemernim standardima, već je zasnovan na istini koja se može naći samo u Isusu Hristu. „Ako tražite od mene da sumiram sve dobrobiti…u jednoj rečenici to bi bilo ovo: U ispovesti mi otvaramo svoje živote za isceljenje, izmirenje, obnovu, uzdižući Hristovu milost jer nas voli uprkos tome što vidi kakvi smo.“ (Džon Bejker, autor programa „Proslavljanje oporavka“)

3. Predlažem sledeći proces ispovesti:

A. Pronađi osobu kojoj ćeš se ispovediti. To ne treba da bude pastor (iako može), nego neka osoba iz tvog kruga. U Svetom pismu ne piše „ispovedajte grehe starešinama“, nego jedni drugima! Crkva je kroz vekove, kroz profesionalizaciju službi, dovela do toga da ljudi dolaze sveštenicima radi ispovesti. Međutim Sveto pismo ne govori o tome.

Kako izabrati pravu osobu? Nabroj ljude o kojim razmišljaš kao o osobama sa kojima bi mogao da podeliš svoj problem. Pored svakog imena napiši za i protiv. Zaokruži tvoj konačni izbor. Neka to bude osoba od poverenja, ne neko ko će posle iskoristiti vašu ispovest da vam naškodi.

B. Moramo naći prikladnu lokaciju (tiho i privatno mesto gde ne postoje šanse da vas neko uznemirava) u vreme koje vam najviše odgovara. Napiši tri moguća mesta i tri moguća vremena i zaokruži ono najbolje.

C. Kontaktiraj osobu koju si izabrao/la - danas, ne sutra- i dogovori vreme i mesto koje vam oboma najviše odgovara. Zakaži i ne odustaj od sastanka (samo važni događaji  mogu te sprečiti u odlasku na sastanak)

D. Ne odustaj od iskrenosti! Skrivanje može samo pogoršati tvoju situaciju. Kada završiš, razumećeš u dubini svoga bića šta je Jakov mislio kada je  napisao „Ispovedite svoje grehe jedni drugima i molite se jedni za druge, da bi mogli živeti zajedno potpuni i isceljeni.“ (Jakov 5:16). Za neke efekat će biti trenutan, ali za većinu od nas mogu proći i nekoliko dana dok se efekat ne pokaže, i dok ne počnemo da se osećamo kao „novo biće“ kako je Bog obećao da će biti. „ Stoga ko god je u Hristu novo je stvorenje; staro prođe, novo dođe!“ (2. Korinćanima 5:17)

I na kraju opomena za one koji slušaju nečiju ispovest. Veliki je greh širiti dalje ono što smo čuli u ispovesti. Ne preuzimajmo na sebe ulogu onoga koji sluša ako nismo biti u stanju i oni koji ćute o onome šta smo čuli. Ako nešto smatrate da trebate izneti dalje, kako bi pomogli osobi koju slušate, tražite dozvolu. Nikada ne preuzimajte na sebe da ćete kriti kriminalne radnje ili preljubu, neka to bude jasno pre samog razgovora!

Setite se, cilj ispovesti je da neko bude saslušan, ne da ga mi savetujemo ili da mu odredimo „korake pokajanja“. Savetovanje je u redu, ali nije cilj, učinite to samo ako se od vas traži savet.

Molite se na kraju, ne zaboravljajmo molitvu! U ispovesti su uključeni: osoba koja se ispoveda, osoba koja sluša i Bog!

Članak je nastao kao obrada dve lekcije Kursa oporavka namenjenog rehabilitaciji zavisnika. Druge principe o pobedi nad zavisnošću možete naći u članku: Spremni smo da dopustimo Bogu da ukloni naše karakterne mane 

Ako nalazite korisnim ovo što ste pročitali, učinite mi uslugu i podelite tekst na društvenim mrežama -facebook, twitter, piterest... Na taj način poruka se širi. 

Takođe, veliku uslugu ćete mi učiniti ako se prijavite na listu čitalaca ovog bloga.  

Kontakti hrišćanskih (evanđeoskih) centara za pomoć zavisnicima

Problem narkomanije je velik u našim zemljama. U svakom gradu živi na hiljade zavisnika.

Šta učiniti ako nisi obučen da radiš sa njima? Postoji velika šansa da budeš izmanipulisan/a, prevaren/a… Ono što možemo svi uraditi jeste:
Rehabilitacioni centri: 
(podela na komune i r. centre je proizvoljna) – kada koristim termin rehabilitacioni centar mislim na centre u kojima je boravak  ograničen na određeno vreme, i osoba po završetku programa izlazi iz centra. Koristi se određeni materijal za rad sa zavisnicima. 
CENTAR „DUGA“ NOVI SAD: 
Centar pri Protestantskoj Hrišćanskoj Zajednici - Novi Sad. Centar je namenjen za korisnike iz Novog Sada i okoline, i Srbije. Program je besplatan, ali se traži donacija od roditelja/porodice. Postoje muški centar: ++38169670512 (tu ja radim, sve preporuke) 
TEEN CHALLANGE SLOVENIJA
Odličan muški centar u Sloveniji. Prima i momke iz Srbije. Adresa: Kastelec 11c, Črni Kal 6275 Slovenia. Mobile: +386 40 88 99 33.  http://www.izhodteenchallenge.org
ŽENSKI CENTAR "NOVI ŽIVOT" 
"Novi život" se nalazi u Novom Sadu. Centar radi na principima Teen Chellenge materijala i traje do dve godine. Telefon: 
Komune: 
CENTAR REMAR – prijem odmah, u roku od 24 časa. Centar je besplatan. Postoje muški, ženski i porodični centri. Mogućnost odlaska u centre u Španiji, Italiji... 

1. REMAR - BEOGRAD: ++0692407802 

1. REMAR – RIJEKA: +385 51 633 971 

1. REMAR – ZAGREB: ++38513315294 

RETO CENTAR – na prijem se čeka nekoliko nedelja, uglavnom da se proveri spremnost korisnika za ulazak, ali ako se ispoštuje ono što se traži, ulazak je siguran. Centar je besplatan. Postoje muški i ženski i porodični centri. 

1. RETO CENTAR SPLIT ++385912225533

1. RETO CENTAR ZAGREB ++385912947132

1. RETO CENTAR BEOGRAD ++011 80 404 25 ili 062 80 404 25 

1. RETO CENTAR SKOPJE ++38975847466 ++38975847466 

Organizacije za pomoć zavisnicima i prevenciju: 

1) uputimo ih na ljude koji im mogu pomoći. Pokušao sam da prikupim kontakte svih hrišćanskih (evanđeoskih centara) ustanova koje se bave problemom zavisnosti (sigurno sam neku organizaciju preskočio, pa slobodno dopunite sa ustanovama koje vi poznajtete u komentarima). 

2.) molite se za ljude koji rade u ovom polju, u pitanju je izuzetno težak rad, sa puno razočarenja i problema ali i velikog Božijeg dela.

3) pomozite finansijski. Uradimo nešto, najgore je kad dobri ljudi ništa ne urade!!! 

Nije ograničeno vreme boravka. Moguće je ostati ceo život ili dok osoba ne oseti da je spremna. Komune su besplatne. Program je uglavnom kombinacija radne terapije i proučavanja Svetog pisma (kroz Biblijske časove i propovedi). 

nemaju centre ali pomažu pri odlasku u centre i pri povratku iz centara. 

TEEN CHELLENGE BEOGRAD: Pomoć zavisnicima pri odlasku na rehab i prijem po povratku. Moja svaka preporuka za ovu organizaciju. Telefon 063500901. Emaile: teen.challenge.serbia@gmail.com

UDRUŽENJE PROSLAVI OPORAVAK - SARAJEVO: organizuju jednom godišnje druženje bivših zavisnika. Pomoć zavisnicima u slanju u Rehab i prijem: BORISLAV GOIĆ ++387 80 028 000

UDRUŽENJE IZLAZAK – BEOGRAD: pomoć povratnicima, tribine. Udruženje su osnovali bivši ovisnici, povratnici iz centara. Možete ih kontaktirati preko besplatnog i aninimnog savetovališta:  0800/104-100. Mejl: info@izlazak.org

RASTART Novi Sad - slanje u centre i prijem povratnika, mogućnost dnevnog programa. telefon: +062 8681323; mejl: restart.ns@gmail.com

Od zlata do blata! - kako se nositi sa razočarenjem u radu sa ljudima?

Čudan je život, često doživimo priču od „zlata do blata“. Momente uspeha i proslave zamene momenti blata. Tako i danas. Prethodnih nedelja puno aktivnosti, konferencija Tin Čelendž kod nas u crkvi, savez naše crkve sa crkvom iz Kragujevca..., a danas tugujemo jer je jedan od momaka napustio centar. 

Odjednom, nenadano. Nismo videli neke stvari u njegovom životu. Preko godinu dana je bio sa nama. Nema gde, ide da spava na autobuskoj stanici. Kaže "srce mi je nepromenjivo".  Od zlata do blata!

Nekada bi u ovakvim situacijama "blata" zapadao u očaj. Sećam se kada je prvi momak, 2009. godine, napustio samovoljno centar, proveo sam celo popodne u krevetu, slomljen tugom. 

Sada to više ne radim. Zašto? Navikao se na poraze? Ne. Nije mi stalo do ljudi? Mislim da je i tu odgovor - ne. Razmišljam zapravo o dva značajna razloga.

Bol i radost na godišnjicu Rehab Centra Duga - lični doživljaj

10. decembar 2008. - Tog dana, prvi momak, moj imenjak Dušan, ušao u kuću Centra Duga (nije se tada još tako zvao, prosto smo otvorili prostorije koje su do tada bile gostinjske sobe crkve). Bio je heroinski zavisnik. Ubrzo posle toga ušao je još jedan, zavisnik od alkohola i heroina.

Tim Duge je činio Pastor Daniel, Verica, Mirko, Nenad, Sloba (koji je prešao da živi u centar) i ja. Pre tog događaja, proces pripreme je trajao dugo, sastajali se sa prijateljima iz drugih centara, pričali, molili se, na kraju odvažili i počeo je Centar Duga. To nije bio naš prvi susret i rad sa zavisnicima, ali jeste da iskorak da uradimo nešto više od slanja zavisnika u druge centre.

Rekli smo tada - naš maksimalni kapacitet će biti sedam ljudi, idealno pet. Kada je došao osmi, primili smo ga, pa devetog, desetog... bilo je i po trideset momaka u centru. Jedna kuća, pa onda još jedna kuća u Temerinu. Blagoslovljena avantura vere.

Osnova našeg rada je bila da vidimo zavisnike, a posebno narkomane kao gubavce našeg doba. Odbačene od društva, nedodirljive. Odlučili smo da mi budemo oni koji prihvataju, i nude ruku. Međutim, moram priznati da niko od nas nije očekivao kroz šta ćemo sve proći.

Rehab je služba koja mi je donela puno radosti, ali i najveće povrede. Puno puta zažalio što sam deo te avanture, puno puta zahvalan Bogu što sam deo nečeg tako bitnog, promene života odbačenih. Ove nedelje, dok razmišljam o tom jubileju, analiziram i moj bol, ali i radost. 

Od oslobođenog do oslobodioca - završni korak Anonimnih Alkoholičara

Od oslobođenog do oslobodioca - završni korak Anonimnih Alkoholičara.

Da li ste nekada gledali u filmovima, grupa ljudi sedi u prostoriji, stolice poređane uglavnom u krug, jedan ustane i kaže: "Zdravo, ja sam Sem, i ja sam alkoholičar...". Posle toga obično sledi deljenje iskustva u vezi borbe sa zavisnošću.

Radi se o programu Anonimnih Alkoholičara (postoje i varijacije za narkomane, probleme sa hranom kao i sve vrste zavisnosti...). AA je jedan od najuspešnijih programa borbe protiv zavisnosti, široko prihvaćen iako je razvijen na hrišćanskim osnovama. Kasnije je izgubio svoje hrišćanske osnove... ali... mi se držimo tradicije.
Pred vama je moja omiljena lekcija ovog kursa, poslednji, 12 korak. On govori o tome šta dalje... tj kako promeniti svet.  

Kurs Opravka ili 12 koraka Anonimnih Alkoholičara je program koji koristimo u Centru Duga, za rehablitaciju herionskih ovisnika. Preveo sam ga kada sam u Lonodnu video grupu zavisnika u crkvi (uglavnom met i kokain), kako se zajedno bore protiv njihovog pakla.

Bes, žalost i odluka - osećanja zbog smrti jedne narkomanke

Bes, žalost i odluka - osećanja zbog smrti jedne narkomanke

Pripremam propoved za sahranu. Pokojnica je mlada, svega 26 godina. Umrla je od posledica drogiranja. Gangrena na mestu uboda igle u nogu koja nije bila tretirana na vreme. Umrla je u zatvorskoj bolnici... 

Danas treba da je sahranim. Narkomanka... Ne. Čovek, ljudsko biće, ona za koju je Hristos umro...

Heroin je pobednik u ovom slučaju. Kada god čujem da je neko završio život zbog heroina u meni se bude nekoliko osećanja. Koja osećanja se bude u meni? Bes? Da.... Žalost - takođe.... Ali i odlučnost. 

Pariz - pet najznačajnijih događaja iz posete Gradu svetlosti (šta vredi videti u kratkoj poseti?) + priča o davanju časti

Pariz - pet najznačajnijih događaja iz posete Gradu svetlosti (šta vredi videti u kratkoj poseti)

Supruga i ja smo poslovno posetili Pariz. Mislili smo da će to biti serija dugih sastanaka, ali se sve pretvorilo u avanturu obilaska divnog grada. Tekst govori o pet impresija ili najznačajnijih događaja koje su za nas obeležile obilazak Pariza, a ujedno je i savet za druge koji planiraju da putuju u Grad svetlosti - šta videti u kratkoj poseti?

Osim opisa putovanja blog sadrži i razmišljanje o časti, i davanju časti u odnosu sa drugim ljudima. To je naša peta impresija. 

6 saveta kako izbeći opasnost od davljenja u reci! A takođe i - Kako se davi duhovno?

Ko se davi na Dunavu? Kažu, dobri plivači. Potpuno pogrešna informacija, i predrasuda. I dobar plivač može da se udavi, ali se najčešće radi o srčanom udaru koji dožive prilikom skoka u vodu. Međutim dobar plivač se retko kada davi... zapravo istina je sasvim drugačija... U tekstu se nalazi 6 saveta kako izbeći opasnost od davljenja, ali isto tako još jedan ekstra savet - kako izbeći duhovno davljenje. 

Rukavac Dunava kod Beočina na kome kampujemo.

Na razmišljanje o ovom tekstu me je pokrenulo kampovanje na kojem sam bio prethodnih nekoliko dana. Kamp je bio na obali Dunava, zajedno sa momcima iz Centra Duga. 

Mesto na kojem smo kampovali jeste desna obala Dunava, kod mesta Brazilija (između Čerevića i Beočina). Na tom mestu Dunav se širi na mrežu kanala i ostrva, velikim delom stvorenih pod ljudskim uticajem ali fantastično lepa priroda. Pecanje i puno kupanja. 

Ove godine, pošto je Dunav jako nizak, mogli smo puno da plivamo. Plivali smo kroz kanale, od ostrva do ostrva, nalazili male (i velike) peščane plaže, plitke rukavce sa toplom vodom, ili brzake u kojima ne može skoro da se stoji. Fantastično uživanje.

Pošto je Dunav nizak videli smo rupe, oborena debla, otkrivena opasna mesta, i razgovarali dosta o tome zašto se ljudi dave na Dunavu... A po povratku kući, pročitao sam vest, da se jedan tinejdžer tog dana udavio nekoliko stotina metara od našeg kampa. 

Janina životna priča jer Bog piše najbolje priče i sklanja našu sramotu (IN je biti CLEAN) - Vera na delu - XXXII dan (nastavak)

Danas na SPENS-u -
manifestacija IN je biti CLEAN,
našeg Reh. Centra

Prevencija naromanije? Kako mladima govoriti protiv droge? Ovo je priča o Aleksandru Janiću Jani, čoveku koji je prošao priču od uspeha do blata pa onda do zlata...  

Iz ličnog iskustva, a i priča sa momcima iz Centra Duga (centar za reh. heroinskih zavisnika koji deluje pri našoj crkvi), znam da priča o negativnim efektima i problemima ima malo uticaja. Svi oni (i ja) smo čuli predavanja (u školi i van), gledali filmove, čitali knjige koji ukazuju na problem zavisnosti ali nam to nije pomoglo. Možda je odgovor u suprotnom pristupu? 

Kopaj za pobedu - skini sramotu iz svog života (Dan XXXII - Vera na delu)

Kako napraviti inventar svog duhovnog stanja? Juče sam na osnovu teksta iz Knjige Jošue (Isusa) sina Navinovog pisao o značenju termina "skidanje sramote egipatske" (vidi link). Piše u devetom stihu:Tada reče Gospod Jošui (Isusu sinu Navinovom): Danas skidoh sa vas sramotu egipatsku. I prozva se ono mesto Galgal do današnjih dana.

U tekstu sam definisao sramotu:  "Sramota egipatska je bila njihov stari način ponašanja pod stalnim uticajem negativnosti Egipta, idolopoklonstva. Nije vezana za ropstvo samim Egipćanima nego ropstvo grehu koji su naučili u Egiptu, ropstvo idolopoklonstvu egipatskim, ropstvo suprotstavljanja Bogu, stalnom vraćanju na staro." 

Kako ukloniti takve stvari u svome životu? U današnjem tekstu prenosim deo Lekcije 8, Kursa oporavka (12 koraka Anonimnih narkomana - hrišćanska verzija) koji koristimo u radu sa zavisnicima u Rehabilitacionom centru Duga. Radi se o ličnom inventaru duhovnog stanja...

Nadgrobni spomenik nad živima

Kapsula korišćena za izvlačenje rudara

2010-te, spaseno je 33 rudara iz rudnika Sant Jose, u Atakama pustinji. Posle eksplozije u rudniku, rudari su ostali zatrpani na dubini od 500 metara. 68 dana kasnije, posle herojske borbe rudara, ali i spasioca, izvučeni su na površinu zamlje (ako nekog interesuju detalji možete to pročitati OVDE). 

Radi se o više rekorda: 
- najduže provedenom vremenu ispod zemlje, 
- o operaciji spasavanja sa najveće dubine, 
- inovacije primenjene prilikom spasavanja ravne su onima primenjenim prilikom leta u svemir - herojsko delo. 

Kako je tekla operacija spasavanja?

Posle neseće danima nije bilo znaka da je iko preživeo. Dubina na kojoj su bili zarobljeni, geološka nestabilnost rudnika stvarala je sumnju da je iko ostao živ. Spasioci su bušili, pokušavajući da dopru do mogućeg mesta gde bi se mogli nalaziti preživeli, bezuspešno. 

Sedamnaest dana bez znaka o živima. Kada je nestala nada da će ih pronaći žive, prilikom izvlačenja bušilice kojom su bušili na određenoj lokaciji, pronašli su zalepljenu poruku - "Mi smo sigurni u skloništu, nas 33". I operacija spasavanja je počela.

130 Psalam - Psalam bivšeg zavisnika

Propoved je održana na VI Druženju bivših ovisnika/zavisnika
u Sarajevu, mart 2012. godine.

Često propovedam iz ovog psalma. No svaki put mi Bog ukaže na druge aspekte života sa njim. A ovom prilikom mi ukazuje na pitanje našeg identiteta kao ljudi koji su nekada bili zavisnici od supstanci.

Tema ovogodišnjeg druženja je identitet. Šta je naš identitet? Ono što radimo? Gde smo rođeni? Kojoj crkvi pripadamo? Ili ono ko mi jesmo? Ko sam ja je ključno pitanje jer ono određuje naše postupke. Isus je rekao da se po plodovima prepoznaje drvo, jer drvo rađa samo one plodove koje može roditi. Ne može jabuka roditi trešnje, niti mi sa pogrešnim identitetom roditi dobre plodove.

Gospon policajac, ništa se ti ne pitaš!!!

Šetnja po Sarajevu

Blog nije o policiji, nego o slobodi, ali...

Nekada su u našim državama skupljali harač, drumarinu… I dalje to postoji. Samo da saobraćajna policija vidi strane table, u bilo kojoj zemlji Balkana, i spremi se za naplatu harača. Putujem relativno često, i nekada napravim greške u vožnji. Nije mi krivo kada ne poštujem pravila, kada si kriv, onda si kriv. Međutim sa druge strane postoje mesta u gradovima, komplikovane raskrsnice, skriveni semafori, na kojima onaj koji ne poznaje grad često pravi greške. Ne namerno, nego zato što ne zna kako da reaguje, ne primeti na vreme skretanje…  to su mesta skupljanja harača!

Centar Duga iznad Sarajeva

U toku vikenda putovali smo u Sarajevo na „Šesto Druženje bivših zavisnika“. Vozim kroz Sarajevo, sa otvorenim očima (do sada sam više puta bio olakšan za džeparac u ovom gradu, od strane saobraćajne policije). Prolazim kroz raskrsnicu, kada odjednom saobraćajna policija iza mene. Razmišljam, pitam saputnike – jesam nešto pogrešio… Niko ne zna, svetlo je bilo zeleno, vozili smo po ograničenjima.  No prilazi policajac, „Gospodine prošli ste kroz crveno svetlo, kazna je 150 eura“… i priča nastavlja dalje, dok na kraju nisam ostao bez 20 eura… Harač! Ubeđen sam da sam ušao na zeleno, ali dokaži ako možeš… Nekada je lakše platiti harač (nisam rekao i ispravnije), nego dokazati da nisi pogrešio (isto iskustvo doživljavaju vozači i u Srbiji…). Posle na konferenciji, čuo sam da je i grupa iz Beograda (pola sata kasnije), na istoj raskrsnici platila drumarinu (prošli su bolje, koštalo ih je samo deset eura).

Međutim tema ovog bloga nije korumpiranost policije. Mnogo mi je značajniji razgovor sa policajcem. Kada je saznao gde idem (na konferenciju bivših zavisnika), rekao je – „Pa zar tako nešto postoji?“, mislio je na reč „bivši“. Pošto je u kolima bio moj prijatelj, brat Kole, oslobođeni heroinski zavisnik, moj odgovor je bio: „Postoji, evo ga jedan na zadnjem sedištu.“ Pozvali smo ga da poseti konferenciju i sam se uveri, ali njegov komentar je bio klasičan – jednom narkoman, uvek narkoman. Oni se ne menjaju, uvek se vraćaju i tako dalje…

Na sastanku - vreme slavljenja!

Kao komentar na ovaj događaj (stavio sam policajčev komentar na fejsbuk status), jedna prijateljica je rekla: „Sreća pa se panduri ništa ne pitaju“. Marina, bravo za komentar! Sreća, i hvala Bogu da se policajac ništa ne pita, nego se pita Bog. A potvrda – oko 150 učesnika konferencije. Momci i devojke koji zajedno imaju sigurno barem 200 godina odležanih zatvorski kazni, nebrojene dane po klinikama, metadonskim centrima, nekada su bili odbačeni od društva, porodice, gubavci savremenog doba a sada slobodna DECA BOŽIJA. Slobodni godinama, 18, 16, 10, 5… godina. 

Čuli smo svedočanstva toliko snažna da smo svi plakali slušajući ih, ne zbog beznađa, nego zbog radosti promene koju Bog donosi u naše živote, priče dece zavisnika koji su ponovo našli roditelje, priče zavisnika roditelja koji su ponovo postali tate i mame, priče ljudi bez nade a sada imaju nadu.  

Moci i devojke iz Centra Duga

 Tema o kojoj smo govorili je bila identitet, a zaključak, ono što je bilo više ne postoji, sada smo DECA BOŽIJA, to je naš identitet. A naša priroda jeste priroda dece Božije – staro je nestalo, novo je evo nastalo! – kako nas uči Pismo.

A ti gospodine policajac, nemaš pojma, i dobro da se ti ne pitaš, nego Bog! Jer naš Bog je Bog slobode! A sloboda od zavisnosti, heroina ili bilo čega drugog, ne samo da postoji, ne samo da je moguća, nego je svaki zavisnik može pronaći. Neka se samo raspita u svome gradu za momke i devojke iz Reta, Remara, Vrata Nade, Centra „Duga“, Raskršća, Metanoje… stotine i stotine njih koji su nekada išli ka smrti a sada imaju život.

Rehabilitacioni Centar Duga

Centar Duga je rehablitacioni centar pokrenut od strane članova Protestantske Hrišćanske zajednice. Centar je osnovan 2008. godine sa ciljem da pomogne onima koji žele da se oslobode narkomanije i započnu normalan i kvalitetan život.

7 ključnih razloga zašto narkomani na uspevaju da uspešno završe rehabilitaciju u rehab centrima

Gde grešim?

Lista od sedam razloga zašto pojedinci neuspešno završe rehabilitaciju (misli se na rehabilitaciju u Rehabilitacionim centrima za zavisnike). Lista je preuzeta iz Kursa oporavka koji koristim u Centru "Duga" 

1. Nismo u potpunosti odradili neki od korak

Postoji iskušenje da se kroz proces prođe suviše brzo. Bog nije u žurbi, stoga usporite malo i pustite Njega da radi. Ovo je proces a ne trka! Korak 1 je osnovni korak i problem se najčešće nalazi upravo u tom koraku (Korak jedan u 12 koraka je: Priznajem da sam u problemu i da sam svoj život doveo u haos, i da mi je potrebna sila veća od moje da doživim pobedu.).

„Pošto živimo u Duhu, ostanimo da koračamo u Njemu“ Galatima 5:25

2. Nismo u potpunosti predali svoju volju i svoj život Bogu na staranje

Možda mi verujemo Bogu u velikim stvarima, ali još uvek smatramo da sami možemo da rešimo male. Bog traži sve i dok ne dobije sve to neće funkcionisati.

„Verujte Bogu iz sveg srca; ne pokušavajte da dokučite neke stvari sami. Slušajte Božiji glas u svemu što činite, i gde god da idete; On je taj koji će vas sačuvati na pravom putu.“ Izreke 3:5-6

3. Nismo u potpunosti prihvatili Isusovo oproštenje u našem životu.

On je možda oprostio drugima ali mi mislimo da su naši gresi jako veliki. „Znam da Isus njih voli i oprašta im, ali meni? Nisam siguran.“ Dok god se nalazimo na mestu gde ne možemo oprostiti sami sebi mi ćemo biti „zaglavljeni“. 
Ovo je jedna vrsta duhovnog ponosa i samosažaljenja koje nam govori: „ Božija ljubav i milost  nisu dovoljno veliki da bi se borili sa moji grehom“. Sa vedrije strane gledano to je nešto drugo što možemo staviti u naš dnevni inventar i izviniti se za to!

„...ako priznamo svoje grehe – očistimo svoju dušu od njega- On nas neće izneveriti; on će biti veran sebi. On će nam oprostiti naše grehe i očistiti nas od svih zlodela.“ I Jovanova 1:9

4. Nismo uspeli da oprostimo onima koji su nas povredili. 

Opraštanje može biti teško i to je nešto što jednostavno ne možemo u svojoj snazi. Ovo je duhovni čin i moramo da tražimo od Duha Svetoga da nas osposobi da pustimo boli i povrede iz prošlosti. Sve dok mi nismo sposobni da oprostimo mi ćemo u sebi nositi neprijateljstvo. Mi nećemo znati u potpusnosti šta znači biti slobodan.

 „Stoga budite čvrsti u veri. Patnje neće trajati večno. Nije daleko momenat u kome će nas velikodušni Bog koji ima predivne planove za nas u Hristu- večnih li i slavnih planova!- sastavti zajedno i postavi na svoje noge zauvek.“ 1. Petrova 5:10-11

5. Plašimo se promena

Obeležje našeg života još uvek može biti strah- strah od promašaja, strah od odbacivanja, strah od toga da ćemo opet biti povređeni, strah od nepoznatog.

„Ne paniči. Ja sam sa tobom. Nema razloga za strah jer ja sam tvoj Bog. Daću ti snagu. Pomoćiću ti. Stalno ću te držati, čvrsto u svojoj ruci.“ Isaija 41:10

„Stoga nas Bog stalno uverava ‘Nikada te neću izneveriti, otići od tebe i ostaviti te’ i zato ponosno možemo reći ‘Bog je tu, spreman da nam pomogne; ne bojim se bez obzira na sve. Ko ili šta može protiv mene?’“ Jevrejima 13:6

6. Moramo biti voljni da preuzmemo odgovornost za prošla dela.

Moramo preuzeti odgovornost za prošle uništene odnose. Mi ne smemo racionalizovati li pravdati naše akcije. Možda su postojali dobri razlozi, i druga osoba možda takođe nije bila u pravu, ali to sada nema veze.  Mi moramo preuzeti odgovornost za naš deo. Oni su odgovorni za njihov deo.

„Istraži moj život, o Gospode, pronađi sve što je o meni; Preispitaj me i iskušaj me, da bi dobio jasnu sliku o meni; Pogledaj da li sam išta loše učinio- a onda me povedi na put ka večnom životu“

Psalam 139: 23

7. Nismo organizovali efektivan tim podrške oko nas

Da li se redovno sastaješ sa svojim menotrima ili nekim duhovnikom? Kada misliš da oni mogu pomoći? Da li redovno održavaš kontakt sa drugima iz svoje male grupe ili da li imaš svoju malu grupu?  Da li imaš njihove brojeve telefona ili njihove i-mejl adrese? Da li imaš nekoga da ti pomogne u krizi?
Da li si aktivni deo crkve? Da li si volontirao kao ispomoć na bilo koji način u crkvenim aktivnostima? Da li pomažeš drugima?
Ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja ne, to je možda mesto gde leži tvoj problem. Ako misliš da je to slučaj onda moraš uraditi sve što je u tvojoj moći da to ispraviš. Kao što, ponekad, na sastancima AA kažu, „Jedina stvar koju u svom oporavku radiš na svoju ruku je spavanje.“

"Postani mudar, hodajući sa mudrima; druži se sa budalama i gledaj kako se tvoj život raspada na parčiće“ Izreke 13:20

 „Potpuno je jasno da nas je Bog pozvao na život u slobodi. Samo se postarajte da vam ta sloboda ne bude izgovor da bi činili sve što vam je volja i uništite svoju slobodu. Radije svoju slobodu koristite da služite jedni druge u ljubavi; na taj način raste sloboda.“ Galatima 5:13

 „Stanite i posegnite ka onima koji su potlačeni. Podelite njihov teret, i na taj način upotpunite Hristov zakon. Ako mislite da ste suviše dobri za to, grdno se varate.“ Galatima 6:3

Beređi Dušan Bera

Ako vam je ovaj tekst od koristi, ili mislite da će nekom drugom biti od koristi, podelite ga na društvenim mrežama. Hvala.

12 koraka Anonimnih alkoholičara: Korak 10 - Čišćenje kuće

12 koraka Anonimnih alkoholičara: Korak 10 - Čišćenje kuće

Tekst predstavlja deo lekcije Kursa Opravka koji koristimo u Centru Duga, za rehablitaciju herionskih ovisnika. Kurs se bazira na 12 koraka Anonimnih Alkoholičara. 

Prethodni tekst pod imenom Šta je izvor mog identiteta možete pronaći OVDE (klikni link). 

Kancelarije Centra Duga - Bulevar Evrope 32, Novi Sad

Korak 10: „Nastavljamo sa ličnim inventarisanjem i kada pogrešimo odmah to ispravljamo.“

„Stoga, ako misliš da stojiš čvrsto, pazi da ne padneš.“ I Korinćanima 10:12

Tok 12 koraka AA - kako teče oporavak?

Isus u Mateju 7:24-27 priča priču o dve kuće, jedna je sa dobrim temeljem i jedna ima loš temelj: „Zato, svako ko čuje ove moje reči i čini ih je kao mudar čovek koji gradi svoju kuću na steni. Kiša pada, talasi navale, vetrovi duvaju i udaraju u kuću; ali ona ne pada jer ima temelje na steni, Ali svaki koji čuje ove moje reči i nečini tako je kao ludi čovek koj gradi svoju kuću na pesku. Kiše naiđu, talasi navale, i vetrovi duvaju  u tu kuću i ona će se srušiti sa velikim treskom.“

Ovo je priča o nama. Počinjemo ovaj kurs kao kuće sa lošim temeljima. Tokom godina pukotine su se pojavile na zidovima i mi smo ih samo zalepili i zafarbali. Slučajnom posmatraču naši životi mogu izgledati dosta dobro i solidno; kao kuća koja je u dobrom stanju.

10 korak - ponovno čišćenje života

Na nesreću mi patimo od stalnog sleganja kuće i bez obzira koliko mi stavili kozmetičkih sredstava samo je pitanje vremena kada će se kuća srušiti i uhvatiti sebe kako dolazimo na ovaj kurs tragajući za građevinskim inžinjerem koji može našu kuću načiniti „sigurnom“.

U toku renoviranja prvih nekoliko meseci sve je prljavo, bolno i neinspirativno. Prvo, kuća treba u svojoj osnovi nove temelje i kada se jednom nađe na solidnoj osnovi građevinari počinju da rasklapaju građevinu i njenu strukturu. Čupaju napolje električne i vodovodne instalacije, ćuskijom se odvaljuje sa zidova popucali malter u kupatilu i u kuhinji... Kuća, koja u nekom momentu i nije izgledala tako loše, uništava se sistematski i sa svakim danom izgleda sve gore i gore.

Uzbudljiv je dan kada polako počinje da se vraća slava koju je jednom imala. Svež  malter, kartice sa bojama su svuda okolo, traže se prave boje i tonovi za zidove, nove električne i vodovodne instalacije, kuhinja, kupatio i spavaća soba su sređene i ostaje još da se ključevi predaju vlasniku, sigurni u saznanju da je kuća sada solidno urađena i da od sada jedino zahteva poslove održavanja kao što su redovno usisavanje i povremeno krečenje da bi se osvežila boja.

Ako smo bili marljivi na našem putu u prvih devet koraka, znači do mesta na kome se danas nalazimo, vlasnici smo građevinski solidnog života sa solidnim temeljima. Od sada sve što je potrebno je svakodnevno čišćenje.

Podržite blog KaHristu:
1. Podelite tekstove na društvenim mrežama, komentarišite... Svaki vaš komentar ili deljenje je za mene dragocena pomoć.
2. Prijavite se na listu čitalaca ovog bloga. Time mi dajete vaš kredibilitet. Hvala 

Poslednja tri koraka - koraci održavanja

Večeras počinjemo sa poslednja tri koraka, koje nekada zovemo i „koraci održavanja“. Ono na šta se ovo odnosi, sasvim ispravno, je ideja da kada smo završili prethodnih devet koraka i sada smo mnogo zdraviji, potrebno je da nastavimo sa „održavanjem“ našeg oporavka jednostavno tako što ćemo primenimo korake 10, 11 i 12 i naši životi odisaće zdravljem.

Ovo je do određenog stepena istina, ali ne smemo biti zadovoljni postignutim i uživati na starim dostignućima. Apostol Pavle u 1. Korinćanima 10: 12. nas upozorava: „Stoga, ako misliš da stojiš čvrsto, pazi da ne padneš.“

Naše karakterne mane ne predstavljaju Bogu najveći problem, već naš ponos i obmana. Volim ovu misao Leonarda Koena: „U svemu postoji pukotina. To je način kako svetlost ulazi unutra.“ 

Drugim rečima, kroz slomljenost, kroz pukotine, kroz greh, greške, kroz glupost svetlost Hristova dolazi unutra. Nikada nemožeš za Boga biti previše slomljen, previše grešan, previše običan, možeš biti samo previše ponosan. Ponos je ubica.

Pretpostavimo da sam nastavio sa ličnim inventarom (korak 10), kroz molitvu tražio sam da bolje upoznam Boga (korak 11), kao rezultat mog duhovnog probuđenja ja pomažem drugima (korak 12). Ako tokom puta, zaboravim da sam bez nemoćan nad mojom zavisnošću (korak 1), ja sam izgubljen. To će, u jednom trenutku, sve će otići u propast.

Ako neko, mada je prošao kurs oporavka poput ovog, počne ponovo sa izborom kompulsivnog ponašanja, kažemo da je doživeo recidiv. Ali recidiv, kao i oporavak, ima svoj proces. 

Zašto padamo? - priča o recidivu

Nećeš pasti u recidiv ako popiješ jedno piće, ušmrkaš jednu crtu, ili klikneš na određeni link za veb sajt; to  što si uradio je samo potvrda da si već ušao u proces recidiva. To ne dolazi iz vedra neba. Vaš recidiv je počeo danima, čak i nedeljama, ranije i dovele vas do ponovnog „korišćenja“ nečega.

Kada smo duhovno dobri mi nemamo želju da ponovo nešto „koristimo“. Samo kada smo duhovno slabi stvari poput: alkohola, droge, seksa, kockanja i slično ponovo postaju atraktivna opcija. 

Recidiv nije jedino delo „ korišćenja“ nečega. Recidiv je naše jadno duhovno stanje koje nam dozvoljava da razmišljamo o  destruktivnom planu delovanja kao da je potpuno razuman.

Ako neko ko ima srčanih problema ne uzme svoj lek svakodnevno on dolazi u rizik da postane ozbiljno bolestan. Tako je i sa nama. Ako zanemarimo stvari koje treba da uradimo da bi sačuvali i održali naš oporavak, onda ćemo platiti za to, a za neke od nas to može biti fatalno. 

Jednu od stvari koje treba da uradimo svakoga dana, ako želimo da ostanemo zdravi, je korak 10 koji kaže: „Nastavljamo sa ličnim inventarisanjem i kada pogrešimo odmah to ispravljamo.“. Drugi  rečima to je način da izbegnemo gomilanje svog moralnog i emotivnog smeća koje će nas učiniti duhovno bolesnim i vratiti nas tamo gde smo bili na početku.

U koracima 4 i 5; 8 i 9 mi smo razrušili kuću, oprali smo prozore, raazmakli zavese i svetlost je ušla u mračne uglove naše duše. Sada kroz korak 10 mi moramo da ostanemo slobodni od svih otpadaka koje bi našu kuću pretvorile u vandalsko delo. Korak 10 nam koristi i da zapišemo sve ono što smo u koracima 4 i 8 zaboravili da pomenemo. Mnogi od nas su otkrili da nije bitno koliko smo pažljivo napravili inventar u koraku 4, neke bitne stvari iskliznule su iz glave i mi smo ih izostavili. To nije problem. Napravite u koraku 10 listu čim vam te stvari padnu na pamet. I ako je osoba koje se to tiče, bila povređena vašim ponapanjem i ona treba takođe,da bude na vašoj listi u koraku 8 i da joj nadoknadite nanesenu štetu što je pre moguće.

Dakle kako korak 10 funkcioniše?

On je veoma jasan. Odvojimo vreme, obično pred kraj dana pre odlaska u krevet, da napravimo listu dobrih i loših stvari  koje smo tokom dana uradili. Važno je da postoji dobar balans u listi. Tužbalice 3:40 nam daju uputstvo: „dobro pogledajmo način na koji živimo i prodredimo svoj život Bogu.“.

Svakodnevno ja se osvrćem na dan koji je na izmaku i razmišljam da li postoji neka osoba koji sam povredio nečim što sam rekao ili uradio, da vidim da li sam reagovao ili učinio nešto iz straha ili sebičnosti, i da zabeležim dobre stvari koje sam uradio tako što sam bio ljubazan, zagrlio nekoga ili uputio reči podrške tamo gde je trebalo. Možemo se zaprepastiti nekada kada vidimo koliko smo dobrih stvari učinili.

Nasuprot tome možemo biti demoralisani mnogobrojnim stvarima koje su loše a koje još uvek radimo. Pitamo se da li smo zaista postali bolji ljudi i možemo pokušati ubediti sami sebe da bi bila bolja opcija da ne radimo korak 10. 

Na kraju krajeva, veoma je depresivno svakoga dana susretati se svojim pogreškama! Ali primetite da korak 10 kaže: „i kada pogrešimo odmah to priznajemo.“. Ne kaže „ako“ pogrešimo. Bog je realista. On zna da mi nikada nećemo biti savršeni u ovom životu i znaš šta? To njemu ne predstavlja problem.

U 1. Jovanovoj 1:8-10 pisac kaže: „Ako tvrdimo da smo slobodni od greha, lažemo samo sebe. Takva tvrdnja je besmislica. Sa druge strane ako priznamo svoj grehe- mi čistimo svoju dušu od njih- on nas neće izneveriti; on će sebi biti veran. On će oprostiti tvoje grehe i očistiti nas od svake nepravde. Ako tvrdimo da nikada nismo grešili, mi smo kontradiktornost Bogu– činimo ga lažovom. Takva tvrdnja samo pokazuje koliko ne poznajemo Boga.“

U Jovanu 3:21 Isus kaže; „Ali ko god da živi u istini dolazi na svetlost...“ Korak 10 dovodi nas svakodnevno pod Božije svetlo  i to  nam osigurava duhovno zdravlje. Kroz njega vidimo vlastite greške, preuzimamo odgovornost za njih i odmah ih priznajemo. 

Američki pesnik Kimberli Džonson daje nam jedan dobar savet: „ne upropasti izvinjenje izgovorima“. Još jedan dobar savet je da ti pređe u naviku momenatlno izvinjavanje za greške u vreme kada ih uradiš. Tako da nećeš morati na kraju dana da ih zapisuješ na svoju listu!

Mi nećemo raditi sve ovo jer se želimo deklarisati kao sveci ili zbog toga što ćemo imati koristi od toga ili poboljšati sebe. Istina je da to radimo radi toga što ne želimo da se vratimo u naš zavisnički način života. Mi želimo život i želimo ga u punini, i svaki drugi put vodi u smrt.

Hajde da se molimo:

„Dragi Isuse, zahvalan sam ti što si me bezbedno doveo ovamo. Hvala ti što mi daješ korake da bih mogao živeti drugačiji život i to život u svoj svojoj punini. Molim te pomozi mi da vidi kada uradim ili kažem pogrešne stvari  i daj mi milosti da ih odmah priznam bez opravdavanja. Hvala ti što se moj život već menja i što polako postajemo osoba kakva sam duboko u sebi uvek želeo da budem. Amin“

Sledeći tekst, završni u ovoj seriji, pod imenom "Od oslobođenog do oslobodioca", možete pronaći OVDE. 

Beređi Dušan Bera 

Da li pratite naš Youtube kanal? Svake nedelje više novih videa. Pratite nas...