Tit - Čovek koji je nestao iz Dela apostolskih - Pavlov najbliži saradnik kojeg Luka ne pominje

Prošle nedelje predavao sam Pastoralne poslanice (I i II Timoteju i Titu) u Biblijskoj školi HUB u Opovu. Predavanje mi je uvek radost - kao da mi svaki put otvori neki novi prozor ka tekstu i Bogu.

Kada govorim o poslanicama, volim da stanem i osvetlim istorijski kontekst. Ko piše? Kome? Sa kojih mesta i pod kojim okolnostima? Pavlov život i Timotejeve epizode lako prate i istorija i crkvena tradicija. Ali jedno ime iznova ostane u senci. Tit. 

Ovaj tekst je nastao iz jednog ličnog „zašto?“ koje me je pratilo kao trag dok sam predavao Pastoralne poslanice: kako je moguće da čovek Pavlu toliko blizak kao Tit – „pravi sin po zajedničkoj veri“ – potpuno nestane iz Dela apostolskih? Prateći biblijske tragove, svedočanstva prve crkve i kasniju hagiografiju, pokušao sam da složim sliku, i da u ovom blogu otvorim trag koji sam pratio ovih dana: ko je zapravo bio Tit i zašto je važan za naše razumevanje Crkve danas.

Apostol Pavle sa Timotejem i Titom

Ko je bio Tit? Šta kaže Sveto pismo? 

Kada govorimo o Titu, ne govorimo o nekoj usputnoj ličnosti iz Novog zaveta, nego o čoveku koji je bio jedan od najbližih saradnika apostola Pavla. Pavle ga u Poslanici Titu oslovljava kao „pravog sina po zajedničkoj veri“ (Tit 1:4). To je najintimniji Pavlov odnos sa nekim saradnikom, osim sa Timotejem. Tit je čovek kome je apostol verovao, s kojim je delio breme Crkve, kome je poveravao najosetljivije zadatke. To dodaje misteriji njegovog ne spominjanja u Delima Apostola.

6 saveta kako se osloboditi u slavljenju i doživeti silu slavljenja

Kao malo dete imao sam nekoliko knjiga sa slikama koje se voleo da gledam. Uglavnom su to bile bajke, osim jedne. Knjiga se zvala „Naš prijatelj atom“, i predstavljala je objašnjenje o atomskoj energiji za decu. Zašto sam voleo tu knjigu?  Zato što sam voleo nauku? Ne. Voleo sam knjigu zato što je priču o atomima prikazivala kao nešto tajnovito, kao misteriju koja je oduvek postojala, ali čije tajne je čovek tek sada počeo da otkriva. 

Kada razmislimo, mnoge stvari koje nas okružuju, pa samim tim i atomi, postoje oko nas oduvek, i imaju silu i energiju, ali ljudi nisu otkrili kako da ih koriste. Nisu otkrili njihovu silu.

I u duhovnom svetu je slično. Neke stvari postoje, ali pošto nismo svesni da postoje, mi nemamo blagoslov od njih. Promašujemo ih, jer ih ne vidimo. Moguće je čak i da ih koristimo, tj. učestvujemo u tim duhovnim aktivnostima, ali mehanički, ne svesni dubljeg značenja, ne svesni sile koja se tu krije, i zato potpuno promašujemo blagoslov, korist, doprinos te aktivnosti. 

Proroštvo - prorocanje budućnosti ili nešto sasvim drugo...

Proroštvo - prorocanje budućnosti ili nešto sasvim drugo...

Proricanje ili proroštvo? Da li je to isto? Kako ispravno razumeti proroštvo? Kako primeniti princip "Samo Pismo" na pojam proroštva? Tekst je napisan i objavljen 24.3.2018. na ovom blogu, ali ga sada ponavljam. 

Da li osnovna postavka Protestantizma govori protiv proroštva? 

Jedna od osnovnih postavki Protestantizma jeste princip Sola Scriptura (Samo Pismo). U svom protestu protiv korumpiranosti srednjovekovne crkve, Martin Luter je Vitembergu, gde je bio profesor teologije, na vrata crkve okačio spisak od 95 teza ili protesta. 

To se desilo davne 1517-te godine, u pokrenut je ogroman proces Reformacije, ili kako je nazivamo takođe Protestantizam.

Kako glase osnovne postavke Protestantizma?

Iako sam Luter nikada nije sintetisao suštinu reformacije u izjave, vremenom je crkva prepoznala suštinu koju je definisala u 5 izjava ili 5 Solas ("Sola" je reč na latinskom koju prevodimo rečju "Samo") - Samo Hristos, Samo vera, Samo milost, Samo Sveto pismo, Samo Bogu slava.

Šta je to čudesan dar Duha Svetog?

Duhovni darovi. Jedan od najlepših poklona crkvi i vernicima, a ujedno jedan od najvećih kamena spoticanja crkve. Poklon koji nam omogućava da rastemo u brizi jedni za druge, a sa druge strane nas navodi da se svađamo jedni sa drugima. Zašto je to tako? 

Verujem da je razlog zbrke mistična, natrpirodna karakteristika darova Duha Svetog. Natrpirodno nas fascinira, ali i izvodi iz zone konfora, teško stavljamo natprirodno u kutije onoga što smo naučili iz našeg iskustva i logike. Takođe, iz pozicije dara i načina na koji je nas Bog oblikovao, teško nam je da razumemo dar i način oblikovanja drugih osoba. Zato je bitno da govorimo i razumemo prirodu duhovnih drova. 

Iako sam na ovom blogu objavio više postova o darovima Duha Svetog, primetio sam neki dan da ni u jednom postu nisam obradio šta su o darovi Duha Svetog. Do sada sam pisao na teme: Spiskovi i objašnjenja darova prema Biblijskom teksu u Efescima 4, Rimljanima 12, I Korinćanima 12, kao i darovi koji se spominju pojedinačno; pisao sam o tome Kako otkriti svoj duhovni dar? i Kako povezati svoj dar sa mestom služenja? (možete ih pogledati klikom na naslov).

Šta su Duhovni Darovi? 

Objašnjenje pojma duhovnih darova nalazimo u I Korinćanima 12:

4 Ima različitih milosnih darova, ali je Duh isti, 5 i različitih služenja, ali je Gospod isti, 6 i različitih delovanja, ali je isti Bog, koji čini sve u svima. 

7 A svakome se daje da se Duh kroz njega ispolji na korist. 8 Jer, jednome se kroz Duha daje reč mudrosti, a drugome, po istom Duhu, reč znanja; 9 jednome, istim Duhom, vera, a drugome, tim istim Duhom, darovi lečenja; 10 jednome da čini čuda, a drugome prorokovanje; jednome da razlikuje duhove, drugome da govori raznim čudnim jezicima, a trećem da tumači čudne jezike. 11 I sve to čini jedan isti Duh, koji svakom dodeljuje kako hoće.

Definicija duhovnih darova

Već citirani stihovi iz I Korinćanima predstavljaju definiciju: 4 Ima različitih milosnih darova, ali je Duh isti, 5 i različitih služenja, ali je Gospod isti, 6 i različitih delovanja, ali je isti Bog, koji čini sve u svima. 

Pojmovi: milosni darovi, služenja i delovanja trebamo shvatiti kao sininime, reči koje pojašnjavaju istu stvarnost - duhovni dar - dajući toj stvarnosti dodatno značenje. Da su sinonimi, tj da govore o istom, ukazuje i objava tri lica Svete Trojice kao izvora darova: Duh, Gospod (titula Sina) i Bog (titula Oca). 

Milosni darovi. Grčka reč je harizma, odakle potiče termin harizmatičnost. Očigledno je da su ljudi razvili taj pojam, harizmatičnost, opisujući osobu koja je darovita, ima mnogo talenata. Međutim u biblijskom smislu, harizma ukazuje na nezasluženi dar, poklon Duha Svetog, koji nismo zaslužili, nego nam je on u svojoj mudrosti udeli najbolje za nas.

Služenja. Grčka reč je diakonia, odatle dolazi pozicija tj reč za đakone u crkvi, kao onih koji su pozvani na praktično služenje (termin je korišćen kao služenje oko stola). Duhovni dar nas oprema na praktično služenje drugima. Možemo videti ovaj izraz i u kontekstu pozicije služenja.

Delovanja. Grčka reč je energemata, odatle dolazi reč energija. Biblijski gledano duhovni dar je izliće sile Božije kroz osobu kojoj je poveren duhovni dar. Oni služe, pomažu, govore, prorokuju, poučavaju, vode... u sili Duha Svetog.

Konačno, na osnovu ovih reči, duhovni dar možemo razumeti: Duhovni Darovi su posebne sposobnosti služenja koje nam Bog daje, u skladu sa Njegovom milošću, svakom članu tela Hristovog, kako bi bili korišćeni za razvoj crkve, što se vidi kroz izliće sile u tom činu. 

Principi razumevanja duhovnih darova

Principi razumevanja duhovni darova su sledeći:
1. Svaki vernik ima duhovni dar (darove).
Pismo jasno govori: 7 A svakome se daje da se Duh kroz njega ispolji na korist. Reč svakom znači tačno to - svakom! Svako Božije dete, nanovorođeni vernik, prima dar(ove). Nije jasno da li se to dešava po obraćenju (kada uzverujemo), ili u posebnom iskustvu Duha Svetog, ali je jasno - "svakom se daje"!

2. Dar nije duhovni orden - dar ne znači vrednovanje. 
11 I sve to čini jedan isti Duh, koji svakom dodeljuje kako hoće. I Kor.12. Jasno je, ako Duh dodeljuje kako hoće, onda ne dodeljuje po zasluzi. Duh u mudrosti raspodeljuje, sigurno gleda na srce, motive, ali nikada dar nije nagrada!

3. Nije ponosno da prepoznaš svoj dar.
Logika dalje vodi, ako je dar dat od Duha, bez zasluge, onda nije ponos reći da si dobio/la nešto nezasluženo. Zapravo ponos je, u svojoj suprotnosti, kada ne prihvatamo dar koji nam je dao Bog. Pišem ove reči jer sam puno puta čuo i video da se ljudi stide i izbegavaju da kažu šta je njihov dar bojeći se da upadnu u zamku ponosa.

4. Svako ima nešto, niko nema sve. 
U nastavku 12 poglavlja I Korinćanima piše: 14 A ni telo nije jedan, nego mnogo udova. 15 Ako noga kaže: »Pošto nisam ruka, ne pripadam telu«, zar zbog toga ne pripada telu? 16 Ako uho kaže: »Pošto nisam oko, ne pripadam telu«, zar zbog toga ne pripada telu? 17 Kada bi celo telo bilo oko, gde bi bio sluh? Kada bi celo telo bilo uho, gde bi bilo čulo mirisa? 18 Ali, Bog je svaki pojedini ud rasporedio po telu po svojoj volji. 19   Kada bi sve bio jedan ud, gde bi bilo telo? 20 Ovako, ima mnogo udova, ali samo jedno telo. 

Samo zajedno, kao celina, crkva može da napreduje. Crkva ne može da bude samo učitelji, ili samo evanđelisti, ili samo proroštva, ili samo milosrdno služenje... Sve to zajedno čini lepotu crkve. Zato je zrelost pružiti priliku ljudima da služe u svojim darovima, a nastaviti da sam služiš u svom daru.

5. Dar određuje zadatak 
Dar(ovi) određuju naše mesto u Telu Hristovom tj Crkvi. Učiteljski dar nas vodi da poučavamo, proročki dar da prorokujemo... Iskustvo pokazuje da osoba koja služi na mestu koje ne odgovara njegovom daru, može to da radi, ali na kraju se oseća potrošenom, iscrpljenom, umesto da vide da sila teče kroz njih (služiti na mestu svog dara ne garantuje ispunjenost, ali je deo puta ka ispunjenosti). 

6. Ne mešati darove sa talentima, plodovima Duha i hrišćanskim disciplinama 
Ovo je velika tema i obradiću je u nekom od sledećih tekstova. 

Beređi Dušan Bera 

Kako biti slobodan/na? Upoznaj istinu - Jovan 8:31-59

Kako biti slobodan/na? Upoznaj istinu - Jovan 8:31-59 

Kako se zapletemo? Zašto nismo slobodni?

Strastven sam ribolovac Ljubav prema ribolovu me prati još od dečačkih dana, od prvog dobrog pecanja. Obično to tako ide, neki pokušaju da pecaju ribu ali se nikada ne zaraze tom bolešću. A nekima se desi da prvi put kada odu, riba, kako mi pecaroši kažemo, dobro „radi“, napecaju se i „upecaju“. Moj sin Stefan je već uveliko zaražen, od prvog pecanja, iako ima šest godina…

Poslanica Kološanima 2:1-8 - Pod napadom

Prvo poglavlje poslanice Kološanima, uvodna glava Pavlovog razmatranja je nabijeno značenjem. Apostol iznosi same temelje hrišćanske vere, same temelje hristologije. Slika koja mi je pala na pamet, jeste džak koji nabiješ i onda još nogom naguraš da više stane i onda još više nabiješ. Kao da je Apostol na taj način pisao, nabijajući značenjem. Džon Pajper u svojoj propovedi na prvu glavu, iznosi da ne postoji sličan tekst u Svetom pismu, toliko nabijen hristologijom, Hristom i Njegovim delom.

Neprijatelj Carstva - šta znamo o našem neprijatelju Sotoni?

Naš neprijatelj je realan. Apostol Petar nas opominje: „Budite trezveni i bdite, jer protivnik vaš đavo ide oko vas kao ričući lav, tražeći koga da proždre“. I Petrova 5:8. 

Na osnovu ovog stiha mi vidimo da on nije bajka, nije mit, nije udaljen, nego je tu pored nas da nas napadne. Da ne shvatimo pogrešno, ne sam Sotona, jer nije sveprisutan, nego njegove sluge. Velika zamka je da ne verujemo u njegovo postojanje ili njegov uticaj na nas. Na žalost to je zamka u koju vidim da hrišćani često upadaju. 

Najveći dokaz toga da hrišćani upadaju u zamku nevere jeste sledeći – razmislite sada koliko ste svesni njegovog uticaja, kada vam se dešavaju nevolje, problemi, kada nešto ne možete da rešite? Da li pomislite da vas đavo napada? Da vas iskušava? Jer Pismo jasno kaže da on to radi, pitanje je zašto mi to ne verujemo?

Mislim da je ključno to da zamišljamo Sotonu kao crvenog đavola sa velikim rogovima, šiljatim repom i velikim vilama, ili zato što o đavolu misle kao i liku iz komedije. Jer ko bi verovao u spodobu sa vilama. I ko je se plaši? 

I još kada gledamo filmove uvek ga vidimo kao gubitnika, kao onoga kojeg ljudi na kraju pobede. Takve su i naše bajke, junak pobeđuje i vara sotonu. Ali ovakve priče su i najperfidnije njegovo delo, jer kada se Sotona prikazao na taj način, za mnoge ljude je postao neko u koga se ne veruje, ne boji. Đavo je savršeni strateg.

U II Svetskom ratu, na samom početku rata Nemačka i tadašnji Sovjetski Savez su sklopili ugovor o ne napadanju za period od nekoliko godina. Međutim Hitler je odlučio da prekrši pakt i napadne SSSR. 

Naoružavao je vojsku, skoncentrisao je vojsku na granici sa Rusijom. Sve vreme je govorio o održavanju mira, ali se spremao za rat. Staljin, koji je tada vladao SSSR-om, je toliko bio ubeđen da ga Hitler ne laže, da Nemci nisu spremni za rat, pa čak i kada su mu špijuni slali obaveštenje o momentu napada, slali planove Nemaca, on nije verovao. Ruska vojska je bila nespremna, Nemci su ih pregazili a prvih dana rata Staljin i dalje nije verovao da su napadnuti. 

Bili su prevareni da misle da neprijatelj nije tako opasan. Istu strategiju koristi đavo da nas napada. Ja duboko verujem da su slike đavola koje vidimo preko medija jesu perfidna zavera đavola, koja nas uljuljkava da ne vidimo opasnost, koju je sam majstor manipulacije smislio, tako da danas ako neko kaže „đavo me napada“ izgleda kao fanatik, kao neko ko pronalazi izgovore za svoje propuste, a ne kao osoba koja je svesna realnosti oko sebe. 

Iskreno da kažem postoje i fanatici koji svugde vide đavola, ali i druga krajnost, da ga nigde ne vidimo je jednako pogrešna.

Treba da verujemo u postojanje đavola, postoje dobri razlozi za to, samo ako pogledamo svet oko nas. On stoji iza sveta užasa i zla u svetu oko nas, mi vidimo njegova dela. Režiser Egzorcista je to potvrdio svojim rečima: "što se tiče Boga, nisam vernik... ali, kad je đavo u pitanju, to je nešto drugo... đavo se stalno objavljuje... jako se obojavljuje" William Peter Blatty, The Exorcist.

NEPRIJATELJ NAŠE DUŠE

Pismo nas uverava: "Jer naša borba nije protiv ljudi od mesa i krvi, nego protiv poglavarstva, protiv vlasti, protiv vladara ovog mračnog sveta, protiv zlih duhova na nebesima." Efescima6:12. Poglavarstva, vlasti i sile, jestu biblijski izrazi za Sotonu i njegov uticaj na ovaj svet. To znači da naša borba nije protiv ljudi, ili samog sistema nego protiv đavolskog uticaja i delovanja u ovom svetu.  Naš neprijatelj nije ni jedan politički sistem, nego je đavo koji utiče na ovaj svet i posledice tog uticaja.

Devedesetih godina, kada sam postao hrišćanin, ni jedna osoba mi nije rekla da idem u sektu. Nisu se svi slagali sa mojom verom ali nisu smatrali da je to nešto zlo. Par godina kasnije, devedeset pete godine, kreće kampanja u novinama, štampi. Optuživali su nas da pijemo ljudsku krv na našim sastancima, da jedemo malu decu, otimamo stanove ljudima, da gasimo svetlo na sastancima i orgijamo – na RTS-u, Dnevniku, Blicu... i to skoro svaki dan. 

Neverovatno veliki napadi, čije tragove i dan danas osećamo. Interesantno je da te optužbe nisu nove, takvim optužbama su napadali hrišćane u drevnom Rimu, takvim otpužbama su napadali crkvu u Reformaciji krajem srednjeg veka, takvim optužbama optužuju nas. Ništa se nije promenilo – šta vam to govori? Meni da iza svih ovih napada stoji isti inspirator, isti idejni vođa. Šta mislite ko? Naravno Sotona. 

To znače reči „naša borba nije protiv krvi i mesa nego nego protiv poglavarstva...“ Objasnio sam vam već da su poglavarstva i vlasti Biblijski izraz za sotonski uticaj u ovom svetu i i on upravlja i sprovodi svoju volju kroz ljudi. Moramo razumeti da nas ljudi često napadaju zbog uticaja Sotone...

Na drugom mestu mi doživljavamo da nas napada lažima. Laž je njegovo osnovno oružje. On je Otac laži, kako ga naziva Sveto pismo. 

Vidimo na samom početku zavodi Evu i Adama tako što ih laže o Bogu. Njegove reči su bile – Zar je istina da je Bog rekao...? i posejao je sumnju, oni su zgrešili i uveli u nevolju sve nas. Sotona nas laže o Bogu i dalje, ali laže nas i o nama. 

Laže nas da smo nesposobni, nekorisni, da ne možemo, da je greška propast... Kada Isus govori o oslobođenju, kaže „Upoznaćete istinu i istina će vas osloboditi“, jer nas laž zarobljava. Jedini način da budemo slobodni jeste da prepoznamo laž i eliminišemo je istinom. Ali to je tema jedne od sledećih propovedi...

Napada nas kroz uticaj sveta. Svet pripada Sotoni, njegovi su mediji, i forsira stavove koji su antihrišćanski. Stavove o braku, seksualnosti, nasilju, drugim nacijima. Pogledajmo samo naš TV program, bez želje da budem kritičan ili lažni moralista, i šta ćemo zaključiti? I svetovni, nehrišćanski psiholozi priznaju da je medijski uticaj Farme, Velikog brata ili nekih emisija poguban. 

I zaključak ovog dela propovedi jeste da Sotona napada, i ne prestaje to da čini. I što je najgore od svega mi smo mu dali pravo da to učini. 

Podsetiću vas na ilustraciju o Carstvu Božijem. U početku je postojalo Carstvo nebesko i zemlja je bila deo toga. Po ljudskom padu u greh dolazi do razdvajanja. Postoji Carstvo Božije (koje je na nebu, kako kaže molitva Oče naš), i carstvo zemaljsko kojim upravlja sotona. Bog povremeno deluje na zemlji, ali vladar je sotona. Sa Hristovom dolaskom počinje osvajanje i dva carstva deluju uporedo, prepliću se. Na kraju će postojati samo jedno, a to je Carstvo Božije. 

Hrist je započeo osvajanje, i ono traje i danas - u I Jovanovoj 3.8. piše da je došao da uništi đavolova dela. Podsetio sam vas na ovu ilustraciju da razumete da smo kao ljudi mi Sotoni dali pravo da upravlja ovim svetom. Bog je stvorio svet i dao ga nama na upravljanje a mi smo rekli dajemo to pravo Sotoni, da on  bude naš vladar.

PRIRODA PADA ČOVEČANSTVA

Kako smo to uradili? Neposlušnošću. Greh nije samo loše delo, greh je čin pobune, buntovništva, u kome mi kažemo Bogu nećemo da te slušamo, „ti nisi naš kralj, ti ne vladaš našim srcima, mi smo vladari“. Ali pošto mi kao ljudi nismo napravljeni, dizajnirani da sami vladamo, kada sklonimo Božiji uticaj, počinje da preovlađuje drugi uticaj, uticaj zla.

Još je Avgustin, Crkveni otac iz prvih vekova objasnio zlo kao odsustvo dobra. Kada razmišljamo o prirodi zla možemo pomisliti da je Bog stvorio zlo, jer nam Sveto pismo govori da je Bog tvorac svega. Ali ako je Bog stvorio zlo, onda je on kriv što mi grešimo, a ne mi, jer nas je takve  napravio. I onda Bog nije dobar, nego je zao. 

Drugi su pokušali da reše taj problem idejom da postoje dva Boga, loš i dobar, takvozvani dualizam. Bog hrišćana je dobar Bog, a zli Bog je neko drugi, često smatraju da je to Sotona. Ali Sotona nije svemoguć, i nema Božanske osobine. On je stvoreno biće. 

Zato je jedino rešenje za problem zla da razumemo da je ono odsustvo dobra. Možda vam pomogne sledeća slika - šta je mrak, tj kako nastaje mrak? Tako što isključimo svetla. Mrak nije nešto što postoji samo po sebi, nego predstvlja odsustvo svetla. Tako isto i zlo jeste odsustvo dobra. I mi ljudi kada smo odbacili Boga, postali smo zli, zlo je nastalo u nama. 

I Samuilova 15:22-23 kaže: Ali Samuilo reče: zar su mile Gospodu žrtve paljenice i prinosi kao kad se sluša glas njegov? gle, poslušnost je bolja od žrtve i pokornost od pretiline ovnujske. Jer je neposlušnost kao grijeh od čaranja, i nepokornost kao sujevjerstvo i idolopoklonstvo. Odbacio si riječ Gospodnju, zato je i on tebe odbacio da ne budeš više car. 

Znamo da su čaranja, idoli, područje đavola. Neću danas da govorim o ovome, ali ako to niste znali preporučujem vam da porazgovarate sa nekim od nas. Ko god čara, koristi horoskope... otvara vrata za sile zla. Pročitani stih međutim pokazuje da je naposlušnost jednako loša. I ona otvara vrata za sile zla. Neposlušnost nas transformiše jer time mi biramo da izbacimo dobro a ono što ostane je zlo.

Sam Sotona je na taj način pao. Pismo govori da je Sotona bio jedan od anđela, čak šta više da je bio najsvetliji od svih, lučonoša. Posle Boga bio je najmoćnije biće univerzuma, toliko moćan da je poželeo da bude kao Bog, da se izjednači sa Bogom. Činom pobune, isključio je dobro, i postao sušto zlo. Izopačio se.

Sledeće što trebamo znati da mi nismo jedini koje je Sotona zaveo. On je majstor laži i Pismo nam kaže da je zaveo i anđele. „Doista, Bog nije poštedio ni anđele koji sagriješiše, nego ih je strovalio u pakao, i predao ih za sud.“ 2 Petrova 2,4  

Mi ne znamo šta se tačno desilo ali vidimo iz ovih stihova da je Sotona u pobunu povukao trećinu anđela. Anđeli su duhovna bića  stvorena od Boga da mu služe i sprovode Njegovu volju.

U padu oni su doživeli transformaciju. Isključivši dobro, postali su zlo. Ako zlo definišemo kao odsustvo dobra,  za bića koja su stvorena da budu dobra to znači samo odricanje njihove prirode. Oni su transformisani u svoju samu suprotnost. Postali su zli po svojoj prirodi. I zbog toga sporovode sotonsku volju. Ne samo zato što su se pokorili njemu, nego što je njihova priroda zla, to je njihov identitet. 

Možda je nanošenje zla nešto što im nanosi radost? Mi ne znamo, ali znamo da oko sebe šire bol, beznađe, osećaj zla. 

Pre desetak godina kao crkva imali smo kamp kod Ulcinja, u mestu Valdanos. Od samog momenta našeg dolaska imali smo velike probleme, sukobe sa gostima, optužbe da smo sektaši, čak su odrasle osobe hteli da tuku neke naše tinejdžere. Tinejdžeri su se svađali, povređivali. Vrhunac je bila noć kada se samo zlo spustilo. 

Legao sam kasno, posle 1 jer sam rešavao neke probleme sa njima, i posle nekog vremena probudila me je panična lupnjava na vrata. Jedna devojčica je bila u stanju histerije, nije smela da zatvori oči. Dok se tuširala odjednom je počela da vidi neke slike koje su je uplašile. Izašao sam napolje, i dok sam išao na koži sam moga da osetim zlo, strah, očaj, beznađe... 

Posle smo čuli da je to mesto nekada bilo gusarska luka, i da su je koristili trgovci robljem i verovatno je mnoštvo zločina tu se desilo. Kampovali smo u samom centru, u sred zla. Nastavak priče malo kasnije ali sada želim da vam naglasim da demonske sile, zli duhovi postoje i deluju.

Već sam vam prošli put govorio da demoni svoje delovanje ispoljavaju na dva načina: 

1. Prvo je opsednuće. Zli duh ulazi u osobu i počinje da upravlja njom, njenim životom. Primer iz pisma je Opsednuti iz Gesare – vidimo da su ga kontrolisali, upravljali njime. 

2. Drugo je demoniziranost. Hrišćani mogu se otvoriti za tako nešto, da sile zla upravljaju njihovim životom. Ne kontrolišu ih ali ni oni nemaju kontrolu nad sobom. Iako nešto ne žele da rade, oni to rade – mržnja, očaj, jarost, zavisnost, požuda jesu znak ovog uticaja. 

Razlog za ovakve probleme može biti dvojak. Prvi je nismo zatvorili vrata kada smo se obratili. Drugi razlog jeste neposlušnost jer neposlušnost nije gora od čaranja kako smo rekli. Ako mi voljno donosimo odluku da činimo nešto pogrešno, mi se otvaramo za sile zla. Mi smo odabrali da obacimo dobro. 

Pogledajmo Saula koji je to uradio - nije slušao ono što mu je Bog govorio i dospeo je pod uticaj zlog duha. Posledica neposlušnosti Božijoj reči jeste da sile zla preuzimaju kontrolu nad našim osećanjima. Takođe mogu da preuzmu kontrolu nad našim okolnostima jer smo im mi to dozvolili. Kako to rešiti.

KAKO IM SE SUPROTSTAVITI

1. Znaj da imaš autoritet da mi se odupreš. 

Da se vratim priči iz Valdanosa. Kada sam došao u sobu gde je bila ta devojka, pokušao sam da je smirim jer sam mislio da umišlja. Ali posle kratkog razgovora shvatio sam da nije tako, da ne umišlja nego da je u stvarnom napadu. 

Počeo sam da se molim  i ona se smirila, onda sam se molio u jezicima i stanje se poboljšalo i na kraju sam zapovedio tom duhu da odstupi od nje i od nas. I kao da se nešto slomilo. Spavali su mirno do ujutru, svi osim mene. Meni se celu noć motalo po glavi šta se desilo i suprotstavljao sam se toj sili. Ujutru su se svi problemi rešili sa upravom, sa gostima, ali i tinejdžeri su prestali sa svađama. Oduprli smo se zlom duhu i moraju je da pobegne. Pismo nam kaže da imamo autoritet da se odupremo – Jakov 4:7

Kako to uraditi – Kažite: „Bože, ja se pokoravam tebi, i ako ima išta u mom životu da je protiv tebe ja se kajem za to. Molim te očisti me od greha (i ako znate šta je kontretno pokajte se ako ne znate molite da vam Bog to pokaže). I molim te da me ponovo ispuniš, da ti budeš gospodar mog života“. I onda se okrenite tom duhu i zapovedite: „U Ime Isusa Hrista ja ti zapovedam da odsupiš od mene.“ I sila zla će pobeći jer vi imate autoritet da to uradite.

2. Znaj da imaš autoritet da mu se suprotstaviš. Ovo je veoma blisko prethodnom, ali ima dozu napada. Mi ne samo da možemo da se odbranimo, mi možemo i da se suprotstavimo, da se borimo pritiv toga. Primer je kada je neko pod uticajem, ja mogu da se molim za njega da bude slobodan... 

PITANJA ZA DISKUSIJU: 

1. Da li si svestan/na postojanja sila tame? Gde prepoznaješ njihove napade u tvom životu (možete navesti neki primer)? 

2. Sveto pismo govori da đavo ide oko nas tražeći koga da proždre. Kako razumeš taj stih? Kako ga primenjuješ? 

3. Kako razumeš izjavu da je priroda pada, nastanka zla u neposlušnosti? Kakvo to svetlo baca  na tvoje razumevanje neposlušnosti Bogu? 

4. Saul je pao zbog neposlušnosti. Istražite šta se desilo i koje u posledice njegove neposlušnosti. Šta vam ovaj primer ukazuje u vezi vašeg života? 

5. Pismo nam govori da imamo autoritet da se odupremo Sotoni (Jakov 4:7). Kako to učiniti praktično? Kako vi to radite? Kada to radite?  Imate li neki primer? 

6. Kako se udupreti strahu od Sotone? 

Sledeći tekst u seriji, pod imenom Molitva carstva, možete pronaći OVDE.

AUDIO LINK: http://sr.cross.tv/98479

Beređi Dušan Bera

Ako vam je moj tekst bio od koristi, podelite ga na društvenim mrežama kako bi ga i drugi videli. Hvala.  

Tri osnovna principa carstva Božijeg - šta je to Carstvo Božije?

Isus Hristos je propovedao o Carstvu Božijem, ono je bilo sastavni deo njegove propovedi. Kažu da u Novom zavetu postoji preko 150 citata o Carstvu Božijem. Hristos i učenici su govorili o tome i živeli prema tome. Sveto pismo je veoma praktično,  životno i primenjivo.

Apostoli i prva crkva su propovedali i živeli kao ljudi koji su svesni da su deo Carstva Božijeg. Pitanje koje se postavlja jeste, ako je Bog smatrao tu temu toliko značajnom da se spominje 150 puta u Njegovoj reči, koliko je mi smatramo značajnom? Da li razmišljamo o njoj, da li ona  utiče na naš život? 

Jer ako neka istina ne utiče na naš život, onda ona nema vrednosti praktične za nas. Citiram iz časopisa: Tijelo 60-godišnjeg Timothy Henry Graya pronašla su djeca u blizini nadvožnjaka u malom gradiću Evanstonu u SAD. Ovaj beskućnik navodno je trebao naslijediti veliki dio bogatstva, oko 19 miliona dolara, preminule Huguette Clark, jedne od najbogatijih Amerikanki. (o ovom događaju sam napisao blog pod imenom koji možete pročitati OVDE)... Problem je bio da on to nije znao. Istina o bogatstvu koju je Timoti imao je za njega bila potpuno bezvredna.

Biblija nas uči da smo mi deo Božijeg Carstva, i to ne samo podanici nego Božiji naslednici, Njegova deca. Ako nismo svesni toga veoma lako može da nam se desi da završimo kao prosjaci pored svog bogatstva blagoslova koje nam Bog daje. Da  li živimo duhovno, emocionalno, socijalno i fizičko siromaštvo umesto Božije volje za nas?? 

ŠTA JE CARSTVO BOŽIJE?

Da bi razumeli veličinu izjave o dolasku Carstva Božijeg, mi moramo znati šta je to Carstvo Božije? Većina ljudi kada čuje reči Carstvo Božije pomisle na nebo, na nešto što će se desiti tek u budućnosti. Ali da je to ono što je Hristos govorio? 

Prva i osnovna stvar koju moramo razumeti je sledeća - da do Hristovog dolaska zemlja nije bila Božija teritorija. Bog jeste stvorio zemlju i čoveka za sebe, i imao je uticaj na događaje na zemlji, ali u momentu kada je čovek zgrešio desilo se nešto strašno. Čovek ne samo da je izgubio kontakt sa Bogom, nego je doneo uništenje na zemlju. 

U Rimljanima 8.19-22 piše da cela tvorevina stenje očekujući spasenje jer sada, u ovom momentu ona trpi muke. Razlog muke je da je zbog čovekovog greha Sotona vladar ovog sveta - piše u Evanđelju po Jovanu 16.11. Čovek je svojim grehom predao zemlju Sotoni u ruke i on sada vlada. I zemlja jeste đavolovo kraljevstvo i zato ljudi doživljavaju muke, rat, bolesti... 

Povremeno nas pitaju „Ako Bog postoji, zašto toliko patnje na svetu? Zašto to Bog ne zaustavi?“. Veliki deo odgovora jeste da je čovek predao svet Zlome na upravljanje, a Bog rekao „To želite, ja poštujem vašu odluku. Moj način će biti drugačiji.“ Način da uništi zlo jeste da uništi onoga ko je omogućio zlo, a to smo mi. Zato je Bog odlučio da to uradi na drugi način - Božiji način menjanja zla jeste kroz Isusa Hrista.

Hristovim dolaskom dešava se nešto neverovatno, na zemlju dolazi Carstvo Božije. Počinje osvajanje jer Hristos ulazi u ovu zemlju kao osvajač, kao onaj koji je došao da vrati nazad ono što je Bogu pripadalo. 

Važno je to da razumemo da je zemlja za njega strana teritorija i da On osvaja ovu zemlju. Ovo je istina koje dugo nisam bio svestan a koja je otvorila moje oči. Hristos nije došao kao neko ko se brani, došao je da osvoji. Da donese Božije carstvo na neprijateljsku teritoriju. 
Možemo to prikazati sledećim dijagramom. U početku je postojalo Carstvo nebesko i zemlja je bila deo toga. Po ljudskom padu u greh dolazi do razdvajanja. Postoji Carstvo Božije (koje je na nebu, kako kaže molitva Oče naš), i carstvo zemaljsko kojim upravlja sotona. Bog povremeno deluje na zemlji, ali vladar je sotona. 

Sa Hristovom dolaskom počinje osvajanje i dva carstva deluju uporedo, prepliću se. Na kraju će postojati samo jedno, a to je Carstvo Božije. Hrist je započeo osvajanje, i ono traje i danas - u I Jovanovoj 3.8. piše da je došao da uništi đavolova dela.

Nik Gembel komentariše tu činjenicu sledećim rečima: Kraljevstvo Božje – pri čemu reč “kraljevstvo” ne označava samo političku ili geografsku realnost, već u sebi sadrži ideju vladavine, ali ne vladavine kakvog zemaljskog kralja, nego Boga. Ono u sebi sadrži aspekt budućnosti. Isus kaže da će se to kraljevstvo ostvariti u budućnosti, u odlučujućem trenutku, onom koji nazivamo svršetkom vremena, a zbiće se pri drugom Hristovom dolasku. Prilikom svog prvog dolaska, Isus je došao u slabosti. Kada bude došao drugi put, biće to u sili i slavi. Istorija čovečanstva se kreće prema tom vrhuncu, prema veličanstvenom povratku Gospoda Isusa Hrista. 

U Luki 4.17-21. Isus objavljuje Carstvo. Ovo je sam početak njegove službe, i na početku Hristos čita stihove iz Isaije proroka, i izjavljuje da se oni odnose na njega. Poslušajmo te reči: „Duh Gospodnji je na meni, jer me pomaza da javim jevanđelje siromasima, posla me da srca ranjena iscelim, da zarobljenima javim slobodu, i slepima povratak očiju, izmučene slobodne da pustim, da objavim godinu milosti gospodnje.“ 

Sve to što govori Isus su bile prorokovane reči o znacima dolaska Božijeg carstva. Da će ljudi biti oslobođeni, slepi da će gledati, milost Božija da će se spustiti. I Isus za sebe kaže da je On ispunjenje tog proroštva. No to nije samo znak da je on poseban, nego i znak da je carstvo Božije došlo. Kao potvrda toga, u Mateju 12.28. isterao je zlog duha i onda kaže „Ali ako ja demone isterujem pomoću Božijeg Duha, onda vam je došlo Božije carstvo.“ Isus je doneo Božije carstvo ovde na zemlju, uspostavio ga.

DELO KOJE OSVAJA

I Prvi princip jeste: Carstvo Božije osvaja, ono se ne brani. Ovaj princip je i poziv za nas, da zauzmemo stav osvajanja a ne branjenja. Nismo pozvani da kukamo zbog situacije oko nas, pozvani smo da uradimo nešto da se stvari promene. Nismo pozvani da budemo negativni nego da verujemo u Božiju silu i da očekujemo od Boga da deluje. 

Mantalitet našeg naroda jeste da gleda na stvari negativno, da uvek vidi prepreke, nevolje. Prva reakcija na nove stvari jeste obično – mi to nismo tako radili. Skloni smo često kukanju, obeshrabrenju. Pozitivan pogled na život i okolnosti. Mentalitet Božijeg Carstva jeste vera, očekivanje, pouzdanje, iščekivanje, prevazilaženje prepreka. To je stav „sve mogu u onome koji mi daje snagu“. Jer Božije delo je osvajajuće.

Osvajanje se ne dešava odjednom nego polako. Isus koristi priče da nam to pokaže, npr. Мarko 4:26-32: „I reče još: tako je s kraljevstvom Božijim kao kad čovek baci seme u zemlju. Spavao on ili bdio noću ili danju, seme niče i raste, a da on ni ne zna kako. Zemlja sama od sebe donosi najpre travu, zatim klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu. A kad sazri plod, stiže i srp, jer je žetva tu. I još reče: S čime ćemo kraljevstvo Božije porediti, ili kakvim ćemo ga poređenjima predstavljati? Ono je slično zrnu gorušičinom, koje kad se poseje na zemlju, manje je od svih semena na zemlji; a kad se poseje, uzraste i postaje veće od svakog povrća, i pušta grane velike da mogu u hladu njegovu ptice nebeske nastavati.“  

Hristos upoređuje kraljevstvo sa semenom, koje nikne polako, skoro neprimetno. U susednom dvorištu, ispred kancelarija trava nam je propala. Pre nekog vremena prekopali smo travnjak, razbacali seme, i sada je tamo već nova trava. Jedan dan su semenke bile razbacane, i tako je stojalo par dana, pa je nikla sitna travica. Nisam par dana bio u kancelariji i kada sam se vratio trava je narasla. Skoro odjednom, u početku neprimetno ali na kraju svima očigledno. Takvo je Carstvo Božije, kreće neprimetno ali na kraju obuhvati sve.
Na drugom mestu Isus upoređuje Carstvo Božije sa kvascem. Znate kako kvasac deluje, stavite malo kvasca u puno brašna, zamesite i ostaviti neko vreme. Kada se vratite ono što je bilo mala smeša na dnu posude, ispunilo je celu posudu. Takvo je Carstvo Božije, kreće neprimetno ali na kraju ispuni svet.

Kada razmislimo o istoriji Hrišćanstva mi vidimo da je to uvek potvrđeno. Mala grupa vernika koja je ostala posle Hristovog stradanja, izgubljena, postaje grupa koja ispunjava Jerusalim. U Delima 8 piše da ih je bilo tako puno da je počelo progonstvo, da su morali da idu dalje, došli u krajeve gde ih je bilo samo nekolicina – Rim, Galatiju, Atinu, da bi uskoro ispunili ta mesta. 

Čuveno je pismo Plinija mlađeg, upravnika oblasti Bitinija, caru Trajanu, negde oko stote godine gde se žali da je učenika Gospodnjih tako puno da su hramovi ostalih religija prazni.

Uvek je tako u rastu Božijeg kraljevstva, mala grupica, pojedinac, skoro neprimetni, da bi na kraju celo društvo bilo zahvaćeno.  Primeri su mnogobrojni. 

Afrika početkom 19 veka skoro da nije imala hrišćana, da bi ih danas bilo stotine miliona – 1910 godine je u Edinburgu održana konferencija o Svetskoj evangelizaciji, i tema je bila Afrika, danas u Srbiji imamo pastore iz Afrike. U Kini 1949. 637 stranih misonara je moralo da napusti Kinu. Svi su mislili da će doći do odumiranja hrišćanstva. Danas preko 100 miliona hriščana su Kinezi, u Srbiji imamo nekoliko kineskih crkava. Čitajte istorijske knjige videćete – uvek je tako. 

Isus govori o tome u Luki 17:20   "Božije carstvo ne dolazi kao nešto što se vidi. Ljudi neće moći da kažu „Eno ga onde!“ ili „Eno ga onde!“ jer Božije carstvo je u vama.“ Carstvo je započelo u životima nekoliko učenika a danas stotine miliona nose to carstvo.

Princip dva jeste princip malih početaka. Zato nas Pismo i poziva da ne preziremo male početke – Zaharija 4:10. Mi smo skloni da cenimo samo veliko, ali Bog tako ne radi. On krene od malog, i onda naraste veliko. I tako razmišljajmo u vezi svega šta radimo. Ne mora odmah doći uspeh, i velike stvari. Malo po malo, pustimo da naraste. Ako vam Bog stavlja nešto na srce ali ne vidite kako će se sve ostvariti, krenite, neka bude malo, neka bude seme, kraj je drugačiji. Tako raste Carstvo Božije. To je princip carstva koji treba da zapamtimo. 

CARSTVO ZAPOČINJE U NAŠIM SRCIMA

I Pismo nas uči da Carstvo započinje u našim srcima. Luki 17:20   "Božije carstvo ne dolazi kao nešto što se vidi. Ljudi neće moći da kažu „Eno ga onde!“ ili „Eno ga onde!“ jer Božije carstvo je u vama.“ Svaka osoba koja prihvati Hristovo delo, spasenje postaje delom tog carstva ili u njemu započinje carstvo. 

Kološanima 1.13. „On nas je izbavio iz vlasti tame i premestio nas u carstvo svog ljubljenog Sina.“ I svi mi, koji smo Hristovi jesmo deo tog carstva. Onog momenta kada Duh Sveti uđe u nas naše srce postaje Božija teritorija.

Nekada propovednici kažu da smo mi stanovnici neba, nebesnici, putnici na ovom svetu, prolaznici, ambasadori neba, samo neki od izraza koje hrišćani koriste da govori o toj istini. Da iako živimo na zemlji koja je đavolovo carstvo, mi ne pripadamo njemu i njegovom carstvu nego smo Božiji, građani drugog carstva. 

Poslanica Diognetu, vanbiblijski spis rane crkve prenosi razmišljane hrišćana iz prvih vekova: „Hrišćani se ne razlikuju od ostalih ljudi, ni po mestu, ni po govoru, ni po običajima. Jer oni ne žive negde daleko u svojim posebnim gradovima, niti se služe nekim drugačijim jezikom, niti žive nekim neobičnim načinom života. Ali, iako prebivaju u gradovima Grka i varvara, već prema tome kako je sudbina svakome od njih odredila, priroda njihovog  državljanstva je ipak sasvim neobična, i mora se priznati paradoksalna. Oni prebivaju u svojim vlastitim zemljama ali samo kao gosti…. Svaka tuđina im je domovina, a svaka domovina tuđina.“

Šta to unosi u naš život? 

1. Spasenje! Iako smo deo ovog sveta, mi već pripadamo drugom Carstvu. Jednog dana carstvo zla će biti uništeno i samo oni koji su deo Božijeg Carstva će ostati.  

2. Resurse za naš život. II Petrova 1:3 „Kako nam je Božanstvena sila njegova darovala sve stvari koje trebaju životu i pobožnosti, poznanjem onoga koji nas pozva slavom svojom...“. 

To znači da vam pripadaju obećanja Božija, da imate pravo da ih zgrabite i da očekujete od Boga da ih ispuni. Kada naši odu u inostranstvo rade na tome da dobiju državljanstvo. Zašto, zato što žele privilegije koje pripadaju državljanima. Pasoš, soc. pomoć, pravo na rad... kada postanemo deo Božijeg carstva dobijamo prava: isceljenje srce, povratak očiju, slobodu, brigu... To je naše pravo obećanja.

3. Zaštita. Kada se postane deo carstva sva sila stoji na vašoj strani. Pre nekoliko godina Izrael je imao sukob sa Sirijom. Razlog za sukob je bio zarobljavanje dva izraelska vojnika od strane Sirije. Cela Izraelska vojska je stala iza njih dvojice. Tako možemo znati da iza nas stoji Božije Carstvo. To ne znači nestajanje nevolja, to znači da je Bog sa vama, a kada je on sa nama ko će protiv nas.

4. Pravo na silu. Ali o tome u blogu pod imenom: Carstvo Božije je u sili, ne u reči (klinki link)

Blog je nastao na osnovu propovedi o Carstvu Božijem iz 2013.

Diskusiona pitanja za Kućne grupe Protestantske Hrišćanske zajednice Novi Sad: 
1. Isus je propovedao Carstvo Božije. U Novom zavetu se spominje preko 150 puta.  U Evanđelju po Luki, Isus Hristos poručuje: "Ne boj se stado malo, jer se svidelo Ocu vašemu dati vama kraljevstvo" (Lk 12,32). Kako ti razumeš, šta je to Carstvo Božije o kome propoveda Sveto pismo?
2. Kako postajemo delom Carstva Božijeg? Šta nam pripadnost Carstvu pruža? Koje privilegije nam pripadaju kao pripadnicima Carstva? 
3. Kako razumete princip da Carstvo napreduje a ne povlači se? Kakav je tvoj pogled na okolnosti - da li se povlačiš ili veruješ? 
4. Kako razumete princip da Carstvo deluje ili raste kroz male početke? Šta za tebe znači da "ne prezireš male početke"? 
5. Kada razmisliš o naslovu serije propovedi - "Princ/eza ili prosjak", kako ti sebe doživljavaš - kao "Princa/ezu" ili kao "Prosjaka"? Zašto? Šta treba da se menja? 

Otac me je poljubio...

Čitam Sveto pismo skoro svaki dan, skoro tri decenije. Nekada mi ide lako, tada svaki dan čitam Sveto pismo, učim stihove napamet, a nekada su periodi borbe da održim diciplinu čitanja. Kao talasi, nekada moje oduševljenje splasne, pa se budi, pa opet splasne. 

Zahvalan sam što sam na samom početku mog putovanja vere, ispravno poučen značajnosti Svetog pisma za život vernika, i te pouke se još uvek držim. Hrišćanin je čovek knjige - Svetog pisma, s njim počinje, s njim završava.

Moj prvi susret sa Svetim pismom

Međutim moj susret sa Biblijom nije počeo sjajno. Prvi put sam pokušao da čitam Pismo u periodu pred obraćenje (pre nego što je vera postala lična za mene). Sećam se frustracije, frustracije jer nisam razumeo o čemu se u toj knjizi radi. Pokušao sam sa Starim zavetom, bio sam zbunjen. Novi zavet je bio lakši za čitanje, ali nisam razumeo poentu onog što je napisano. Kao da je neka suština ostajala sakrivena, tu nadohvat mog uma, ali i dalje skrivena. Koprena je bila na mojim očima.

Prorok kod Ahava i pitanje gde je granica Božije milosti?

 Kod Ahava prorok Božiji? Za čitaoce Svetog pisma, kralj Ahav je oličenje neprijatelja Božijeg, arhitip izdajice, borac protiv proroka Božijih, i veliki neprijatelj biblijskog heroja Ilije. A prorok Božiji ga savetuje u I Carevima 20. Kako to?

Isto pitanje mi se postavilo prošle nedelje na kampu sa momcima iz Centra Duga. Proveli smo par dana na Dunavu, kod Beočina, kampujući, pecajući, plivajući sa ostrva na ostrvo. Sjajnih par dana opuštanja. Organizujemo ovakve događaje da ljudima kojima je fokus godinama bio alkohol ili heroin pokažemo lepotu života u Hristu Isusu.

Večernje i jutarnje pouke su bile o proroku Iliji iz I Carevima (od 16 do 19 poglavlja), i razmišljali smo o testovima kroz koje je Ilija prošao i paralelama u našem životu. Dvadeseto poglavlje nije bilo planiralno, ali mi je onda skrenuo pažnju prorok u Ahavovom dvoru. Kako to?

Neka razmišljanja o krivoverju, lažnim učiteljima, i ljubavi

I Jovanova 4:1 Voljeni moji, ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove dolaze li od Boga, jer je mnogo lažnih proroka izašlo u svet.

Nisam danas mislio da pišem na ovu temu, zapravo proučavam temu vezanu za srednji vek i Futog, ali greškom sam jutros počeo da pišem na ovu temu... Svaki dan od zimus neko iz Protestantske Hrišćanske zajednice je pisao tekst na određeni odeljak Novog zaveta. Nazvali smo to "Pročitajmo Novi zavet zajedno". Mislio sam greškom da je jutros moj red...a onda me je tema zainteresovala.

Poslanica Jovanovo i njeno mesto u Novom zavetu

Poslanica Jovanova je napisana za hrišćane u gradu Efesu, nekada bitnom gradu Male Azije.

Činjenica je da je najveći deo Novog zaveta povezan sa gradom Efesom - tu je napisano Evanđelje po Jovanu, I-III Poslanica Jovanova, Jovanovo otkrivenje. Za vernike u ovom gradu su napisane poslanice Efescima kao i I i II Timoteju. Iako nismo svesni, Efes je bio, što se tiče hrišćanstva, mnogo značajniji grad od Jerusalima...

Svaka od navedenih knjiga rešava jedan specifični problem crkve. Apostol Pavle piše poslanicu Efescima radi uspostavljanja ustrojstva crkve, kao i poslanice Timoteju. Tema su teološke osnove evanđelja ali i struktura crkve. No već u poslanicama Timoteju tema koja se načinje su lažni učitelji.

Efes je u vreme rađanja crkve bio veliki, razvijeni, trgovački i kosmopolitski grad. Takvi gradovi su plodno mesto za širenje novih ideja, što su uveli Apostoli i posvetili svoj fokus delovanju u tom gradu, ali isto su videli i učitelji gnoze. Nije jasno kako je nastao gnosticizam, verovatno se radilo o miksu grčke neoplatonističke misli, jevrejskog misticizma, i različitih grčkih misterija i verovatno je postojao pre susreta sa hrišćanstvom.

Posmatrano spolja, gnostici su imali sličnost sa hrišćanstvom, govorili su o spasenju, grehu, stvaranju, i samim tim su se lako povezivali sa novim hrišćanima i novim crkvama. Problem je da kada bi se skinuo spoljni omot unutra je bila demonska nauka koja je poricala Hristovo delo.

O gnosticizmu sam govorio u Teologiji uz jutarnju kafu, u seriji Gnozis dubiozis...

Koji su elementi lažne nauke u Efesu?

U četvrtom poglavlju I Jovanove, Apostol prikazuje elemente lažne nauke.

• 4.2. Po ovome se poznaje onaj koji ima Božijeg Duha: svako ko ispoveda da je Isus Hristos došao u telu, dolazi od Boga... Ove reči su direktno suprotstavljanje gnosticima koji su poricali dobrotu stvorenja. Njima je materija, telo bilo nešto loše, i Sin se nije mogao uteloviti u zlo. Zato Apostol kao ključni pokazatelj bira ove reči, one su razotkrivale gnostika. Ne nalazim puno paralela prema savremenom dobu u ovom principu, pošto takav pogled na svet i materiju nije više relevantan. Mislim da je pogrešno tražiti dublji smisao, kako sam video da povremeno propovednici to čine.

• 4.6. Ali mi smo od Boga. Ko poznaje Boga, nas sluša, a ko nije od Boga, ne sluša nas. Drugi princip je da lažni učitelj poriču autoritet apostola, a samim tim i Svetog pisma kao naslednika delovanja Apostola. Istina je jedna, Evanđelje je jedno, i ono je prenešeno preko Apostola Hristovih. Ovaj princip i dalje stoji. Merilo ispravnosti teološke misli jeste Sveto pismo, ne druge religije i sistemi.
• 4.13. Po ovome znamo da ostajemo u njemu i on u nama: dao nam je svoga Duha.
  Znak ispravnosti je Duh Sveti, tačnije plodovi Duha, iako plodove Jovan ovde ne spominje. Međutim, na drugim mestima Pisma se jasno govori da je merilo duhovnosti prisustvo Plodova Duha - ljubavi, radosti, trpljenja, dobrote... Ovaj princip je smatram univezralan i večan.
• 4.7 Voljeni moji, volimo jedni druge, jer ljubav dolazi od Boga. Svako ko voli, od Boga je rođen i poznaje Boga. 8 Ko ne voli, nije poznao Boga, jer Bog je ljubav. LJubav je ključni faktor prepoznavanja. Ljubav je često zanemaren faktor. Razmišljam o inkviziciji, crkvenim sudovima, saborima, raspravljalo se o teologiji do sitnih detalja, nije se posmatrala ljubav. Dolazim do zaključka da neko može biti teološki ispravan, a potpuno lažni učitelj - jer mu nedostaje ljubav, i ne voli ljude oko sebe, nego samo svoju ispravnost. Oholost je veliki faktor u svemu tome, jer ohola osoba druge odbacuje u svetlu ispravnosti, a duboko pada kroz prizmu ljubavi. I sam sam se nalazio na tom mestu, kao progonitelj nepravovernih, ukidajući ljubav kao merilo. Duboko žalim za takvim momentima.

Balans ispravnosti i ljubavi

Interesantan mi je tekst iz Otkrivenja Jovanovog, drugo poglavlje, ponovo tekst upućen crkvi u Efesu:

2 Znam tvoja dela, tvoj trud, i tvoju postojanost, te da ne možeš da podneseš zle ljude. Ti si iskušao one koji sebe nazivaju apostolima, a u stvari to nisu, i otkrio si da su lažljivci.3 Znam i to da si postojan i da si mnogo podneo radi mene, a da nisi pokleknuo. 4 Ipak, imam nešto protiv tebe: izgubio si onu žarku ljubav koju si imao u početku. 5 Seti se, dakle, kakav si bio pre nego što si pao, pokaj se i čini dela koja si činio u početku. U protivnom, doći ću k tebi i ukloniću tvoj svećnjak s njegovog mesta, ako se ne pokaješ. 6 Ipak, ovo činiš dobro: mrziš dela nikolaita koja i ja mrzim.

Dugo sam pokušavao da razumem koju su to oni ljubav zaboravili, izgubili. Mučila me je njihova revnost, spremnost na žrtvovanje, doslednost. Ne izgledaju kao neko ko ne mari za Boga. Ne umire se bez razloga, umireš samo ako voliš.

Jedino rešenje koje sam pronašao je da su u svojoj revnosti, vernici Efesa, zaboravili ljubav prema drugim ljudima. Revnovali su za istinu, zaboravili su ljubav. Bog ih poziva da revnuju za istinu, a da ljubav ne zaboravljaju... Mislim da je to dobra lekcija za internet ratnike.

Beređi Dušan Bera