Post i molitva - da ne budeš grad sa razvaljenim zidinama - vizija 2024

U periodu smo (kao crkva) promišljanja o viziji ili smeru delovanja Protestantske hrišćanske zajednice za 2024. godinu. Kao pastir, zajedno sa starešinama, molim se, pričam sa ljudima, čitam, slušam Boga a i druge. Jutros, razmišljajući o tome šta Bog želi od nas, slika koja mi je došla na um je slika plime i oseke. Ono što sam video u mom umu nije bila ona neprimetna plime i oseke kao na Jadranu, kada ni ne vidiš promenu nivoa mora, nego one bučne, u talasima, kada se more vidljivo menja nekoliko metara. More nadire i more se povlači. 

Razmišljao sam prvo da je plima slika neprijatelja koji nas napada, ali mi srce svedoči da nije, nego je to slika crkve, nas. Biće nadiranja, biće povlačenja, biće bučno, biće perioda napretka, ali i perioda kada neće biti tako. Plima i oseka je crkva i naši životi.

Šta raditi kada je "bučno i nemirno"? Možemo potonuti, pustiti da nas struja nosi, povuče u dubinu svađa, konflikta, gorčine. Možemo ustrajati, nastaviti da udaramo u obaloutvrdu dok se ne obruši, i ne puštajući da potonemo, nego ustrajati "dok nas Bog ne blagoslovi", kao Patrijarh Jakov kada mu je ime postalo Izrailj.

Načela verovanja Protestantske Hrišćanske Zajednice

Tekst prenosi zvanična Načela verovanja Protestantske Hrišćanske Zajednice. Sadrže osnove našeg verovanja. 

 Mi kao crkva Verujemo: 

Upoznaj viziju PHZ Crkve

Vizija je san o budućnosti koji proizvodi strast kod onih koji su deo te vizije. Vizija je gorivo koje nas vuče napred, budi želju da se unesu promene u svet oko nas. 

Vizija Protestantske Hrišćanske zajednice u Novom Sadu glasi:

Kao Crkva Novog Sada sanjamo da vidimo nas grad transformisan pod uticajem Duha Svetog i pretvaramo san u akciju gradeći savremenu crkvu u kojoj su svi dobrodošli; u kojoj vlada atmosfera ljubavi i nade, slavljenja i molitve, učeništva i akcije; koja značajno doprinosi dosezanju 10 procenata novosađana za Hrista.

Izjava vizije nas dalje vodi do pitanja kako crkva zapravo treba da izgleda?

Obredi crkve -Protestantska hrišćanska zajednica

Ovaj tekst je deo serije nazvane Dokumenti crkve PHZ. Cilj mi je da vernici crkve budu upoznati sa različitim principima kako crkva funkcioniše. Ovaj konkretni dokument definiše uloge u obredima crkve.

Na osnovu objave Svetog pisma definiše ovlašćenja službenika crkve u različitim obredima na sledeći način:

1.    Molitva za bolesne

Na osnovu Svetog pisma verujemo u isceljenje i u moć molitve za bolesne. Svaki vernik može da se moli za bolesne, svaki vernik može da zastupa bolesne, i validna je njihova molitva (sa polaganjem ruku ili ne). 

Na službama crkve, molitveni zastupnici su samo oni koji su prepoznati od strane crkve (i potvrđeni od strane starešina) za ovu službu, bez obzira na njihov položaj u crkvi.

Molitva za bolesne, zasnovana na tekstu iz Jakovljeve 5:14-15, koju prati pomazanje uljem, vrše samo starešine, kako je i zapisano u tekstu Svetog pisma. Moguće je da pomazanje izvrši starešina, a da se za bolesne mole ostali članovi crkve.

Stepenice služenja - koraci uključenja u službe Protestantske Hrišćanske zajednice

Stepenice služenja su dokument koji predstavljaja smernice za uključivanje novih ljudi u službe PHZ-a. Jedna od ključnih vrednosti naše crkve je da "Mi zajedno pretvaramo san u stvarno". Sa druge strane, na osnovu Svetog pisma, vidimo da je crkva nazvana Telo Hristovo, u kojem svaka osoba ima svoje mesto. O tome više možete saznati u sledećem tekstu - LINK.

Kada pričamo o službama naše crkve, njih ima puno. Da nabrojim neke: tim za slavljenje, tehnički tim, internet, rad sa decom, sa tinejdžerima, Royal Rangeri, Ruka za druga (beskućnici), Centar "Duga" (zavisnici)... Svaka služba ima svoja pravila uključivanja i darova koji su im potrebni i nivoa duhovne zrelosti koji je potreban za aktivno uključenje u službu, ali postoje i univerzalna pravila koja su oslikana kroz Stepenice služenja. 

Od nove osobe, koja želi da se uključi u neku službu se očekuje sledeće: 

1. Da završi Praktično hrišćanstvo, Alfu ili neki drugi vid predavanja koji prikazuje osnovne istine vere; 
2. Život u skladu sa Reči Božijom; 
3. Spremnost na rast i poslušnost vođama; 
4. Pohađanje kursa: „Moje mesto u crkvi!“

Prikaz Stepenica služenja 

Stepenice služenja

Stepenice služenja su osmišljene kao koraci kroz koje osoba prolazi dok se uključuje u službe naše crkve. Svaka osoba može da se uključi u svaku službu, prateći stepenice služenja (što ne znači da će i dovršiti ciklus, jer to zavisi od darova i poziva - pogledaj LINK).

Vrednosti Protestantske Hrišćanske zajednice Novi Sad

Ne postoji organizacija ili osoba koja nema određenje vrednosti koje sledi. Kada govorim o vrednostima, ja taj pojam razumem kao "izjave koje definišu šta nam je zaista značajno a šta ne, pravila koje vode naš život". Rečnik kaže - Vrednost označava najopštije verovanje o tome šta je valjano, poželjno, korisno, a šta je nepoželjno i nedopustivo.

Svi imaju vrednosti. Razlika postoji samo u tome da li ih jasno komuniciramo ili ne (pa ih čak nismo ni svesni). Naše odluke, međutim, mi donosimo na osnovu toga šta smatramo da je vredno našeg zalaganja, a šta nije. U suprotnom slučaju, ako ne radimo u skladu sa našim vrednosima, mi smo frustrirani. 

Da li i crkve slede sistem vrednosti?

Crkve takođe imaju svoje vrednosti. Neko će reći da su sve vrednosti crkve sadržane u Svetom pismu. Putpuno se slažem i potpuno to duhovno pravoverno zvuči... 

... ali svaka crkva naglašava druge stvari kao svoje vrednosti.

Zato i postoje različite crkve, jer su i različite vrednosti iz Svetog pisma one koje su nama bitne. To nije loše, jer ni jedna crkva ne može odraziti svaku Božiju vrednost. Ja zapravo volim raznolikost Crkve jer samo tako vidim te vrednosti.

Kako pokrenuti promene?

Promene su neophodan faktor rasta svake organizacije. Ako organizacija, crkva, služba, ne prolazi kroz promene, ona ostaje zaglavljena u prošlosti, ne prilagođava se promenama u društvu i postaje neznačajna. 

Možemo reći da svaka organizacija prolazi kroz krivu rasta, gde ako gledamo rast u funkciji vremena, postoji period kada organizacija, projekat, crkva, raste, dostiže vrhunac, pa stagnaciju, i onda dolazi do opadanja. To može da se prikaže sledećim dijagramom. 

Pitanje koje se postavlja da li je ovakva kriva rasta neminovna? Odgovor je: neminovna je ako nema promena. Promene dovode do nastavka rasta organizacije ili projekta. 

Sledeće pitanje je kada promena treba da se dogodi? U teoriji o vođstvu, smatra se da promena treba da se desi kada je organizacija na vrhuncu rasta, kada sve funkcioniše, i energija je velika. Kada energija krene da opada, jako je teško pokrenuti i organizaciju. To možemo prikazati sledećim dijagramom. 

Poenta cele priče jeste da su promene neophodne i dobre, pitanje je kako da unesemo promenu za koju uočimo potrebu? Za to u našoj crkvi služi sledeći šablon. U sledećem periodu planiram da objavljujem jedan po jedan dokument crkve, značajan za naše funkcionisanje, a ovaj je prvi u tom nizu. 

Šablon pokretanja promene

Kada uočimo neku oblast u kojoj je potrebno uvesti promenu, ili smatramo da nešto treba popraviti, pre nego što pokrenemo pitanje, trebamo odgovoriti na sledeća pitanja. Na taj način dolazimo do efikasnosti, a i mnogo lakše ćemo rešavati probleme. Svaki član crkve može da predlaže stvari za dobrobiti cele crkve, ali mora postojati određeni princip kako se to konstruktivno radi.

1. Šta je konkretni problem? - Izrazite ga jasno, ne uopšteno

Dolaženje do odgovora treba biti propraćeno molitvom a ne izraz trenutnog mišljenja ili frustracije. Tek posle premišljanja, o odgovorenog pitanja, kada smo definisali i jasno uočili problem ili oblast rasta, krećemo na sledeće pitanje.

2. Šta konkretno predlažete kao rešenje za uočen problem?

Mora postojati barem neki nacrt rešenja ili pokušaj nalaženja rešenja. Iznošenje problema, bez razmišljanja o rešenju, se naziva samo žaljenjem ili gunđanjem. Konstruktivni pristup daje pozitivni ton za rešenje. 

3. Da li ste razmotrili sve okolnosti?

Neophodno je razmotriti sledeća pitanja, jer samo kada sagledamo situaciju mi smo i konstruktivni u predlogu. 

1. Da li je to sada moguće ostvariti?
2. Da li dovoljno znam o ovoj temi? Sve činjenice? Da li sam dovoljno vremena uložila/lo u proučavanje te teme?
3. Ko će to uraditi? Da li postoje ljudi koji to mogu sprovesti? Kako pronaći ljude za tu konkretnu promenu?
4. Da li će neko biti povređen zbog promene? Šta predlažete da se uradi da se spreči da nepotrebno nekoga povredimo? 
5. Da li su potrebna neke sredstva, koliko i odakle?
6. Da li se time ugrožava neka već postojeća služba? Kako rešiti konflikt interesa? 
7. Da li se to poklapa sa vizijom, misijom i vrednostima naša crkve? 

4. Šta je rešenje koje predlažete za buduću etapu rasta?

Konkretno, jasno, planski dođite sa predlogom kod odgovorne osobe. Posavetujte se, u pozitivnom duhu, kako rešiti neko problem. 

Postavite sebi pitanje - da li je to moja odgovornost? Da li Bog mene poziva da nešto uradim? I da li je ovo pravo vreme? 

I konačno, da li ste spremni da vam kažu da to neće biti ostvareno? Da saslušate razloge? Odgovor na ovo pitanje će puno reći o našim motivima... 

Beređi Dušan Bera 

Principi komunikacije

 Osnovne vrednosti crkvenih timova

Dokument pred vama su Osnovne vrednosti crkvenih timova. U pitanju je dokument vodilja, govori o načinu komunkacije koji želimo da razvijemo u crkvi, principi kako treba da razmišljamo.

Nastavak je prethodnog teksta - Mi ZAJEDNO pretvaramo san u akciju. Pregledajući dokumente crkve našao sam ovaj spisak vrednosti, i dalim ga u cilju boljeg razumevanja Protestantske hrišćanske zajednice. 

¹ Starešine među vama molim ja, koji sam i sam starešina i svedok Hristovih stradanja i učesnik u slavi koja će se otkriti, ² napasajte stado Božije koje je kod vas i nadgledajte ga ne prisilno, nego dragovoljno, kako Bog hoće, ne iz želje za sramnim dobitkom, nego u predanosti, ³ i ne kao gospodari nad onima koji su vam dodeljeni, nego budite primer stadu. ⁴ I kad se pojavi arhipastir, primićete slavni venac koji ne vene. 1. Petrova 5:1-4

1. Kada se suočimo sa velikim problemima težićemo da ne zavisimo o našoj sopstvenoj mudrosti i sredstvima i već ćemo se podsetiti da je Bog sposoban da uradi daleko iznad svega što mi možemo tražiti ili zamisliti (Efežanima 3:20).

2. Gledaćemo da delujemo u poniznosti i krotosti, sa strpljenjem, podnoseći jedni druge u ljubavi (Efežanima 4:2).

3. Brinućemo se da očuvamo jedinstvo duha u svezi mira (Efežanima 4:3).

4. Nećemo žrtvovati jedinstvo Duha Svetog zarad promocije naših ličnih ciljeva (Efežanima 4:3).

5. Setićemo se da su na suprotnoj strani problema isto tako osobe bogatstva Božije milosti i veličanstva njegove ljubavi (Efežanima 2:4)

6. Trudićemo se da rastemo u zrelosti i da našu zajednicu vodimo ka rastu u zrelosti, zajedništvu i poznanju Hrista (Efeženima 4:13)

7. Uvek ćemo nastojati da govorimo istinu u ljubavi (Efežanima 4:15, 25).

8. Kako bi bili  sigurni da ne govormo lažno ni o jednoj osobi, trudićemo se da razumemo jedni druge bolje tako što ćemo razgovarati direktno o problemu. (Efežanima 4:25,26)

 9. Težićemo da pričamo o drugima i drugima na zdrav način koji će biti na izgradnju i izgraditi milost. (Efežanima 4:29; Kološanima 4:6).

10. Radije ćemo dati ljudima korist sumnje nego da naprečac donose zaključke. (Efežamnima 4:27).

11. Pazićemo da ne govorimo ili delujemo u duhu gorčine ili klevete. (Efežanima 4:31).

12. Tražićemo neposredno rešenje problema/situacije gde smo osetili ljutnju (Efežanima 4:26).

13. Ozbiljno ćemo shvatiti našu odgovornost u zaštiti Zajednice od lažnih učitelja; i to ćemo činiti u duhu poniznosti, znajući da smo i mi sami skloni greškama. (Dela 20:30; Eežanima 4:14).

14. Daćemo iskrenu i poštenu procenu naših osećanja da bi izbegli da učinimo bilo šta iz sebičnosti i pustih želja. (Efežanima 5:15,17;Filipljanima 2:3,12)

15. Prepoznaćemo da je naše jedinstvo Satanin cilj napada i da svi konflikti imaju elemenat duhovne borbe. (Efežanima 6:10-20)

16. Težićemo da živimo prema vrednostima Hristovog Jevanđelja da bi ostali čvrsti u jednom duhu, jednoj misli zajedno se boreći za veru u veru u Jevanđelje. ( Filipljanima1:27)

17. Očuvaćemo duh poniznosti  i druge smatrati važnijim od nas samih i njihove interese stavljati ispred svojih. (Filipljanima 2:3,4)

18. Reč Božija, Sveto Pismo, je standard prema kojem ćemo procenjivati naše misli i dela. (Dela 20:32).

19. Shvatajući činjenicu da smo odgovorni Hristu, mi ćemo ozbiljno shvatiti našu odgovornost da vodimo svojim primerom. (1. Petrova 5:3)

 20. Nećemo dozvoliti ogovaranje, klevetanje ili manipulisanje ni nama ni Zajednicom. (2. Korinćanima 12:20; Efežanima 4:31)

21. Nećemo dozvoliti da podele ili duh razdora postoji unutar odbora ili unutar Zajednice. (1 Korinćanima 1:10)

22. Nećemo dozvoliti da postanemo tako koncentrisani na posao vođenja Crkve da zapostavimo ličnu uključenost u živote ljudi (Dela 20:28; 1. Petrova 5:2)

23. Bićemo oprezni i nećemo prihvatiti neosnovane optužbe protiv starešina ili pastora. Pozabavićemo se optužbama direktno, brzo i nepristrasno. (1. Timoteju 5:19-21)

Beređi Dušan Bera  

 

Lično pismo zahvalnosti pastora članovima Protestantske Hrišćanske zajednice

Danas sam slušao podkast o zahvalnosti i zahvaljivanju. Tema o kojoj dosta razmišljam. Ranije sam poistovećivao ta dva pojma. 

Pre nekog vremena, naučio sam da možeš biti zahvalan, ali da ne znaš da zahvališ. Pisao sam o tome u tekstu: Zahvalnost ili zahvaliti

Dok sam slušao podkast, u isto vreme, nazavisno od podkasta, razmišljao sam šta da napišem crkvi u kojoj sam pastor, a povodom nove 2020. godine. I kockice su se složile... Za šta sam zahvalan...

U ovom pismu crkvi želim, ovako javno da vam kažem za šta sam vam zahvalan draga crkvo, braćo moja i sestre moje...

1. Zahvalan sam mnogima od vas koji služite. Aktivnosti su nešto što je na mome srcu, volim akciju. Veliko bogatstvo naše crkve jeste što smo spremni za akciju... Zahvalan sam za razgovore kada dođete do mene sa pitanjem gde vi možete da učinite nešto za druge u našoj crkvi.

Mila Vojvodina - zašto i kako?

Mila Vojvodina - zašto i kako?

Izvesno vreme vodim stranicu na Facebook - Mila Vojvodina, (takođe sam je i pokrenuo). Pišem i postavljam slike iz Vojvodine, o istoriji Vojvodine, lepim mestima za videti, posetiti, saznati. 

Da bi razumeli o čemu se radi, dole, u nastavku teksta, je prenešena priča o Bronzanom dobu u Vojvodini koju sam napisao u ponedeljak. Tekst je deo serije fotografija, u kojoj svake nedelje obradim jedan narod iz istorije Vojvodine, sa objašnjenjem gde mogu da se vide tragovi te civilizacije. 

Cilj nije promovisanje nauke (nije na tom nivou), niti turizma (nemam interes). Cilj mi je prikazati lepote, šta mislim da je interesantno u našoj Vojvodini. Pogledajte i recite mi vaše mišljenje. Takođe, pratite stranicu Mila Vojvodina na fb (kliknite LINK), i zapratite. 

Ali pre toga, zašto to u opšte raditi?

Put do krsta - dečija igra ili ... još jedna primer biblijske pedagogije (Vera na delu - dan XXII)

Juče sam objavio članak pod imenom: Božija pedagogija (pročitajte tekst na link), ukazujući na primer koji se  nalazi u 4 poglavlju Knjige Jošuine (Isus sin Navinov). Sveto pismo u četvrtom poglavlju prikazuje pricipe odgajanja dece koje smatram značajnim:
1.Probudi radoznalost aktivnostima
2. Neka deca sama pitaju za objašnjenje
3. Pouči ih duhovnosti.

Danas sam već objavio jedan blog pod naslovom: Šta je dan za decu i roditelje? (vidi link), kao ilustraciju navedenog principa. U ovom tekstu želim da prikažem još jedan primer - aktivnosti organizovane za Vaskrs. 

Uskršnje druženje za decu (tinejdžere) i roditelje Protestantske Hrišćanske Zajednice iz Novog Sada. Druženje su organizovali učitelji Nedeljne škole. Poruka je bila posebna - Put do krsta... Naizgled priča za decu, ali poruka duboka, o kojoj vredi razmisliti.

Šta je to dan za decu i roditelje - praktična primena principa pedagogije Svetog pisma (Vera na delu XXII - Jošua 4)

Kako učiti decu da se mole? Kako upotrebiti kreativnost pri tome? Crkva i hrišćanstvo trebaju biti zabavni i interesantni jer nas Sveto pismo vodi na taj način... problem je da ga mnogi pogrešno predstavljaju.

Juče sam objavio članak pod imenom: Božija pedagogija (pročitajte tekst na link), ukazujući na primer koji se  nalazi u 4 poglavlju Knjige Jošuine (Isus sin Navinov). Ovo je dvadeset drugi dan mog pisanja na temu Vera na delu. Prolazim kroz ovu knjigu tražeći principe koji grade našu veru. 

Ovaj put sam u temi roditeljstva. Sveto pismo je izuzetno kreativno u vezi teme roditeljstva i to pokazuje i 4. poglavlje (neću ponovo objašanjavati - pročitajte jučerašnji tekst). Kad vas jednog dana sinovi vaši zapitaju: Šta vam znače ti kamenovi?, 7 vi ćete im reći: Voda se Jordanska isprekida pred kovčegom saveza Gospodnjeg kad prelažaše preko Jordana, voda se Jordanska prekinu, i ovi su kamenovi večiti spomen sinovima Izrailjevim.

Kao komentar na moj tekst, jedna osoba je napisala: "Tipična misao prosečnog čoveka o Bibliji i deci je stih "batina je iz raja izašla" i tipičan način vaspitanja koji se vezuje uz Boga/crkvu je kazna... Zato je ovaj tekst još dragoceniji." 

Odlučio sam da u današnjem tekstu prikažem joj jedan kreaktivni način poučavanja dece o Bogu i crkvi. Protestantska Hrišćanska Zajednica je crkva posvećena porodici. Verujemo da je Bog uspostavio porodicu kao sveti odnos, i želimo razvijati porodične odnose. 

Šta je sreća? Da li je moguće biti srećan? Ili samo sanjati o sreći (Coldplay - Paradise)

Šta je sreća? Odsustvo nevolje? Materijalno blagostanje? Mir u porodici, na poslu? Šta je stvarni izvor sreće?

U srpskom jeziku (a i mnogim drugim jezicima) kada čestitamo praznike, kažemo "srećna vam Nova godina, slava, Božić... Nekako mi ta reč "srećna" zvuči prazno, površno, jer "srećna" je definisana samo kroz uspeh, napredak, da sve protekne glatko.

Da li je u redu želeti samo da nam sve dobro ide? Da li je sreća samo to da nema poteškoća? Kako razumeti ljudsku potragu za srećom, i šta je pravi odgovor na pitanje da li možemo biti stvarno srećni?

U ovom tekstu razmišljam o pitanju sreće, i verujem da dajem pravi odgovor na pitanje kako zaista biti srećan, ili barem deo odgovora.

II deo - 20-ta godišnjica Protestantske Hrišćanske Zajednice - slike

Nastavak slika sa proslave 20-te godišnjice PHZ-a. 

Druženje za decu i roditelje, subota 10.9. 

Priča o Jošui, uvod u temu ove jeseni kada ćemo proučavati kao crkva knjigu Jošue (Isus Navin)

Nedeljna proslava godišnjice. Završna svečanost.

I deca su imala svoju proslavu. Klovan Danko ih je zabavljao. 

Danas nam je divan dan, našoj crkvi rođendan.

Kakav je to rođendan bez torte? Ili torti (20 njih)

Poslednje pripreme - uskoro dolaze da se počaste - njih par stotina.

20-ta godišnjica Protestantske Hrišćanske Zajednice - slike

Petak, 9.10. sastanak za članove crkve - sećali smo se Božijeg dela u našim životima.

Uvek dragi gost - Geri Koks. Čovek koji je odigrao ključnu ulogu u rastu naše zajednice. Prijatelj koji je bio tu i u nevolji.
U vreme embarga jedini koji je verno dolazio da nas poseti.

Vendi - 95. godine prepešačila je Irsku (1000 km) u putanjom u obliku krsta, skupljajući novac za izbeglice u Novom Sadu i
za našu crkvu.

Elizabet i Marvin - farmeri iz Irske. Sve što naša zajednica poseduje od nameštaja i opreme su obezbedili
ovo dvoje vernih ljudi.

Pišta - postao je vernik na samim početcima naše crkve.

Petak - grupna slika

Subota, 10.9. - Kraljevski izviđači i deca daju svoj doprinost proslavi 

smotra izviđača

Krštenje - krstilo je 18-toro. Od tog broja osmoro su bivši heroinski zavisnici.

Deca i odrasli uživaju u svedočanstvima krštenika

Večernji sastanak - naši Temerinci (PHZ Temerin)

Roštilj i druženje uz logorsku vatru

momci iz centra daju svoj doprinos

nastavak ubrzo sledi