Korupcija koja pojede sajle i nadstrešnice - Božija reč o korupciji

Korupcija. Izjeda Srbiju. Izjeda nadstrešnice i čelične sajle. Ruši zgrade, ubija. 

Nelson Mandela je jednom rekao, a kažu da te njegove reči stoje zapisane na vratima Univerziteta u Južnoj Africi:

"Za uništavanje jedne nacije nisu neophodne atomske bombe i projektili dugog dometa. Dovoljni su snižavanje kvaliteta obrazovanja i dozvoljeno varanje na ispitima. Pacijenti umiru u rukama doktora koji su položili ispite varajući. Zgrade se urušavaju u rukama inženjera koji su položili ispite varajući. Nestaje novac u rukama ekonomista i računovođa koji su položili ispite varajući. Ljudskost umire u rukama teologa koji su položili ispite varajući. Pravda nestaje u rukama sudija koji su položili ispite varajući. Neznanje studenata kojima predaju nastavnici koji su položili ispite varajući je ogromno. Kolaps obrazovanja je kolaps nacije."

Slažem sa Mandelinim komentarom o pogrešnosti varanja na ispitima. Jedna od prvih stvari koja se promenila u mom životu je da sam prestao da prepisujem i varam na ispitima. Celo školovanje sam koristio "puškice", prepisivao, do dvadesete godine. Fakultet sam završio međutim, da ni jednom nisam prepisao ni slovo - smatrao sam da je prepisivanje nepošteno, i nedostojno Božijeg deteta. Isto učim i mlade - prepisivanje je laganje.

Nisam ove nedelje pisao o rušenju nadstrešnice, ne planiram da snimim video o tom događaju, jer prosto ne mogu da procesuiram sav šok koji smo doživeli. Ne znam kako dostojno pisati o tome.

Izgubljeni su životi, unesrećeni su u bolnici sa pitanjem da li će se ikada oporaviti. Ko od novosađana nije sedeo na tim klupama? Mirjana i ja, dok smo se zabavljali, često smo znali da sedimo tamo na klupama čekajući autobus... a u svemu tome boli i reakcija vlasti, koja je u prvim satima po nesreći već počela da iznosi neistine o rekonstrukciji nadstrešnice.

Sada već ministar u ostavci (namerno malim), Goran Vesić, svega dva sata posle nesreće izgovara reči "Ovaj deo stanice nije rekonstruisan i to možete da vidite iz građevinske dozvole..." Na komentar novinarke, da smo svi videli radove, ponavlja: "Nije rekonstuisan". Ta tvrdnja vlasti i dalje stoji, iako je jasno da su radovi rađeni. Krije se, izvrću reči, stvara lažna slika. Teško mi je nekada da se nosim sa osećajem besa i odvratnosti zbog toga.

Mandelin citat je puno puta korišćen u prethodnim danima, kao komentar rušenja nadstrešnice u Novom Sadu. Ne mislim da pojedinačno varanje uništava naciju (iako je pogrešno). Sistemsko varanje je problem, kada država funkcioniše na način gde se varanje ohrabruje i nagrađuje. Društvo se ruši kada se napravi sistem gde oni koji varaju mogu da napreduju, da ugovaraju poslove sa državom, i koriste prilike da se obogate. Problem je korupcija.

Primiti novac za glas na izborima, to ruši nadstrešnicu, bio novac od "žutih" (koji su to izmislili) ili "crvenih" ili "plavih". Biti "siguran glas", ponovo radi novca, i to ruši nadstrešnicu. Trgovina uticajem, ucenjivanja za posao preko stranke, povlađivanje investitorima... sve ono što je slika našeg društva, to ruši nadstrešnicu.

Očigledno laganje preko medija, kao iz navedenog primera bivšeg ministra, nema za cilj da se prekrije neistina, nego da se uvede zbrka oko istine, da više niko nije siguran šta je istina, a šta laž. To je korupcija.

"Ovo konstantno laganje nije usmereno na to da narod poveruje u laž, već da niko više ni u šta ne veruje. Narod koji više ne može razlikovati isitinu od laži ne može razlikovati dobro od zla. I takav narod, lišen moći mišljenja i prosuđivanja, biva, a da to ne zna i ne želi, potpuno podvrgnut vlasti od laži. S takvim narodom možeš raditi šta hoćeš" Hannah Arednt

Kada se stvori klima nepoštenja, nepoštenje vlada. Reč Božija sudi nepošteju i korupciji.

1. Biblija govori protiv mita i nepravedne presude

Izlazak 23:8: „Nemoj primati mita, jer mito zaslepljuje one koji vide i izvrće reči pravednika.“

Ponovljeni zakon 16:19: „Ne izvrći pravdu, ne budi pristrasan i ne uzimaj mita, jer mito zaslepljuje oči mudrima i kvari reči pravednika.“

2. Bog osuđuje nepravedne vladare i korumpirane vođe

Isaija 1:23: „Kneževi su tvoji buntovnici i drugovi lopova; svi vole mito i trče za darovima. Ne pomažu sirotu i ne brane pravo udovice.“

Mihej 3:11: „Njeni vođe sude za mito, sveštenici njeni podučavaju za platu, proroci njeni proriču za novac, a pritom se oslanjaju na Gospoda i govore: 'Nije li Gospod među nama? Nema zla koje će nas zadesiti.'“

3. Biblija poziva na pravednost i iskrenost

Psalam 15:1-5: „Gospode, ko će boraviti u šatoru tvome? ... Onaj ko prezire onoga koga Gospod odbacuje, a poštuje one koji se boje Gospoda. Ko se zakune sebi na štetu svoju i ne menja, ko ne pozajmljuje novac na kamatu i ne prima mito protiv nevinih.“

Priče Solomunove 29:4: „Pravda podiže narod, a mito ga obara.“

4. Biblija izjednačava korupciju sa zlom

Priče Solomunove 17:23: „Zli čovek uzima mito iz krila da bi izvrnuo puteve pravde.“

Priče Solomunove 28:21: „Nevaljalstvo je učiniti pristrano delo, ali za komad hleba prestupnik postaje.“

5. Korupcija uništava pravednost i sprečava društveni napredak

Isaija 1:23: „Kneževi su tvoji buntovnici, društvo kradljivaca; svi vole mito i gone darove, sirotiću ne čine pravdu, parnica udovice ne dolazi do njih.

Mihej 7:3: „I glavar ište darove, sudija sudi za platu, veliki govori kako želi, i preokreću stvar.“

6. Korupcija vodi društvo ka moralnom propadanju

Propovednik 8:11: „Jer se presuda za zlo delo ne izvršava brzo, zbog toga srce sinova ljudskih u njima je puno zla da čine zlo.“

Mihej 6:12: „Jer su bogati u njemu puni nasilja, i njegovi stanovnici govore laž, jezik im je u ustima prevarljiv.“

7. Korupcija pogoršava siromaštvo i eksploataciju

Priče Solomunove 29:4: „Pravda podiže narod, a mito ga obara.“

Priče Solomunove 22:16: „Ko tlači siromaha da bi se obogatio, i ko daje bogatašu, oba idu u siromaštvo.“

8. Korupcija udaljava društvo od Boga

Amos 5:12: „Jer znam vaše mnogobrojne prestupe i vaše strašne grehe; tlačite pravednika, uzimate mito i potlačujete siromahe na vratima.“

Priče Solomunove 15:27: „Ko gramzivo stiče nepravedan dobitak, unosi nevolju u svoj dom; a ko mrzi mito, živjeće.“

Beređi Dušan Bera 

Jeretik sam ... tim se dičim... 5 koraka kako se nositi sa napadima na internetu?

Jeretik sam tim se dičim... Kaže naš narod - "čega se pametan stidi, budala se ponosi"? Da li ovim postom činim od sebe budalu? Ili je priča o nečem drugom?

Jeretik ili heretik - onaj koji odstupa od pravog učenja (naročito verskog), krivoverac, otpadnik. Grčki ta reč je αἵρεσις [haíresis], od αἱρέομαι [hairéomai] — "izabrati", u smislu izabrati nešto pogrešno, različito od ustaljenog ili ispravnog verovanja. 

Nosim to ime već prilično dugo.

Tradicionalne crkve tim imenom (ili njima omiljenim: "sektaš"), označavaju nas pripadnike malih verskih zajednica. U devedesetim je u medijima bila prava hajka na nas - jedno od najgorih dela je bilo biti protestant, a posebno u maloj verskoj zajednici. 

Ali, ovo nije priča o "onda", nego o "sada". Kao pastor, aktivan sam na društvenim mrežama, Youtube, pišem, snimam, i sve više ima onih koji imaju šta da kažu o meni... Kako se nositi sa negativnim komentarima? 

Teško mi je kad me ne vole

Teško mi je kad me ne vole!!! 

(PS. Ovaj tekst je moja ponovna poseta staroj temi. Premišljam neka osećanja, doduše u drugim svetlu, pitajući sebe neka pitanja...)

Sećam se momenta kada sam toga postao svestan. Napisao sam tekst  „Pokušali su da me prevare – šta sam naučio?“ 

Pokušaji da me prevare za novac, kao pastora, na priču o siromaštvu, ili sličnim pričama, to je uobičajna stvar. Da budem jasno, radi se o lažnom predstavljanju. Na žalost profesionalci koriste saosećanje za svoje namere, i onda oni koji su u nevolji stvarno, mnogo teže dobiju pomoć. 

Pisao sam o tom iskustvu i razmišljanju, i iako je bilo više pozitivnih komentara, bilo je i negativnih: optužbe koje ciljaju na moju ličnost, da sam korumpiran, licemer, bez ljubavi…

Neke komentare sam izbrisao jer mi je bilo previše komplikovano da ulazim u raspravu. Kada sam počeo da pišem na blogu bio sam spreman da će biti reakcija koje mi se ne dopadaju. Međutim iznenadilo me je da je to obojilo moje misli… Da li vredi pisati? Da li se izlagati takvim anonimnim komentarima?

Neki dan sam na fejsu pročitao komentar o pastorima. Komenator optužuje moje prijatelje, koje dobro poznajem, da su lažni učitelji, zlikovci, da niko od njih nije dobar, da koriste priliku da žive lagodno. Razlog - nisu bili spremni da prihvate ono što on kaže kao poruku od Boga.  

Pastor sam već puno godina i do sada sam bio: „sotonin sluga“, „ubica ljubavi“, „lažov“, „lopov“, „licemer“, "lenjivac"… Bio sam ogovaran, klevetan, lažno optuživan… Znam da me neki nepodnose jer sam morao da povučem neke poteze koje im se nisu dopali.

Otvrdnuo sam prilično na takve stvari, naučio da se nosim sa teškim osećanjima ali  i dalje mi je teško mi je kad me ne vole.

Kako se nositi sa time kada te neko ne simpatiše, da ne kažem „kada te ne voli“? Kako ja da se nosim sa tim osećanjima? I koja su to u opšte osećanja? Jel to osećaj odbačenosti? Ili sam ponosan pa mi smeta kritika? Šta je u pitanju?

Puno toga znam u ovaj oblasti, puno puta sam i propovedao o odnosima, na teme - kako se nositi sa kritikom, kako preživeti prijateljstvo (cela serija koju sam propovedao)…  Skoro sam procesuirao u blogu izjavu kada su me optužili da sam "lenjivac". Međutim jedan savet, jedna stara propoved koju sam slušao na samom početku moje hrišćanske vere, je ključna za mene.

Propoved se zove „Šta te je naljutilo?“. Ne sećam se autora propovedi, slušao sam je na audio-kaseti (Koliko je to davno bilo... – era audio kaseta, pre više od dvadeset godina.). Suština poruke jeste da nas je Hristos pozvao da služimo, a sluga služi ne očekujući ništa za uzvrat.

Hristos nije došao da mu služe nego da služi. Nije došao među ljude koji su ga dočekali raširenih ruku, nego među one koji su ga razapeli. Sluga nije veći od svog Gospodara, i pozvani smo da služimo ne očekujući ništa za uzvrat. Ni zahvalnost, ni ljubav, ni pažnju od onih kojima služimo.

Kada se ljutiš, to znači da si očekivao nešto što ti ne pripada. To je bila poenta propovednikove misli. A mi se sa tim očekivanjem jako teško nosimo.

U poslednjim nedeljama, mesecima, prolazio sam kroz krizu oko mog propovedanja. Gostujem u drugim crkvama, i volim to jer vidim reakciju u ljudima. Nisu naučili na moj način propovedanja, i reakcije su intenzivne, da ih tako nazovem. 

Ali u crkvi gde sam pastor, ne vidim isto. Već dugo, retko kada primim reč pohvale, pozitivnu reakciju. Znam da su ljudi naučili na ono šta radim, nemam problem u osećanju podrške od ljudi oko mene, i razumem da se prosto podrazumeva da je ok to što radim. Volim te ljude, moji su prijatelji, braća i sestre, ne pišem ovo da kukam, nego prosto kao ilustraciju onoga što vodi moje misli. Pišem, takođe, ovo sa oklevanjem jer ne želim da se iko oseti prozvan, stvarno mi to nije namera. 

Takođe sam svestan da nekada promašim ono što treba da im pružim, loš mi bude period, momenat... Očekivati od sebe da budeš nepogrešiv je suštinski grešno, pa čak i kada radiš ono što se zove "duhovna služba". Možda je stvarno kvalitet moje propovedi opao? To je sasvim moguće. 

Ali ljudsko u meni se budi, ispituje. Zašto? Kako? Zbog čega?  

I ponovo je odgovor - služimo radi Hrista, iz zahvalnosti Njemu, i on je onaj koji nas nagrađuje i kada nas drugi kude ili ne daju onu što naša ljudskost traži. On je izvor ljubavi koja nam je potrebna.  I istina je da On ne trpi konkurenciju. Samo Bog može biti na prvom mestu, On odgovara na naše potrebe, i kada god pokušavamo da nađemo prihvatanje, ljubav, na drugom mestu, doživimo iskustvo koje nas vraća nazad Njemu.

Asaf to veličanstveno govori u 73 Psalmu:

Ali ja hoću da sam svagda kod tebe,

ti si mi desnu ruku prihvatio,

i savetom ćeš me svojim voditi,

a posle ćeš me u slavu primiti.

Koga imam ja na nebu osim tebe?

A kad tebe imam, ja na zemlji

Ništa drugo ni ne želim!!!!

Beređi Dušan Bera 

Ako vam se dopalo šta ste pročitali, nudim vam nekoliko opcija:

1. Prijavite se na ovaj blog. Polje za prijavu se nalazi sa desne strane blog, ispod spiska imena ljudi koji su se prijavili do sada. Ako čitate ovaj blog preko mobilnog uređaja, ta opcija vam se nalazi na dnu stranice.
2. Prijavite se na naše ostale platforme - youtube kanal, facebook... Likovi vam se nalaze takođe sa desne strane teksta ili na dnu stranice.

Prijateljstvo kao suštinska vrednost - kako doživeti promenu?

Prijateljstvo kao suštinska vrednost - kako doživeti promenu?

Šta je vaša najveća vrednost? Vrednost označava najopštije verovanje o tome šta je valjano, poželjno, korisno, a šta je nepoželjno i nedopustivo. Pre izvesnog vremena pisao sam o Vrednostima Protestantske Hrišćanske zajednice (vidi link).

Svi imamo vrednosti. Pitanje je da li smo ih svesni. U naš komšiluk doselila se baka. Vredna, radi u nadnici. Voli Mirjanu i mene, često nas hvali kada vidi da ja radim u bašti a Mirjana oko kuće. Hvali to što gajim povrće, izgled dvorišta. 

Kada bi je pitao šta je njena vrednost, ne bi sigurno znala da odgovori. Ali njena najveća vrednost je očigledna, ceni kada neko radi, kada je vredan. Kroz rad vrednuje događaje i ljude. 

Zašto je bitno znati svoje vrednosti? Kako ih otkriti?

Šta je moja vrednost? Šta oblikuje moj pogled prema svetu? Smatram to bitnim pitanjem. 

Samosvesnost je važna osobina jednog vođe, i vernika. Samo otvorenim očima dobro možeš videti svet oko sebe. Zato u ovom tekstu sledi priča o mom razumevanju promene u meni. Nadam se da će vam biti od koristi. A ako bude, napišite komentar da znam. Šta su vaše vrednosti?

Master čas u odnosima

Prethodnih 14 dana, svaki dan sam na fejsbuku objavljivao jedan post na temu odnosa. Spisak tekstova sa linkovima se nalazi ispod ako ste preskočili neki od tekstova ili želite nešto da pročitate ponovo.

Sve je počelo iz moje želje da probijem 100.000 pročitanih tekstova, i odluke da svaki dan pišem ili obnovim jedan tekst na KaHristu. Međutim, shvatio sam da je to bezveze cilj. Da ima mnogo bolji. Napraviti seriju koja će biti korisna umesto stihijskog objavljivanja tekstova. I razmišljajući o čemu, shvatio sam da najčešće pišem o odnosima, ali da nikada nisam objedinio temu. I tako je počeo eksperiment (rezultati - prešao sam 100.000 čitanja, a u manje od mesec dana imao preko 10.000 čitanja tekstova).

Anjom hasajo

9.000 kilometara od kuće. Druga nedelja u Koreji, negde sam na pola putovanja, još toliko. Nebrojeni utisci. Kultura različita od Srbije, na toliko načina da je to nemoguće opisati u nekoliko rečenica, čak i u jednom blogu (razmišljam da napišem poseban blog o tome, kada složim utiske). Nekada dani prođu pre nego vidimo lice evropljana, ili čujemo jezik koji razumemo (osim našeg domaćina Hane).

Odnose naše nasušne daj nam danas - Prihvatanje

 Prethodne nedelje, nazvala me jedna osoba i ispričala nešto o nekom. Vođa jedne crkve o drugom vođi (zajednički poznanici). Nisam želeo ni da saznam o tome, ali kada mi je počeo pričati slušao sam. Posebno jer je pričao o osobama koje su me u prošlosti povredile, i koje imam problem da volim, i koje čak šta više, na moju sramotu, povremeno otkrivam da i dalje ne volim. I tako, dok je on govorio, ja sam slušao. Pričao mi je bedne stvari, nedostojne Hristovog sluge. Posle sam razmišljao da li sam slušajući njegove reči ja ogovarao? Možda.

Prihvatanje, pripadanje i razumevanje

Ovih dana misli mi okupira snimak koncerta Robi Vilijams u nekom Engleskom gradu, dok peva pesmu Fill, „Osetiti“. Kažu da je to jedan od najvećih koncerta ikada održanih, 375 hiljada ljudi su na koncertu. I u sred pesme, on ne može više da peva, nego ga lomi tuga. Preveo sam reči da bi ste znali o čemu peva, ali pogledajte i video.

Dođi i uhvati me za ruku

hoću da kontaktiram živog

nisam siguran da razumem

ovu ulogu koja mi je dodeljena.

Sednem i razgovaram sa Bogom,

i on se samo smeje mojim planovima.

Moja glava govori jezikom
koji ne mogu da razumem.

Možemo li izgraditi odnos u kome su svi pobednici?

Danas pričam o odnosu pobednik – pobednik. Odnos u kome svi imaju korist, ne samo jedna strana. Ali pre toga jedna priča:

Pepe Rodrigez, jedan od najokorelijih pljačkaša banaka u vreme naseljavanja Zapada Amerike, živeo je odmah preko granice, u Meksiku. Redovno se uvlačio u Teksaške gradove, pljačkao banke i vraćao se se u Meskiko, pre nego što bi teksaški Rendžeri uspeli da ga uhvate. Frustrirani ljudi od zakona, osramoćeni zbog toga, su ilegalno prešli granicu u Meksiko, i okružili Pepea u Meksičkom baru u kome je često boravio. Na žalost, Pepe nije govorio engleski pa su zamolili barmena da mu prevodi.  Barmen je objasnio Pepeu ko su ti ljudi, i Pepe se počeo tresti od straha. Teksaški Rendžeri, sa uzdignutim pištoljima, rekli su barmenu da pita Pepea gde je sakrio novac ukraden iz Teksaških banki. „Reci mu da ako nam ne kaže gde je novac, ubićemo ga na licu mesta!“ Barmen je sve preveo Pepeu. Tog momenta, Pepe je objasnio na španskom jeziku da je sakrio novac u gradskom bunaru. Novac se nalazio iza 17 kamena, brojavši prema dole, i iza 17 kamena je bilo ono što je ukrao. Barmen se okrenuo ka Rendžerima i rekao na engleskom: „Pepe je veoma hrabar čovek. Rekao je da ste vi krdo smrdljivih svinja, i da se on ne boji da umre.“ (Usvojeno iz Hot Illustrations, Weyne Rice, 1994, Youth Specialties)

Baci svoj hleb u vodu, da bi ga našao - o čemu to Biblija govori???? (o ulaganju)

Sveto pismo je često puta čudno, pomera granice našeg razumevanja, iznenadi nas. Nekada odstupa od svake logike, igra se sa našim umom. Isus je to voleo da radi u svojim pričama, ali nije On jedini primer, pogledajmo današnji stih - „Baci hleb svoj povrh vode, naćićeš ga za mnogo dana“- Propovednik 11.1. Kako bi ste vi objasnili ovaj stih?

Možemo li izgraditi međusobno poverenje?

Govorimo o odnosima. Šta je problem u građenju zdravih odnosa? Problem jesu

naše maske, to što se mi u našoj nesigurnosti, slomljenosti, pretvaramo da smo nešto što nismo,

stavljamo maske i u tim maskama se odnosimo prema drugim ljudima. A zašto imamo potrebu za

maskama? Kako gradi međusobno poverenje, umesto stavljanja maski?

Kako graditi mostove?

Da li ste nekada vozili do Krfa?. Da bi došli do Krfa putovali smo novim putem Egnatia Odos, koji povezuje Egejsko i Jonsko more, tj seče Grčku na pola. Put je jako interesantan, posebno drugi deo puta kada vozite ili ogromnim vijaduktima dugačkim i po kilometar, nad velikim dolinama i kanjonima, ili kroz dugačke tunele, 3, 4 kilomentra dugačkim. Kažu da na celom putu preko 50 km vozite u tunelima. Deca su u početku brojala tunele, pa im je vremenom dosadilo. 

Stepenik koji ne smemo preskočiti!

Pišem o odnosima. Ali pre nego što prionemo na međuljudske odnose moramo dobro razumeti poruku koju sam nazvao „Stepenik koji ne smemo preskočiti!“. 

Odnose naše nasušne daj nam danas...

Teško opstajemo sami. Potrebni su nam ljudi oko nas. Džon Don je rekao u pesmi „Ni jedan čovek nije ostrvo“. Ponovo - potrebni su nam ljudi oko nas! Usamljenost je velika patnja.

Sa druge strane, odnosi nisu laki. Zahtevaju našu energiju, snagu, emocije... Ponekada u odnosima „sagorimo“, „potrošimo se“... Naučiti umetnost odnosa sa drugim ljudima (a i Bogom iznad svega) je veliki deo životne veštine – brak, roditeljstvo, prijateljstvo, odnosi sa kolegama, šefovima, podređenima, sa poznatim i nepoznatima, sa vlastima i autoritetima, svedočenje, odnosi u crkvi... Svađe, konflikti, ljutnja, ljubav, komplimenti, briga, kritika, opomena, pohvala, uteha, naredba, zahtev, molba... Odnosi obeležavaju naš život.

Zdrava ishrana - priča o odnosu sa Bogom

Serija propovedi "ODNOSI NAŠI NASUŠNI"

Propoved: "ZDRAVA ISHRANA - PRIČA O ODNOSU SA BOGOM"

PROPOVEDNIK: BEREĐI DUŠAN BERA

AUDIO LINK ZA PROPOVED: http://sr.cross.tv/88784



BELEŠKE SA PROPOVEDI:

Pošto je ovaj mesec u velikoj meri obeležen dolaskom Nika Vujičića u Novi Sad, Daniel mi je predložio da odvojimo jednu službu ili barem deo službe poruci ovog čoveka. Prihvatio sam, jer smatram da je bitno da promislimo o svemu onome što čujemo i vidimo. Nije nam cilj da od Nika pravimo idola, nekoga koga obožavamo, gurua kako ga neki nazivaju, nego da pokušamo da shvatimo suštinu njegove poruke. U tom cilju pogledaćemo intervju koji je dao za jednu hrišćansku stanicu. Pogledajte, zabeležite ako vam nešto od njegove poruke govori, i onda ćemo imati priliku za refleksiju, da podelimo šta nam je značajno.

Šta vam je značajno u njegovom govoru koji ste pogledali? Meni, moram da naglasim jeste njegova poruka o tome šta treba da nas ohrabri, i odatle ću da krenem i moju današnju poruku – „Nemojte biti ohrabrenit zato što je nekome gore od vas, nego zbog onoga što Bog može uraditi u vašem životu.“

A. DIJAGNOZA BOLESTI

Mislim da je ta poruka ključna, i ujedno poruka koju je veliko mnoštvo ljudi propustilo da vidi. Nije suština da pogledamo u njega i pomislimo „Meni je mnogo bolje, bolje mi je nego njemu, treba da budem zadovoljan.“ Kako je sam Nik to rekao: „Tu nema nade“. Nikada nas neće ohrabriti nevolja druge osobe, jer takvi kakvi jesmo, nama naš problem, što se tiče naših emocija, izgleda najveći. Previše smo egocentrični da bi nas tuđa nevolja izvukla iz melanholije. Ako mi ne verujete, razmislite samo koliko vas potresu vesti o nevoljama drugih ljudi. Jednom prilikom kada sam molio ovde, u ovoj crkvi za decu koja na Haitiju umiru od kolere, dobio sam komentar da treba više da se molimo za naše probleme i nevolje. Da je dobro da se molimo za druge, ali ipak treba da se posvetimo našim problemima. 

Egocentričnost nam je na žalost svojstvena. Nama je naš problem uvek najveći i zato je jedina naša nada u Isusu Hristu, u Njegovom delu za nas. Samo On nas može podići, ohrabriti. To je verujem suština Nikove poruke. Jer ako je mogao njega podići, sigurno može i mene. To daje nadu, i o tome bih hteo da razmislimo, pa sam za današnju propoved odlučio da govorim na isti tekst koji je on citirao. Isaija prorok. 40:27-31.

U samom tekstu se nalazi suština odnosa sa Bogom ali pre nego ga pročitam malo podsećanje. U sredu na sastanku kućnih grupa sam govorio o posebno idolopoklonstvu, kada sebe, svoje nedostatke, ne savršenosti postavimo kao idola. U hrišćanskom životu imamo dva osnovna načina na koji pristupamo hrišćanstvu. Jedan je opterećenost sobom. Kažu, ne mogu da tvrdim da je to istina, da je postojao nekada i poseban monaški red, koji je imao odredbu da se nikada ne smeju, nikada ne vesele. Na ruku bi zapisali „misli o smrti“, i kada god im je neko prišao to je bila njihova poruka. Misli o propadljivosti, o ne savršenosti, o sebi i svemu šta ti nedostaje. Apostol Pavle u Kološanima 2:22-23 piše za ovakav pristup: „To sve upotrebom propada jer je zasnovano na ljudskim zapovestima i učenjima. To doduše izgleda kao mudrost jer se sastoji od lažnje poniznosti, samonametnute pobožnosti i bespoštedne strogosti prema telu, ali je bez ikakve vrednosti za obuzdavanje grešne prirode. “ Prvi pristup, iako je to ono što se često naziva hrišćanstvom, je religioznost, i nemam nikakve veze sa hrišćanskim životom. Samopopravljanje je iluzorno, nemoguće i pogrešno.

Drugi pristup, jeste fokus na Boga, na ono što on radi, ne na svoje nedostatke nego na Božiju veličinu.  Drugi pristup je ono što se naziva vera. I sada bih voleo da se fokusiramo na Isaiju 40:27-31. Čitaću tekst a vi pogledajte ta dva obrasca ponašanja u njemu i koje su posledice.

„Zašto govoriš, Jakove, i kažeš Izrailju: „Sakriven je put moj od Gospoda, i stvar moja ne izlazi pred Boga moga?“ Ne znaš li? Nisi li čuo da je Bog večni Gospod, ne sustaje niti se zamara? Razumu njegovu nema mere. On daje snagu umornome, i nejakome umnožava krepost. Deca se more i sustaju, i mladići padaju, ali koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu, podižu se na krilima kao orlovi, trče i ne sustaju, hode i ne umaraju se.“

Primer religioznosti jeste objavljen u 27 stihu i 30 - „“Sakriven je put moj od Gospoda, i stvar moja ne izlazi pred Boga moga?“.... Deca se more i sustaju, i mladići padaju.“ Isaija piše Jevrejima koji su u stvarno teškoj situaciji. Neprijatelj ih napada, polako njihova slava prolazi, kazna ih stiže. Uskoro, ako se to već nije desilo u današnjem tekstu, Jerusalim će opkoliti vojske. Znači radi se o legitimnom razlogu za opterećenost, kako mi doživljavamo razloge za brigu. Snašla ih je nevolja i logično je da se okrenu sami sebi, i svom problemu. Da kukaju i jadaju se. Primetite opterećenost sobom, svojom situacijom, okolnostima. Posledica jeste zamor, obeshrabrenost, očaj.

Sa druge strane, vidimo da oni koji svoj pogled usmere na Isusa, poleću. Neću ulaziti u tumačenje toga šta znači hode, lete, nego želim da vam ukažem na to šta se dešava kada naš pogled prikujemo u Njega. Naša snaga se obnavlja. Problem možda ostaje ali mi mu prilazimo na drugi način, sa energijom, spremnošću da se suočimo sa izazovom. Duh Sveti nas tada nosi. Kaže poslovica koju dobro znate: „Jedno drvo može zakloniti šumu.“ Ako stanemo iza drveta, i fokusiramo se samo na njega, nećemo videti ništa drugo. Tako i kada se zagledamo u nas, naš problem, od njega ne vidimo Gospoda.

I ako se osećate obeshrabreno, "smoreno", zarobljeno, siguran sam da je dijagnoza sledeća - pogled ste skinuli sa Njega. Ubeđen sam da onda greh buja u našim životima. Ubeđen sam da su vam onda sve propovedi dosadne i da samo nalazite manu onome ko govori. Ubeđen sam da smo onda hladni u slavljenju, ne dotaknuti, ni ne pevamo, jer tu je drvo koje nas sprečava da vidimo dalje od nosa.

B. IZVOR ZARAZE

Postavlja se pitanje kako dolazimo u takvo stanje? Kao crkva radimo za zavisnicima, to znate, iako verovatno niste upoznati sa raznim fazama u njihovom životu. Ponekada mi ljudi postave pitanje zašto neko od njih nije dobro, zašto padne iako je izgledao odlično na početku. Odgovor je da prolaze kroz razne faze. Jedan od prvih znakova promene u životu, po susretu sa Hristom, jeste radost, osmeh, kada počinju da se raduju, nema više pritiska a otkrivaju slobodu Hristovu. I to je veličanstveno kada upoznaš Isusa i kreneš da ga slediš. Radost neopisiva. Ali onda, mi ljudi, čudni kakvi jesmo zaboravimo šta smo dobili. Umesto da se hranimo Njime, Njegovim prisustvom, mi počnemo da se zadovoljavamo sa drugih izvora – nepravdama koje mi vidimo (postojale one ili ne), našom ne savršenošću ili manama drugih ljudi, problemima koje moramo rešiti, finansijsim pritiscima, stavite šta god hoćete na ovo mesto.

Knjiga Poslovica 27:7. govori sledeće: „Sita duša gazi i med, a gladnoj duši slatko je sve što je gorko.“ Onaj ko je sit, prezire hranu. Sinoć smo Mirjana i ja, bili na venčanju. U početku sam bi gladan, došao sam na venčanje pravo sa konferenicije i navalio sam na kiflice, rolate, torte. Posle smo otišli u Belo Blato i tamo nas je dočekala prava seoska svadba. Domaća supa, pa posle meso – rolovano, pohovano... Najeo sam se i bio sam sit. Kada su izneli torte nisam ih ni pipnuo. Bio sam sit. Sit čovek i med prezire ili ja torte. Ali dok sam bio gladan, mogao sam da jedem.

Tako je i sa nama u duhovnom svetu. Kada smo siti, jer hranimo sebe sa drugih izvora, nemamo potrebe za jelom. Kada se hranimo našim stanjem, našom bednom situacijom, problemima mi se najedemo smeća i nemamo potrebe za Bogom. To jeste hrana koja hrani našu dušu. Jeste da nam je muka od te hrane, da nam čini loše, ali mi smo se nahranili. Kažu nutricionisti da je najgora hrana za doručak masna hrana, burek ili slično, jer ti oduzme energiju, izduva te, dok ti žitarice i povrće daje energiju za dan. Probajte i uverite se. Na sličan način hranjenje smećem, okretanje sebi nas čini tromima, bezvoljnima, to je nezdrava, loša hrana za nas. Nema napredka dok tako jedemo. Nama treba zdrave hrane, a ona jeste samo pogled usmeren na Hrista Isusa. Nema nade dok tako jedemo, nama treba Isus Hristos.

C. LEK ZA BOLEST:

A. Prestani da se nezdravo hraniš – koraci su jednostavni: 1. Donesi odluku šta hoćeš. Sagledaj svoj život, da li si sretan, sretna? Ako nisi, šta čekaš, donesi odluku da želiš dalje iz te situacije; 2. Pokajanje uvek prati odluku. Pokajanje je "metanoja" (grčka reč za pokajanje), promena srca, promena smera kojim ideš; 3. Shvati da ne možeš sam/a da se izboriš. Treba ti sila veća nego što je tvoja, da te očisti i izgradi. Ali moraš zapeti, moliti, postiti, žudeti. Neka ti David bude primer: „Žedna je duša moja Boga, Boga živoga: o kada ću njegovo lice gledati? Suze su moje hleb moj danju i noću, dok me stalno pitaju: „Gde je tvoj Bog? Duša moja gine kada se spomenem...“ Psalam 42:3-5

B. Počni da se ispravno hraniš – Usmeri svoj pogled na Hrista. 1. Čitaj Njegovu reč svaki dan; 2. Slavi ga, celim bićem svojim, u crkvi, kući. 3. Ispunjavaj se Duhom Svetim posle svakog greha. Praktikujte hrišćanske discipline. Znaj što je više jedeš zdravu hranu, više je i želiš. Pre nekih godinu dana sam saznao da je vegeta nezdrava i da sadrži pojačivače ukusa. Bukvalno kontrolišu naše čulo ukusa. Odlučio sam da pravim domaću vegetu. Prvo mi supa nije bila ukusna, slaba ali vremenom, kada sam izlečio čulo ukusa i navikao ga na sam ukus povrća, ne volim kupovnu vegetu više. Tako je uvek kada krenemo zdravo da se hranimo, što to više radimo, više ćemo i želeti. Neko je rekao za Sveto pismo: „Ova knjiga će te čuvati od greha ili će te greh čuvati od ove knjige.

Ovo je uvod u seriju koju sam nazvao „Odnosi naši nasušni“. Zašto govoriti o ovoj temi u uvodu u seriju. Zato što je ovo osnova svakog odnosa u životu jednog hrišćanina. Činjenica je, što smo bliži Hristu, što je naša duša više nahranjena, mi ćemo imati zdravije odnose, bićemo sposobniji da oprostimo, da razumemo.

Pogledajte njegovu reč: „Kome je malo oprošteno,  malo i voli“ (Luka 7:47); „Razmišljajte ito kao Isus Hristos: On koji je u Božijem obličju ... je samog sebe učinio ništavnim uzevši obličje sluge.“ (Filipljanima 2:5-6) i „Kao Božijiji izabranici, sveti i voljeni obucite milosrdno srce... opraštajte jedni drugima. Kao što je Gospod oprostio vama tako vi opraštajte drugima“ (Kološanima 3).  Božija ljubav koju smo doživeli nam daje kapacitet za odnose.

Ako želimo da rastemo u našim odnosima, da budemo bolji roditelji, supružnici, prijatelji, bolji ljudi mi moramo, kao imperativ da rastemo u našem odnosu sa Bogom. 

Moj pogled na ljude - moj odraz!

"Jedan putnik je pri ulasku u grad pitao starca koji je sedeo pored puta: „Kakvi su ljudi u ovom gradu?“ Starac je odgovorio: „Kakvi su bili u mestu odakle si došao?“ „Grozni“, odgovorio je putnik. „Bili su zli, nedostojni poverenja i gnusni u svakom pogledu.“ Starac se nasmejao i rekao: “Ah, iste takve ćeš naći i u ovom gradu.“

Uskoro se još jedan putnik zaustavio da se raspita o ljudima u gradu. Ponovo je starac pitao o ljudima iz grada iz kojeg je putnik došao. „Oni su iskreni, marljivi i prijateljski nastrojeni,“ odgovorio je putnik. Starac mu je odgovorio: „Upravo takve ljude ćeš naći i u ovom gradu.“

Starac je bio veoma mudar. Znao je da je način na koji ljudi vide druge odraz njih samih tj izbora kako vide svet oko sebe. Jer realnost je da su ljudi oko nas i dobro i zli. Oni su samo "divna ruševina", splet lepote onoga što je Bog stavio u njih i unakaženosti grehom i zlom. Svaki čovek je Mister Džekil i Gospodin Hajd. Pitanje je samo šta ja biram da naglasim u mom odnosu sa njima.

Moj zaključak - osnovni razlog zašto ne uspevamo da izgradimo odnose smo mi sami, mi smo najveća prepreka. Često kada neko ima problematične odnose sa mnogim ljudima, problem je on sam, a ne drugi. Međutim, takvi problematični ljudi retko okrivljuju sebe za probleme sa kojima se suočavaju. Oni gledaju samo na druge, prebacujući odgovornost na njih. Posledica je da ih problemi prate gde god da idu.

Mudrost je otkriti prepreku u sebi. Šta boji moj pogled? Koja iskustva, razmišljanja, stavovi utiču na moj odnos sa drugima? Koje predrasude nosim sa sobom? Loša iskustva i sećanja? 

Šta ću ukloniti iz moj sistema vrednosti, pogleda na ljude? Šta ću ostaviti, ali ću biti svestan da je to samo deo slike? Kako ja mogu biti bolji čovek? 

I konačno šta danas mogu uraditi da budem bolji u mojim odnosima sa ljudima? Ove nedelje? Godine?  

Ako vam se dopalo šta ste pročitali, nudim vam nekoliko opcija:

1. Prijavite se na ovaj blog. Polje za prijavu se nalazi sa desne strane blog, ispod spiska imena ljudi koji su se prijavili do sada. Ako čitate ovaj blog preko mobilnog uređaja, ta opcija vam se nalazi na dnu stranice.

2. Pišite mi na p.hriscanska.zajednica@gmail.com i tražite da vas upišem u mejling listu... Na taj način dobijaćete obeveštenja o novim tekstovima ili video preko mejla. 

3. Prijavite se na naše ostale platforme - youtube kanal, facebook... Likovi vam se nalaze takođe sa desne strane teksta ili na dnu stranice.

Avet kritikovanja!

Suočiti se sa kritikom na zdrav način

Anđeli su, u Božićnoj noći, pevali: „Slava Bogu na visini, a na zemlji mir ljudima koji su po Njegovoj volji.“. Lujo Bakotić isti stih prevodi sledećim rečima: „...a na zemlji mir i dobra volja među ljudima“. Pitanje koje mi se nemeće jeste: Zašto baš takav blagoslov? Zašto je naglašen mir? I na koji mir anđeli misle? I da li je u pitanju samo mir sa Bogom?

Dok razmišljam o navedenim stihovima, u misli mi dolaze reči iz 133. Psalama: „Gle kako je lepo i krasno kad su braća zajedno, ... Tu je Gospod utvrdio blagoslov i život za navek!“. Bog je utvrdio svoj blagoslov u zajednici braće i sestara, u bliskim odnosima, u „dobroj volji među ljudima“.

Takođe mi dolazi u misli, da je Isus govoreći o molitvi, rekao: „Ako se dva od vas slože na zemlji da se za što mole, daće im Otac moj koji je na Nebesima“ (Matej 18:19.). Razgovarajući sa ljudima, često se susretnem sa pogrešnim stavom da ovaj stih govori o umnožavanju molitvene snage, kao da ja imam određeni potencijal, i druge osoba svoj potencijal, i udruženi smo mnogo jači. Hristos ne govori o tome. Razlog ispunjenja molitve i izlivanja blagoslova jeste sloga. Bog blagosilja slogu u molitvi i zato je zajednička molitva toliko snažna.

I da se vratim u pesmu anđela. Naš Gospod se utelovio kako bi nam omogućio spasenje, postao je sluga da mi ne propadnemo, ali ne samo radi toga. U Filipljanima 2:4-11 u odi Hristovom delu i utelovljenju, stihovi nas pozivaju da zauzmemo isti stav u odnosima kao i Hristos: umesto da gledamo svoje interese, da gledamo i interese drugih oko nas, a posebno braće i sestara. Neko je rekao da obraćenje Bogu podrazumeva obraćenje i božijem, tj. obraćenje njegovoj deci. „Jer ko ne ljubi brata kojeg vidi, kako može ljubiti Boga, koga ne vidi.“ (I Jov. 4:20).

Ditrih Bonhofer, u knjizi „Zajednički život“ je napisao: „Zahvaljujemo Bogu za ono što nam je učinio. Zahvaljujemo Bogu što nam daje braću koja žive u njegovom pozivu, u njegovom oproštenju i u njegovom obećanju. Ne bunimo se zbog onog što nam Bog ne daje, već zahvaljujemo Bogu za ono što nam daje svaki dan. Zar nije dovoljno to što nam je dano: braća, koja u grehu i nevolji trebaju ići s nama i s nama živjeti u blagoslovu njegove milosti. Postoji li dan, pa bio on i u onim teškim i nevoljnim vremenima kroz koje prolazi hršćansko bratstvo, u kome je Božji dar manji od ovog neshvatljivo velikog? Ne moramo li zahvaljivati i za to što i brat i ja stojimo u istoj Božjoj praštajućoj ljubavi u Isusu Kristu, kada grijeh i nerazumijevanje opterećuju zajednički život?“. Božija porodica je jedan od najvrednijih poklona koje smo dobili uz spasenje i proslavimo zajednicu u toku Božića.

U isto vreme dok ovo pišem i razmišljam o zajednici, suočio sam se sa kritikom (kako osnovanom tako i neosnovanom) i to je za mene bilo bolno iskustvo. Ma koliko da smo svesni da je kritika neminovna, uvek nas iznenadi kada dođe u naš život. Kritiku često doživljavamo kao napad na našu ličnost i zbog nje smo spremni da pokvarimo odnose, da budemo nezadovoljni, suprotni od onoga što Bog želi za naš život, suprotno od poziva u I Jovanovoj 4:20 koji sam citirao.

Cilj pisanja ovog članka jeste da u Božićno vreme, proslavim odnose u koje nas je Bog pozvao, a najznačajniji način proslavljanja koji mi pada na pamet jeste naučiti kako ih popraviti i kako se suočiti sa kritikom kada ona dođe u naš život.

Saveti koje navodim su iz materijala po imenu „Ekvip“, koji sam, hvala Bogu, po Njegovoj promisli, tih dana sam morao da čitam, ni ne znajući da ću u njemu pronaći savete koji su mi pomogli i za koje se nadam da će pomoći i vama.

Kada se nađeš u situaciji kada si kritikovan/a seti se sledećih saveta.

·   Pravi razliku između konstruktivnog i destruktivnog kriticizma.

Kritika, ma koliko da je bolna, nije uvek napad na nas, kao ličnost. Često ljudi koji nam govore stvari koje nam se ne dopadaju, jesu dobronamerni i žele da nam pomognu. Takođe, ti ljudi su često glasnici Božiji, poslati da nas opomenu pre nego napravimo neku štetu u našem životu.

Sa druge strane kritičari mogu biti i zlonamerni, ljudi koji govore kako bi nas povredili. Pre nego što reagujemo ispitajmo šta stoji iza kritike. Ako je pozitivna, prihvatimo je i zahvalimo. Ako je u pitanju zlonamerna, ispitajmo da li u njoj ima istine, i ostatak bacimo u smeće.

·   Shvataj Boga ozbiljno, ali sebe ne doživljavaj preozbiljno.

Ponos je velika prepreka u odnosima, sprečava nas da vidimo istinu. Čini da  mislimo da smo nepogrešivi. Kritika je lek za ponos, ruši naše lažne tvrđave. Samo Bog je nepogrešiv. Zato naučimo da se smejemo našim greškama, nije svet propao ako smo pogrešili.

·   Gledaj iza kritike i vidi kritičara. Šta stoji iza njihovog kriticizma?

Često nas ljudi prozivaju iz sasvim drugih razloga od onih koji govore. Napadaju nas, a problem je njihov otac, majka, učiteljica... na koje ih mi podsećamo. Kada razumemo motive ljudi, lakše nam je da se nosimo sa njihovim rečima.

·   Shvati da su i dobri ljudi meta kritike.

Ne možeš izbeći kritike. Čak je i Isus bio kritikovan. Neslaganja među ljudima su prirodna, neminovna. Nastaju iz naše različitosti. Imamo različite navike, vaspitanje, obrazovanje, karaktere. Iz naše različitosti dolaze sukobi ali i najveće pobede, kada naučimo da radimo zajedno.

·   Drži se psihički i duhovno u formi. Ostani jak za takve napade.

Hrišćanin mora da bude uvek spreman. Ako nismo spremni, blizu Boga, srušiće nas svaki vetar kritike. Biti blizu Gospoda je osnova snage. Gradimo život na tome kako nas Bog vidi, a ne ljudi.

·   Nemoj samo da vidiš kritičara, već sve prisutne. Nemoj da te jedna osoba sruši dole.

Nekada smo u opasnost da od drveta ne vidimo šumu, jer nam jedno stablo zakloni ceo vidik. U kritici, vidimo samo kritičara, čak iako je zlonameran, ali ne vidimo sve one koji se sa time ne slažu. Istražimo šta drugi misle po tom pitanju.

·   Čekaj pravo vreme da demonstriraš ispravne stvari. Dopusti Bogu da donese svetlo.

Ne žuri da se braniš. Samo ćeš povrediti sebe i druge. Sačekaj da dođe prava, od Boga dana situacija, tada reaguj.

·   Koncentriši se na svoju misiju. Menjaj greške, ne misiju.

Ne dopusti da te kritika pokoleba u tvom pozivu. Priznaj grešku, promeni je, ali nastavi da služiš tamo gde te je Bog pozvao da budeš.

         Primenom ovih metoda suočićemo se sa kritikom mnogo spremniji, a kroz naše odnose ćemo proslaviti i Boga čije utelovljenje proslavljamo ovih dana. 

Ako vam se dopalo šta ste pročitali, nudim vam nekoliko opcija:

1. Prijavite se na ovaj blog. Polje za prijavu se nalazi sa desne strane blog, ispod spiska imena ljudi koji su se prijavili do sada. Ako čitate ovaj blog preko mobilnog uređaja, morate prvo da pređete na web verziju (obično se nalazi dugme za prelazak na kraju teksta). 

2. Pišite mi na p.hriscanska.zajednica@gmail.com i tražite da vas upišem u mejling listu... Na taj način dobijaćete obeveštenja o novim tekstovima ili video preko mejla. 

3. Prijavite se na naše ostale platforme - youtube kanal, facebook... Likovi vam se nalaze takođe sa desne strane teksta.