Šta kada posle pobede doživiš poraz? - Jošua sin Navinov 7 poglavlje - Vera na delu 52 dan

Šta kada posle pobede doživiš poraz? - Jošua sin Navinov 7 poglavlje - Vera na delu 52 dan. Sedmo poglavlje je poglavlje o porazu. Da li uvek posle pobede sledi poraz? U današnjem tekstu me interesuje Jošuina reakcija na prvi poraz u njegovom vođstvu. 

Tekst koji danas sledi pokreće interesantne misli. Ako pratite seriju Vera na delu, videli ste da svi tekstovi koje smo do sada obrađivali govore o uspesima Judeja (prethodni tekst , o simbolici trube u knjizi Jošue, možete pročitati OVDE). Doživljavali su čudo za čudom a sada odjednom poraz. U momentu kada najmanje očekuju Jevreji su poraženi. Pitanje koje postavljam jeste - da li je u današnjem tekstu oslikano prokletstvo ljudskog roda, da u našim životima posle uspeha uvek mora doći poraz?

Mika Antić, novosadski pesnik, razmišlja o tom problemu u sledećoj pesmi:

Kad sunce sija
mi plačemo kao ludi,
jer će uvek posle jednog sunca
biti nama jedna strašna kiša.

Kad kiša pada
mi pevamo kao ludi,
jer će uvek posle jedne kiše
biti nama jedno lepo sunce.

Posle dobrog uvek dođe loše,
jer nikad nam ništa bolje
nije bilo iza najboljeg.

Posle lošeg mora doći dobro,
jer nikad nam ništa gore
nije bilo iza najgoreg.

Miroslav Antić

Da li je ljudski život osuđen na smenu dobroga i lošega, uspeha i poraza kako je to Mika ispevao? Da li uvek mora doći pad posle velikog uspeha? Da li je mudro pripremiti se i izbeći razočarenja?

POSLE POBEDE USLEDIO JE PORAZ

Jošua 7:2-9. A Isus posla ljude iz Jerihona u Gaj, koji beše blizu Vet-Avena s istoka Vetilju, i reče im govoreći: Idite i uhodite zemlju. I ljudi odoše i uhodiše Gaj. I vrativši se k Isusu rekoše mu: Neka ne ide sav narod; do dve hiljade ljudi ili do tri hiljade ljudi neka idu, i osvojiće Gaj; nemoj mučiti sav narod, jer ih je malo. 

I ode ih onamo iz naroda oko tri hiljade ljudi; ali pobegoše od Gajana. I Gajani posekoše oko trideset i šest ljudi; i goniše ih od vrata do Sivarima, i pobiše ih na strmeni; i rastopi se srce u narodu, i posta kao voda. 

A Isus razdre haljine svoje i pade licem na zemlju pred kovčegom Gospodnjim, i leža do večera, on i starešine Izrailjeve, i posuše se prahom po glavi. I reče Isus: Jao! Gospode Bože, zašto prevede ovaj narod preko Jordana da nas predaš u ruke Amorejcima da nas pobiju? O, da htesmo ostati preko Jordana! Jao! Gospode, šta da kažem, kad je Izrailj obratio pleća pred neprijateljima svojim? Čuće Hananeji i svi stanovnici te zemlje, i sleći će se oko nas, i istrebiće ime naše sa zemlje; i šta ćeš učiniti od velikog imena svog?

Da malo razmislimo o tekstu. Izraelci odmah po pobedi kod Jerihona žele da nastave sa osvajanjem. Naš narod kaže – gvožđe se kuje dok je vruće. Žele da iskoriste priliku dok su neprijatelji zaprepašteni zbog pada Jerihona. 

Sledeći grad koji se nalazi pred njima je bio grad po imenu Gaj ili Aj (različiti srpski prevodi koriste različito ime). Ovaj grad je bio značajan za dalje osvajanje jer se nalazio na putu prema središtu Hanana i omogućavao je Izraelcima da podele neprijatelje i lakše ih pobede. Ako je Jerihon bio ključni grad, ovaj grad je po važnosti na drugom mestu. I Jošua to zna. 

Jošua je mudar vojskovođa i zato bira Gaj kao sledeću tačku. Takođe, Jošua ne srlja. Šalje špijune da se uveri da ne postoji neka zamka. Ide na sigurno... Tek kada mu špijuni javljaju da je grad slabo branjen on gubi svoju opreznost. Lak plen.

Šalje svega tri hiljade vojnika da osvoje ovaj grad, i doživljava poraz. I to je prvi Jošuin poraz i čini se jedini. Sam poraz nije bio velik. Na prvi pogled, po Jošuinoj reakciji izgleda kao da je cela vojska poginula. Međutim, situacija nije strašna, zapravo piše da je ubijeno svega 36 vojnika. Kada se uzme u obzir veličina Judejske vojske ništa posebno, imali su oni i veće gubitke. 

Zašto onda takva snažna reakcija? To je samo 36 od desetina hiljada, nisu ni oslabljeni. Kao kada muva ujede slona. Zašto tako dramatična reakcija?

• Podržite KaHristu tako što će te podeliti tekstove sa njega na društvenim mrežama. 
• Prijavite se na listu čitalaca ovog bloga. Tako će te dobijati obaveštenja o novim tekstovima. 

Primetimo veličinu straha kod Judeja

1. U 5 stihu piše da je Judeje potpuno ostavila hrabrost. Vojska bez hrabrosti je poluporažena vojska. I to je bitno pitanje za svakog vojskovođu, a posebno za onog koji se nalazi na neprijateljskoj teritoriji.

2. Jošu-u muči to što ovaj poraz može probuditi nadu među Hananejima tj. stanovnicima te zemlje. Do sada su mislili da su Izraelci nepobedivi i bojali ih se, a sada vide da nije tako. I postoji opasnost da se ohrabre, možda skupe svi zajedno i unište Izraelce.

3. No najveći problem jeste da im se javlja pitanje - da li to znači da ih je Bog napustio? Do sada su pod Božijim vođstvom prisustvovali samo pobedama. Za njih jednostavno nije bilo prepreka jer je Bog bio sa njima. I logično da sada u situaciji kada su poraženi u mislima im se javlja ideja da ih je Bog ostavio. 

Nema njihovog zaštitnika. I ovo je problem koji muči Jošu-u, jer je duboko svestan da ako ih Bog ostavi da su onda osuđeni na propast. Obuzeo ga je strah koji je opravdan, jer ako je to istina, u velikoj su nevolji. 

Šta je istina? O tome sutra u tekstu...

Danas, kao zaključak mi je bitno da primetimo koliko je Jošui stalo da Bog bude sa njima. Ne želi ni koraka dalje. Poenta koju danas želim da iznesem u tekstu jeste: nije pitanje da li će poraz doći, nego je pravo pitanje zašto je do poraza došlo? Jer ako poraz i dođe, razlozi mogu biti višestruki... Dobro ih je analizirati. Međutim pravo pitanje je - Bože, da li si me ostavio (ne misilim odbacio, nego uskratio svoje delovanje)? 

• Na KaHristu se nalazi stotine tekstova. Istražite blog... Neka od pitanja su veoma važna... kao pitanje: Kako razumeti da Božiji sluga prokune grad? (vidi link)

Razmišljam, da Bog ostavi mene, ili nekog od nas, da li bi smo primetili? Da li bi nam bilo stalo? Ili bi nastavili da se borimo svojim snagama i da tražimo rešenje? Pitanje koje svaki vernik treba da sebi odgovori.

To je lekcija koja nas vodi do bitnog pitanja - Ko je odgovoran za tvoje duhovno zdravlje? Ti. To ne može niko umesto tebe. „Da li si u skorije vreme podsetio sebe čija je dužnost da dospe gorivo plamenu tvoje ljubavi? Da li je to posao crkve? Posao tvog supružnika? Posao tvoje male grupe? Ne. To je tvoj i moj posao, da se pobrinemo da naša ljubav prema Bogu i drugim ljudima raste. Niko to ne može uraditi umesto nas.“ 

Beređi Dušan Bera

• Da li pratite moju emisiju Teologija uz jutarnju kafu? Svakog utorka u 9.30, Live na Facebook a posle toga i na Youtube... Prijavite se na YT Kanal Protestantske Hrišćanske zajednice da ne propustite neku epizodu.