Na životnom putu nailazimo na putokaze – ljude, događaje, reči. Svaka priča ostavlja trag: neke u srcu, neke u sećanju, a neke na putu ka Hristu. Ovo su moji tragovi koje sam pratio, pokušavajući da dublje razumem svet, veru, Hrista i život. A ovo su i moji tragovi ostavljeni rečima. Nadam se da će i vama pomoći da sledite tragove i putokaze.
Autor bloga Priče i tragovi je sveštenik PHZ - Beređi Dušan Bera. Prethodni naziv bloga je bio KaHristu
Tri stila vođstva i četiri dimenzije transformacionog pristupa
(Šta razlikuje vođe koji inspirišu od onih koji samo upravljaju?)
Pišem o tragu koji pratim prethodne nedelje. Počeli su časovi na fakultetu, na predmetu Razvoj vođa (Leadership Development), i već na prvim predavanjima našao sam se u promišljanju o teoriji vođstva koju je razvio Bruce J. Avolio. Ovaj tekst je svojevrsni rezime mog završnog rada na tom predmetu, ali i pokušaj da sažmem ono što mi se čini ključnim: šta zapravo čini jednog vođu transformativnim.
Ponovo sam u školskoj klupi. Treći put. Jednom student, uvek student - valjda tako ide. Posle studija melioracija (Uređenje voda) i Protestantskog teološkog fakulteta, sada sam upisao master studije na Lee Univerzitetu (Lee University), smer Vođstvo i crkvena administracija (Leadership and Church Administration). Zahvalan sam Crkvi Božijoj u Srbiji i pastoru Miki Radovanoviću, koji su mi omogućili da se uključim u ovaj program.
Lee Univerzitet je hrišćanski univerzitet sa sedištem u Klivlendu, u saveznoj državi Tenesi, koji se ističe po svom snažnom akademskom i duhovnom pristupu obrazovanju. Povezan je sa denominacijom Crkva Božija, a njegovi programi iz oblasti vođstva, teologije i služenja poznati su po tome što spajaju akademsku rigoroznost sa duhovnim integritetom. Upravo ta kombinacija, razmišljanje, iskustvo i vera, čini ovo studijsko putovanje posebno inspirativnim.
Savremene teorije o vođstvu - transformativno vođstvo
Savremena teorija vođstva sve više pomera fokus sa pozicije i moći, ka odnosima, karakteru i uticaju. Jedan od najuticajnijih modela na tom putu razvio je Brus Aviolo u knjizi Full Range Leadership Development, gde vođstvo posmatra kao živi sistem koji obuhvata ljude, vreme, procese i rezultate.
Ulazi uključuju ljude, vreme i resurse; procesi označavaju načine na koje se oni međusobno povezuju i deluju kroz vreme; dok rezultati predstavljaju nivo motivacije i učinka koji se može dostići kada se potencijal vođstva u potpunosti razvije
Pesmu pod naslovom "Zlatna ribica", obrada je Seada Memića Vajte na stihove Duška Trifunovića iz 1979.
Kritičari daju sledeće tumačenje pesme:
"Radnja koristi staru narodnu formu (bajka o ribaru i ribici), ali je preobražena u dramski i duhovit dijalog, karakterističan za tekstove Duška Trifunovića. Ribar odbija i najmanju nagradu zbog inata: „nisam čovjek od jedne želje“, odražavajući beskorisni ponos i nezadovoljstvo. Pesma sugeriše da "uvijek je bilo bolje nekad", što dovodi do zatvorenosti prema sitnici i nesposobnosti da se uživa u onome što je trenutno — „možda i nisi zlatna ti“.
"Zlatna ribica" nije samo humorna interpretacija narodne bajke — ona je lucidna refleksija balkanskog odnosa prema sreći, onome što imamo, i našim instinktima da sve unapred ocenjujemo i odbacujemo. Poruka je jasna: čovek je baksuzan, ne zato što nema, već zato što veruje da nikada nije dovoljno."
Pesmu znam dugo, ali sam je čuo ponovo neki dan u kolima, i pokrenula me je na razmišljanje o inatu. Inat je značajan deo kulture Balkana.
Inat u kulturi Balkana
Nekoliko primera mi govore koliko je inat prisutan u razmišljanju Balkanaca.
Decembar i januar mesec su u crkvenom životu period analize i planiranja. Kao pastor crkve (sveštenik), dužan sam da pripremim finansijske izveštaje i planove, planove razvoja, moje lične izveštaje... Sastanci Starešinstva, Crkvenog odbora, Skupština crkve... Ovo je period kada dane trošim na analize, izoštravanje slike.
Slogan januara 2022
Volim izoštravanje slike, ohrabruje me, postajem svesniji uspeha, svesniji šta smo uradili kao crkva, oblasti u kojima smo napredovali.
Sa druge strane, sagledavam i neuspehe.
Da li vas neuspeh obeshrabri?
Neuspeh nije nešto što me obeshrabri. Dugo godina me je neuspeh bacao u depresiju. Kasnije sam naučio da neuspeh doživljavam kao izazov. Naučio sam da volim izazove.
Sećam se procesa menjanja. Jedan od ključnih momenata je bio citat Džona Maksvela, u materijalu Ekvip. Maksvel je napisao iskustvo iz perioda dok je bio pastor crkve. Primetio je nakon analize, da se članovi crkve nedovoljno mole. Sakupio je crkvu, rekao: "Imam dobre vesti. Članovi crkve nemaju razvijen molitveni život, imamo ogromno polje za rast". Potpuno novi pogled - neuspeh je uvek područje velikog rasta.
Pitanje koje sada postavljam jeste - koja su područja u kojima treba da rastemo kao crkva? To činim razmišljajući o Vrednostima.
VREDNOSTI PROTESTANTSKE HRIŠĆANSKE ZAJEDNICE
Vrednosti bi mogli objasniti kao karakteristike koje želimo da nas krase i koje smatramo suštinskom vrlinom. Vrednosti su izraz našeg verovanja. Načela verovanja iznose teološki i biblijski pogled, vrednosti prikazuju kako ono što verujemo pretačemo u delo.
Čest model vođenja crkve je kroz viziju, gde se vodi crkva prema snu koji želi da se ostvari. To je zapadni model, velikim delom pod uticajem sveta biznisa. Meni se više dopada vođenje prema vrednostima, vođenje prema onome šta mi želimo da budemo.
Protestantska Hrišćanska zajednica (crkva gde sam pastor, sveštenik), ima izdefinisane sledeće izjave vrednosti:
1. Dobrota koja donosi spasenje: Verujemo da je osnovni način Božijeg pristupa čoveku dobrota. Nevolje dovode do toga da se čovek okrene Bogu, ali čovek sledi Boga jer otkrije da je dobar. Odbacujemo verovanje da je zlo put do poznanja Boga, iako Bog koristi i nevolje da otkrije svoju dobrotu. Zato mi molimo za dobro naše zemlje, grada i pojedinaca. Fokus našeg naučavanja je dobrota Božija, iako poznajemo i njegovu pravednost, svetost i gospodstvo.
2. PHZ Crkva - mesto gde pripadam: Crkva treba biti mesto gde pripadaš, gde doživljavaš prihvatanje bez obzira na boju, rasu, pol, obrazovanje, materijalni status. Cilj nam je izgraditi atmosferu i strukturu koja omogućava ljudima da nađu svoje mesto u crkvi, prime podršku i daju podršku drugima.
3. Mi zajedno pretvaramo san u akciju: San ostaje san ako se ne pretvori u akciju. Akcija dovodi do rezultata. San je vizija o promeni crkve, društva i čoveka, koja nam je poverena od Boga. Samo zajedničkom akcijom dolazimo do cilja.
4. Radikalna velikodušnost - Moj Otac brine za mene: Ne prihvatamo ni teologiju prosperiteta, a ni teologiju siromaštva. Prema Reči Božijoj verujemo da je naš Bog "...u stanju da vas obdari izobilnim blagoslovom svake vrste, te da uvek imate svega dovoljno, i još da pretekne za svako dobro delo." II Korinćanima 9:8 Bog je velikodušan, a način da živimo kao On jeste da pratimo primer te velikodušnosti.
5. Evanđelje je u sili: Verujemo da evanđelje (Radosnu vest) prati silno delovanje Duha Svetog. Evanđelje i čuda su nerazdvojni. Deo služenja crkve jesu i darovi Duha, deo iskustva vernika jeste krštenje Duhom svetim. Propovedamo, praktikujemo i očekujemo silu Božiju.
6. Rast kao izazov: Hrišćanska vera nije statična. Ona podrazumeva rast u veri, karakteru, razumevanju i iskustvu. Rast mora biti izazov, inače se neće dogoditi. Naši ljudi najviše rastu kada je pred njima izazov, pa stoga razmišljamo uvek kako da postavimo nove izazove. Rast podrazumeva celokupno dobro osobe - duše, duha i tela.
7. Aktivan odgovor: Verujemo da hrišćani trebaju biti glas savesti, glas morala, glas etike u društvu. Ne možemo pasivno gledati na korupciju, ili diskriminaciju, nego moramo praktično, aktivno delovati.
8. Tri žetve: Žetva je ispovest o našoj misiji. Misija je doneti evanđelje ljudima koji ne poznaju Hrista. Žetve su strateški događaji naše crkve, tri puta godišnje.
Mi ZAJEDNO pretvaramo san u akciju
U procesu analize postavljamo pitanje u kojoj oblasti treba da rastemo kao crkva. Molimo, čitamo Sveto pismo, slušamo proročku reč, gledamo znake i analiziramo situaciju. Taj proces nazivamo Božijim vođstvom.
Prethodni period, od leta do Božića puno smo propovedali i učili o duhovnom oružju. Razlog je bio tada uočen napad strahom koji smo doživljavali. Tekst o sukobu sa neprijateljem se nalazi zapisan u Efescima. Poruka je bila da moramo rasti u oblasti odupiranja neprijatelju. Ta faza je završena, smatram.
Ovih dana, ispitujući Božije vođstvo prepoznali smo novu oblast. Mi ZAJEDNO pretvaramo san u akciju. Naglasak je na reči zajedno. Jer san pretvoren u akciju, ako nije urađen zajedno, nije san o kome mi sanjamo. Ako u snu nemaju svi mesto, za PHZ Crkvu, to nije san koji vredi da sanjamo.
Na ovo razmišljanje su nas pokrenule priče. Priče o tome ko je darovitiji od drugog. Priče o tome ko treba da vodi, o tome ko je isključen, i koga neko nije pitao... Razne priče, priče o tome ko koga voli, a ko koga ne voli. Priče o tome kako nešto treba da se uradi bolje, ali koje podrazumevaju da je samo jedna strana u pravu, a druga osoba je iritirajuća.
Nema puno tih priča, nisu ni strašne, dovoljno da nam skrene pažnju. Ako nismo oprezni, đavo će nam ukrasti ono najdragocenije - jedne od drugih. Čuvajmo ZAJEDNO. Neprijatelj želi da nam pokrade pobedu, radost služenja i zajedništva.
Slika uspeha naše crkve je slika gde radimo ZAJEDNO. Slika gde prevazilazimo naše razlike, gde radije pretrpimo štetu da bi neko imao mesta. To nije slika profesionalaca, to je slika porodice. A u porodici ljudi greše, i nisu jednako talentovani, ali svi imaju mesto.
PROROČKA SLIKA
Početkom 2021., prilikom tadašnje analize, proročki tim je imao više slika koje su nam poslale. Jedna od slika je bila rasta u tri faze. Značajna mi je poslednja faza, pa prenosim te reči, jer oslikavaju ovo o čemu pišem:
I na kraju tu je faza utakmice koja
započinje i predstoji momenat u kom vodeći tim, naši timovi, spremni takmičari,
dobijaju priliku da zajedno postignu veliki rezultat za Božije kraljevstvo. Ovo
je slika crkve kojoj je data prilika da kroz uvežbanost, usklađenost uloga i
službi, prepoznavanje koji je čiji deo u izgradnji crkve i njenog napretka,
odigra dobru utakmicu i postigne ciljeve ka kojima ih Bog usmerava u ovoj
godini.
Za one koji su uključeni u ovu fazu
važno je da se ne osvrću nazad, ne odstupaju od započetog, ne oklevaju, već
prepoznaju šanse i prilike da odreaguju na ono na šta ih Duh Sveti podstiče da
urade. U ovoj fazi nije više vreme za ‘’dečije bolesti’’ i povlačenja.
Važno je graditi poverenje, naučiti se
saradnji bez obzira na različitost službi ili tipova ličnosti, tražiti širu
sliku, biti spreman ići do kraja bez obzira na sitne prepreke. Prilika je da se
ulaže u jedinstvo za šta predstoji i nagrada. Biće prilike da širimo evanđelje,
utičemo na poslovne ljude iz sveta, ljude na vlasti... Možemo postići puno toga
zajedno u ovoj godini, dobićemo poziv i milost za to. Posmatraće nas i
drugi..., budimo spremni, učinimo svoj deo, budimo primer.
‘’Jer, potrebna vam je istrajnost da
izvršite Božiju volju I primimite ono što je obećao’’. Jevrejima 10:36
Beređi Dušan Bera
Da li ste gledali poslednju epozodu Teologije uz jutarnju kafu? Nataša V. je pripremila odlično izlaganje o ispunjenim proročanstvima vezanim za Hristovo rođenje.
Vizija je san o budućnosti koji proizvodi strast kod onih koji su deo te vizije. Vizija je gorivo koje nas vuče napred, budi želju da se unesu promene u svet oko nas.
Vizija Protestantske Hrišćanske zajednice u Novom Sadu glasi:
Kao Crkva Novog Sada sanjamo da vidimo nas grad
transformisan pod uticajem Duha Svetog i pretvaramo san u akciju gradeći
savremenu crkvu u kojoj su svi dobrodošli; u kojoj vlada atmosfera ljubavi i
nade, slavljenja i molitve, učeništva i akcije; koja značajno doprinosi
dosezanju 10 procenata novosađana za Hrista.
Izjava vizije nas dalje vodi do pitanja kako crkva zapravo treba da izgleda?
Susrećem mnoge koji ne mogu sebi da oproste kada pogreše - zato ništa ne rade, da ne bi pogrešili.
Susrećem takođe i one koji su toliko naučili na greške da su potpuno postali ravnodušni.
Da li postoji izbalansiran pristup greškama? Ili je jedini način suočavanja sa greškama da ne grešimo?
Kao osnova ovog teksta poslužio mi je događaj od pre nekoliko godina. Verujem da postoje dva načina učenja (pisao sam o tome u članku koji možete pronaći OVDE). Jedan je mudrost drugih, Svetog pisma.... Drugi je iz iskustva. Ovaj tekst je primer učenja balansiranja iz iskustva.
Moja greška - kada ne proverim informacije...
Preda mnom je bio intenzivan vikend - u crkvi je trebao da se održi trening za vođe diskusija i kućnih grupa (petak, subota i nedelja), a između toga: završetak Alfa kursa (za mene: tri govora u nekoliko sati), dve službe u nedelju, a u petak uveče "Noć biologije" sa izviđačima.
Osim toga, pošto su predavači na treningu bili gosti iz Austrije i SAD, očekivalo me je mnoštvo sastanaka sa njima, obilazak grada, odvođenja-dovođenja.
Originalni plan nije bio toliko intenzivan (Alfa kurs je trebao da se održi nekoliko nedelja ranije ali je kasnije pomeren), međutim na kraju se sve "zgužvalo". To iskustvo me često prati.
Da li je pogrešno promeniti teološko mišljenje? O procesu kroz koji ja trenutno prolazim
Periodično mi se dešavalo da menjam moj teološki pogled na određenu temu. Trenutno sam u sličnoj fazi...
Da li je pogrešno menjati teološko mišljenje?
Ja lično smatram ne, nije.
Zapravo pokušavam da uvek budem u procesu preispitivanja mojih stavova, razumevanja, mišljenja. Zdravo je prihvatiti da nismo savršeni i sveznajući.
Džejms Sajer, u knjizi Disciplina uma, kaže, citiram prema sećanju - svaki put kada pristupamo odeđenom odeljku u Pismu, moramo mu prisutpiti sa mišlju da smo prošli put nešto pogrešno razumeli, nismo dovoljno duboko otišli... To nam omogućava da rastemo, a ujedno da izbegnemo duhovni ponos, da smo razumeli sve u vezi Boga, i da nema više šta da učimo.
Zapravo, mislim da je neophodno menjati mišljenje... pitanje je kako to učiniti ispravno?
Da li sam u duhovnom šablonu? - Vera na delu 59 dan - Knjiga Jošue 9. Ovo je 59 dan mog pisanja na knjigu Jošuinu. Knjiga polako menja tok, kao kada reka siđe sa planine, i umesto brzine, postane silna, široka, razlivena. Međutim, još uvek tekst pokreće značajna pitanja - da li smo sebe stavili u duhovni šablon ili smo spremni na Božije delovanje?
Danas počinjem 9 poglavlje ove knjige, ali i dalje je priča o gradu Gaj. Prethodni tekst, koji se bavi porazom kod ovog grada, možete pročitati OVDE.
Kako su Gajani poraženi?
Tekst pred nama je popravni ispit, i prikazuje lukavu zamku koju su Gajanima postavili Bog i Judeji. Zamka je bila sledeća (1-8 stih):
Iza toga reče Gospod Isusu: Ne boj se i ne plaši se; uzmi sa sobom sav narod što je za boj, pa ustani i idi na Gaj; evo predadoh ti u ruke cara gajskog i narod njegov i grad njegov i zemlju njegovu. I učini s Gajem i carem njegovim kako si učinio s Jerihonom i njegovim carem; ali plen iz njega i stoku njegovu razgrabite za se. Namesti zasedu iza grada.
I usta Isus i sav narod što beše za boj, da idu na Gaj; i izabra Isus trideset hiljada junaka, i posla ih noću; I zapovedi im govoreći: Gledajte vi koji ćete biti u zasedi iza grada, da ne budete vrlo daleko od grada, nego budite svi gotovi. A ja i sav narod što je sa mnom primaknućemo se ka gradu; pa kad oni izađu pred nas, mi ćemo kao i pre pobeći ispred njih. Te će oni poći za nama dokle ih ne odvojimo od grada, jer će reći: Beže ispred nas kao i pre. I mi ćemo bežati ispred njih.
Tada vi izađite iz zasede i isterajte iz grada šta bude ostalo. Jer će vam ga dati Gospod Bog vaš u ruke. A kad uzmete grad, zapalite ga ognjem; po reči Gospodnjoj učinite. Eto, zapovedio sam vam.
Pre nego nastavite čitanje, učinite mi uslugu - podržite blog KaHristu tako što će te se prijaviti u listu čitalaca. Opcija za prijavu je sa strane (PC) ili ispod teksta (mobilni), pored slikica prijavljenih čitalaca.
Bog i Judeji su smisli zamku. Deo vojske će se sakriti noću u blizini Gaja, a deo će se pretvarati da ponavljaju prethodnu grešku. Prići će gradu, pretvarati se da gube bitku i da su u panici, izazvati neprijatelja da ih juri, i onda napraviti makazice - samleti ih zajedno sa grupom koja je ostala sakrivena.
Kako biti siguran/a da nećeš doživeti poraz? - Vera na delu - dan 55. Knjiga Jošuina, 7 poglavlje govori o porazu Judejske vojske. Posle velike pobede, usledio je pad. Da li je to slika ljudskog roda? Kako biti siguran da ćeš izbeći poraz i pasti?
Jošua 7:2-7. A Isus posla ljude iz Jerihona u Gaj, ...
I ode ih onamo iz naroda oko tri hiljade ljudi; ali pobegoše od Gajana. I Gajani posekoše oko trideset i šest ljudi; i goniše ih od vrata do Sivarima, i pobiše ih na strmeni; i rastopi se srce u narodu, i posta kao voda.
Poraz koji su doživeli Judeji je više bio psihološki nego brojčani. Svega 36 ljudi je stradalo. Kažu da je put do uspeha popločan serijom neuspešnih pokušaja, u šta duboko verujem. Ali ja ne pišem o neuspešnim pokušajima, ne pišem ni o greškama, poraz je mnogo dublja stvar.
6 koraka do promene kulture - primer iz službe Royal Rangera. Šta je to kultura organizacije i zašto je menjati? Naučio sam nešto na treningu Rendžera u Tuzli (Nacionalni trening kamp) - video sam kako se promenila kultura u našoj crkvi. Misli o promeni kulture delim u ovom tekstu.
Noć. Obronci Majevice, Bosna i Hercegovina. Budan u ponoć, moj red da održavam vatru i stražarim. Uskoro ću probuditi i tri tinejdžera, pustio sam da spavaju malo duže. Poljana je pokrivena noćnom izmaglicom, mesec pun, zvezde nebrojene, vatra gori... Oko vatre na sve strane pod otvorenim nebom spava gupa od 20-tak tinejdžera, moje pleme, moj narod, Rendžeri Balkana.
Izmešani su Edin, i Stefan, i Karla, i Milica, i Bruno, i David... Razne nacije, razne boje rendžerske marame jer nosimo sa ponosom maramu u bojama naše nacije... volimo naše ali volimo i druge... o tome sam već pisao u izveštaju sa Balkanorame koji možete pročitati OVDE.
Interesantno, dok sam kucao sada reči "Moje pleme", krenule su mi suze na oči od miline. I sada dok kucam i dalje su mi u očima. Zavoleo sam jako Rendžere Balkana, postali su mi porodica...
Rendžeri podižu kamp - Deo tins grupe. Oko vrata im vidite različite marame kao oznaku nacije kojoj pripadaju
No nazad na priču... Poljana, vatra, sedim i razmišljam o sledećem danu. Ujutru se vraćamo u bazni kamp (Trening Royal Rangers u Kolovratima kod Tuzle), i očekuje me propoved ujutru. Razmišljam o tome šta bih podelio sa učesnicima na smotri... i misli mi ponovo skrenu na decu oko mene.
Vođstvo je, u svojoj suštini, uticaj. Klinton definiše vođu, u biblijskom kontekstu, kao „osobu koja sveukupnim Bogom-danim kapacitetom i Bogom-danom odgovornošću utiče na određenu grupu ljudi u pravcu ispunjenja Božije volje za tu grupu.“
Vođstvo je definisano uticajem, pošto vođa da bi bio vođa, mora da ima sledbenike na koje utiče. Tu izjavu potvrđuje i sledeća poslovica: “Onaj koji misli da vodi, a nema sledbenika, samo je izašao u šetnju." Vođa utiče na ljude ne radi sebe, nego radi dobrobiti njegovih/njenih sledbenika.
Na temu vođstva sam puno pisao ovih dana, pogledajte tekstove u zadnjih par dana. Pitanje na koje odgovaram ovog dana jeste pitanje uticaja, ili izvora vođinog uticaja. Kako se kod Jošue razvio uticaj na druge ljude?
Brajan Davd (Brian Dowd) definiše mentorstvo na sledeći način: "Kao vođa, ti se krećeš u određenom pravcu, ka mestu na kome nikada do sada nisi bio. Ti počinješ svoje putovanje od mesta na kome se nalaziš, no putovanje zahteva nove elemente da bi se stiglo do cilja. Možeš sam da sakupljaš sposobnosti, resurse, i odnose, ili možeš da ideš bržim putem i koristiš elemente za putovanje osobe koja poznaje tu teritoriju. Svako ko već poznaje tu teritoriju postaje potencijalni mentor“[7].
Biti vođa jeste odgovoran zadatak. Mnoge vođe ne izdrže pritisak i dožive slom. Smatram da su mentorski odnosi ključna pomoć u prevazilaženju tih i takvih prepreka. ...
Vera na delu, 26 dan redovnog pisanja i objavljivanja tekstova. Trenutno sam u seriji o vođstvu. Juče sam objavio članak pod naslovom: Šta je uloga hrišćanskog vođe? (vidi
link). To me je pokrenulo dalje u razmišljanju u vođstvu.
Šta znači, u biblijskom smislu, biti vođa? Koje su odgovornosti vođe? U ovom poglavlju ću objasniti biblijsku definiciju vođe (članak je deo mog seminarskog rada pod imenom Mentorske funkcije, objavljenog u Teološkom časopisu, napisan u toku mojih teoloških studija).
Svaki dan pišem tekst iz knjige Jošue. Prolazim kroz knjigu polako tražeći poruke za nas danas. Današnji blog je o ulozi vođe. Šta je uloga vođa? Kako vođe treba da se ponašaju i šta je cilj vođstva? Tekst iz Jošue 4 nas uči dragocenu lekciju. 10 Sveštenici koji nošahu kovčeg ostaše usred Jordana sve dokle se ne izvrši ono što Gospod beše zapovedio Jošui da kaže narodu, sasvim onako kao što Mojsije beše zapovedio Jošui. I narod pohita da pređe. 11 Kad već sav narod pređe, onda pređoše i kovčeg Gospodnji i sveštenici ispred naroda. ... 15 Gospod reče Jošui: 16 Zapovedi sveštenicima koji nose kovčeg svedočanstva da izađu iz Jordana. 17 Jošua dade sveštenicima ovu zapovest: Iziđite iz Jordana. 18 Čim sveštenici koji nošahu kovčeg saveza Gospodnjeg izađoše iz Jordana i stadoše na kopno nogom svojom, odmah se voda u Jordanu povrati na svoje mesto i poteče kao i pre povrh svih bregova njegovih. Šta mi je skrenulo pažnju u današnjem tekstu? Ponašanje sveštenika.
Vera na delu, dan 23. Jošua, četvrto poglavlje. Priča o velikoj pobedi Izraelskog naroda. Ali... to čuveno ali... priča se završava kao i sve druge ljudske priče. Šta je problem u celoj priči i u našim životima - saznajte u tekstu...
11 Kad već sav narod pređe, onda pređoše i kovčeg Gospodnji i sveštenici ispred naroda. ... 13 Oko četrdeset hiljada naoružanih ljudi, spremnih za boj pređoše preko Jordana u Jerihonsku ravnicu. 14 Tog dana uzvisi Gospod Jošuu pred očima celog Izrailja; i oni ga se bojaše kao što su se bojali Mojsija, celog veka njegovog. ... 17 Jošua dade sveštenicima ovu zapovest: Iziđite iz Jordana. 18 Čim sveštenici koji nošahu kovčeg saveza Gospodnjeg izađoše iz Jordana i stadoše na kopno nogom svojom, odmah se voda u Jordanu povrati na svoje mesto i poteče kao i pre povrh svih bregova njegovih.
Tekst govori o prelasku preko Jordana. Prethodnih par dana puno sam pisao na tu temu. Ako vas interesuje tumačenje ovog poglavlja, pogledajte sledeće linkove: Seti se slike poniznog čoveka i 12 kamenova sećanja.
Ja sam gurman. Volim lepu hranu, nove ukuse, nije mi problem da probam nova jela. Jeo sam razno povrće, voće i životinje... Ali nekada se najedem i stresa. Ne volim tu vrstu jela, jer za razliku od dobre hrane, osećaj punine u stomaku mi u opšte ne prija...
U nečelu, smatram da se dobro nosim sa stresom. Pokušavam da nađem uvek načine kako da se opustim - rad u bašti, boravak u prirodi, pecanje, putovanja.... Ali prethodne dve nedelje sam ispao iz balansa. Dva razloga su ključna...
Kako naći svoje mesto u crkvi? Juče smo završili seminar na tu temu u crkvi. Svaki drugi mesec, pet nedelja posvetimo tome da poučimo određenu grupu ljudi o tome šta je to crkva, kako služiti u crkvi, temi duhovnih darova i kako prepoznati svoje mesto u crkvi. Časovi o tome šta praktično znači biti deo naše crkve.
Bil Hajbels opisuje crkvu kao bazen. Aktivnosti crkve se dešavaju u vodi. Rad sa mladima, siromašnima, decom, slavljenje... Mnogi uskoče u vodu, krenu da plivaju u nekoj službi, npr sa mladima, ali stvari ne idu kako bi oni želeli, ili zamislili. Posle nekog vremena se umore od plivanja, izađu iz bazena, legnu na ležaljku, i kažu- "Ja sam svoje odradio". Problem je da su plivali na pogrešnom mestu, promašili su svoje mesto u crkvi, i zato su frustrirani. Cilj je plivati dovoljno dugo dok ne pronađeš mesto za koje si jedinstveno dizajniran.
Prošle nedelje sam napisao blog "Evanđeoski lov na veštice" - http://bera-kahristu.blogspot.rs/2015/11/evaneoski-lov-na-vestice-21112015.html. Ovo pisanje je nastavak istog razmišljanja. Tačnije prethodni blog sam napisao želići da pišem na ovu temu, ali raspisah se pa nisam ni dotakao temu zbog koje sam hteo da pišem. Sada završetak.
Pre dosta godina, jedna osoba mi je rekla da pojedine kozmetičke firme rade za sataniste. Da profit od njihovih proizvoda odlazi za finansiranje satanističkih grupacija. Nisam nikada bio sklon teorijama zavere, pa nisam ni tada obratio preveliku pažnju. Nisam ni zapamtio ime te kozmetičke firme, ni detalje. Do...
Sedim upravo u čekaonici Urgentnog centra Novi Sad i pišem blog inspirisan onim što sam video (da skrenem misli...) Prisluškivao sam razgovor doktora koji je kolegi opisao situaciju: „Ovde je Kandahar“. Doveo sam dedu na pregled, da bi nas
prozvali čekali smo 4 sata, poslali su nas da izvadi krv, i onda smo čekali još
dva sata da nas prozovu. Mnoštvo ljudi sa prelomima koji čekaju 2-3 sata, sa
velikim bolovima i čekaju više sati... Mladić doživeo saobraćajnu nesreću, sat
vremena čekanja u hodniku u krevetu.
Međutim svi se trude. Sestre ulažu veliki trud, doktori
takođe. Svi viču na njih, vređaju ih. I uprkos toga rade maksimalno. Problem je da samo dva doktora rade, i to na prijemnom i u tretiranju povreda.
Dođu na prijemno, budu pola sata, pregledaju desetak pacijenata i pređu u
ordinacije da tamo rade dalje. I gužva se povećava iz minuta u minut. Novi
urgentni centar, završen pre nekoliko godina, opremljen. Ali nema doktora. Da
ih radi 4, dva na prijemu, dva u ordinaciji nebi bilo gužve. Ali njih radi samo dvoje.
Gde je greška? U doktorima i sestrama – ne, oni se
maksimalno trude. U opremljenosti urgentnog – ne, sve je novo. Greška je u
sistemu, organizacija je problem. Ne mogu dva doktora da se efikasno pobrinu za
stotine povređenih ljudi, koliko je večeras bio u Novom Sadu na urgentnom,
koliko god da se oni trude. I to je priča koja se ponavlja mesecima, čuo sam
već više puta kritike, negativna iskustva onih koji su imali nesreću da dođu na
novosadski urgentni, ali sada sam video sliku iznutra. Ponovo, moj zaključak je da nije problem u ljudima koji rade tamo, problem
je u sistemu koji je pogrešan, koji sprečava da odlični ljudi daju svoj
maksimum (posle svih kritika i vređanja koje su medicinske sestre primile, a da
sam ih čuo, prišao sam im i rekao: „Hvala vam od srca za vaš trud“).
I dok sam čekao, paralela mi je sinula sa crkvom. Crkva je
opremljena od Isusa Hrista za zadatak koji joj je poveren, da spasava unesrećenje, povređene, izgubljene. Crkva je pripremljena i namenjena da bude urgantni centar. Crkva je i prepuna
neverovatno sposobnih i dragih ljudi. Ali često, umesto da bude efikasni
urgentni centar koji leči unesrećene, ona je slika zbrke, nereda, neefikasnosti.
Ne zato što nema čime, niti zato što nema ko, nego je greška u sistemu. Sistem
ne funkcioniše kako treba. Razmišljam da li je (zapravo koliko je to) slika i
crkve kojoj sam ja pastir? Da li ja doprinosim tom haosu (ili ti?)
U nedelju sam propovedao o stihovima iz Efescima “On je dao
jedne za apostole, druge za proroke, jedne za evanđeliste, a druge za pastire i
učitelje, da pripremi svete za delo služenja, za izgradnju Hristovog tela, dok
svi ne dođemo do jedinstva u veri i spoznanju Sina Božijega, do savršenog
čoveka, do pune mere Hristovog rasta. ... On čini da celo Telo – privezano i
ujedinjeno svakim podupirućim zglobom – raste i izgrađuje se u ljubavi,
srazmerno delotvornosti svakog pojedinog uda.” Efescima 4:11-13 i 16. Verujem
da je uloga pastora (kao i ostalih koje je Bog postavio na mesto vođenja)
priprema crkve da služi. Da svaka osoba treba da odradi svoj zadatak prema meri
koja joj je određena, da da svoj doprinos. Verujem u to, ali sada dok pišem ove
reči, to mi je mnogo snažnije. Posmatrajući haos urgentnog, doživljavam dublje
značenje tih reči. Pogrešan sistem sprečava dobre ljude da daju svoj maksimum. Sistem koji funkcioniše otvara vrata za efikasnost...
NAPOMENA: Danas, 1.2.2016.-te, ponovo sam bio na Urgentnom. Pregledani smo posle pet minuta. Sistem funkcioniše. Nema gužve. Nema hosa. Nadam se istom i za crkvu.
ŠŠŠŠŠ.... Zvuk koji čuješ kada probušiš loptu. Ovih dana, posle vaskrsa, osećam se tako. ŠŠŠŠŠŠ... Nisam iznenađen, očekivao sam to. U nedelju smo kao crkva imali blagosloveno i snažno bogosluženje, i očekivao sam da ću se izduvati posle toga. Naučio sam da posle uzleta, doživljavam i sletanje, to je deo rasta (razlog za ŠŠŠ - nije bitan). Prethodnih dana, prevodio sam priručnike za Ekvip. Ekvip je serija predavanja o vođstvu, razvijena od Džona Maksvela, poznatog savetnika za vođe. Ova serija lekcija se zove - Pasti prema napred.
Blog je prevod iz knjige "Božanski mentor", Vejna Kordeira (Wayne Cordeiro, The Divine Mentor). Knjiga me je inspirisala pa delim sa vama...
"Osoba iz tima je ušla u moju kancelariju, govoreći: „Mislim
da je moje vreme ovde završeno.“
Čuo sam te reči i od drugih ranije. U mnogo godina koliko
sam pastor, mnogima sam poželeo dobrodošlicu i mnogima poželeo sretan put. Za
neke je to normalan deo rasta i sazrevanja, ali sada sam bio zbunjen. Sa nama
je proveo već više godina. Pitao sam: „Da li postoji neki razlog zašto to
misliš?“
