петак, 06. јул 2018.

Jošua sin Navinov 5:13-15 - Sresti se sa Bogom lice u lice, kako to izgleda (Vera na delu - dan 40)


Koliku ulogu ima Bog u našem životu? Da li mu dajemo mesto ili smo ga izgurali sa stolice našeg života? U SAD postoje crkve u kojima nije dozvoljen ulaz ljudima druge boje kože. Jedan čovek afro-američkog porekla, je više puta pokušao da uđe u belačku crkvu, i bio odbijen. Dok je sedeo očajan ispred crkve, razmišljajući o nepravdi, prišao mu je Isus i rekao: „Ne brini ništa, i ja sam puno puta pokušao da uđem u tu crkvu, ali ni mene nisu pustili.“ 

Šala, naravno, ali mnogi su izgurali Isusa iz svog života... Da li je naš život takav, da ne puštamo Isusa u razne oblasti našeg života? Prepreke mogu biti naši stavovi, pogrešni motivi, dela… koji su kao znak stop! 

Kako sebe testirati kakvi smo? Najbolji test jeste kako postupamo kada se suočimo sa nekim problemom ili izazovom. Od koga tražimo pomoć, gde idemo da nađemo rešenje? Da li sami preduzimamo akciju ili očekujemo od Boga rešenje? 

Odgovor na ova pitanja tražimo u petom poglavlju knjige Jošue (Isusa) sina Navinovog, knjigu koja opisuje život i delo jednog od najmudrijih Božijih sluga opisanih u Svetom Pismu. Ovo je serija Vera na delu, moj 40 dan svakodnevnog pisanja.

Posle prelaska Jordana očekivali smo da će Izraelci jurnuti napred u osvajanje obećane zemlje kako im je razum nalagao. No Bog je imao druge planove koji se ne uklapaju u ljudsku logiku ali i sam Bog je iznada naše logike. Bog traži da se Izraelci prvo izmire sa njim što oni i čine (pročitajte tekst na linku). 


ZAMIŠLJENI JOŠUA ILI KADA STOJIŠ SAM



Posle dugo, dugo vremena Izraelci su ponovo bili bliski sa Bogom. Momenat slavlja i radosti. Ali Bog nastavlja da iznenađuje Jošuu čudnim potezima u tom događaju:

13 Kad je Jošua bio kod Jerihona, podiže oči svoje i pogleda. I gle, prema njemu je stajao jedan čovek s golim mačem u ruci. Jošua pristupi k njemu i reče mu: Jesi li od naših ili od naših neprijatelja? 14 On odgovori: Ne, nego sam ja vojvoda vojske Gospodnje; sada dođoh. Jošua pade licem na zemlju, pokloni se i reče mu: Šta zapoveda Gospodar moj sluzi svome? I Vojvoda vojske Gospodnje reče Jošui: 15 Izuj obuću s nogu svojih, jer je mesto na kome stojiš sveto. I Jošua učini tako.

Posle Izraelskog pomirenja sa Bogom susrećemo se sa zamišljenim Jošuom. Zašto to kažem? Jošua je u Jerihonskoj ravnici i kako izgleda posmatra grad Jerihon. Verovatno razmišlja o bitki koja ga očekuje, o problemu koji je pred njim. 

Sam problem je veliki. Jošua ima zadatak da zauzme zemlju a ispred njega se nalazi grad Jerihon. Verovatno je Jerihon bio jedan od najvećih izazova pred Jošuom, iz sledećih razloga.

1. Jerihon je bio dobro utvrđen grad. 
Jerihon se nalazi u plodnom kraju i ljudi su tu jako dugo živeli. To je ujedno kako kažu istoričari najstariji stalno naseljeni grad. Ljudi su tu dugo živeli i imali su vremena da ga dobro utvrde. 


2. Jeriohon je bio strateški važan grad.
Ovaj grad je bio vrata za osvajanje cele Palestine, sprečavao je upade dalje u zemlju a ujedno su Jerihonci kontrolisali puteve i kupili dobru zaradu od toga i zato su se posebno potrudili da ga učvrste. 

III Jerihon je grad na brdu. 
I sami znate koliko je teško popeti se na brdo, a kamoli trčati. Dok sam bio u armiji, to je bio posebno omiljen način mučenja vojske mog poručnika. Doveo bi nas pod brdo (u Crnoj Gori), i zapovedio juriš. To bi značilo da moramo trčati uzbrdo, vičući "juriš"... Ako bi zaključio da nismo dovoljno glasni ili dovoljno brzi, vraćao nas je na početak. 

4. Jerihon je prvi utvrđeni grad koji Jošua treba da osvoji. 
Jošua, iako ima veliko iskustvo vođenja naroda i ratovanja do sada nije osvajao utvrđene gradove. Što se tiče Izraelaca oni su bili nespremni za ovakve izazove. Bili su naoružani samo strelama i kopljima što im nije od velike pomoći protiv zidina. Nisu imali u ono doba jedine sprave za osvajanje gradove – katapulta, tornjeva. smešno naspram zidova. Zamislite da sa praćkom jurišate na Petrovaradinsku tvrđavu, i slika vam je jasna.


Iz svih ovih razloga, Jerihon je velik teret na Jošuinim plećima. Ne zna šta da očekuje. Vidimo ga u današnjem tekstu, šeta i gleda u zemlju (podiže oči kada vidi Božiju objavu).  To je položaj koji zauzimaju duboko skoncentrisani, zamišljeni ljudi. Primer je kada sretnemo nekog u gradu a on nas ni ne vidi. Da li Jošua razmišlja, moli se ne znamo ali očigledno na nešto je skoncentrisan.

I tada, kako piše Jošua podiže svoj pogled i vidi neobičan prizor. Ispred njega stoji neki moćni ratnik. Sveto pismo nam ga opisuje kao čoveka sa mačem u rukama, spremnog za borbu. 

Prva Jošuina reakcija je bila da se uplaši. Da je to tako vidimo po sledećem - pita ga ko si ti? Jesi li neprijatelj ili naš? Čak možemo pomisliti da je spreman da se sukobi sa tim čovekom, da bi u sledećem momentu pao na kolena i poklonivši mu se. Klanja se, jer stigao je Božiji odgovor.

BOG KOJI ZADOVOLJAVA NAŠE POTREBE

Fascinantne su mi sledeće činjenice o liku koji je Bog uzeo u ovom slučaju. Voleo bi da razmislite o njima dok čitate današnji blog. Razviću priču redom, pa je jako važno da razmislite o svakoj tački.

1. Bog se pojavljuje u liku čoveka sa mačem u rukama. Naziva sebe Vojvodom ili Vojskovođom vojske Gospodnje. Međutim, razmislimo o sledećem - Zašto baš kao vojnik?

2. Sveto pismo nas uči da je Bog duh, misleći da je Bog bez obličja, nematerijalan. Bog jednostavno ne može biti ograničen materijom, jer inače ne bi mogao biti sveprisutan, sveznajući. Bio bi ograničen. Nije ni sedi dedica na nebu, niti je ratnik sa mačem… On je Duh. 

3. To dalje znači da je Bog mogao da zauzme bilo koje obličje, mogao je da se pojavi bez mača u rukama, i sve jedno bi poruka za Jošuu bila dovoljno snažna. Tvrdim da Bog namerno bira sliku koja Jošui u tom momentu najviše komunicira. 

4. Bog se objavljuje u liku koji Jošui komunicira pomoć, jer je Bog naša pomoć u nevolji. Ako je Bog toliko brižan da izabere način na koji će se pojaviti u ovom slučaju, to pokazuje veličinu Njegove brige za nas. On tačno zna šta nam je potrebno, i tačno to će nam i dati.

Da sumiram celu današnju priču, jer nas ona uči značajne lekcije:
- Jošua je pred velikim zadatkom. Veliki teret je na leđima ovog čoveka. 

- Jošua Susreće Boga licem u lice. Bog mu se objavljuje kao onaj koji ima rešenje i ima kontrolu. 
- Bog je neprikosnoveni vladar. Njegov je rat a ne naš. On je onaj koji se bori i koji ima rešenje. Pokazuje se kao ratnik.
- Bog je Onaj koji ispunjava sve naše potrebe. Ima rešenje za situacije u kojima se nalazimo. 

- Moramo ga pustiti da On to uradi. Ako mi zauzmemo stolicu on siđe. Nema guranja. On je džentlmen i kaže – želiš to – izvoli. Ja čekam. Imam svo vreme ovog sveta. Mogu da čekam. Mojsije je učio lekciju 40 godina ali ju je na kraju naučio. Valjda ćemo i mi. 
Beređi Dušan Bera 

Ako vam je moj današnji tekst bio od koristi, zamolio bih vas da se prijavite u listu čitalaca i na taj način me podržite. Hvala. 


2 коментара:

  1. Propoved održana 30.10.2011. u PHZ-u. Govornik Bera. Tekst Jošua 5:13-15.

    ОдговориИзбриши
  2. Mocna poruka od Boga za Josuu. I od Josue nama.

    ОдговориИзбриши

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...