Kako i zašto čitati Stari zavet? - Vera na delu (Deo I)

Dragi čitaoci, danas započinjemo posebnu seriju tekstova pod imenom „Vera na delu“. Pre više godina propovedao sam seriju zasnovanu na knjizi Jošue sina Navinovog iz Starog zaveta, koju sada želim da pretočim u formu blogova i ponovo istražim posebno pitanje...

Svaki dan objavljivaću jedan tekst na temu - kako praktično živeti svoju veru? Da li je moguće videti praktičan uticaj vere u životu? To su neka od pitanja koja me interesuju... vas? 

Čak i ako ste slušali propovedi iz Isusa sina Novinovog (pre više godina), tekstovi neće biti isti, nego ću ponovo istraživati i proživljavati ovu knjigu. Takođe, samo poruka u celini, do kraja ove serije će verujem dati odgovor na pitanje šta znači živeti veru na delu... Zato verujem da vredi da pratite ovo pisanje (i da ga možda i podelite na socijalnim mrežama?), čitate tekstove iz Svetog pisma o kojima pišem i razmišljate o njima i uzbuđen sam zbog onoga što je pred nama, promenu koju ću ja (a i vi) doživeti.  
Tekst knjige kreće na sledeći način:

 “1 Po smrti Mojsija sluge Gospodnjega, Gospod govori Jošui, sinu Navinovu, sluzi Mojsijevu i reče: 2 Mojsije, sluga moj, umre; ustani sad, pređi preko tog Jordana, ti i sav taj narod u zemlju koju dajem sinovima Izrailjevim. 3 Svako mesto na koje stopi stopa vaša dao sam vama, kao što rekoh Mojsiju. 4 Od pustinje i od ovoga Livana do reke velike, reke Eufrata, sva zemlja Hetejska do velikoga mora na zapadu biće vaša. 5 Niko se neće održati pred tobom svega veka tvoga. Biću s tobom kao što sam bio s Mojsijem; neću odstupati od tebe, niti ću te napustiti." Isus sin Navinov, prvo poglavlje.

Dok čitamo ove reči, moramo razumeti sledeće: Ovo su tekstovi Starog zaveta, događaji koji su se desili jako davno, pre 3.000 godina.  Izuzetno vreme i izuzetan tekst. Ali koliko je to bitno za nas danas? Kako priča o osvajanju zemlje Hetejske može imati neku vrednost za nas hiljadama godina kasnije, osim čisto informativnog značaja? Zato je prvo pitanje, pre nego zaronim u tekst u sledećim danima, jeste zašto uopšte razmatrati Stari zavet?

Zašto Stari zavet? – zar mi hrišćani ne treba da čitamo samo Novi zavet? (četiri principa važna za razumevanje tog problema)

Danas je poruka Starog zaveta pod velikim napadom. Razlog? Njegova poruka se ne uklapa u naše moderno razumevanje sveta - ratovi, žrtvovanja životinja, kazne zbog greha... su u startu nešto neprihvatljivo. Trend jeste da se takvi tekstovi proglaše sporednima, netačnim, čak i nemoralnim. Sve češće susrećem hrišćane koji odbaciju autoritet Starog zaveta, nazivajući ga genocidnim, ili nebitnim jer ne žele da dožive osudu društva. 

Da bi rešili tu dilemu moramo razumeti sledeća četiri značajna principa vezana za hrišćanstvo. 

• Prvi pricip je da je hrišćanstvo religija knjige. Naša vera se zasniva na onome što je zapisano u Bibliji ili Svetom pismu (skraćeno S.P.). Ona je jedino merilo onoga šta verujemo. Ni jedna reč koju kažemo ja ili neko drugi nema nikakvu vrednost što se tiče vere i Boga ako nije zasnovana na S.P. To je jedna od tekovina Reformacije - odbacivanje vrhovnog autoriteta ljudi u pitanjima vere (bez obzira kako se zovu, Papa, Patrijarh, Biskup...). Ako vas interesuje ta tematika, možete više saznati u Načelima verovanja PHZ.

• Drugi princip – Sveto pismo je jedinstvena knjiga, neponovljiva. Podsetiću nas na tu jedinstvenost – pisana je 1.600 godina koliko je proteklo između pisanja prvog i poslednjeg dela S.P; pisali su je 40 pisaca u različitim okolnostima i situacijama – u zatvoru, slobodi, kraljevi i pastiri, filozofi i ribari; pisana na tri kontinenta – Africi, Aziji i Evropi; pisana u ratu, miru, seobi, naseljavanju, razaranju… jedinstvena knjiga. 
  Međutim dok je čitamo ta raznolikost ne smeta, ne unosi veliku konfuziju, nego čak šta više pomaže. Kada sam prvi put uzeo Sveto pismo u ruke, ne znajući te činjenice, meni je sve izgledalo usaglašeno. Mislio sam da je napisana u stotinjak godina maksimalo, od autora koji su se poznavali.
  Često u ovom kontekstu navodim primer razlike između generacija - različit način razmišljanja između mene i mog dede iako smo rođeni u razmaku od samo 40 godina, a u slučaju S.P. razmak je 1600 godina, stotine generacija a poruka je jedinstvena.

• Treći princip – navedeno nam ukazuje da Bog stoji iza Svetog pisma. Integritet Svetog pisma nije mogao nastati slučajno. Mi S.P. nazivamo Božijom rečju, Božijom objavom ili porukom. Zato je i zovemo "Sveto" pismo. Bog je inspirisao pisce, njihove okolnosti, osećanja, dela kako bi nama preneo poruku - zato je sveto. Ona je Njegovo delo.
  Nazivamo ga "pismom", jer su tako nazivali knjige nekada ("Sveta knjiga" drugim rečima), ali ja doživljavam taj naziv i u savremenom kontekstu - to je pismo od Boga nama ljudima. Bog nam u njemu objavljuje svoju ljubav, objavljuje nam kako se možemo pomiriti sa njime.

• I četvrti princip – Sveto pismo se sastoji iz dva osnovna dela – Starog i Novog zaveta ili možda bolje reći saveza (što je mnogo adekvatniji prevod). Stari savez opisuje savez između Boga i Jevreja, Izrailja. Novi savez opisuje savez između Boga i svakog ko želi da uđe u taj savez. U Starom savezu Bog je delovao prvenstveno kroz i za Jevreje. U Novom savezu Jevreji i dalje imaju posebno mesto u Božijem planu spasenja, ali Bog deluje i blagosilja svakoga ko veruje, bez obzira da li je on Jevrejin, Srbin, Hrvat, Slovak i Hotentot.

Zbog navedenog - da je Stari zavet istorija Jevreja, pojedini hrišćani imaju pogrešan stav u vezi tog dela Svetog pisma, smatrajući ga sekundarnim, no svi ti stavovi su samo posledica nerazumevanja. Stari i Novi zavet su jednako važni, i oni čine jednu celinu, jednu knjigu koja se naziva Sveto pismo ili Biblija. Mi ne možemo razumeti poruku Svetog pisma bez razumevanja oba dela ove knjige. 

Odnos Starog i Novog zaveta

Stari zavet možemo posmatrati kao pitanje, a Novi zavet kao odgovor na to pitanje. Koje je to pitanje? Moramo razumeti da je Stari zavet istorija neuspeha ljudskog roda da živi na ispravan način. Akteri u njemu stalno pokazuju neposlušnost Bogu, ne uspevaju da održe ono što su obećali, i stalno su pod osudom. 

U tome su slični nama, jer ni mi to ne možemo, zapravo ni jedno ljudsko biće ne može da ispuni zakon Božiji. Verovatno ste kao i ja, donesete odluku da ćete živeti na određeni način, npr. ustajaću u 5 ujutru da se molim, da bi otkrili da vam to ne uspeva, da ste poraženi. Stari zavet nam pokazuje da ni jedan čovek ne može da živi sam po sebi dovoljno ugodno Bogu. 

Pitanje koje Stari zavet postavlja je - Šta čovek treba da uradi da se spasi? Šta god da je čovek pokušao u S.Z. ne funkcioniše: 1. Držanje zapovesti - ljudi ne uspevaju u tome; 2. Prinošenje žrtvi životinja - kako životinja može trajno promeniti ljudsko srce?; 3. Filosofija i mudrost - sam Solomon svedoči da je to samo taština i nedovoljno...

Novi zavet daje odgovor na pitanje šta čovek da učini da se spasi – kroz Isusa Hrista. Zato kažemo da je novi savez, savez u Hristovoj krvi ili žrtvi. Jovan 3:16 – Bog je tako zavoleo svet da je dao svog sina da svako ko veruje u njega ne propadne nego da ima život večni. U Hristu Isusu mi primamo spasenje, ne po našim delima nego kroz Njegovu smrt i vaskrsenje.

Mi samo u svetlu Starog zaveta možemo razumeti da je Isus Hristos jedino rešenje za nas. Inače, pošto smo ponosni kao ljudska rasa, mogli bi u suprotnom reći – „pa zašto je Bog morao da kazni svog Sina, zašto nam nije dao zapovesti pa da se spasemo na taj način - držeći ih. Pa mi ljudi smo dobri i možemo to.“ Takvo razmišljanje susrećem svaki dan, ideju da trebamo samo činiti dobra dela i bićemo spaseni. Odgovor smo već dobili u Starom zavet. To je nemoguće. Bez Hrista Isusa nema spasenja.

Sveto pismo je neraskidiva celina jer mi bez poznavanja Starog zaveta ne možemo razumeti Novi (i obrnuto, niti bez Novog zaveta ne možemo razumeti Stari). To nam pokazuje i knjiga Jošue. Bez Starog delovi Novog zaveta kao što je poslanica Jevrejima bi ostale za nas teško razumljive, neprimenjive (nadam se da ću vam to uspeti pokazati kroz moje tekstove o Jošui sinu Navinovom). 

Problem sa obdacivanjem Starog zaveta jeste da na taj način uzimamo objektivnost, stabilnost onome što verujemo. Kako znati šta je ispravno? Ko je merilo? Pastor? Učenje crkve? Ko određuje šta je greška a šta ispravno u Svetom pismu? Kada jednom kreneš tim putem, teško je povući granicu. Ako je deo pogrešan, ili nebitan, ko može postaviti granicu, sve se pomera prema volji čoveka.  

Zato samo prihvatanjem Svetog pisma u celovitosti, priča spasenja ima svoj integritet, čvrstinu. Jer bez postavljenog pitanja, svaki odgovor je besmislen - nemoguće je razumeti jedan deo bez drugog dela. Nadam se da ću vas uveriti u to kroz ovu seriju tekstova. 

I konačno, koji je prvi korak u "Vera na delu"? Apostol Pavle svedoči u poslanici Rimljanima - Vera dolazi od propovedi, a propoved biva Rečju Hristovom -Rimljanima 10.17 (vidi link). U istoj knjizi, poslanici Rimljanima, Apostol Pavle bogato koristi Stari zavet, objašnjavajući principe koje grade našu veru - koristeći baš Stari zavet. Naravno, Duh Sveti je nadogradio njegovu poruku prema novo stečenom otrkivenju u Isusu Hristu, ali je poruka bila čvrsto ukorenjena u Starom zavetu. 

Ako želimo da naša vera deluje, temelj za našu veru jeste Sveto pismo. Odatle počinjemo. Nema drugog puta.  

Ako vam je ovaj tekst bio od koristi, učinite mi uslugu - podelite ga na društvenim mrežama. Hvala.

Pitanjem istinitosti Svetog pisma bavim se u mojoj seriji: "Teologija uz jutarnju kafu"