Kako se suočiti sa smrću - Doviđenja u nebu!
U prethodnom periodu vodio sam nekoliko sahrana. Nije čudno, to mi je služba. Razlika je što je bilo dve sahrane u par dana. To me je podsetilo na tekst koji sam napisao na početcima moje službe, pre desetak godina.
Od tada sam vodio nebrojene sahrane, ispratio mnoge. Da li se moje razmišljanje promenilo? Ne. Prenosim stari tekst ponovo, jer nalazim da se ništa u meni nije promenilo, i dalje tako mislim.
Doviđenja u nebu od pre deset godina
Danas sam sahranio jednog čoveka. Naravno, kao pastoru, to mi je služba. Za mene možda jedan od najtežih zadataka, ljudi plaču, bol, patnja... Nisam profesionalac da to samo odradim, ne mogu da se emocionalno odvojim od tih ljudi. Duboko verujem da je uloga pastora na sahranama da ponudi utehu porodici, da saoseća, podrži...
Ako nalazite tekstove sa KaHristu korisnima, podržite ovaj blog na sledeće načine:
1. Čitajte tekstove sa njega i postanite naš čitalac;
2. Delite naše tekstove na društvenim mrežama i komentarišite ih.
Šta je uloga onog koji sahranjuje?
Kao evanđeoski hrišćanin ne verujem samo u obred, liturgiju. Tu sam klasičan evanđeoski hrišćanin, verujem u silu Reči, ne u ritual.
Trudim se da svojim rečima ohrabrim porodicu, da ponudim utehu Večnog života kao piše Pavle u I Solunjanima 4:18: „Stoga tešite jedan drugoga ovim rečima.“ - Hristos dolazi ponovo, mrtvi će vaskrsnuti, stalno ćemo s Bogom biti... obećanja Božije reči.
