Manipulacija osećajem krivice

Manipulacija osećajem krivice. Moćno sredstvo kontrole na Balkanu. Optuži druge da bi se loše osećali u vezi sebe, prikrij tako svoje greške. 

Davno je narod smislio izreku (ili neko drugi) - "Napad je najbolja odbrana". A u zemlji Srbiji važi i dodatak - "napad osećajem krivice je najbolja odbrana". 


Da li sam rasista? - Kako prepoznati rasizam na Balkanu?

Da li sam rasista? Jednostavno pitanje koje u savremenom društvu nema jednostavan odgovor. 

Protestanti su juče u Londonu okačili na Čerčilovu statuu natpis rasista. Prošle godine su iz kampusa univerziteta u Akri uklonili bistu Mahatma Gandija zbog njegovih rasističkih izjava. Čerčil je osoba koju mogu videti kao rasistu, Gandija mi je teško tako dožuvetu (iako zapravo jeste bio...). Pitanje je međutim - da li su njegovi savremenici smatrali da su oni rasisti? A takođe i - da li su Čerčil i Gandi videli sebe kao rasiste? Ili se pojam rasizma promenio?

Da li sam rasista


Pre nekoliko godina, kada je počela migracija iz Sirije, i dok su izbeglice/migranti samo prolazili kroz Srbiju na putu prema Nemačkoj, novine su bile pune hvalospeva o našem velikom srcu (naspram ostalih koji podižu ograde). U razgovoru sam postavio, tada, pitanje - hm, šta će biti samo ako ostanu da žive među nama? Da li će naše srce ostati veliko? Koji je odgovor danas? Lako je imati veliko srce kada je nešto daleko od tebe...

Tekst ne promišlja mudrost evropske politike prema migraciji, naseljavanja migranata u Srbiji, niti da li je opravdano posmatrati istorijske ličnosti sa stanovišta današnjeg pogleda na svet. Interesuje me nešto drugo. Kako videti sebe ispravno, to je ključno pitanje? Da li sam ja rasista?

Koji je tvoj sledeći korak? - pismo pastora

Draga crkvo, prijatelji koji ovo čitate, neka vas Bog blagoslovi svakim razumevanjem, tako da mudro koračate kroz život, a posebno u ovim danima, ne pomračenog i zbunjenog uma, nego sa svakom jasnoćom. Blagosiljam vas napretkom u poslovnom svetu, otvrena vrata neka budu pred vama, a srce puno mira.

Konačno je došao i taj dan. Posle skoro dva meseca ponovo ćemo imati uživo bogosluženje. Nadam se da smo svima vama dobro služili online, ali iskustvo se svakako razlikuje. Moram priznati da je meni bilo teško da se skoncentrišem, fokusiram, dok sam propovedao samo u kameru. Falila su mi vaša lica...

Koji je tvoj sledeći korak?
Komad šalitre nastao topljenjem rude

Hvala Bogu, zaštitio nas je od scenarija koji je pretio. Dok smo gledali slike iz Madrida, Milana... nije bilo sve jedno. Međutim, završila se ta faza, nadamo se da se neće ni vratiti. 

Pitanje je šta smo naučili dok smo bili u karantinu? Da li je to bio period našeg rasta kao pojedinaca, ili period stagnacije ili još gore nazadovanja? Šta je vladalo našim srcima - strah, mir, radost, panika...?

Ako ste hrišćani - ne trebate nam - šokantna vest

Vest koja me je potresla, uzbudila. Lično me ne pogađa, dešava se u Njujorku. Ja sam u Novom Sadu. Potresa me uticaj koji vidim da dolazi...


Pisao sam puno o antihristu ovih dana, čak sam večeras pre ove vesti i govorio o toj temi u panel diskusiji na interenetu kao jedan od učesnika (EUS tribina na temu - "Da li živimo u poslednjim vremenima?"). Pokušavam da ukažem da postoji zavera iza naših očiju, samo da to nisu one o kojima buči internet. 

Zavera je zavera kada se ne vidi jasno, i malo se o njoj govori, iako je u medijima. Ako se oko nečega podiže buka, moje iskustvo jeste da je to uglavnom da se skrene pažnja sa važnijih tema. Dajmo ljudima "hleba i igara"....


Vest iz Njujorka - ne trebate nam

Portal The Stream je objavio vest iz Njujorka - "Poruka levice za Samaritan purse - vi ne možete biti hrišćani". Ne hvatam se za svaku vest, posebno ako ima političke naznake, proverim uvek vest, izvore. Kako izgleda vest je u većem delu zaista istinita, iako lično ne volim način na koji je napisana. 

Samaritan purse se uključio u borbu protiv Kovida-19 u Njujorku. Kao humanitarna organizacija, postavili su terensku bolnicu, u jednom od parkova u gradu. Bolnica je opremljena za pomoć obolelima, sa iskusnim lekarima koji su u Centralnoj i Zapadnoj Africi pomagali obolelima od Ebole, volonterima i medicinskim sestrama. Bolnica je postavljena po trošku same organizacije, finansirana novcem hrišćanskih vernika. 

"Samaritan purse" u našoj zemlji poznajemo po božićnim paketićima koja stižu Srbiju već dve decenije. U našoj zemlji je preko njih podeljeno nekoliko miliona paketića. Osim toga, u periodu posle bombardovanja, intenzivno su pomagali naš narod sa humanitarnom pomoći. 

Organizacija zasniva svoj rad na hrišćanskim principima. Znam to jer sam sarađivao sa njima. Tako i u ovom slučaju, radnici u bolnici su hrišćanski vernici, koji su potpisali načela verovanja organizacije, što je i logično kada radiš u humanitarnim organizacijama ili bilo kojom organizacijom. Volonteri prihvataju vrednosti organizacije u kojoj rade. 

Problem je nastao, što je deo tih izjava vere, da oni veruju da je brak zajednica biološkog muškarca i žene. Kada su to vlasti i mediji saznali (zbog protesta koji su održani pored bolnice od strane aktivista), nastao je haos. Pretnje, protesti, prozivanje političara i medija.

Dodatak, koji im je zasmetao, je bila i izjava da to što rade, oni rade da pokažu ljubav Isusa Hrista prema ovom napaćenom svetu i ljudima. Ta ideja, ujedno se nalazi i u samom imenu -  Samarijaninov novčanik - priča iz Novog zaveta, u kojoj Samarjanin pokazuje milost povređenom čoveku. 

Bitno je napomenuti, da oni nisu odbili da pomognu ni jednoj osobi, bez obzira da li je vernik ili ne, niti kakvo je njeno seksualno opredeljenje. Služili su svima. Ali krivi su što su hrišćani koji veruju u doslednost Svetog pisma. 

Proglašeni su onima koji šire mržnju (iako rizikuju svoje živote), koji nemaju mesta u Njujorku. To je izreklo više političara, pa čak i gradonačelnik je tražio da se preispita njihov rad. Mnogi su im zatvorili vrata za saradnju, mnogi su tražili da im se onemogući rad. Samo zato što veruju u skladu sa Svetim pismom.

Predsednik organizacije Samaritan purse, Frenklin Grejm, je dao izjavu o tome u sledećem tekstu. Hvala Bogu, ludilo nije pobedilo, nastavili su da rade...

Zašto me je ovo potreslo. Nisam veliki fan Frenklina Grejma, naprotiv. Ne volim njegovu povezanost sa političarima, desnicom, njegovu nepromišljenost u izjavama... 
Nisam ni pristalica desnice koja koristi ovaj događaj za svoju promociju. Politički mi je, najbliža ideja hrišćanskog socijalizma (iako nisam politički aktivan). Takođe, moram da priznam da ne znam sve detalje ovog događaja, zato ne želim da pišem dalje i prenosim citate.
Međtim, hrišćanin sam i brinem.

Duboko sam uveren da najveća opasnost po crkvu ne dolazi od teorija zavere kojima bruji internet. Dolazi od onih koji mrze crkvu Hristovu, zbog onoga šta ona jeste, i šta predstavlja. Tu antihrist seje svoje seme. Ako veruješ dosledno onome šta piše u Svetom pismu, postaješ nepodoban.
Beređi Dušan Bera


Da li pratite moju Youtube emisiju Teologija uz jutarnju kafu? Ako ne pratite i podržite...


Misli o krstu, ponovo ka krstu...


Misli o krstu, ponovo ka krstu...

Smrt Isusa Hrista. Hrišćani smatraju najznačajniji događaj ljudske istorije. Ako verujemo u Sveto pismo, ispovedamo hrišćansku veru, ne postoji ni jedan značajniji događaj od Njegove smrti i vaskresenja (naravno povezano sa ostalim delima - rođenjem, vaznesenjem, Pedesetnicom). Njegova smrt i vasrksnuće su centri naše vere. Bez ovih događaja hrišćanstvo nema smisla.



Druge vere mogu da se zasnivaju na rečima njihovih učitelja, Bude, Muhameda, ali hrišćanstvo bez Hristove smrti i vaskresenja nema nikakvog smisla. 



Hrišćanstvo ne može biti samo značajni etički sistem, ili filosofski pogled, jer ako Hristos nije vaskrsnuo, cela poruka bi se zasnivala na laži – da je Hrist put, istina i život. Njegova smrt i vaskresenje su centar, suština, srž. Od momenta kada je vreme počelo da teče, do momenta kada će prestati, ovo je centralni događaj ljudske istorije.

Značajno je napomenuti da je Hristos došao na zemlju radi ovog događaja. Od samog početka, sve što je radio, govorio, vodilo je do momenta njegove smrti. Međutim iako je za nas Hristov krsni put veličanstven događaj, za njega je to bio događaj prepun patnje i bola. Ovaj tekst govori o tome, o patnji i razlozima patnje. 

Pojava Antihrista, 666, Uzeće crkve, Dan Gospodnji - redosled, kada i šta?

Uzeće crkve, Dan Gospodnji, pojava Antihrista - redosled, kada i šta?

Ovih dana pišem i propovedam o eshatologiji. Eshatologija je teološka disiciplina koja proučava kraj, završetak istorije sveta tj. eshaton (grčka reč za kraj), kako je on opisan u Svetom pismu. Nije moja omiljena oblast teologije, posebno jer je puno toga napisano kroz simbole, nejasno, i teško je izneti stavove sa sigurnošću. Sa druge strane ljudi su spremni da brane svoje stavove po svaku cenu. Na pisanje me, međutim, ovom prilikom, pokreću pitanja koje muče ljude oko mene, a posebno priče na internetu.


Realnost je da se suočavamo sa situacijom nezamislivom pre dva meseca. Nemoguće je putovati, letovanja sada izgledaju potpuno nestvarno, granice su zatvorene, premijeri velikih država su u karantinu, velesile se tresu, dele se nove karte na pozornici istorije... U mislima mnogih se postavlja pitanje - da li je to kraj svega, ovog sveta ili barem sveta kakvog smo poznavali? 

Pokušavam da pružim biblijski odgovor na takva pitanja, umesto odgovora koji samo unose paniku i plaše. Politička, i zdravstvena pitanja, nisu moja tema, jer o tome ne znam dovoljno, niti su mi dostupne sve informacije. Moje pitanje je vezano za objašnjenje tekstova Svetog pisma. 

Prošle nedelje sam pisao o žigu zveri - o broju 666, i šta taj tekst iz Svetog pisma može da znači. To je međutim otvorilo nova pitanja, a prvenstveno pitanje uzeća crkve (tj. šta zadržava Antihrista da se pojavi u svoj svojoj moći). Ovaj tekst je zato nastavak teksta: Pričajmo o tri šestice ili žigu zveri (možete ga pročitati klikom na link).

Pričajmo o broju 666 - broju zveri - šta nam Biblija stvarno otkriva o njemu?

Pričajmo o broju 666 - broju zveri - šta nam Biblija stvarno otkriva o njemu?


Tekst o broju zveri, poznate tri šestice se nalazi zapisan u Otkrivenju Jovanovom, trinaestom poglavlju i glasi:
"1 I videh zver kako izlazi iz mora, koja je imala deset rogova i sedam glava... 11 I videh drugu zver kako izlazi iz zemje i imala je dva roga kao u jagnjeta, i govorila ko aždaja... 15 I dade joj se da oživi lik zveri i da lik zveri progovori, te da budu pobijeni svi koji se ne poklone liku te zveri. 16 I učini da svi, mali i veliki, bogati i siromašni, slobodni i robovi, načine sebi žig na svojoj desnoj ruci ili na svom čelu, 17 da niko ne može ni kupiti ni prodati sem onoga ko ima žig, ime zveri ili broj njenog imena.
18 Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri; jer je čovekov broj. A njen broj je šesto šezdeset i šest." 




Ovih dana broj zveri je ponovo postao aktuelna priča, zato i pišem na ovu temu. Dve priče se pojavljuju na intenetu, koje smatram potpuno pogrešnim: 
  1. Neko "pametan" ili manipulativan, je zbrojio slova u reči kovid, i izračunao da na engleskom jeziku to znači 666. Zašto bi engleski jezik imao ikakav značaj u tumačenju biblijskog teksta nije navedeno. Međutim mnogo ljudi je to podelili.
  2. Druga priča je navodna izjava Bil Gejtsa da će lek za kovid biti čip koji će se implanirati u ruku i da je to žig zveri. Ponovo se pokreće pitanje implanta, čipa, što je aktuelna tema već deceniju.


Da li biblijski tekst i ove dve priče imaju veze? Kratko rečeno - ne! 

Imamo jednostavan pristup ovom pitanju - ako govorimo o biblijskom tekstu i pojmu iz Biblije moramo pogledati šta Biblija govori o tome, a ne šta govori internet. Internet nije zamenio Bibliju u tumačenju Božije reči, koliko god korisna ili nekorisna alatka internet bio. 

Šta Biblija kaže?

Da li je trenutna pandemija znak kraja sveta? - razmišljanje na osnovu proročanstva Svetog pisma

Šta će biti od ovog sveta? Epidemija, zemljotresi su uvek plodno tlo za apokaliptičare (proroke kraja sveta). Doba socijalnih medija čini njihovo delovanje još pogodnijim. Strah je izuzetno dobar alat za "bustovanje" (promociju) određene fejsbuk stranice, a samim tim i za zaradu ili ličnu korist. 

Međutim, da li je epidemija virusa korona znak Hristovog ponovnog dolaska i Božijeg suda ovom svetu? I kakva treba da bude reakcija vernika na ponovni Hristov dolazak?



Zbog teološke doslednosti a i otvorenosti, pre razmatranja teme, odmah da kažem da ja verujem u doslovno ispunjenje  reči Svetog pisma, verujem u Njegov ponovni dolazak i čekam ga sa nestrpljenjem, i verujem u uzeće crkve pre Velike nevolje (više o tome pročitajte u mom tekstu - Šta zadržava antihrista?). Zbog toga neću uzeti u razmatranje tekstove iz Otkrivenja, jer verujem da govore za vreme Suda (uglavnom), a ne za vreme u kome se nalazimo.

Sa druge strane, ne vidim u Pismu osnovu da se trenutna situacija vidi kao apsolutni znak od Boga, niti kao Božiju kaznu, a posebno ne vidim osnovu da vernici treba da se plaše onoga šta dolazi. Zašto to tvrdim?

Hrišćanstvo i pitanje pandemije

Hrišćanstvo i pitanje pandemije 

Kako hrišćani treba da pristupe pandemiji? 

Nije ovo prvi put da čovečanstvo pogađa pandemija. Zapravo prilično smo dobro dizajnirani da se odupremo tim neprijateljima čovečanstva, inače bi nas davno neka kuga, kolera, gripa... obrisala sa lica zemlje. 



Razmišljam o reakciji na novu pandemiju. Dva primera su mi privukla pažnju. Prvi je primer iz prvih vekova hrišćanstva - Sv. Kiprijana. Drugi je pismo koje sam preveo pre deceniju a vezan za pandemiju HIV, Svetske Evanđeoske Alijanse. Mislim da oba teksta pružaju neke smernice za današnje vreme.

Virus je stigao - i šta sada?

Razmišljam o virusu koroni, Kovidu-19... Nemoguće je izbeći... Prethodnih par dana, kao pastir, morao sam donositi puno odluka (naravno ne sam, ti su i starešine, đakoni...). Na primer - na službama u crkvi bude oko 200 ljudi. Prema uredbi Vlade Republike Srbije, zabranjeni su skupovi sa preko 100 učesnika u zatvorenom prostoru. Kako to urediti, šta uraditi? 

Zbog donošenja odluke puno sam čitao, pratio vesti. Informacije, dezinformacije. Sa jedne strane panika a sa druge poruke da nije strašno, da se radi samo o teoriji zavere. Da se plašimo ili ne? Kome verovati? 

Facebook je prepun različitih teorija. Farmaceutska industrija pravi novac. To je borba moćnika za kontrolu tržišta. To je kazna Božija koja je prorečena za bezbožnost ovog sveta. Eksperiment koji se oteo kontroli. Plan da se uništi turizam u Italiji. Simpronovi su to predvideli.. beskrajne mogućnosti.

Takođe što se tiče vernika, jedni su u strahu, drugi pozivaju na hrabrost. Ima i onih koji su oprezni. Ima onih koji su "super hrabri i puni vere", i sude "onima bez vere"...

Osećam kao pastir odgovornost da ponudim iskren odgovor na pitanja naše odgovornosti za svet oko nas. Odlučio sam da ne snimam videa na tu temu, ne želim da koristim priliku za publicitet. Ovo takođe neće biti bombastičan tekst. Nema parola u njemu... 

Razmišljam zapravo o tome šta Hristos očekuje od Njegove porodice. Šta praktično uraditi? Jutros sam po redu čitanja razmišljao o II Korinćanima, prvom poglavlju. Tamo piše: 
"Blagosloven Bog i Otac našeg Gospoda Isusa Hrista, Otac samilosti i Bog svake utehe. On nas teši u našoj nevolji, da bismo i mi, onom utehom kojom Bog teši nas, mogli da tešimo sve koji su u nevolji. Jer kao što nas obilno snalaze Hristova stradanja, tako je kroz Hrista obilna i naša uteha.  Ako smo u nevoljama - to je za vašu utehu i spasenje. Ako smo utešeni, to je za vašu utehu, koja čini da strpljvo ponodsite ista stradanja koja i mi podnosimo. A naša nada za vas je čvrsta, jer znamo da imate udela kako u našim stradanjima tako i utesi.

Iako je tekst napisan u situaciji progonstva, prenosi principe koje nas usmeravaju u sledećim danima. 

1. Biti odgovoran prema ljudima oko sebe - u svojoj situaciji misliti na druge. 
U savremenom svetu, misliti na druge se naziva društvenom odgovornošću. "Činiti ono što želiš da drugi tebi čine" (Matej 7:12), trebao bi biti sastavni deo pogleda na svet hrišćanskog vernika.  Zapravo to je je hrišćanska društvena odgovornost.
Kako to primeniti? To što ja neću imati posledice ako se razbolim, može biti pogubno za osobu kojoj ja prenesem virus, a da je možda hronični bolesnik. Čuvam sebe zbog drugih za koje sam odgovoran. 
Deo društvene odgovornosti jeste slediti uputstva koje daje struka ili Vlada - iako su neke odredbe besmislene nekada. Odgovornost ne sleđenja tih uputstava može biti velika.
Čitao sam tekstove o "hrabrim" pastorima, koji su iako sa znacima infekcije, organizovali seminare. Mnoštvo ljudi se zarazilo. Štampa je to jedva dočekala. Njihova "vera" je nanela veliki problem crkvi u tim gradovima...  

2. Ponudi utehu 
Ljudi su uplašeni. Biram da ne budem uplašen, niti izvor straha, nego izvor utehe. Bog je onaj koji je izvor utehe za mene, i ako me neko nešto pita nudim ohrebrenje i utehu. 
Biram da ne sudim ljudima, da se ne raspravljam sa njima oko njihovih stavova, pa čak i kada se duboko ne slažem. U strahu se briše granica racionalnosti. Raspravljanje dovodi do povređenosti. Nema koristi od toga.
Ne širim strah. Ako govorim o informacijama o situaciji, prenosim činjenice koje ne sadrže seme straha. Širenje straha je suprotno utesi. 
Nemojmo deliti tekstove na socijalnim mrežama koje šire strah. Govorimo o virusu, treba deliti informacije, ali govorimo i o drugim stvarima. Nije život stao. 

Moja bašta danas... 

3. Ponudi mir i nadu 
Mir i nada se nalaze tamo gde je i razumevanje. Mir ne dolazi iz praznih reči - "ne brini, sve će biti u redu". Nada se ne nalazi u rečima "mi idemo hrabro za Hrista, uprkos opomenama". 
Mir i nada dolaze iz toga da si svestan šta se dešava i u tome upućuješ ljude na Onoga ko je rešenje. Mir i nada dolaze iz poštovanja prema uplašenima, zbunjenima, kojima iskazujemo razumevanje, pa čak i kada njihovo nošenje maske ili višeminutno pranje ruku nama nema smisla. 

4. Ponudi Hrista 
Ne želim manipulisati evanđeljem. Želim ponuditi evanđelje, radosnu vest. Ljudi se boje neizvesnosti, smrti. Hristos je nada ovog sveta. Neću ljudima manipulisati, ali ću nuditi Hrista koji je rešenje za strah od neizvesnosti i strah od smrti. Ovo je momenat za Hrista koji daje nadu.

5. Ponudi pomoć 
Ako se nastavi epidemija, uskoro mnogi neće moći da se brinu za sebe, da prošetaju do prodavnice, do apoteke. Nadam se da ću biti osoba koja nudi pomoć u tim situacijama. To je moja duboka želja i poziv za sve nas. U nevolji nemojmo biti sebični. Budimo kao Bog, koji nas teši u našim nevojama da bi mi tešili druge. 
Beređi Dušan Bera