Tri osnovne veštine strateškog vođstva

Današnji tekst je izvod iz mog rada na temu strateškog vođstva, napisan za potrebe master programa, predmeta Stareško vođstvo, koji pohađam na Lee Univerzitetu. Podelio sam ga u nadi da će nekome biti korisan.

U ovom delu mog pisanja predstaviću tri osnovne grupe veština koje su ključne za strateško vođstvo a to su:

1. Definisanje vizije i misije i identifikacija ključnih vrednosti,
2. Vođenje organizacije kroz promenu,
3. Planiranje promene.

U svojoj analizi izostavio sam korak formiranja tima i identifikacije vođa, koji prethode samom procesu strateškog planiranja. Razlog za to je što u ovoj analizi koristim lični primer u kojem je l tim vođa već uspostavljen.

1. Definisanje misije, vizije i ključnih vrednosti

Prvi alat strateškog vođstva jeste definisanje ili prepoznavanje „ko smo“ i „kuda idemo“ kao organizacija. U tom smislu, veština o kojoj govorimo odnosi se na sposobnost vođe da strateški proceni organizaciju kojom upravlja i definiše sledeća dva elementa: misiju i viziju organizacije, kao i identifikaciju njenih ključnih vrednosti.

Misija nam govori šta treba da činimo. Ključno pitanje glasi: Za koju svrhu nas je Bog stvorio? Ona predstavlja kontekstualizovani božanski cilj crkve u našem vremenu i prostoru. Najčešće se izražava u nekoliko rečenica u formi izjave o misiji.

Vizija je alat koji nam pokazuje kuda treba da idemo. Bil Hajbels definiše viziju kao: „Vizija je slika budućnosti koja proizvodi strast.“ Suština vođstva ogleda se upravo u poruci vizije, koja pokazuje pravac u kojem organizacija treba da ide ili cilj koji treba da postigne. Vizija ne govori o sadašnjosti; ona nije opis naše trenutne realnosti. Umesto toga, ona predstavlja san o tome šta ćemo postati ili šta će se kroz nas dogoditi.

Ključne vrednosti nam govore zašto radimo ono što radimo i otkrivaju naš stvarni identitet kao organizacije. Obri Malfurs definiše ključne vrednosti kao: „Ključne vrednosti su trajna, strastvena, biblijski utemeljena uverenja koja idu duboko i zaista osnažuju i usmeravaju službu.“ Naša misija i vizija izgrađene su upravo na ovim ključnim vrednostima.

Prvi korak u strateškom vođstvu jeste sposobnost prepoznavanja i definisanja ključnih elemenata strateškog plana. Ova veština je od suštinskog značaja za vođu kako bi mogao strateški da vodi, jer omogućava duboko razumevanje pravog identiteta i svrhe organizacije kojom upravlja.

Darovi Duha Svetog - spisak prema aspektima pet službi Duha Svetog

Spisak darova koji se nalazi u ovom tekstu se zasniva na biblijskim tekstovima I Korinćanima 12, Rimljanima 12, Efescima 4, kao i nekim drugim. Klikom na adresu stiha možete pročitati detaljnije opise svakog od darova.

Cilj ovog teksta jeste da poređam darove prema njihovom aspektu, posmatrajući ih sa stanovišta stiha iz Efescima 4:11. - On je sam postavio neke za apostole, neke za proroke, neke za propovednike radosne vesti, a neke za pastire i učitelje. Navedenih pet službi u svakodnevnom žargonu nazivamo petostruka služba.  Smatram da svaki duhovni dar naveden u Svetom pismu možemo podvesti pod neki aspekt ovih pet službi duha. 

Darovi proističu i imaju elemente određene službe duha. Značajno mi je da naglasim da ovo ne tvrdim doktrinalno, nego predstavlja moje razmišljanje o prirodi duhovnih darova. 

Proročki darovi - proročki aspekt 

1. Dar proroštva 
Doslovno značenje: jasno navestiti, glasno navestiti. Govoriti podstaknut Božjim Duhom po Božjem nalogu. 
Opis: Dar proroštva je Bogom dana sposobnost otkrivanja istine i objavljivanja,  blagovremeno i na pravi način, radi poučavanja, ispravljanja, pokajanja, prosvetljenja, opomene ili ohrabrenja pojedinaca ili crkve.

2. Dar razlikovanja Duhova 
Doslovno značenje: prosuđivanje, vrednovanje delovanja, razdvojiti ili napraviti razliku, razlikovati.
Opis: Bogom dana sposobnost da se jasno odvoji istina od laži. Sposobnost prepoznavanja  duha koji stoji iza nekog dela ili reči, razlikovanje između dobra i zla. Često sposobnost prosuđivanja proroštva.

Studentski edikt 1.3.2025.

Godinama molim da u Srbiji vlada pravda, da su ljudi cene čast i obraz iznad svega, da dođe dobro. U sledećem tekstu, koje su juče objavili studenti u Nišu vidim odjek tih molitvi. Stavljam ga na blog da bude tu kao izjava vere da Bog vidi Srbiju.

Juče sam šetao (majao se) ulicama Niša, gledao sam mlade kako su ljubazni jedni prema drugima, kako se srdačno pozdravljaju. Gledao Nišlije kako spremaju hranu, kafu (primer - hteo sam da popijem nes na jednom štandu, imali su mali mikser za penu), brda kolača i raznih jela. Gledao sam kako se pokupi svaki papirić čim padne na zemlju. Gledao sam moderno obučene mlade ljude, gledao pankere i metalce, i mlade u kolu. Gledao sam i molio za budućnost Srbije. 

Naravno, kao hrišćanin iznad svega molim da se srce ljudi okrene Hristu, da pronađu spasenje, ali neka to dođe iz dobra. Razmišljam kako je vekovima, narod Srbije Boga tražio samo iz nevolje. Neka ne bude tako.

Crtica iz istorije crkve koja je puno toga promenila - Sabor u Vormsu

 Martin Luter je na saboru u Vormsu (1521) navodno rekao:

"Osim ako me ne uverite pomoću Pisma i zdravog razuma - jer ne verujem ni papi ni saborima, pošto su često grešili i sami sebi protivrečili - ja sam vezan Pismima koja sam naveo, i moja savest je zarobljena Božijom rečju. Ne mogu i neću povući ništa, jer nije ispravno ni sigurno ići protiv svoje savesti. Neka mi Bog pomogne. Amen."

Kažem „navodno“ jer ne postoji potpuno pouzdan zapis njegovih tačnih reči iz tog trenutka. Luterov govor na saboru u Vormsu 1521. godine poznat je kroz kasnije izvore, što je i sam Luter tvrdio.

Razmišljam o ovim rečima već nekoliko dana. Čuo sam citat u predavanju grčkog teologa Jotisa K. (Panagiotis Kantartzis), u kojem je izjavio da je ta Luterova izjava prelomna izjava naše civilizacije, sama zora prosvetiteljstva, i onoga što čini savremeno doba - pravo pojedinca da misli svojom glavom. 

Profesorva tvrdnja je bila, da u Luterovoj izjavi, gde on kaže da mu je jedini autoritet Božija reč i sopstveni razum, dešava ne samo prekid sa rimo-katoličanstvom, nego i sa vekovima srednjovekovnog dogmatičnog pristupa čoveku - "istina je ono što kaže crkva i država". Teško je proveriti da li je ovo prva takva zabeležena izjava, ali je definitivno obeležila rađanje našeg doba.

Luterov čin odbijanja da porekne svoja uverenja pred carom Karlom V., i pred predstavnicima rimokatoličke crkve, bio je prekretnica koja je postavila temelje za moderni koncept slobode savesti, koji danas smatramo osnovnim ljudskim pravom. Luterov naglasak na savesti iznad autoriteta uticao je na kasnije filozofe, poput Džona Loka, koji je razvio koncept verske tolerancije, dok su Američki i Francuski ustavi (18. vek) uključili su principe slobode veroispovesti i izražavanja.

Razmišljam o svim posledicama jednog govora, tj delovanja Martina Lutera, i siguran sam da on nije "izmislio toplu vodu" nego je društvo sazrelo za takvu promenu. Nisam veliki ljubitelj ovog reformatora, ali ova izjava sažima suštinu evanđeoske vere - pravo čoveka da na osnovu Svetog pisma prosudi šta je istina.

 Sabor u Vormsu

Srednji prst kao znak bahatosti i korupcije

Pre tri dana, na raznim mestima Beogradu su osvanule crvene ruke sa podignutim srednjim prstom. Istu sliku je podelio gradski odbor SNS u Novom Pazaru i kao i gradonačelnik Kraljeva. Poruka dotične osobe, koja vrši funciju gradonačelnika je bila: "Što se tiče njihovih pobuna, crvenih šaka i obojenih revolucija, poruka srpskog naroda im je sledeća…". Ista poruka je osvanula i na mostovima u Beogradu.

Prostaka uvek ima. Ima ih i među političarima. Psovka je uzrečica naroda Balkana. Nije to ništa čudno, što ne čini psovku prihvatljivom, no prosto psovke susrećemo svugde, na svim stranama političkog i društvenog spektra Srbije.

Ovo je blog. Blog iznosi moj lični doživljaj. U svemu tome me najviše iritira reakcija premijera Vučevića, ujedno i lidera SNSa - "Nisam mnogo srećan time što sam video, ali verovatno jedna reakcija vuče drugu. Više bih voleo da vidim našu zastavu, naš grb i tradicionalna obeležja nego bilo koji prst, šaku ili ruku u nekim bojama." Drugim rečima, premijer i lider SNS, se nije ogradio od poruke koja poslata sa tim prostačkim simbolom, nego je prihvatio da je to poruka njegovih istomišljenika, sa kojima on nije mnogo sretan. Malo je ipak sretan, jer suprotnost od mnogo je malo.

Ne znam da li im je PR kompanija dala otkaz, da li imaju loše savetnike, ili šta je razlog, ali staviti krvavu ruku, pa čak i sa podignutim prstom, je i dalje vid priznanja. Krvava ruka je krvava ruka, ali u ovom slučaju je pokazatelj bahatosti i bezobzirnosti - "krivi smo, ali baš nas briga". 

Taj čin više nije samo politički, nego nosi i poruku - ako si na vlasti možeš da budeš osion i da radiš šta hoćeš da radiš. Poruka da si iznad pravde, je suštinski pogrešna, dijabolična, demonska. 

Pokušavam da svaki tekst koji pišem na ovom blogu bude moje promišljanje o Hristu, o tome kako doći bliže Njemu, tako se i zove - Ka Hristu. Muka koju imam jeste šta da bude poruka u ovoj situaciji? Nemam poverenje ni u jednu partiju, niti sam partijski opredeljen - o tome sam pisao ovde.

Godinama se molim, svake nedelje na bogosluženju protiv korupcije. Molim da se narod Srbije okrene Hristu, da nam isceli zemlju od korupcije, i da čast i poštenje bude najveća vrednost ovog naroda. Iz tog razloga molim za vlast, za sudije, ustanove i institucije ove zemlje. Znam da na ovom svetu ne postoji potpuna pravda, da je uvek pravda načeta našom nepravdom, i samo Hristos jeste rešenje... ali doneti Njegovu pravdu, princip kraljevstva jeste ono što se čini na zemlji. 

Učio nas je da molimo: 

11 Oče naš, koji si na nebesima,

neka se slavi ime tvoje sveto,

10 neka dođe Carstvo tvoje, 

neka bude tvoja volja,

kako na nebu, tako i na zemlji.

11 Hleb naš nasušni daj nam danas

12 i oprosti nam dugove naše

kako smo i mi oprostili dužnicima svojim.

13 Ne daj da podlegnemo iskušenju,

nego nas izbavi od Zloga.’

Neka bude volja tvoja, pravda tvoja ovde među nama. Amin. 

Da se ne pokazuje srednji prst nego da institucije urade svoj posao. 

Beređi Dušan Bera 

Starešine ili Petostruka služba (Apostoli, Proroci, Pastiri, Učitelji i Evanđeliste) - Šta je ispravan način vođenja crkve?

Ove nedelje pripremam se da govorim u Puli na konferenciji "Praktična primena petostrukih službi u svakodnevnom životu crkvi i društva". Moja tema je dugačkog naslova, kao i sam naslov konferencije: "Razvijanje petostrukih službi u velikoj lokalnoj zajednici sa strane učiteljsko-apostolskog aspekta". 

Tema je kontraverzna, posebno u Novom Sadu. Crkve imaju različito mišljenje od poricanja funkcije i postojanja petostruke službe do prenaglašavanja. Za veliku većinu crkve možda i nije značajno pitanje, ali u harizmatskim krugovima je goruća tema. 

Problem je što pismo poznaje dva sistema upravljanja crkvom: 

1. Starešine i đakoni: Tekstove o ovom sistemu nalazimo u I Poslanici Timoteju, treće poglavlje, a skoro isto se ponavlja i u Poslanici Titu. Đakonska služba je uspostavljena u Delima Apostolskim 6, a kroz Dela mi takođe vidimo kako Apostol Pavle, po osnivanju službe, postavlja starešine. 

2. Petostruka služba: Tekst koji govori o petostrukoj službi je iz Efescima 4: 

11 On je sam postavio neke za apostole, neke za proroke, neke za propovednike Radosne vesti, a neke za pastire i učitelje, 12 da pripremi svete za službu, za izgradnju tela Hristovog. 13 Tako ćemo svi doći do jedinstva u veri i spoznaje Sina Božijeg, te sazreti u jednog čoveka, rastući do pune visine Hristove.

Petostruka  služba jesu apostoli, proroci, evaneđelisti, pastiri i učitelji. 

Koji sistem je pravi? 

Odgovor na pitanje koji sistem je pravi, je jednostavan - ispravna su oba, i Bog je zamislio da ona postoje uporedo. 

Pismo pastora na početku 2025. godine

Draga moja crkvo, blagoslovena vam i sretna 2025. Neka Bog izlije blagoslove svoje na nas (vas), čuva nas od zla i da mudrosti. Naša srca neka menja, i da u ovoj godini pred nama donosimo dobre odluke i mudre poteze.

Pismo pastora na kraju 2024... 

Godina za nama je meni lično bila teška. Jedna od najtežih u mom životu, kako na ličnom planu, tako i što se tiče crkve, a ni događaji u Novom Sadu nisu uticali da olakšaju prošlu godinu. Uticalo je to i na vas crkvu, znam.

1. Oporavljam se o cističnog tumora bubrega. 

Ušao sam u kategoriju oporavljenih bolesnika od malignih bolesti. Teška je to kategorija i neizvesna, ali šta da se radi. Još uvek mi nije jasno zašto se dogodilo to što se dogodilo (mislim na duhovni aspekt bolesti). 

Prošlo je tek tri meseca od operacije u kojoj sam izgubio levi bubreg. Međutim celo leto i jesen je obeležila moja bolest a cela godina nam je u crnoj boji kancera. Mirjanina mama je u martu umrla od posledica kancera, da bi nas u junu dočekala vest da sam ja potencijalno oboleo od tumora. Možete samo zamisliti borbe... ali su gotove.

Poslednja skeniranja (MR), pokazuju da mi je abdomen čist što se tiče tumorskih promena, ali je sve još uvek pod upalom, poremećeno. Lako se zamaram, što me posebno nervira. 

Protesti 2024 - Božićne Lekcije o Slobodi

Pastor treba da je apolitičan u Srbiji. Osoba koja je pastor ima političko mišljenje, ali zbog funkcije pastora zauzima stav da treba da bude pastor svima, bez obzira na političku opredeljenost. 

Davno sam shvatio da nisam partijski nastrojen, valjda sam to nasledio od oca. Ćale, komunistički disident, nikada nije postao deo KPJ, iako je u srcu bio komunista. Snimljen je i dokumentarac o njemu. Jednostavno se nije slagao sa onim što je video u partijskom sistemu i izgleda da sam to nasledio od njega. 

U SAD situacija je sasvim drugačija. Politička opredeljenost je sastavni deo života crkve SAD. Na poslednjem mom putovanju (konferencija na Kipru), pre desetak dana, jedan od govornika je bio pastor koji je učestvovao u neredima na Kapitol hilu, velika podrška Trampu, čak deo njegove administacije. Tako se predstavio, i automatski je izgubio moju pažnju. Pastori i sveštenici u SAD, su veoma "politični", za moj ukus i previše, tako da često gube granicu između evanđelja i politike. 

Gde je istina? Da li postoji zlatna sredina? 

Apolitičnost crkve

U Srbiji pastor treba da bude apolitičan ili da se pretvara da je apolitičan. Čitam ovih dana pojedine izjave crkvenih velikodostojnika povodom studentskih protesta, i pokušaj da zvuče apolitično, da se prikažu da podržavaju sve u Srbiji, a jasno je da podržavaju vladajuće strukture. U tome prednjači trenutni Patrijarh SPC-a. 

Ne bavim se puno istočno-crkvenom teologijom, ali mislim da je to trag feudalnog sistema u kojem je ono nastajalo, gde je kralj bio osoba od Boga datog autoriteta. Sveštenstvo je bilo deo dvora, delovalo zajedno sa njima. No mi nismo više u feudalnom društvu, nema knezova, grofova i kraljeva. Kažu da je demokratija vladavina naroda...

Usta neprijatelja

"Ispraznost nad ispraznošću! – govori Propovednik. Ispraznost nad ispraznošću! Sve je ispraznost!... Pokolenje ode i pokolenje dođe, a zemlja ostaje doveka. Sunce izađe i zađe, pa hita nazad, na mesto odakle izlazi. Vetar duva na jug, pa okrene na sever, vitla uokolo-naokolo, pa opet nazad. Sve reke teku u more, a more se ne prepuni. Odakle reke dolaze, onamo se i vraćaju. Sve je zamorno, toliko da ne može da se iskaže. Oko ne može da se nagleda, ni uho da se nasluša. Što je bilo, opet će biti, što se činilo, opet će se činiti – nema ništa novo pod suncem. Ima li išta za šta bi se moglo reći: »Gle, ovo je novo!«? I to je već bilo, davno pre našeg vremena. Nema sećanja na ono što je bilo pre, niti će biti sećanja na ono što će tek biti među onima koji će biti posle."...

Posmatrao sam crkvu, i ponavlja se sve... Ljudi se menjaju, uče, napreduju, bolji su danas nego juče. To žele hrišćani a tvrde humanisti. Ne, kaže Propovednik, nije tako, sve se ponavlja, i muka je duhu. Ispraznost.

Oštre su to reči, ali se slažem sa njima. Delimično. Ili se ovih dana tako osećam zbog ogovaranja. Akumuliralo se. U vezi ogovaranja je Solomonova izjava istinita. Ogovaranje razara. Ogovaranje boli. Ono ništa ne rešava, samo pogoršava. 

Da li ljudi prestaju da ogovaraju, iako znaju koliko je štetno? Ne. Kažu - "Ja ne odgovaram zato što je to istina. Ili -"Ja ne odgovaram jer to mogu da kažem i u lice toj osobi". 

Da li prestaju da ogovaraju kada im pomogneš? Ne. Iskustvo pokazuje da često ogovaraju najviše oni kojima se najviše pomoglo. Ljudi kojima smo spasili život od narkomanije i zavisnosti, Božijom pomoći. To mi je možda najbolnije. 

Ovih dana ponavljam Psalam 15. Naučio sam ga napamet, da mi se ureže: 

"Gospode, ko može sedeti u šatoru tvome?

Ko može hodati svetom gorom tvojom?

Onaj koji bez mane hodi, koji pravdu tvori, i istinu iz srca svoga govori. 

Koji jezikom svojim ne opada (ogovara), i drugu svome ne čini zla, i ne kinji bližnjeg svoga..."

Oštre reči? Da. Tačne? Da. Jer Bog ne laže, On pravdu tvori, i On ne podnosi ogovaranje. Ogovaranje je protivno Božijoj prirodi. 

Dopada mi se reč koju je Bakotić odabrao - opadanje. Opadanje je zlobno ogovaranje, ako se tu razlika može praviti. Možda je razlika samo u nameri, da se razlikuje kada nešto govorimo iz povređenosti, dok nas još boli, i vođeni smo emocijama. Inače, to je opadanje, govorenje o nekom, iza njegovih leđa, da bi mu se nanelo zlo.

Opadanje je neprijateljeva usta. Kada ogovaram, opadam, pričam neprijateljevim jezikom i rečima. Neprijatelj dolazi da razori i razruši, a ogovaranje razara i ruši. Čovek je najsličniji Sotoni kada čini dela suprotna Božijoj prirodi. Kao uvek, na kraju nas razori, učini nas gorkima. 

Ogovaranje se ponavlja. Bilo ga je juče. Ima ga danas. Nikako da nestane. Muka je duhu. 

Predlog. Donesemo odluku. Ličnu. Neću da ogovaram. Zaustaviću muku.

Biram da:

1. Neću da slušam ogovaranje. 

2. Prekoriću one koji ogovaraju.

3. Hoću da budem kao moj Otac nebeski, a ne kao otac ogovaranja. 

Beređi Dušan Bera 

Tri priče, tri iskustva, tri lekcije: greška, zatvor i slavljenje

Pokušao sam da pišem blog jednom nedeljno, bezuspešno. Teško je naći inspiraciju za pisanje, snimanje Teologije uz jutarnju kafu i PopKultura... Nova odluka za sledeću godinu - pokušaću da napišem blog jednom u deset dana.

Ovaj period mi je bio izazov šta da odaberem, pa su u tekstu tri priče ili tri lične lekcije u poslednjih deset dana...

1. Lekcija 1 - Nikad objavljeni video 

Snimali smo Popkulturu o događajima u Novom Sadu. Blago je reći da sam užasnut padom nadstrešnice, ali još više korupcijom lokalnih političara (a i srpskih globalno). Gale i ja smo pričali o našem doživljaju svega, o protestima, ali i o našem doživljaju gađenja.