Izabrana slava i izabrana trauma

Prethodnih nekoliko dana učestvovao sam kao jedan od govornika na konferenciji ROM (Renewing Our Minds) u Trebinju. Cilj konferencije je "obrazovanje mladih generacija lidera u oblastima izgradnje mira, pomirenja i razvoja liderstva kroz služenje, po uzoru na Isusovu ličnost". Moje teme su bile: "Umetnost kao oružje mira" i "Kako je sveštenik postao ekološki aktivista?". 

Takođe iskoristio sam moju ljubav prema planinama da uživam i povedem ostale koji su to hteli da upoznaju skrivene lepote Trebinja. Penjali smo do Kličnja (tvrđave), i Pavlove pećine...

Kao učesnik slušao sam i druge predavače, i dva momenta su bila značajna za mene. Pokušavam da saosećam sa svim žrtvama, ali dok putuješ kroz Hercegovinu i dolinu Drine, ljubitelj istorije se suočava sa raznim stratištima i različitim narativima vezanim za muku pojedinih naroda. 

Kada hodaš putevima traume

Slika sa Tjentiše

Čak i kada to ne radim sa ciljem, istražujući šta želim da vidim, prelazeći mostove, tražeći pećine, penjući na vrhove, otkrivam priče... 

Paradajz turista sam, i baš tako volim

Paradajz turista - definišu ih kao one koji letuju na malom budžetu, najčešće ne iznajmljuju ležaljke i suncobrane (nose svoje da smanje troškove), i sami pripremaju većinu obroka umesto da se hrane u restoranima. Blog Columbo otkriva korene ovog izraza koji nisu bili negativni, ali u današnje vreme štampa koristi taj termin uvredljivo, prikazujući letovanje na malom budžetu kao nešto sramotno, nedostojno čoveka, tipično za "Balkan"... verujem da je to posledica "turističkog lobija", koji jureći veću zaradu seku sebi granu na kojoj sede... 

Putujem dosta zbog prirode mog posla, do sada 30tak zemalja sveta, 3 kontinenta. Uvek me oduševi sloboda koju tamo vidim. Mladi po parkovima leže na ćebadima koje su doneli, nose hranu koju pripreme, nose odeću koja im se dopada... naravno ima i suprotno od toga, ali poenta je da ljudi rade ono što vole. 

Ja npr ne volim da dam ni evro za ležaljku (razumem one koji odaberu jedno mesto i odatle ne mrdaju), mrzim da plaćam parkinge na plaži, ne jedem u restoranu, ali ću potrošiti novac na gorivo zbog poseta dalekih plaža, ili ulaznice u tvrđave, muzeje, galerije... Svako čini ono što voli da čini, i to je ok.

Prorok kod Ahava i pitanje gde je granica Božije milosti?

 Kod Ahava prorok Božiji? Za čitaoce Svetog pisma, kralj Ahav je oličenje neprijatelja Božijeg, arhitip izdajice, borac protiv proroka Božijih, i veliki neprijatelj biblijskog heroja Ilije. A prorok Božiji ga savetuje u I Carevima 20. Kako to?

Isto pitanje mi se postavilo prošle nedelje na kampu sa momcima iz Centra Duga. Proveli smo par dana na Dunavu, kod Beočina, kampujući, pecajući, plivajući sa ostrva na ostrvo. Sjajnih par dana opuštanja. Organizujemo ovakve događaje da ljudima kojima je fokus godinama bio alkohol ili heroin pokažemo lepotu života u Hristu Isusu.

Večernje i jutarnje pouke su bile o proroku Iliji iz I Carevima (od 16 do 19 poglavlja), i razmišljali smo o testovima kroz koje je Ilija prošao i paralelama u našem životu. Dvadeseto poglavlje nije bilo planiralno, ali mi je onda skrenuo pažnju prorok u Ahavovom dvoru. Kako to?

Inkvizicija u Bačkoj i Fruškoj gori - priča o inkvizitoru Jakovu Markijskom

"Grgur Bački, arhiđakon Segedinski a isto tako kanonik i vikar Bačke crkve pozdravlja u Gospodu sve poštovane i drage ljude u Hristu Gospodu, opate, priore, prepozite i svu dragu gospodu zamenike arhiđakona i upravnike parohijskih crkava gde se one nalaze u bačkoj dijecezi, ... i običan narod te ljude svih statusa i položaja a koji u dotičnoj dijecezi žive i borave. Pošto je poštovani gospodin otac Jakov iz Markije, vikar Bosne inkvizitor iz reda male braće i istrebljivač jeretičke zablude u Ugarskom kraljevstvu potčinjene, budući da je pomenuti Jakov od strane Papske stolice i Svetog vaseljenskog sabora poslan i odabran da vrši ovu svetu dužnost mora se poštovati sledeće: da svi vi gospoda kako svetovna tako i duhovna u ime poštovanja Papske stolice i pod pretnjom ekskomunikacije ako bude drugačije imate obavezu da se strogo držite mojih naloga iz ovog pisma te da u svakom trenutku budite spremni da pomognete gospodinu Jakovu i da ga podržite u sprovođenju inkvizicije nad pomenutom jeresi kad god to bude neophodno i da obavljate svoje dužnosti i svemu što se ove teme tiče. Da pomenuta štetna i pogubna jeres ne bi nastavila da cveta u pomenutoj dijecezi pomenuti otac Jakov ima ovlašćenje koju mu sad ja pružim autoritetom da lično on odabere podobne čuvare gradovima i manjim mestima koji bi nadgledali ceo posao.

Izdato u Baču 22. Januara 1437. godine“ 

Inkvizitor Jakov Markijski 

Inkvizicija  - Sremska Kamenica kao centar sukoba inkvizicije sa Husitima

Čitam ovih dana interesantnu doktorsku disetraciju - Istorija Bača od ranog srednjeg veka do opadanja moći Osmanskog carstva, Attila Pfeiffer. Iz nje je i citat, odeljak koji se bavi inkvizicijom u oblasti Bačke, u 15 veku. Do sada sam znao da je sprovedena inkvizicija u našim krajevima, ali su podatci koje sam znao bili šturi.

Inkvizicija je bila ustanova Katoličke crkve, čiji je zadatak bio da isleđuje, sudi i kažnjava ljude koje je crkva smatrala jereticima, tj sledbenicima krivog učenja. Uspostavljena je od strane pape Grgura IX, sa ciljem da pročisti crkvu od "pogrešnih učenja". Metode su bile istraga i ispitivanje potencijalnih krivovernih, često uz mučenje. Dokazani krivoverci (a krivica je zavisila od mišljenja inkvizitora), su bili zatvarani, nuđeno im je pokajanje. Pokajnici su mogli biti pošteđeni (ili pogubljeni), dok su nepokajani bili spaljivani, što je činjeno i sa telima mrtvih krivoveraca koje bi iskopali iz groba.

Kada se spomene inkvizicija prvenstveno mislimo na događaje u Španiji, Italiji... ali je inkvizicija delovala i u oblasti uz Dunav, od okoline Bača pa do današnjeg Novog Sada (tada Petrovaradina). Sam događaj je vezan za ličnost papskog inkvizitora "blaženog" franjevca Jakova iz Markije. Blaženo je namerno pod navodnicima...

Neka razmišljanja o krivoverju, lažnim učiteljima, i ljubavi

I Jovanova 4:1 Voljeni moji, ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove dolaze li od Boga, jer je mnogo lažnih proroka izašlo u svet.

Nisam danas mislio da pišem na ovu temu, zapravo proučavam temu vezanu za srednji vek i Futog, ali greškom sam jutros počeo da pišem na ovu temu... Svaki dan od zimus neko iz Protestantske Hrišćanske zajednice je pisao tekst na određeni odeljak Novog zaveta. Nazvali smo to "Pročitajmo Novi zavet zajedno". Mislio sam greškom da je jutros moj red...a onda me je tema zainteresovala.

Poslanica Jovanovo i njeno mesto u Novom zavetu

Poslanica Jovanova je napisana za hrišćane u gradu Efesu, nekada bitnom gradu Male Azije.

Činjenica je da je najveći deo Novog zaveta povezan sa gradom Efesom - tu je napisano Evanđelje po Jovanu, I-III Poslanica Jovanova, Jovanovo otkrivenje. Za vernike u ovom gradu su napisane poslanice Efescima kao i I i II Timoteju. Iako nismo svesni, Efes je bio, što se tiče hrišćanstva, mnogo značajniji grad od Jerusalima...

Svaka od navedenih knjiga rešava jedan specifični problem crkve. Apostol Pavle piše poslanicu Efescima radi uspostavljanja ustrojstva crkve, kao i poslanice Timoteju. Tema su teološke osnove evanđelja ali i struktura crkve. No već u poslanicama Timoteju tema koja se načinje su lažni učitelji.

Efes je u vreme rađanja crkve bio veliki, razvijeni, trgovački i kosmopolitski grad. Takvi gradovi su plodno mesto za širenje novih ideja, što su uveli Apostoli i posvetili svoj fokus delovanju u tom gradu, ali isto su videli i učitelji gnoze. Nije jasno kako je nastao gnosticizam, verovatno se radilo o miksu grčke neoplatonističke misli, jevrejskog misticizma, i različitih grčkih misterija i verovatno je postojao pre susreta sa hrišćanstvom.

Posmatrano spolja, gnostici su imali sličnost sa hrišćanstvom, govorili su o spasenju, grehu, stvaranju, i samim tim su se lako povezivali sa novim hrišćanima i novim crkvama. Problem je da kada bi se skinuo spoljni omot unutra je bila demonska nauka koja je poricala Hristovo delo.

O gnosticizmu sam govorio u Teologiji uz jutarnju kafu, u seriji Gnozis dubiozis...

Koji su elementi lažne nauke u Efesu?

U četvrtom poglavlju I Jovanove, Apostol prikazuje elemente lažne nauke.

• 4.2. Po ovome se poznaje onaj koji ima Božijeg Duha: svako ko ispoveda da je Isus Hristos došao u telu, dolazi od Boga... Ove reči su direktno suprotstavljanje gnosticima koji su poricali dobrotu stvorenja. Njima je materija, telo bilo nešto loše, i Sin se nije mogao uteloviti u zlo. Zato Apostol kao ključni pokazatelj bira ove reči, one su razotkrivale gnostika. Ne nalazim puno paralela prema savremenom dobu u ovom principu, pošto takav pogled na svet i materiju nije više relevantan. Mislim da je pogrešno tražiti dublji smisao, kako sam video da povremeno propovednici to čine.

• 4.6. Ali mi smo od Boga. Ko poznaje Boga, nas sluša, a ko nije od Boga, ne sluša nas. Drugi princip je da lažni učitelj poriču autoritet apostola, a samim tim i Svetog pisma kao naslednika delovanja Apostola. Istina je jedna, Evanđelje je jedno, i ono je prenešeno preko Apostola Hristovih. Ovaj princip i dalje stoji. Merilo ispravnosti teološke misli jeste Sveto pismo, ne druge religije i sistemi.
• 4.13. Po ovome znamo da ostajemo u njemu i on u nama: dao nam je svoga Duha.
  Znak ispravnosti je Duh Sveti, tačnije plodovi Duha, iako plodove Jovan ovde ne spominje. Međutim, na drugim mestima Pisma se jasno govori da je merilo duhovnosti prisustvo Plodova Duha - ljubavi, radosti, trpljenja, dobrote... Ovaj princip je smatram univezralan i večan.
• 4.7 Voljeni moji, volimo jedni druge, jer ljubav dolazi od Boga. Svako ko voli, od Boga je rođen i poznaje Boga. 8 Ko ne voli, nije poznao Boga, jer Bog je ljubav. LJubav je ključni faktor prepoznavanja. Ljubav je često zanemaren faktor. Razmišljam o inkviziciji, crkvenim sudovima, saborima, raspravljalo se o teologiji do sitnih detalja, nije se posmatrala ljubav. Dolazim do zaključka da neko može biti teološki ispravan, a potpuno lažni učitelj - jer mu nedostaje ljubav, i ne voli ljude oko sebe, nego samo svoju ispravnost. Oholost je veliki faktor u svemu tome, jer ohola osoba druge odbacuje u svetlu ispravnosti, a duboko pada kroz prizmu ljubavi. I sam sam se nalazio na tom mestu, kao progonitelj nepravovernih, ukidajući ljubav kao merilo. Duboko žalim za takvim momentima.

Balans ispravnosti i ljubavi

Interesantan mi je tekst iz Otkrivenja Jovanovog, drugo poglavlje, ponovo tekst upućen crkvi u Efesu:

2 Znam tvoja dela, tvoj trud, i tvoju postojanost, te da ne možeš da podneseš zle ljude. Ti si iskušao one koji sebe nazivaju apostolima, a u stvari to nisu, i otkrio si da su lažljivci.3 Znam i to da si postojan i da si mnogo podneo radi mene, a da nisi pokleknuo. 4 Ipak, imam nešto protiv tebe: izgubio si onu žarku ljubav koju si imao u početku. 5 Seti se, dakle, kakav si bio pre nego što si pao, pokaj se i čini dela koja si činio u početku. U protivnom, doći ću k tebi i ukloniću tvoj svećnjak s njegovog mesta, ako se ne pokaješ. 6 Ipak, ovo činiš dobro: mrziš dela nikolaita koja i ja mrzim.

Dugo sam pokušavao da razumem koju su to oni ljubav zaboravili, izgubili. Mučila me je njihova revnost, spremnost na žrtvovanje, doslednost. Ne izgledaju kao neko ko ne mari za Boga. Ne umire se bez razloga, umireš samo ako voliš.

Jedino rešenje koje sam pronašao je da su u svojoj revnosti, vernici Efesa, zaboravili ljubav prema drugim ljudima. Revnovali su za istinu, zaboravili su ljubav. Bog ih poziva da revnuju za istinu, a da ljubav ne zaboravljaju... Mislim da je to dobra lekcija za internet ratnike.

Beređi Dušan Bera

Ti(N)sarenje i istraživanje hrabrosti

Ove nedelje teško mi je da mislim o nečem drugom osim o Ti(N)sarenju. Napravili smo kamp za desetak naših Royal Regnera, tinejdžera. Kamp je bio nomadskog tipa, i selili smo se polako uz reku Tisu, posećivali znamenitosti, kupali se u Tisi, kampovali gde smo stigli.

Kamp u Molu

Raspored kampa je bio:

Ponedeljak  4.7.2022. - Vožnja do Đale (mesta gde Tisa ulazi u Srbiju), odatle odlazimo u Sentu gde posećujemo Gradski muzej, Spomen vidikovac Senćanskoj bici - toranj, spomenik Senćanskoj bici, kupamo se na plaži u Senti... Popodne odlazimo do Mola, gde kampujemo na njihovoj plaži. 

Utorak 5.7.2022. - Po pakovanju kampa u Molu, selimo se do Starog Bečeja. U S.Bečeju nas interesuje muzej u kući braće Tan, a posebno fakirov krevet (u postavci se nalazi 30tak spravica koje na popularan način objašnjavaju zakone prirode). Na staroj Ajfelovoj prevodnici za brodove saznajemo nešto o sistemu Dunav-Tisa-Dunav, i odlazimo do Novog Bečeja. U Bečeju Novom, kupanje, i potraga za ruševinama Starog grada Bečeja (zapuštene, bez oznaka ali smo pronašli). Noć provodimo pored ruševina Arače, stare tvrđave i crkve. 

Sreda 6.7.2022. - Dan predviđen za istraživanje pošto nisam stigao da pripremim ovaj deo ture. Na putu do Čuruga tražimo gde se završava drevni rimski šanac koji je spajao Dunav i Tisu. U Čurugu osim kupanja, posetili smo Rođinu vetrenjaču, potražili smo spomenik Žrtvama Racije, i malo razgledali ovo selo. U Žablju smo (neuspešno) tražili drevni kurgan (mogilu), jedinu istraženu od hiljada u vojvođanskoj ravnici ali i dalje neobeleženu. Kupanje kod Žabaljskog mosta nas je razočaralo, pa smo otišli u Titel, kupali se, pričali o hrabrosti na Titelskoj Kalvariji i spavali na ušću Begeja u Tisu. 

Kraj Rimskog šanca u Čurugu 

Četvrtak 7.7.2022. Ujutru rano prošetali smo do ušća reke Tise u Dunav kod Titela. 

Avantura se završila. Uživali smo maksimalno, videli svašta, uživali u lepotici Tisi i predivnim gradovima i selima. Ali nismo samo uživali... Molili smo za svako selo i grad kroz koje smo prošli. Tomas nas je jutrom vodio u pobožnosti kroz  II Knjigu Mojsijevu, a uveče smo razmišljali o hrabrosti. 

Mi ZAJEDNO svi rastemo, Rojal Rendžeri mi se zovemo

Prošla nedelja mi je obeležena putovanjima. I dok pišem ove reči na putu sam, noćas sam spavao u Beloj Crkvi na Vračgajskom jezeru, kuckam reči dok ostali spavaju. Uskoro krećemo u Rumuniju, šmucanje uz kanjon Nere. 

Od prošlog teksta vratio sam se iz Osijeka, prepakovao stvari i otputovao na Boračko jezero, BiH, kamp Royal Rangers. Supruga mi je prosto "oduševljena" (srećom danas je sa mnom). Dođem, prepakujem se i otputujem. I tako još desetak dana (sledeće nedelje Tinsarenje i Dečiji kamp). Uskoro preti incident većih namera, možda moj krevet pronađem u boksu kod Kinga (naš pas, haski). 

Kamp Boračko jezero, BiH Konekcija, Royal Rangers

Na Boračkom jezeru, u toku kampa, pitali su me zašto sam došao na kamp u BiH, i zašto ZAJEDNO radimo. Moj odgovor je bio u smislu da su tražili da pomognemo, zato što volimo da radimo ZAJEDNO, ali i radi detoksikacije dece. 

Priča o grobu kod Bolmana - i pitanje ko je tu heroj?

Moj pradeda se zvao Jano. Jano Beređi. Tako se zvao i deda, stim što su njega zvali Janko Beređi... jer je bio mali. A onda su mu tako upisali i u ličnu kartu, pa je ostao Janko do smrti. Nije znala administracija da kod Slovaka dok si mali si Janko, a tek kad odrasteš postaneš Jano. Tako su i mene zvali Duško, umesto Dušan, ali ja nisam kapirao zašto Duško... jer sam bio mali.

Moj deda Janko nije voleo mog pradedu Jana. Nije pričao puno o tome. Jano je poginuo u martu mesecu 1945. Negde u periodu od 6-23. marta. Dva meseca pre kraja rata. Ostavio je prabaku Katu, sa Jankom, Samom, Danilom, Katom i Mišom, jedan drugom do uva. Janko je bio najstariji, tinejdžer, 17 godina. Najstarije muško u porodici. Bili su sirotinja na kraju sela Silbaš, jedva preživljavali. Nikada pradedi nije oprostio što je poginuo. 

Spomenik poginulim vojnicima NOVJ kod Bolmana

Znao je Janko da kaže "Pravio se važan, hteo je da bude heroj". Jer pradeda se prijavio u partizane kada je formiran 14.brigada (Slovačka), 51. Vojvođanske divizije. Kada su u Silbašu regrutovali mladiće za brigadu (prinudno), Jano se sam prijavio (bio je stariji, preko 30, njih nisu dirali). Janko nikada nije to oprostio svom tati... Jedini komentar koji je imao je bio "pravio se važan".

Pradeda Janko i bitka kod Bolmana

Polje koje je grob mog pradede i mnogih drugih vojnika

Nije to bila ni neka junačka smrt. Nije poginuo u jurišu, vičući "Ura". Nije kosio neprijatelje mitraljezom. Vozio je zaprežna kola sa komorom (kuhinja). Nemci su ih pogodili artiljeriskom granatom dok su nosili hranu. Tako su mi rekli. Nije ostalo ni za grob... negde je sahranjen u bolmanskim poljima. Nema nadgrobnog spomenika, niti se zna gde je poginuo tačno. A Janka to baš nije ni interesovalo. Nikada nije ni otišao na Bolman. 

Da li Sveto pismo govori o zaštiti životne sredine?

Pripremam predavanje za konferenciju "Hope for People and Nature Conference 2022". Razmišljam o teološkoj postavci brige za životnu sredinu. Iako imam mogućnosti da govorim različite teme, iz nekog razloga misli su mi vezane za temu Biblijskog jaza, o kome sam pisao prošle nedelje.

Biblijski jaz i kako je Bog prekinuo tišinu?

Biblijski jaz jeste period istorije pisanja Svetog pisma koji je trajao 400 godina. Pisao sam o tome OVDE. Smatram da je se jaz dogodio jer je Stari zavet rekao sve što je imao da kaže. Morao je da dođe Spasitelj da prekine tišinu.

Okdo-ri 

Setio sam se doživljaja od pre nekoliko godina, prilikom putovanja u Koreju. Šokirao sam se da tamo niko ne zna engleski, i uglavnom nisam znao šta me očekuje, kuda idemo, što je za mene donelo obilje frustracije. Jedan dan probudili su me, rekli da taj dan putujemo, da ponesem stvari i  da ćemo prespavati negde… Negde. Seo sam u kola, I ispalo je da smo od Seula otišli na drugi kraj Koreje. Vozili smo se satima. 

Na kraju smo došli do mora, ukrcali se pešice na trajekt. Na drugoj strani, na ostrvu, čekao nas je pastor sa raspadnutim kombijem. Sa njim smo vozili sve manjim putevima po tom ostrvu, sve dok nismo došli do male luke. Pastor je obuo čizme, ušao u mali čamac i rekao rukama “Ulazite”. 

Noć je padala, mi se vozimo na malom čamcu na Istočno Kineskom moru, između plantaža algi… I odjednom, nad morem, zasijao je veliki neonski krst. Pastor kaže, tamo idemo, ostrvo Okdo-ri. Krst nad morem, najdalje što sam mogao da dođem od kuće. Te noći sam sedeo sa hrišćanima koji su bili prva generacija koja se obratila od animizma. Evanđelje je stiglo na kraj sveta (pisao sam o tome OVDE)… Ali poenta moje price je ćutanje je prekinuto slavno. Kao krst nad morem, Hristos je uzdignut radi nas da prekine ćutnju.

4 A kada je nastupilo pravo vreme, poslao je Bog svoga Sina koga je žena rodila. On je živeo pod Zakonom, 5 da bi otkupio one koji su pod Zakonom, da postanemo deca Božija. 6 A pošto ste deca, posla Bog Duha svoga Sina u naša srca, koji kliče: „Ava, Oče!“ 7 Stoga nisi više rob, nego sin; a ako si sin, onda si i subaštinik nasledstva koje je Bog pripremio.

Tišina u vezi prirode 

Moram reći da se baš mučim da uobličim moju poruku. Osećam da ne treba da odustanem od teme Biblijskog jaza i kako se on odnosi na prirodu, ali ne uspevam da uhvatim jasnu, snažnu poruku. Preispitujem sebe, da li nisam izabrao ovu temu iz želje da nešto novo kažem, drugačije, a sve iz razloga što je konferencija akademskog karaktera? Da li me vodi moj ponos? 

Biblijski jaz - zašto je Bog ćutao 400 godina?

Razmišljam ovih dana o međuzavetnom periodu. Da li znate šta je to? 

Međuzavetni period je vreme između pisanja Starog i Novog zaveta, od momenta kada je završeno pisanje knjige proroka Malahije do početka pisanja poslanice Galatima. Iako većina čitalaca Svetog pisma nije toga svesna, Biblija je pisana u periodu od preko 1000 godina (neki kažu i 1500 godina), ali postoji i period od nekoliko stotina godina kada je Bog ćutao, tj kada nije napisana ni jedna knjiga koja je deo Biblije. Pri tome moram da napomenem da kao Stari zavet posmatram isključivo Jerusalimski kanon Pisma, tj Bibliju bez devterokanonskih knjiga.

Knjiga proroka Malahije je knjiga kojom je završeno pisanje Starog zaveta. Smatra se da ju je napisao prorok Malahija, 420. godine pre Hrista (do 390. g.pr.Hr.).

Galatima poslanica je napisana od strane Apostola Pavla, kao pismo crkvi u Galatiji (današnja Mala Azija). Datum pisanja je po svemu sudeći 48. godine po Hristu, pre održavanja velikog Sabora u Jerusalimu (Dela Apostola 15). 

Biblijski jaz, međuprostor, je kako vidimo period od 469 godina (približno rečeno), u kojem nije napisana ni jedna knjiga Biblije. Pitanje koje se postavlja je zašto ova praznina?