Trudim se da pišem o stvarima koje mi tokom nedelje zaokupe pažnju. Ovoga puta to je bio Tamiš.
Proveo sam četiri dana veslajući ovom rekom sa grupom od desetoro mladih ljudi, uzrasta od 16 do 20 godina. Većina su uključeni u službu Royal Rangersa u Srbiji, a ovaj kamp bio je nagradna avantura za njih.
Za četiri dana preveslali smo ukupno 79 kilometara rečnog toka, od graničnog prelaza kod Jaše Tomića do brane, odnosno ustave, u Opovu.
Pošto verujem da će ovaj tekst koristiti i budućim avanturistima, pored ličnih utisaka navodiću i praktične informacije o ruti, kamp mestima i mestima pogodnim za pristajanje. Zato uz svaku tačku navodim i geografske koordinate.Takođe, želim da sačuvam informacije da su mi sveže, za buduće moje avatnure.
Kod reka se položaj najčešće označava kilometražom od ušća. Tako se i na Tamišu svaki položaj određuje prema udaljenosti od ušća u Dunav. Zbog toga ću u nastavku, pored opisa pojedinih mesta, navoditi i njihov približan položaj na rečnom toku.Priprema
Priprema ovakvog kampa je široka tema, zato ću se zadržati samo na osnovnoj opremi koja je neophodna za avanturu u kanuima. (Avantura sa kajacima se razlikuje zbog drugačijeg načina pakovanja.)
- Plastično bure od 40–50 litara. U njega spakujte sve što ne sme da se pokvasi ili potone. Osim toga, bure odlično služi i kao sto tokom pauza.
- Odeća. Nosite što manje, ali praktično. Preporučujem sportske majice dugih rukava zbog zaštite od sunca, šešir i patike za vodu. U bure obavezno spakujte još jedan par suvih patika za kamp – veoma je neprijatno provesti veče u mokroj obući. Ponesite i dva para kupaćih, kako biste uvek imali jedan suv.
- Smeštaj. Lagan sklopivi šator ili hemok (viseća ležaljka). U oba slučaja potrebna je i podloga za spavanje. Spavanje u hemoku bez podloge, posebno tokom svežijih noći, nije prijatno iskustvo.
- Sitna oprema. Čeona lampa, repelent protiv komaraca, krema za sunčanje i toalet papir. Ova poslednja stvar se iznenađujuće često zaboravi.
- Kuvanje. Mali plinski gorionik i kampersko posuđe za kuvanje i grejanje vode. Šolja čaja od samoniklog bilja koje usput sakupite može biti neverovatno osvežavajuća posle dana provedenog na vodi. Upaljač!
- Voda. Na polasku računajte na najmanje pet litara vode po osobi. Vodu ćete moći da dopunjavate usput, ali je važno da u avanturu krenete sa dovoljnom rezervom.
- Telefon. Nepromočiva futrola koju nosite oko vrata. Telefon će vam služiti za navigaciju, fotografisanje i hitne slučajeve, pa je važno da uvek bude pri ruci i zaštićen. Praktičnost futrole iskusio sam u prvi momentima avanture - pokazivao sam kako se ulazi u čamac, upao u vodu do vrata, srećom sa telefonom u futroli. Osim ponosa, ništa drugo nije stradalo.
- Bezbednost. Obavezno ponesite rezervno veslo (posebno ako ne koristite drvena vesla), kanap dužine 10–15 metara i mali komplet prve pomoći. Kanap može poslužiti za izvlačenje čamca, vezivanje na obali ili pomoć drugom kanuu, a rezervno veslo može spasiti čitavu turu ako se neko ošteti ili izgubi.
- Hrana. Gotova jela, paštete i tunjevina su praktičan izbor za ručak i doručak. Za večeru preporučujem testeninu – brzo se priprema i dobro obnavlja energiju posle celodnevnog veslanja. Hranu planirajte prema deonicama na kojima nema prodavnica. U nastavku teksta navešću gde smo mi mogli da dopunimo zalihe.
- Prsluk za spasavanje.
1. Deonica 118-95. km Tamiša: Jaša Tomić – Sečanj
Granica kod Jaše Tomića (45.4318350 N, 20.857403 E) – Plaža Sečanj (45.3600076 N, 20.775018 E). Dužina: 22,5 km
Naše veslanje počelo je u blizini graničnog prelaza kod Jaše Tomića, gde smo porinuli kanue i rasporedili opremu.
Kada uđete u selo, prvi put koji skreće desno, pored seoskog groblja, vodi do nasipa. Tim putem, koji je od dobro održavanog tucanika, nastavlja se sve do mesta pogodnog za spuštanje čamaca na Tamiš. Sam prilaz vodi je prilično strm, ali posao olakšavaju metalne merdevine koje se nalaze pored plaže. Uz malo pažnje, spuštanje čamaca nije problem.
Na deonici do Sečnja postoji samo jedno uređeno mesto pogodno za kupanje. Na mapama je označeno kao plaža „Pesak“. Obale Tamiša na ovom delu toka obrasle su visokim drvećem i gustim šibljem. Priroda je prelepa, ptica ima u izobilju, ali mesta na kojima se može bezbedno pristati i okupati nema mnogo. Zato vredi iskoristiti priliku da ovde napravite pauzu. Takođe je dobro kamp mesto ako želite kampovanje u prirodi.
Mi smo za naš kamp izabrali plažu u Sečnju. Odlično mesto za prvo kampovanje, posebno ako na vodu krenete kasnije tokom dana. Iskrcavanje je jednostavno zahvaljujući betonskom doku, a čamci se lako mogu izvući na obalu. Ovaj kamp mesto ima nekoliko važnih prednosti: česmu sa pijaćom vodom, tuš i prodavnicu udaljenu svega nekoliko stotina metara. Meštani koje smo sreli bili su izuzetno ljubazni i predusretljivi. Željni priče, deljenja njihovog iskustva - stvarno smo se osetli dobro došli.
Jedino ograničenje je što na samoj plaži nema drveća pogodnog za postavljanje hemoka, pa je ovo mesto prilagođenije šatorima ili bivakovanju.
2. Deonica 95,5-81. km Tamiša: Sečanj-Tomaševac
Plaža Sečanj (45.3600076 N, 20.775018 E) – Plaža Tomaševac (45.268565 N, 20.612969 E)
Dužina: 16,5 km
Po polasku iz Sečnja, prva odlična lokacija za pauzu je plaža u selu Sutjeska, na 91. kilometru Tamiša. Obeležena je na Google mapama i predstavlja jedno od najlepše uređenih mesta za odmor na ovoj deonici reke. Plaža ima dobar prilaz čamcima, prostor za kampovanje, uređeno mesto za loženje vatre, skakaonicu, merdevine za izlazak iz vode i prijatnu hladovinu. Ako niste u žurbi, ovo je idealno mesto da napravite dužu pauzu.
Naš plan je bio da sledeće zaustavljanje bude u Canoe kampu, poznatom po izradi drvenih kanua u kanadskom stilu. Međutim, tog dana u kampu je bila televizijska ekipa, pa smo nastavili dalje i pauze pravili na usputnim mestima.
Treba imati u vidu da od Sutjeske pa sve do iza sela Botoš gotovo da nema pogodnih mesta za kupanje. Obala je uglavnom obrasla rastinjem, prilaz vodi je težak, pa je dobro iskoristiti prilike za odmor kada ih imate.
Kod sela Botoš nalazi se ušće kanala Dunav–Tisa–Dunav u Tamiš. Neposredno posle toga reka se račva, a glavni tok Tamiša nastavlja desno. Na ovom delu ima mnogo sočivice, obale su strme, nema hladovine niti pogodnog mesta za kupanje ili duži odmor. Na kraju, pod žestokim suncem, zavukli smo se u jedini lad ringlova koji smo pronašli i odspavali dva sata najveće žege.
 |
| Obilazak brane kod Botoša |
Na 81. kilometru Tamiša nalazi se najveća prepreka na celoj ruti – ustava kod Botoša, odnosno Tomaševca. Nju nije moguće savladati čamcem, pa je neophodno preneti kanu preko kopna. Najbolje je pristati što bliže ustavi, sa desne strane toka, jer je odatle najkraći put za prenošenje čamca. Potom treba preći magistralni put, zbog čega je potreban dodatni oprez. Čamac je najlakše ponovo spustiti u vodu odmah ispod ustave, na kraju betonskih ploča, gde je nagib najmanji. Na zaštitnoj ogradi postoji otvor kroz koji se može proći sa opremom. Ovo je ujedno i odlično mesto za kupanje i odmor pre nastavka veslanja.
Naš drugi kamp bio je na seoskoj plaži u Tomaševcu. Plaža je lako pristupačna čamcima. Obala je niska i blago muljevita, pa iskrcavanje nije problem. Na obali se nalazi drvored topola koji pruža dovoljno hlada i odličan je za postavljanje hemoka ili šatora.
 |
| Plaža Tomaševac |
Prodavnica je udaljena oko 500 metara, odnosno desetak minuta laganog hoda kroz selo. Iako je kamp veoma blizu naselja, ovde vlada mir i nema mnogo posetilaca. U selu postoji nekoliko javnih česama, ali imajte na umu da je voda tipično banatska – tvrda i specifičnog ukusa. Posle napornog veslanja, nošenja čamca, u prodavnici smo kupili viršle i paradajz. Ispekli viršle na vatri. Davno nisam jeo nešto ukusnije: viršle, beli hleb i pavlaku i paradajz, sve zalivano sa čajem od mente koju smo ubrali na obali. Gozba.
3. Deonica 79-50. km Tamiša: Tomaševac-Baranda
Plaža Tomaševac (45.268565 N, 20.612969 E) – Kamp na meandru Starog Tamiša kod Barande (45.114366 N, 20.441407 E)
Dužina: 29 km
Posle Tomaševca sledi jedna od lepših deonica Tamiša. Prvo značajnije mesto za odmor je uređena plaža „Podolina“ u Orlovatu, koja se nalazi na samom ulazu u selo i obeležena je na Google mapama. Plaža ima dobar prilaz za čamce, stolove sa klupama, dosta hladovine i peščani ulaz u vodu. Odlično je mesto za duži odmor, ručak ili čak kampovanje.
Posle Orlovata pejzaž se značajno menja. Reka ulazi u tipičan ravničarski predeo sa niskim obalama i sve manje drveća. Hladovine gotovo da nema, pa sunce može biti veoma naporno tokom letnjih dana. Zaustavljanje je uglavnom moguće samo na uređenim pecaroškim mestima. Često ćete prolaziti pored krda krava koje se rashlađuju u Tamišu, što ovom delu toka daje poseban banatski prizor. Momci su se takmičili sa kravama ko glasnije muče... Rezultat je bio izjednačen.
Sledeće dobro mesto za predah je plaža u Farkaždinu. Plaža je peščana i uređena, sa suncobranima, terenom za odbojku na pesku i improvizovanom skakaonicom. Na izlazu iz sela primetili smo još jednu lepo uređenu plažu sa dokom, ali nismo pristajali, pa ne mogu sa sigurnošću da kažem da li je u pitanju javna plaža. Moja preporuka je da upravo u Farkaždinu napravite duži odmor. Ako vam je potrebno da dopunite zalihe hrane ili vode, iskoristite ovu priliku, jer posle ovog mesta mogućnosti za nabavku postaju znatno ređe.Na ovoj deonici najviše smo pratili vremensku prognozu, pre svega pravac i jačinu vetra. To je bio moj najveći strah - da nas vetar neće poslužiti. Tamiš je veoma spora reka – od Jaše Tomića do Opova njen pad iznosi svega nekoliko metara, pa je rečna struja slaba. Međutim, ono što nedostaje struji, nadoknađuje vetar. Na otvorenim ravničarskim deonicama, naročito između Orlovata i Farkaždina, jak severozapadni ili jugoistočni vetar može znatno usporiti veslanje, a pri jačim udarima i otežati upravljanje kanuom. Hvala Bogu, nas je tokom većeg dela plovidbe pratio slab ili umeren vetar, pa nam nije predstavljao ozbiljniju prepreku.
Sledeća plaža nalazi se u selu Sakule. Za razliku od prethodnih, ostavila je prilično loš utisak. Plaža je neuređena, a u trenutku našeg prolaska bila je i prilično prljava. Naša ekipa nije želela ni da izlazi iz čamaca, pa smo nastavili dalje. Ipak, ukoliko vam je neophodan odmor ili kampovanje, ovo mesto može da posluži, a selo je dovoljno blizu za nabavku osnovnih potrepština.
S druge strane, priroda na ovoj deonici možda je i najlepša na čitavoj turi. Uz obale se pružaju predivne šume hrasta i koprivića čije se krošnje nadvijaju nad rekom i prave prijatnu hladovinu. Posle otvorenih ravnica iza Orlovata, ovaj deo Tamiša ponovo pruža osećaj plovidbe kroz netaknutu prirodu.
 |
| Naš kamp... |
Naš plan je bio da stignemo do mosta između Čente i Barande, gde se, prema informacijama koje smo imali, nalazi uređena plaža pogodna za kampovanje. Međutim, iza nas je već bio naporan dan, pa smo noć proveli na jednom lepo uređenom mestu koje su napravili lokalni pecaroši. Pokazalo se kao mirno i prijatno kamp mesto. Dalo nam je osećaj divljine. Noć je brujala od glasanja ptica, životinja i kreketa žaba. Zaboravio sam kako to zvuči, jedna žaba počne i sve više se pridružuje, zvuk postaje jako glasan, da bi od jednom prestale. I tako ponovo u krug. 4. Deonica 50-39. km Tamiša: Baranda-Opovo
Kamp na meandru Starog Tamiša kod Barande (45.114366 N, 20.441407 E) – Brana (ustava) Opovo (45.056674 N, 20.416881 E)
Dužina: 11 kmPoslednja deonica donosi još jednu promenu pejzaža. Priroda ovde podseća na dunavce i stare rukavce Dunava na koje smo navikli oko Novog Sada. Reka je mirna, obrasla vrbama i drugim priobalnim rastinjem, pa je veslanje veoma prijatno.
Tokom plovidbe proći ćete ispod mosta između Čente i Barande, gde se nalazi uređeno mesto koje koriste kamperi i izletnici. Izgleda kao dobro mesto za predah ili kampovanje, ukoliko planirate drugačiji raspored dnevnih deonica.
Najveći izazov na ovoj deonici nalazi se neposredno pre mesta gde se od Tamiša odvaja kanal Karašac. Na oko 40. kilometru toka naišli smo na veliku prirodnu branu od naplavljenog drveća, granja i drugog otpada. Prepreka je široka između 50 i 100 metara i gotovo potpuno zatvara reku.
Mi smo uspeli da pronađemo prolaz širok svega oko metar i po, kroz koji je bilo moguće provući kanue. Za veća plovila takav prolaz verovatno nije moguć. Takođe, treba računati da se stanje može promeniti posle većih voda, pa je moguće da prolaz u nekom trenutku uopšte neće postojati.
U tom slučaju jedino rešenje je prenošenje čamaca preko kopna. Pedesetak metara uzvodno od prepreke, sa leve strane, nalazi se pogodno mesto za iznošenje čamaca, neposredno ispred nekoliko kamp-kućica.
 |
| Ustava kod Opova, naš cilj |
Nedugo zatim stigli smo do ustave u Opovu, koja predstavlja završetak naše plovidbe. Ovde smo naišli na jedini ozbiljniji organizacioni problem tokom cele ture. Kretanje u zoni ustave nije dozvoljeno, a zaštitna ograda postavljena je nekoliko stotina metara pre same ustave, što značajno otežava završetak plovidbe. Mi smo uspeli da se snađemo, ali nisam siguran koje je najbolje i zvanično dozvoljeno rešenje za prenos čamaca na ovom mestu. Ako neko od čitalaca ima novije informacije ili iskustvo, bilo bi mi drago da ih podeli u komentarima.
Tu se završila naša četvorodnevna avantura na Tamišu. Za četiri dana preveslali smo 79 kilometara, upoznali jednu prelepu i često zapostavljenu reku i stekli iskustvo koje ćemo sigurno želeti da ponovimo. Nadam se da će ovaj vodič pomoći i drugim ljubiteljima prirode da lakše isplaniraju svoju plovidbu.
Šta bih danas uradio drugačije?
Posle svake avanture ostane poneka lekcija. Ovo su stvari koje bih naredni put promenio.
1. Bolja priprema.
Ovoga puta nisam se dovoljno informisao ni o selima kroz koja prolazi ruta, ni o samom Tamišu. To nije greška koju obično pravim, ali ovog puta jeste. Nedostajale su mi informacije o mestima za odmor, prodavnicama, kampovanju, prirodnim i istorijskim zanimljivostima. Nadam se da će ovaj tekst pomoći drugima da ne krenu tako nepripremljeni.
2. Zatražio bih dozvolu od „Voda Vojvodine“ za obilazak ustava.
Ni kod Botoša ni kod Opova nije moguće proći rekom, ali ni prenošenje čamaca kopnom nije jednostavno. Posebno je komplikovana situacija kod Opova, gde je zaštitna ograda postavljena nekoliko stotina metara pre same ustave. Razmišljam da sledeći put unapred zatražim dozvolu od „Voda Vojvodine“ za prolazak pored ustava. Ne znam da li je to moguće, pa ako neko ima iskustva sa ovakvim zahtevima, voleo bih da ih podeli.
3. Poneo bih više voća i povrća.
Zbog visokih temperatura i kvarljivosti odlučili smo da ih ne nosimo. Ipak, posle nekoliko dana na konzerviranoj i suvoj hrani, sveže voće i povrće su nam veoma nedostajali. Danas bih poneo barem namirnice koje mogu da izdrže nekoliko dana, poput jabuka, šargarepe, paprike ili kupusa.
4. Kupio bih dozvolu za pecanje.
Bilo bi pravo zadovoljstvo da ujutru i predveče, dok se priprema doručak ili večera, zabacimo po koju varalicu. Ne toliko zbog ulova, koliko zbog potpunog doživljaja boravka na reci.
Ova avantura bila je nagrada za mlade, ali i za mene. Sa sobom sam poneo metalnu šolju za kafu. Svakog jutra, dok su ostali još spavali, sedeo sam pored Tamiša i iz nje pio kafu, a nekada i čaj. Tek poslednjeg dana pažnju mi je privukao natpis na njoj: „Stvorenje je poziv da upoznaš Stvoritelja.“ Pomislio sam koliko je to istina. Što sam stariji, sve više cenim upravo takve tihe trenutke susreta sa Stvoriteljem. Dok posmatram reku, šume, ptice i izlazak sunca, teško je ne pomisliti da iza tako predivne prirode stoji još veličanstveniji Stvoritelj.
Beređi Dušan Bera
