Kontakti hrišćanskih (evanđeoskih) centara za pomoć zavisnicima

Problem narkomanije je velik u našim zemljama. U svakom gradu živi na hiljade zavisnika.

Šta učiniti ako nisi obučen da radiš sa njima? Postoji velika šansa da budeš izmanipulisan/a, prevaren/a… Ono što možemo svi uraditi jeste:
Rehabilitacioni centri: 
(podela na komune i r. centre je proizvoljna) – kada koristim termin rehabilitacioni centar mislim na centre u kojima je boravak  ograničen na određeno vreme, i osoba po završetku programa izlazi iz centra. Koristi se određeni materijal za rad sa zavisnicima. 
CENTAR „DUGA“ NOVI SAD: 
Centar pri Protestantskoj Hrišćanskoj Zajednici - Novi Sad. Centar je namenjen za korisnike iz Novog Sada i okoline, i Srbije. Program je besplatan, ali se traži donacija od roditelja/porodice. Postoje muški centar: ++38169670512 (tu ja radim, sve preporuke) 
TEEN CHALLANGE SLOVENIJA
Odličan muški centar u Sloveniji. Prima i momke iz Srbije. Adresa: Kastelec 11c, Črni Kal 6275 Slovenia. Mobile: +386 40 88 99 33.  http://www.izhodteenchallenge.org
ŽENSKI CENTAR "NOVI ŽIVOT" 
"Novi život" se nalazi u Novom Sadu. Centar radi na principima Teen Chellenge materijala i traje do dve godine. Telefon: 
Komune: 
CENTAR REMAR – prijem odmah, u roku od 24 časa. Centar je besplatan. Postoje muški, ženski i porodični centri. Mogućnost odlaska u centre u Španiji, Italiji... 

1. REMAR - BEOGRAD: ++0692407802 

1. REMAR – RIJEKA: +385 51 633 971 

1. REMAR – ZAGREB: ++38513315294 

RETO CENTAR – na prijem se čeka nekoliko nedelja, uglavnom da se proveri spremnost korisnika za ulazak, ali ako se ispoštuje ono što se traži, ulazak je siguran. Centar je besplatan. Postoje muški i ženski i porodični centri. 

1. RETO CENTAR SPLIT ++385912225533

1. RETO CENTAR ZAGREB ++385912947132

1. RETO CENTAR BEOGRAD ++011 80 404 25 ili 062 80 404 25 

1. RETO CENTAR SKOPJE ++38975847466 ++38975847466 

Organizacije za pomoć zavisnicima i prevenciju: 

1) uputimo ih na ljude koji im mogu pomoći. Pokušao sam da prikupim kontakte svih hrišćanskih (evanđeoskih centara) ustanova koje se bave problemom zavisnosti (sigurno sam neku organizaciju preskočio, pa slobodno dopunite sa ustanovama koje vi poznajtete u komentarima). 

2.) molite se za ljude koji rade u ovom polju, u pitanju je izuzetno težak rad, sa puno razočarenja i problema ali i velikog Božijeg dela.

3) pomozite finansijski. Uradimo nešto, najgore je kad dobri ljudi ništa ne urade!!! 

Nije ograničeno vreme boravka. Moguće je ostati ceo život ili dok osoba ne oseti da je spremna. Komune su besplatne. Program je uglavnom kombinacija radne terapije i proučavanja Svetog pisma (kroz Biblijske časove i propovedi). 

nemaju centre ali pomažu pri odlasku u centre i pri povratku iz centara. 

TEEN CHELLENGE BEOGRAD: Pomoć zavisnicima pri odlasku na rehab i prijem po povratku. Moja svaka preporuka za ovu organizaciju. Telefon 063500901. Emaile: teen.challenge.serbia@gmail.com

UDRUŽENJE PROSLAVI OPORAVAK - SARAJEVO: organizuju jednom godišnje druženje bivših zavisnika. Pomoć zavisnicima u slanju u Rehab i prijem: BORISLAV GOIĆ ++387 80 028 000

UDRUŽENJE IZLAZAK – BEOGRAD: pomoć povratnicima, tribine. Udruženje su osnovali bivši ovisnici, povratnici iz centara. Možete ih kontaktirati preko besplatnog i aninimnog savetovališta:  0800/104-100. Mejl: info@izlazak.org

RASTART Novi Sad - slanje u centre i prijem povratnika, mogućnost dnevnog programa. telefon: +062 8681323; mejl: restart.ns@gmail.com

Šta je to čudesan dar Duha Svetog?

Duhovni darovi. Jedan od najlepših poklona crkvi i vernicima, a ujedno jedan od najvećih kamena spoticanja crkve. Poklon koji nam omogućava da rastemo u brizi jedni za druge, a sa druge strane nas navodi da se svađamo jedni sa drugima. Zašto je to tako? 

Verujem da je razlog zbrke mistična, natrpirodna karakteristika darova Duha Svetog. Natrpirodno nas fascinira, ali i izvodi iz zone konfora, teško stavljamo natprirodno u kutije onoga što smo naučili iz našeg iskustva i logike. Takođe, iz pozicije dara i načina na koji je nas Bog oblikovao, teško nam je da razumemo dar i način oblikovanja drugih osoba. Zato je bitno da govorimo i razumemo prirodu duhovnih drova. 

Iako sam na ovom blogu objavio više postova o darovima Duha Svetog, primetio sam neki dan da ni u jednom postu nisam obradio šta su o darovi Duha Svetog. Do sada sam pisao na teme: Spiskovi i objašnjenja darova prema Biblijskom teksu u Efescima 4, Rimljanima 12, I Korinćanima 12, kao i darovi koji se spominju pojedinačno; pisao sam o tome Kako otkriti svoj duhovni dar? i Kako povezati svoj dar sa mestom služenja? (možete ih pogledati klikom na naslov).

Šta su Duhovni Darovi? 

Objašnjenje pojma duhovnih darova nalazimo u I Korinćanima 12:

4 Ima različitih milosnih darova, ali je Duh isti, 5 i različitih služenja, ali je Gospod isti, 6 i različitih delovanja, ali je isti Bog, koji čini sve u svima. 

7 A svakome se daje da se Duh kroz njega ispolji na korist. 8 Jer, jednome se kroz Duha daje reč mudrosti, a drugome, po istom Duhu, reč znanja; 9 jednome, istim Duhom, vera, a drugome, tim istim Duhom, darovi lečenja; 10 jednome da čini čuda, a drugome prorokovanje; jednome da razlikuje duhove, drugome da govori raznim čudnim jezicima, a trećem da tumači čudne jezike. 11 I sve to čini jedan isti Duh, koji svakom dodeljuje kako hoće.

Definicija duhovnih darova

Već citirani stihovi iz I Korinćanima predstavljaju definiciju: 4 Ima različitih milosnih darova, ali je Duh isti, 5 i različitih služenja, ali je Gospod isti, 6 i različitih delovanja, ali je isti Bog, koji čini sve u svima. 

Pojmovi: milosni darovi, služenja i delovanja trebamo shvatiti kao sininime, reči koje pojašnjavaju istu stvarnost - duhovni dar - dajući toj stvarnosti dodatno značenje. Da su sinonimi, tj da govore o istom, ukazuje i objava tri lica Svete Trojice kao izvora darova: Duh, Gospod (titula Sina) i Bog (titula Oca). 

Milosni darovi. Grčka reč je harizma, odakle potiče termin harizmatičnost. Očigledno je da su ljudi razvili taj pojam, harizmatičnost, opisujući osobu koja je darovita, ima mnogo talenata. Međutim u biblijskom smislu, harizma ukazuje na nezasluženi dar, poklon Duha Svetog, koji nismo zaslužili, nego nam je on u svojoj mudrosti udeli najbolje za nas.

Služenja. Grčka reč je diakonia, odatle dolazi pozicija tj reč za đakone u crkvi, kao onih koji su pozvani na praktično služenje (termin je korišćen kao služenje oko stola). Duhovni dar nas oprema na praktično služenje drugima. Možemo videti ovaj izraz i u kontekstu pozicije služenja.

Delovanja. Grčka reč je energemata, odatle dolazi reč energija. Biblijski gledano duhovni dar je izliće sile Božije kroz osobu kojoj je poveren duhovni dar. Oni služe, pomažu, govore, prorokuju, poučavaju, vode... u sili Duha Svetog.

Konačno, na osnovu ovih reči, duhovni dar možemo razumeti: Duhovni Darovi su posebne sposobnosti služenja koje nam Bog daje, u skladu sa Njegovom milošću, svakom članu tela Hristovog, kako bi bili korišćeni za razvoj crkve, što se vidi kroz izliće sile u tom činu. 

Principi razumevanja duhovnih darova

Principi razumevanja duhovni darova su sledeći:
1. Svaki vernik ima duhovni dar (darove).
Pismo jasno govori: 7 A svakome se daje da se Duh kroz njega ispolji na korist. Reč svakom znači tačno to - svakom! Svako Božije dete, nanovorođeni vernik, prima dar(ove). Nije jasno da li se to dešava po obraćenju (kada uzverujemo), ili u posebnom iskustvu Duha Svetog, ali je jasno - "svakom se daje"!

2. Dar nije duhovni orden - dar ne znači vrednovanje. 
11 I sve to čini jedan isti Duh, koji svakom dodeljuje kako hoće. I Kor.12. Jasno je, ako Duh dodeljuje kako hoće, onda ne dodeljuje po zasluzi. Duh u mudrosti raspodeljuje, sigurno gleda na srce, motive, ali nikada dar nije nagrada!

3. Nije ponosno da prepoznaš svoj dar.
Logika dalje vodi, ako je dar dat od Duha, bez zasluge, onda nije ponos reći da si dobio/la nešto nezasluženo. Zapravo ponos je, u svojoj suprotnosti, kada ne prihvatamo dar koji nam je dao Bog. Pišem ove reči jer sam puno puta čuo i video da se ljudi stide i izbegavaju da kažu šta je njihov dar bojeći se da upadnu u zamku ponosa.

4. Svako ima nešto, niko nema sve. 
U nastavku 12 poglavlja I Korinćanima piše: 14 A ni telo nije jedan, nego mnogo udova. 15 Ako noga kaže: »Pošto nisam ruka, ne pripadam telu«, zar zbog toga ne pripada telu? 16 Ako uho kaže: »Pošto nisam oko, ne pripadam telu«, zar zbog toga ne pripada telu? 17 Kada bi celo telo bilo oko, gde bi bio sluh? Kada bi celo telo bilo uho, gde bi bilo čulo mirisa? 18 Ali, Bog je svaki pojedini ud rasporedio po telu po svojoj volji. 19   Kada bi sve bio jedan ud, gde bi bilo telo? 20 Ovako, ima mnogo udova, ali samo jedno telo. 

Samo zajedno, kao celina, crkva može da napreduje. Crkva ne može da bude samo učitelji, ili samo evanđelisti, ili samo proroštva, ili samo milosrdno služenje... Sve to zajedno čini lepotu crkve. Zato je zrelost pružiti priliku ljudima da služe u svojim darovima, a nastaviti da sam služiš u svom daru.

5. Dar određuje zadatak 
Dar(ovi) određuju naše mesto u Telu Hristovom tj Crkvi. Učiteljski dar nas vodi da poučavamo, proročki dar da prorokujemo... Iskustvo pokazuje da osoba koja služi na mestu koje ne odgovara njegovom daru, može to da radi, ali na kraju se oseća potrošenom, iscrpljenom, umesto da vide da sila teče kroz njih (služiti na mestu svog dara ne garantuje ispunjenost, ali je deo puta ka ispunjenosti). 

6. Ne mešati darove sa talentima, plodovima Duha i hrišćanskim disciplinama 
Ovo je velika tema i obradiću je u nekom od sledećih tekstova. 

Beređi Dušan Bera 

Kako biti slobodan/na? Upoznaj istinu - Jovan 8:31-59

Kako biti slobodan/na? Upoznaj istinu - Jovan 8:31-59 

Kako se zapletemo? Zašto nismo slobodni?

Strastven sam ribolovac Ljubav prema ribolovu me prati još od dečačkih dana, od prvog dobrog pecanja. Obično to tako ide, neki pokušaju da pecaju ribu ali se nikada ne zaraze tom bolešću. A nekima se desi da prvi put kada odu, riba, kako mi pecaroši kažemo, dobro „radi“, napecaju se i „upecaju“. Moj sin Stefan je već uveliko zaražen, od prvog pecanja, iako ima šest godina…

Poslanica Kološanima 2:1-8 - Pod napadom

Prvo poglavlje poslanice Kološanima, uvodna glava Pavlovog razmatranja je nabijeno značenjem. Apostol iznosi same temelje hrišćanske vere, same temelje hristologije. Slika koja mi je pala na pamet, jeste džak koji nabiješ i onda još nogom naguraš da više stane i onda još više nabiješ. Kao da je Apostol na taj način pisao, nabijajući značenjem. Džon Pajper u svojoj propovedi na prvu glavu, iznosi da ne postoji sličan tekst u Svetom pismu, toliko nabijen hristologijom, Hristom i Njegovim delom.

Molitva Carstva Božijeg - kako se ispravno moliti?

Da li se sećate reklamne kampanje za Nektar sokove: "Nije svejedno?" Velika životna istina je da nije svejedno. Eventualno za sokove i jeste svejedno, ali u mnogim drugim životnim iskustvima nije svejedno šta odaberemo. 

Svaka naša akcija kao i način na koji nešto uradimo sa sobom povlače posledice. U početku one su minimalne, ali što više vremena prolazi, kada povučemo pogrešnu odluku, posledice su sve veće i veće.

Pre dve nedelje, vozio sam Borisa u Mitrovicu. Uzeo sam crkvena kola, i primetio u Mitrovici da smo na rezervi. Prva pumpa i stajem, i po navici ispred oznake za evrodizel. Otvaram rezervoar, prilazi radnik i kaže – „ovo vozilo koristi benzin.“ Nisam ni znao da u crkvi imamo benzince, pa sam morao i da proverim šta da sipam. I stvarno benzin. Srećom je radnik primetio nalepnicu na vratima rezervoara, i srećom nije bila samouslužna pumpa. 

Razmislimo o ovom primeru. Da li sam fizički, stvarno mogao sipati dizel umesto benzina? Da. Da li je dizel gorivo? Da jeste, moja lična kola koriste dizel. Da li bi mogao voziti crkvena kola na dizel? Da, nekoliko stotina metara i onda kvar. Mogli bi reći, posebno vi koji niste vozači, pa to je gorivo, šta je problem? Problem je da nije pravo. 

Kada razmislimo, vidimo da postoji tačno određeni način na koji nešto funkcioniše, i ako mi ne primenimo pravi pristup nećemo doživeti uspeh nego ćemo doživeti poraz. Krivac smo mi, jer smo pokušali da uradimo nešto na potpuno pogrešan način. To važi i za molitvu. Kako ispravno moliti, jer nije svjedno.

NIJE SVEJEDNO!!!

Prvi primer neispravne molitve nalazimo u Delima Apostolskim 19:11-17:

 „Bog je preko Pavlovih ruku činio neobična čuda .Tako da su čak i maramice i kecelje koje je on dotakao odnošćene bolesnima, i oni su bili izlečeni od svojih bolesti, a zli duhovi su izlazili iz njih. A neki Judeji koji su putovali unaokolo i isterivali zle duhove pokušaše da na opsednute prizovu ime Gospoda Isusa, govoreći: „Zaklinjem vas Isusom koga propoveda Pavle!“.Ti koji su to činili bili su sedmorica sinova judejskog prvosveštenika Skeve. A zli duh im reče: „Isusa poznajem, a i Pavla znam, ali ko ste vi?“. I čovek u kome je bio zao duh skoči na njih pa ih sve savlada i toliko izudara da su iz one kuće istrčali goli i izranjavljeni. To doznaše svi Judeji i Grci koji su živeli u Efesu i sve ih spopade strah, pa se ime Gospoda Isusa još više veličalo.“

Neki ljudi u gradu Efesu su videli kako Bog koristi Apostola Pavla i kroz njega oslobađa ljude i isceljuje. Pokušali su da urade isto, prišli su čoveku koji je bio opsednut i zapovedili zlom duhu da izađe u ime Isusa Hrista. Iz teksta mi vidimo da oni nisu poznavali Hrista kao svog Boga, nego su to činili zapovedajući u ime „Isusa koga propoveda Pavle“. 

Drugim rečima rekli su: „Mi Isusa ne poznajemo, ali ti zapovedamo u ime tog koga propoveda Pavle“. Zli duh koji je mučio tog čovek je okrenuo čoveka prema njima, i očigledno kroz usta tog čoveka im rekao: „nemam pojma ko ste vi. Isusa poznajem a i Pavla, ali vi ste mi potpuno nepoznati“ i izmlatio ih.

Mi vidimo iz teksta nekoliko stvari: 

1. Ono što sam vam već rekao, zli duhovi su realnost koje moramo biti svesni, i oni mogu preuzeti kontrolu nad pojedincima, što mi nazvamo opsednuće. Možda vam to izgleda čudno ali Sveto pismo govori o tome, a ono što Pismo kaže za nas je Božija reč i u to verujemo. 

2. Isus Hristos ima silu da nadvlada zle duhove, oni moraju da mu se pokoravaju kako vidimo u današnjem tekstu. Da su ovi ljudi poznavali Hrista zao duh im ne bi mogao ništa nego samo da se pokori.  

3. Nije svejedno kako pristupamo u molitvi protiv sila tame. Samo oni koji poznaju Hrista, koji su njegovi mogu da zapovede Duhu tame i da on mora da ih posluša.

Moramo razumeti reči Svetog pisma, koje nam govore da svi ljudi po rođenju pripadaju carstvu Tame. Svi se rađamo kao deo Tame, i pošto je đavo gospodar Tame, mi mu ništa ne možemo. 

Sluga ne zapoveda svom gospodaru, nego gospodar sluzi. Verujem da vam je teško to da prihvatite, niko ne voli da čuje da služi Tami. Većina kažu ja nisam činio nešto loše... i istina je da niste. Ali Pismo kaže da ste ipak služili tom Carstu, doduše nesvesno. Kada shvatimo šta je Isus uradio na krstu Golgotskom, mi prema rečima poslanice Kološanima, prelazimo iz carstva Tame u Nebesko Carstvo.

Jedini način da to uradimo jeste kroz Isusa Hrista. On je vrata kroz koje se ulazi. I nema drugih vrata. Uslov za dobijanje državljanstva jeste da se pokajemo za naše grehe i da verujemo da je Hristos svojom smrću postao vrata za nas. I kao predstavnici Carstva Nebeskog mi dobijamo pravo da se suprotstavimo Tami. Ne zato što smo sada jači, nego zato što iza nas stoji mnogo jače Carstvo, iza nas stoji Bog.

Drugi tekst koji nam govori o važnosti ispravne molitve je Matej 17: 14-20: 

„Kad su se vratili k narodu, Isusu priđe jedan čovek i pade pred njim na kolena, govoreći: „Gospodaru, smiluj se mom sinu. Jer, mesečar je i strašno pati i često pada u vatru i u vodu. Odveo sam ga tvojim učenicima, ali nisu mogli da ga izleče.“ „O, neverni i izopačeni naraštaju!“ odgovori Isus: „Koliko ću još morati da ostanem s vama? Koliko ću još morati da vas podnosim? Dovedite mi ga ovamo.“ I zapreti demonu, pa ovaj izađe iz dečaka, koji istog časa ozdravi. Tada Isusu priđoše učenici i nasamo ga upitaše: „Zašto  mi nismo mogli da ga isteramo?“. „Zato što ste maloverni“ odgovori im Isus. „Istinu vam kažem: kad bisteimali veru kao zrno gorušice, rekli biste ovoj gori: ´Premesti se odavde onamo´, i ona bi se premestila. I ništa vam ne bi bilo nemoguće“.

Ponovo vidimo neuspešnu molitvu. Događaj se dešava u momentu Isusove odsutnosti. Njegovi učenici pokušavaju da pomognu detetu koje se muči, mole se nad njime, ali ništa ne pomaže. Isus dolazi i reaguje tako što isteruje zlog duha, ali i tako što prekoreva učenike da nemaju veru. 

Da su male vere i zato neuspešni. Marko dalje pojašnjava priču i dodaje sledeće reči „Ova vrsta samo molitvom i postom može da se istera“, Marko 9.29. Znači način oslobađanja u ovoj situaciji jeste kroz molitvu i post.

Šta ovde možemo zaključiti: 

1. Učenici su pokušali da urade nešto što su videli da Isus radi. 

2. Radili su to pogrešno, nemajući veru, bez molitve i posta. Očigledno da postoje različite vrste duhova i da na različit način treba da im pristupamo. 

3. Rezultat je bio neuspeh! Znači ponovo „NIJE SVEJEDNO“ kako se molimo. 

Postoji način molitve koji je jednako bitan. Zato i danas govorimo na temu „Kako moliti molitvu carstva?“. Jer ako to pogrešno radimo mi ćemo ostati uskraćeni za Božije delovanje, a mi to ne želimo. Koji su onda koraci molitve?

KORACI MOLITVE

1. SRCE MOLITVE:

Bitno je naše srce. Isus na nekoliko mesta govori o srcu molitve. Prvi je iz Evanđelja po Luki 18:9-14 

„Dva čovjeka uđoše u hram da se mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik. Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: grabljivci, nepravednici, preljubnici ili kao ovaj carinik. Postim dvaput u sedmici; dajem desetak od svega što steknem. A carinik izdaleka stajaše, i ne htjede ni očiju uzdignuti nebu, nego se bijaše u prsa svoja govoreći: Bože, milostiv budi meni grješnome! Kažem vam, ovaj otide opravdan domu svome, a ne onaj. Jer svaki koji sebe uzvisuje poniziće se, a koji sebe ponizuje uzvisiće se.“ 

Vidimo primer dva pristupa. Jedan moli ponosan, a drugi ponizan. I ponosan uprkos svim delima koje ima – post, davanje, ostaje uskraćen za blagoslov. Mi vidimo da Isus ispunjava molitvu poniznog srca, srca koje traži Boga iznad svega a ne svoju slavu. Jakov apostol slično dodaje – nemate jer ištete da potrošite u svojim požudama, nasladama - Jakov 4:3. Kada molimo molitvu Carstva, mi je molimo poniznog srca.

Molimo radi Carstva, ne radi naših naslada i želja. Kada molimo za isceljenje činimo to radi Božije slave, ne radi naše. Nekada pobrkamo stvari i želimo da se desi čudo kako bi se mi osetil značajnima, velikima. Ali Bog svoju slavu ne da nikome. Kada učini neko delo ne čini ga da se mi hvalimo, osetimo značajnima, nego da se On proslavi. On je Car careva, ne mi.

2. SLAVA BOGU

To je takođe uputstvo za sve nas koji doživimo Božije delovanje. Kada ga doživimo treba da to podelimo sa ostalima i da Bogu damo slavu. Ako to ne uradimo propustili smo da poslušamo Boga do kraja. 

Sećam se dočeka jedne od novih godina u ovoj crkvi. Sedeli smo u staroj sali, i u početku sastanka delili svedočanstva. Te godine me je Bog stvarno upotrebio, više njih su postali hrišćani preko mene, i više puta te večeri se čulo kako su došli u crkvu, kako sam im ja objasnio evanđelje, i da su se molili sa mnom. 

Iako je od tada prošlo više od deset godina sećam se da dok su govorili, osećao sam sve veću vatru u sebi da dam slavu Bogu, da kažem da je On onaj koji je zaslužan, da ne smem samo da prećutim i prihvatim hvalu za sebe, nego da objavim čija je slava. 

Slava, priznanje za neko delo delimo mi i Bog, ali njemu neprikosnoveno ide mnogo veće priznanje. Kada nam Bog nešto uradi kažimo to drugima. I kada se molite za ljude, recite im da su u slučaju Božije pomoći dužni da to podele sa ostalima. Jer cilj Božiji jeste da se kroz pomaganje nama, Njegovo Carstvo širi. Svedočanstvo o Božijem delovanju govorimo da ljudi čuju o čudesnom Božijem delu, i proslave Boga zbog toga, i naraste njihova vera. 

Kada god dajete svedočanstvo, da li o čudu, nečemu što ste naučili ili vašem susretu sa Isusom, ne delite ga da bi ste ispali važni, nego da drugi proslave Boga. Imajmo to na umu. Tako i smišljajte vaše svedočanstvo.

3. UZMI AUTORITET!!!

Molitva Carstva je u autoritetu Carstva. Da bi smo uzeli autortet carstva mi moramo dalje razumeti da nam je on dodeljen. 

Luka 9:1 Isus sazva dvanaestoricu i dade im moć i vlast nad demonima i da leče bolesti. Marko 3:14 Odredi dvanaestoricu – koji se još zovu apostoli – da budu sa njim, da ih šalje da propovedaju i da imaju vlast da isteraju demone. 

Reč koja se stalno ponavlja jeste da imaju vlast da to rade. Već sam vam o tome pisao, ali mi vidimo da se to ne završava samo na učenicima, nego da je i nama delegirana ista ta vlast.

Isus nama delegira njegovu vlast ili autoritet. Sama reč autoritet je strana i ima mnogo značenja, ali u načelu možemo reći da je tu je ovlašćenje da nešto učinimo, nalog da to činimo ili zapovest, puna moć ili punovažnost u činjenju toga. Neko je rekao sledeću rečenicu koja to dobro sumira: Sila je mogućnost, snaga da se izvrši određeni zadatak. Autoritet je pravo da se koristi sila Božija. 

Kao pripadnici tog carstva mi imamo prava da koristimo silu Božiju i na to smo pozvani. Ovo je dobro znati, ali Kako se uzima autoritet?

Prvo shvati da imaš pravo da tražiš, na osnovu autoriteta koji ti je dat od Boga. Ne da moljakaš, nego da uzmeš ono što ti pripada. Ti imaš autoritet da se moliš za bolesne i da tražiš da carstvo dođe. Ti imaš autoritet da se zapovedaš zlim duhovima i oni moraju da te poslušaju. Taj autoritet ti pripada. 

Drugo, ako imaš autoritet kako nešto govoriš? Kako zvuči osoba koja ima autoritet? Možda vam je najbolji primer neki službenik čija usluga vam treba. Kako mu vi govorite ako vam treba njegova usluga? Kako on govori, s obzirom da ima auturitet, ako isključimo da je bezobrazan? Ima sigurnost, osećaj da mu to po pravu pripada, da to može.

Pogledajmo molitvu Apostola u Delima 4:23 Osdobođeni apostoli dođoše svojima i javiše im šta su im rekli prvosveštenici i starešine. 24 A oni čuvši to podigoše jednodušno glas k Bogu i rekoše: 

Gospode, tvorče neba i zemlje, mora i svega što je u njima, 25 Ti si Duhom Svetim rekao, ustima svoga sluge Davida: »Zašto se pobuniše mnogobošci, i što su narodi smislili zaludne stvari? 26 Digoše se kraljevi zemaljski i vladari se združiše protiv Gospoda i Pomazanika njegova«. 27 Udružiše se zaista u ovom gradu protiv tvoga svetog sluge Isusa, koga si pomazao, Irod i Pontije Pilat sa mnogobošcima i plemenima Izrailjevim, 28 da učine što je tvoja ruka i tvoja odluka unapred odredila da bude. 29 I sad, Gospode, pogledaj na njihove pretnje, pa daj svojim služiteljima da potpuno slobodno objavljuju tvoju reč,30 pružaj pri tom svoju ruku, da bi se događala isceljenja, i znaci, i čuda - imenom tvoga svetog sluge Isusa. 31 A kada se pomoliše  Bogu zatrese se mesto na kom su bili okupljeni, te se svi ispuniše Duhom Svetim, i propovedahu slobodno reč Božiju. 

Primetimo sigurnost, autoritet koji imaju. Mole kao oni koji su svesni duhovne stvarnosti. Mole takođe pozivajući se na Božija obećanja.

4. POZIVAJ SE NA BOŽIJA OBEĆANJA

Molitva Carstva zasniva se na Božijim obećanjima, onome šta piše u Njegovoj reči. On je to rekao a mi očekujemo da on ispuni ono što je obećao. Stav koji imamo je sledeći – „Da ti to Bože nisi rekao mi ne bi ni tražili, ali ti si rekao, pa zato se pozivamo na tvoje obećanje.“ 

Pre nekoliko dana sam obećao Stefanu da ćemo zajedno srediti bicikli. Nisam vodio računa da mu naglasim da ne znam kada će to biti, pa je on sam prionuo na posao, da ga šmirgla i počeo da traži da mu se priključim. Bila je vrućina, skoro 40 stepeni, ali je stojao pored mene i čekao da krenemo, uzdisao, fuktao... Obećao sam i on se pozvao na obećanje. Tako i mi činimo. Kažemo Bogu, obećao si, sada ispuni to što si rekao.

5. SLUŠAJ!!!

Slušaj ljude šta traže. Neka izgovore svoje potrebe – to je osnova vere. Sam Isus je uvek pitao, čak i kada je sve bilo očigledno – „Šta hoćeš da ti učinim?“. Pismo nas uči da se „Srcem se veruje, ali se ustima ispoveda na spasenje“. Da bi doživeli nešto mi moramo to iskazati našim ustima.

Takođe slušajmo Boga. Primetimo kako je Isus sve isceljivao – jednom prilikom kada je osoba bila slepa namazao joj je oči blatom, drugom prilikom je zapovedio da se nešto desi, trećom prilikom je samo rekao da se nešto desilo, u događaju koji smo čitali mi vidimo da je rekao da se taj duh isteruje samo postom i molitvom. 

Šta nam to govori? Da ne postoji šablon. A kako je Isus znaš šta treba da uradi? Tako što je slušao nebeskog Oca. Molitva Carstva jeste molitva u kojoj mi slušamo šta Bog ima da nam kaže. A on će nekada reći – stavi ruku na taj deo tela, ili pitaj ga ovo ili ono, ili kaži mu to i to... Kada kažem reći, ne mislim da ćemo čuti fizički glas, ja nikada nisam čuo, znam neko od vas koji ste čuli, ali Bog najčešće govori u mislima, kao misao koja dođe, koju nismo smislili ali je tu. 

Pre nekoliko godina radili smo jednu anonimnu anketu u crkvi. Jedna osoba je napisala težak komentar. Mene je lično to mučilo sve do Večere Gospodnje. Dok sam sedeo napred, odjednom mi je Bog ukazao na tu osobu, samo rekao u mislimo „to je“. Ja sam joj prišao, pitao da li je ona to napisala, i stvarno je bila. Misao koja dođe ali nam objavi nešto što ne znamo, vođstvo u molitvi.... Bog naš stalno govori, samo mi nismo spremni da ga čujemo. I to nas vodi do sledeće tačke.

6. AKO TI NEŠTO KAŽE – VERUJ

Problem je što mi imamo malu veru, ili ne ispravnu veru, pa ne očekujemo da Bog nama govori. Mi molimo Bože daj mi tvoju reč, progovori mi, i kada nam Bog progovori mi kažemo „Ne, nije meni Bog govorio, ja sam ponosan.“ 

Činjenica je da mi tako upadamo u laž. Jer šta mislite ko vam to govori, da vama Bog neće da kaže, da ste izmislili? Ako ste molili nešto po Božijoj volji, da li će vam Bog progovoriti? Da, hoće. Ko će pokušati da vas ubedi da nije tako? Pa neprijatelj. Šta je onda ispravno da uradimo – a verujemo. Mi uvek možemo reći, mislim da mi Bog ovo govori, ajde da ispitamo, ali ne obacujmo njegovo obraćanje. 

Moram vam priznati da sam u ovoj oblasti mnogo godina vodio borbe, na seminarima sam pričao o tome. Kada sam postao hrišćanin, čuo sam za dar jezika, da je to jedan od načina na koji Bog deluje. Dar jezika jeste sposobnost da se molimo na jeziku koji ne razumemo, koji može biti strani ili anđeoski jezik. 

Neću da dužim o tome, ali sam poželeo taj dar, molio za njega, i uskoro u slavljenju dešavalo mi se da kada me Bog dotakne, poželim da izgovorim reči koje ne znam. I krenuo bih da se molim, rekao reč, dve, rečenicu, i onda bih rekao sebi: „NE huli, nije to dar jezika, izmišljaš“. I tako godinama, jer nisam hteo da prihvatim preterivanje u naglasku ovog dara, a nisam znao ni kako ispravno da ga prihvatim. 

Na kraju sam bio na konferenciji u Engleskoj, pastor koji je tamo govorio je spomenuo baš primer kao moj, i to mi je skrenulo pažnju. Njegov savet je bio, ako si tražio, i onda dobio, ne filozofiraj nego veruj. Zašto ne verovati da ti je Bog nešto dao, umesto da nastupimo stavom nevere. Nevera je mnogo lakša jer ne rizikujemo, ali je i dosadna, isprazna jer propustimo previše. Zato braćo i sestre, kada vam sledeći put dođe misao, i vidite da je nešto dobro, verujte, kažite to „Mislim da Bog želi da ti kaže..., hajde da to ispitamo...“

7.STIČI ISKUSTVO

I konačno, bitno je sticati iskustvo. Što više puta doživimo da nas Bog iskoristi to ćemo biti sigurniji sledeći put. Ali moramo rizikovati, moramo se otvoriti za njegovo delovanje. Pitanje koje treba da nas vodi jeste da li živimo ono što je opisano u Delima Apostola? Ako ne živimo, da li se Bog promenio ili mi ne rizikujemo? 

Ako želite pročitati celu seriju tekstova, prvi tekst koji govori o tome šta je to Carstvo Božije se nalazi OVDE. 
AUDIO LINK: http://sr.cross.tv/99155
Beređi Dušan Bera
Ako vam je moj današnji tekst bio od koristi, podelite ga na društvenim mrežama. Hvala. 

Neprijatelj Carstva - šta znamo o našem neprijatelju Sotoni?

Naš neprijatelj je realan. Apostol Petar nas opominje: „Budite trezveni i bdite, jer protivnik vaš đavo ide oko vas kao ričući lav, tražeći koga da proždre“. I Petrova 5:8. 

Na osnovu ovog stiha mi vidimo da on nije bajka, nije mit, nije udaljen, nego je tu pored nas da nas napadne. Da ne shvatimo pogrešno, ne sam Sotona, jer nije sveprisutan, nego njegove sluge. Velika zamka je da ne verujemo u njegovo postojanje ili njegov uticaj na nas. Na žalost to je zamka u koju vidim da hrišćani često upadaju. 

Najveći dokaz toga da hrišćani upadaju u zamku nevere jeste sledeći – razmislite sada koliko ste svesni njegovog uticaja, kada vam se dešavaju nevolje, problemi, kada nešto ne možete da rešite? Da li pomislite da vas đavo napada? Da vas iskušava? Jer Pismo jasno kaže da on to radi, pitanje je zašto mi to ne verujemo?

Mislim da je ključno to da zamišljamo Sotonu kao crvenog đavola sa velikim rogovima, šiljatim repom i velikim vilama, ili zato što o đavolu misle kao i liku iz komedije. Jer ko bi verovao u spodobu sa vilama. I ko je se plaši? 

I još kada gledamo filmove uvek ga vidimo kao gubitnika, kao onoga kojeg ljudi na kraju pobede. Takve su i naše bajke, junak pobeđuje i vara sotonu. Ali ovakve priče su i najperfidnije njegovo delo, jer kada se Sotona prikazao na taj način, za mnoge ljude je postao neko u koga se ne veruje, ne boji. Đavo je savršeni strateg.

U II Svetskom ratu, na samom početku rata Nemačka i tadašnji Sovjetski Savez su sklopili ugovor o ne napadanju za period od nekoliko godina. Međutim Hitler je odlučio da prekrši pakt i napadne SSSR. 

Naoružavao je vojsku, skoncentrisao je vojsku na granici sa Rusijom. Sve vreme je govorio o održavanju mira, ali se spremao za rat. Staljin, koji je tada vladao SSSR-om, je toliko bio ubeđen da ga Hitler ne laže, da Nemci nisu spremni za rat, pa čak i kada su mu špijuni slali obaveštenje o momentu napada, slali planove Nemaca, on nije verovao. Ruska vojska je bila nespremna, Nemci su ih pregazili a prvih dana rata Staljin i dalje nije verovao da su napadnuti. 

Bili su prevareni da misle da neprijatelj nije tako opasan. Istu strategiju koristi đavo da nas napada. Ja duboko verujem da su slike đavola koje vidimo preko medija jesu perfidna zavera đavola, koja nas uljuljkava da ne vidimo opasnost, koju je sam majstor manipulacije smislio, tako da danas ako neko kaže „đavo me napada“ izgleda kao fanatik, kao neko ko pronalazi izgovore za svoje propuste, a ne kao osoba koja je svesna realnosti oko sebe. 

Iskreno da kažem postoje i fanatici koji svugde vide đavola, ali i druga krajnost, da ga nigde ne vidimo je jednako pogrešna.

Treba da verujemo u postojanje đavola, postoje dobri razlozi za to, samo ako pogledamo svet oko nas. On stoji iza sveta užasa i zla u svetu oko nas, mi vidimo njegova dela. Režiser Egzorcista je to potvrdio svojim rečima: "što se tiče Boga, nisam vernik... ali, kad je đavo u pitanju, to je nešto drugo... đavo se stalno objavljuje... jako se obojavljuje" William Peter Blatty, The Exorcist.

NEPRIJATELJ NAŠE DUŠE

Pismo nas uverava: "Jer naša borba nije protiv ljudi od mesa i krvi, nego protiv poglavarstva, protiv vlasti, protiv vladara ovog mračnog sveta, protiv zlih duhova na nebesima." Efescima6:12. Poglavarstva, vlasti i sile, jestu biblijski izrazi za Sotonu i njegov uticaj na ovaj svet. To znači da naša borba nije protiv ljudi, ili samog sistema nego protiv đavolskog uticaja i delovanja u ovom svetu.  Naš neprijatelj nije ni jedan politički sistem, nego je đavo koji utiče na ovaj svet i posledice tog uticaja.

Devedesetih godina, kada sam postao hrišćanin, ni jedna osoba mi nije rekla da idem u sektu. Nisu se svi slagali sa mojom verom ali nisu smatrali da je to nešto zlo. Par godina kasnije, devedeset pete godine, kreće kampanja u novinama, štampi. Optuživali su nas da pijemo ljudsku krv na našim sastancima, da jedemo malu decu, otimamo stanove ljudima, da gasimo svetlo na sastancima i orgijamo – na RTS-u, Dnevniku, Blicu... i to skoro svaki dan. 

Neverovatno veliki napadi, čije tragove i dan danas osećamo. Interesantno je da te optužbe nisu nove, takvim optužbama su napadali hrišćane u drevnom Rimu, takvim otpužbama su napadali crkvu u Reformaciji krajem srednjeg veka, takvim optužbama optužuju nas. Ništa se nije promenilo – šta vam to govori? Meni da iza svih ovih napada stoji isti inspirator, isti idejni vođa. Šta mislite ko? Naravno Sotona. 

To znače reči „naša borba nije protiv krvi i mesa nego nego protiv poglavarstva...“ Objasnio sam vam već da su poglavarstva i vlasti Biblijski izraz za sotonski uticaj u ovom svetu i i on upravlja i sprovodi svoju volju kroz ljudi. Moramo razumeti da nas ljudi često napadaju zbog uticaja Sotone...

Na drugom mestu mi doživljavamo da nas napada lažima. Laž je njegovo osnovno oružje. On je Otac laži, kako ga naziva Sveto pismo. 

Vidimo na samom početku zavodi Evu i Adama tako što ih laže o Bogu. Njegove reči su bile – Zar je istina da je Bog rekao...? i posejao je sumnju, oni su zgrešili i uveli u nevolju sve nas. Sotona nas laže o Bogu i dalje, ali laže nas i o nama. 

Laže nas da smo nesposobni, nekorisni, da ne možemo, da je greška propast... Kada Isus govori o oslobođenju, kaže „Upoznaćete istinu i istina će vas osloboditi“, jer nas laž zarobljava. Jedini način da budemo slobodni jeste da prepoznamo laž i eliminišemo je istinom. Ali to je tema jedne od sledećih propovedi...

Napada nas kroz uticaj sveta. Svet pripada Sotoni, njegovi su mediji, i forsira stavove koji su antihrišćanski. Stavove o braku, seksualnosti, nasilju, drugim nacijima. Pogledajmo samo naš TV program, bez želje da budem kritičan ili lažni moralista, i šta ćemo zaključiti? I svetovni, nehrišćanski psiholozi priznaju da je medijski uticaj Farme, Velikog brata ili nekih emisija poguban. 

I zaključak ovog dela propovedi jeste da Sotona napada, i ne prestaje to da čini. I što je najgore od svega mi smo mu dali pravo da to učini. 

Podsetiću vas na ilustraciju o Carstvu Božijem. U početku je postojalo Carstvo nebesko i zemlja je bila deo toga. Po ljudskom padu u greh dolazi do razdvajanja. Postoji Carstvo Božije (koje je na nebu, kako kaže molitva Oče naš), i carstvo zemaljsko kojim upravlja sotona. Bog povremeno deluje na zemlji, ali vladar je sotona. Sa Hristovom dolaskom počinje osvajanje i dva carstva deluju uporedo, prepliću se. Na kraju će postojati samo jedno, a to je Carstvo Božije. 

Hrist je započeo osvajanje, i ono traje i danas - u I Jovanovoj 3.8. piše da je došao da uništi đavolova dela. Podsetio sam vas na ovu ilustraciju da razumete da smo kao ljudi mi Sotoni dali pravo da upravlja ovim svetom. Bog je stvorio svet i dao ga nama na upravljanje a mi smo rekli dajemo to pravo Sotoni, da on  bude naš vladar.

PRIRODA PADA ČOVEČANSTVA

Kako smo to uradili? Neposlušnošću. Greh nije samo loše delo, greh je čin pobune, buntovništva, u kome mi kažemo Bogu nećemo da te slušamo, „ti nisi naš kralj, ti ne vladaš našim srcima, mi smo vladari“. Ali pošto mi kao ljudi nismo napravljeni, dizajnirani da sami vladamo, kada sklonimo Božiji uticaj, počinje da preovlađuje drugi uticaj, uticaj zla.

Još je Avgustin, Crkveni otac iz prvih vekova objasnio zlo kao odsustvo dobra. Kada razmišljamo o prirodi zla možemo pomisliti da je Bog stvorio zlo, jer nam Sveto pismo govori da je Bog tvorac svega. Ali ako je Bog stvorio zlo, onda je on kriv što mi grešimo, a ne mi, jer nas je takve  napravio. I onda Bog nije dobar, nego je zao. 

Drugi su pokušali da reše taj problem idejom da postoje dva Boga, loš i dobar, takvozvani dualizam. Bog hrišćana je dobar Bog, a zli Bog je neko drugi, često smatraju da je to Sotona. Ali Sotona nije svemoguć, i nema Božanske osobine. On je stvoreno biće. 

Zato je jedino rešenje za problem zla da razumemo da je ono odsustvo dobra. Možda vam pomogne sledeća slika - šta je mrak, tj kako nastaje mrak? Tako što isključimo svetla. Mrak nije nešto što postoji samo po sebi, nego predstvlja odsustvo svetla. Tako isto i zlo jeste odsustvo dobra. I mi ljudi kada smo odbacili Boga, postali smo zli, zlo je nastalo u nama. 

I Samuilova 15:22-23 kaže: Ali Samuilo reče: zar su mile Gospodu žrtve paljenice i prinosi kao kad se sluša glas njegov? gle, poslušnost je bolja od žrtve i pokornost od pretiline ovnujske. Jer je neposlušnost kao grijeh od čaranja, i nepokornost kao sujevjerstvo i idolopoklonstvo. Odbacio si riječ Gospodnju, zato je i on tebe odbacio da ne budeš više car. 

Znamo da su čaranja, idoli, područje đavola. Neću danas da govorim o ovome, ali ako to niste znali preporučujem vam da porazgovarate sa nekim od nas. Ko god čara, koristi horoskope... otvara vrata za sile zla. Pročitani stih međutim pokazuje da je naposlušnost jednako loša. I ona otvara vrata za sile zla. Neposlušnost nas transformiše jer time mi biramo da izbacimo dobro a ono što ostane je zlo.

Sam Sotona je na taj način pao. Pismo govori da je Sotona bio jedan od anđela, čak šta više da je bio najsvetliji od svih, lučonoša. Posle Boga bio je najmoćnije biće univerzuma, toliko moćan da je poželeo da bude kao Bog, da se izjednači sa Bogom. Činom pobune, isključio je dobro, i postao sušto zlo. Izopačio se.

Sledeće što trebamo znati da mi nismo jedini koje je Sotona zaveo. On je majstor laži i Pismo nam kaže da je zaveo i anđele. „Doista, Bog nije poštedio ni anđele koji sagriješiše, nego ih je strovalio u pakao, i predao ih za sud.“ 2 Petrova 2,4  

Mi ne znamo šta se tačno desilo ali vidimo iz ovih stihova da je Sotona u pobunu povukao trećinu anđela. Anđeli su duhovna bića  stvorena od Boga da mu služe i sprovode Njegovu volju.

U padu oni su doživeli transformaciju. Isključivši dobro, postali su zlo. Ako zlo definišemo kao odsustvo dobra,  za bića koja su stvorena da budu dobra to znači samo odricanje njihove prirode. Oni su transformisani u svoju samu suprotnost. Postali su zli po svojoj prirodi. I zbog toga sporovode sotonsku volju. Ne samo zato što su se pokorili njemu, nego što je njihova priroda zla, to je njihov identitet. 

Možda je nanošenje zla nešto što im nanosi radost? Mi ne znamo, ali znamo da oko sebe šire bol, beznađe, osećaj zla. 

Pre desetak godina kao crkva imali smo kamp kod Ulcinja, u mestu Valdanos. Od samog momenta našeg dolaska imali smo velike probleme, sukobe sa gostima, optužbe da smo sektaši, čak su odrasle osobe hteli da tuku neke naše tinejdžere. Tinejdžeri su se svađali, povređivali. Vrhunac je bila noć kada se samo zlo spustilo. 

Legao sam kasno, posle 1 jer sam rešavao neke probleme sa njima, i posle nekog vremena probudila me je panična lupnjava na vrata. Jedna devojčica je bila u stanju histerije, nije smela da zatvori oči. Dok se tuširala odjednom je počela da vidi neke slike koje su je uplašile. Izašao sam napolje, i dok sam išao na koži sam moga da osetim zlo, strah, očaj, beznađe... 

Posle smo čuli da je to mesto nekada bilo gusarska luka, i da su je koristili trgovci robljem i verovatno je mnoštvo zločina tu se desilo. Kampovali smo u samom centru, u sred zla. Nastavak priče malo kasnije ali sada želim da vam naglasim da demonske sile, zli duhovi postoje i deluju.

Već sam vam prošli put govorio da demoni svoje delovanje ispoljavaju na dva načina: 

1. Prvo je opsednuće. Zli duh ulazi u osobu i počinje da upravlja njom, njenim životom. Primer iz pisma je Opsednuti iz Gesare – vidimo da su ga kontrolisali, upravljali njime. 

2. Drugo je demoniziranost. Hrišćani mogu se otvoriti za tako nešto, da sile zla upravljaju njihovim životom. Ne kontrolišu ih ali ni oni nemaju kontrolu nad sobom. Iako nešto ne žele da rade, oni to rade – mržnja, očaj, jarost, zavisnost, požuda jesu znak ovog uticaja. 

Razlog za ovakve probleme može biti dvojak. Prvi je nismo zatvorili vrata kada smo se obratili. Drugi razlog jeste neposlušnost jer neposlušnost nije gora od čaranja kako smo rekli. Ako mi voljno donosimo odluku da činimo nešto pogrešno, mi se otvaramo za sile zla. Mi smo odabrali da obacimo dobro. 

Pogledajmo Saula koji je to uradio - nije slušao ono što mu je Bog govorio i dospeo je pod uticaj zlog duha. Posledica neposlušnosti Božijoj reči jeste da sile zla preuzimaju kontrolu nad našim osećanjima. Takođe mogu da preuzmu kontrolu nad našim okolnostima jer smo im mi to dozvolili. Kako to rešiti.

KAKO IM SE SUPROTSTAVITI

1. Znaj da imaš autoritet da mi se odupreš. 

Da se vratim priči iz Valdanosa. Kada sam došao u sobu gde je bila ta devojka, pokušao sam da je smirim jer sam mislio da umišlja. Ali posle kratkog razgovora shvatio sam da nije tako, da ne umišlja nego da je u stvarnom napadu. 

Počeo sam da se molim  i ona se smirila, onda sam se molio u jezicima i stanje se poboljšalo i na kraju sam zapovedio tom duhu da odstupi od nje i od nas. I kao da se nešto slomilo. Spavali su mirno do ujutru, svi osim mene. Meni se celu noć motalo po glavi šta se desilo i suprotstavljao sam se toj sili. Ujutru su se svi problemi rešili sa upravom, sa gostima, ali i tinejdžeri su prestali sa svađama. Oduprli smo se zlom duhu i moraju je da pobegne. Pismo nam kaže da imamo autoritet da se odupremo – Jakov 4:7

Kako to uraditi – Kažite: „Bože, ja se pokoravam tebi, i ako ima išta u mom životu da je protiv tebe ja se kajem za to. Molim te očisti me od greha (i ako znate šta je kontretno pokajte se ako ne znate molite da vam Bog to pokaže). I molim te da me ponovo ispuniš, da ti budeš gospodar mog života“. I onda se okrenite tom duhu i zapovedite: „U Ime Isusa Hrista ja ti zapovedam da odsupiš od mene.“ I sila zla će pobeći jer vi imate autoritet da to uradite.

2. Znaj da imaš autoritet da mu se suprotstaviš. Ovo je veoma blisko prethodnom, ali ima dozu napada. Mi ne samo da možemo da se odbranimo, mi možemo i da se suprotstavimo, da se borimo pritiv toga. Primer je kada je neko pod uticajem, ja mogu da se molim za njega da bude slobodan... 

PITANJA ZA DISKUSIJU: 

1. Da li si svestan/na postojanja sila tame? Gde prepoznaješ njihove napade u tvom životu (možete navesti neki primer)? 

2. Sveto pismo govori da đavo ide oko nas tražeći koga da proždre. Kako razumeš taj stih? Kako ga primenjuješ? 

3. Kako razumeš izjavu da je priroda pada, nastanka zla u neposlušnosti? Kakvo to svetlo baca  na tvoje razumevanje neposlušnosti Bogu? 

4. Saul je pao zbog neposlušnosti. Istražite šta se desilo i koje u posledice njegove neposlušnosti. Šta vam ovaj primer ukazuje u vezi vašeg života? 

5. Pismo nam govori da imamo autoritet da se odupremo Sotoni (Jakov 4:7). Kako to učiniti praktično? Kako vi to radite? Kada to radite?  Imate li neki primer? 

6. Kako se udupreti strahu od Sotone? 

Sledeći tekst u seriji, pod imenom Molitva carstva, možete pronaći OVDE.

AUDIO LINK: http://sr.cross.tv/98479

Beređi Dušan Bera

Ako vam je moj tekst bio od koristi, podelite ga na društvenim mrežama kako bi ga i drugi videli. Hvala.  

Carstvo Božije je u sili - Šta to znači? II deo

Blog predstavlja zapisane propovedi na seriju "Princ/eza ili prosjak", a razmatraju pitanje Carstva Božijeg. 

Do sada sam obradio sledeće principe:

I Princip Carstva: Carstvo Božije se ne povlači, ono napada. 

Drugi Princip Carstva: Carstvo počinje kroz male početake. 

Treći princip Carstva jeste: Carstvo počinje u našim srcima i čini od nas naslednike obećanja. 

Četvrti princip carstva jeste: da bi bili Hrišćani Carstva Božijeg, Bog mora biti naš Car, vladar. 

Isus je propovedao Carstvo Božije, doneo Carstvo Božije na zemlju, započeo Carstvo u srcima svakog od nas koji verujemo u Njega, i učinio od nas podanike Carstva... Mi Carstvu pristupamo ili kao oni koji su svesni da su sa Hristom naslednici Carstva, prinčevi i princeze, ili ne razumevamo ono što imamo i živimo kao prosjaci. Jer moguće je živeti kao prosjak pored bogatstva koje nam Bog daje.

U Alfa kursu sam čuo sledeću istinitu priču. Nik Gembel, čovek koji je razvio Alfa kurs je priča. Radi se o ženi koja je prosila ispred njihove crkve u Londonu. Bila je naporna, napadna, insistirala je na davanju. Živela je u ulazu neposredno pored crkve. Kada je umrla, sahranili su je oni. I tada se otkrilo da je bila vlasnik stana u centru Londona i nekih skupocenih slika. Imala je sve to ali nije znala kako da živi sa onim što je posedovala. Iako je bila bogata, živela je kao prosjak. Tako i mi možemo isto, iako smo naslednici Carstva Božijeg mi možemo živeti kao prosjaci. Zato i pišem ove tekstove.

Sila Carstva je bila očigledna u Isusovom životu. On je podizao mrtve, izgonio zle duhove, lečio bolesne, propovedao Carstvo... 

Za Isusa je bilo ključno da njegova crkva razume i živi principe Carstva Božijeg i poslednje dane pred uzeće posvetio je propovedanju Carstva, poučavanju u vezi Carstva. Najznačajnija tema pre uzeća mu je bila tema Carstva Božijeg. Šta vam to govori?

Samo poslušan podanik je i koristan za carstvo. Danas govorimo o autoritetu podanika Carstva. Koliko smo svesni toga da smo deo Carstva ogleda se i u našem razumevanju autoriteta koji dobijamo kroz tu pripadnost. Apostol Pavle u I Korinćanima 4:20 govori „Carstvo Božije nije u rečima nego u sili“.

CARSTVO =  SUŠTINA HRISTOVOG DELOVANJA 

Podsetiću vas na ilustraciju o Carstvu Božijem od pre dve nedelje. U početku je postojalo Carstvo nebesko i zemlja je bila deo toga. Po ljudskom padu u greh dolazi do razdvajanja. Postoji Carstvo Božije (koje je na nebu, kako kaže molitva Oče naš), i carstvo zemaljsko kojim upravlja sotona. Bog povremeno deluje na zemlji, ali vladar je sotona. 

Sa Hristovom dolaskom počinje osvajanje i dva carstva deluju uporedo, prepliću se. Na kraju će postojati samo jedno, a to je Carstvo Božije. Hrist je započeo osvajanje, i ono traje i danas - u I Jovanovoj 3.8. piše da je došao da uništi đavolova dela. Svako Hristovo delo je bilo znak dolaska Carstva. U Evanđelju po Mateju 11:5. Isus odgovara Jovanovim učenicima u vezi toga da li je on Mesija i kaže: „Slepi opet vide, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju, mrtvi vaskrsavaju a siromasima se propoveda evanđelje.“ 

Međutim delo Hristovo tu ne staje. Isus nije samo doneo Carstvo, nego se ono nastavlja širenje kroz Hristove učenike. Luka 17:20   "Božije carstvo ne dolazi kao nešto što se vidi. Ljudi neće moći da kažu „Eno ga onde!“ ili „Eno ga onde!“ jer Božije carstvo je u vama.“ 

Carstvo je započelo u životima nekoliko učenika a danas stotine miliona nose to carstvo. Hristos započinje Carstvo u nama da bi ga mi dalje širili. Predaje nam tu štafetnu palici. To vidimo i u Delima Apstolskim. Dela Apostolska je knjiga koja prikazuje delovanje prve crkve, tj period od Hristovog uzeća sa ove zemlje pa do kraja života Apostola Pavla. Možemo reći da je ova knjiga nastavak Hristovog dela prikazanog u Evanđeljima. Pogledajmo početak -  Dela Apostolska 1:3. Ovih nekoliko stihova opisuju poslednja Isusova dela ovde na zemlji, i šta vidimo: „Pokazivao im se četrdeset dana i govorio im o Božijem Carstvu.“ 

Interesantno je takođe da pogledamo sam kraj Dela Apostola 28 poglavlje, 31 stih. To je poslednji stih ove knjige, govori o delovanju Apostola Pavla u Rimu. Apostol je u kućnom pritvoru, čeka suđenje u kome će možda biti pogubljen, i šta mislite da radi: „i smelo je i neometano propovedao Božije Carstvo i učio ih o Gospodu Isusu Hristu.“ Šta nam to govori? Carstvo je centralna poruka Hrista, i centralna poruka Prve crkve. Oni su bili hrišćani Carstva, objavljivali su ga i živeli, i činili dela u ime Carstva.

Carstvo Božije se spominje oko 150 puta u Novom zavetu. To je ključna tema za razumevanje hrišćanskog života, ali i života u sili. Kada kažemo sila mi mislimo ne samo na silu ispravnog života nego i na čuda. Često diskutujemo o tome zašto se čuda više ne događaju među nama. Verujem da je velikim delom odgovor i u tome da ne razumemo Carstvo Božije. Pogledajmo šta se dešavalo kada su učenici činili čuda.

CARSTVO =  RUŠENJE DELA ZLOGA

1. Isceljenje. Luka 9:2 „Pa ih posla da propovedaju Božije carstvo i da leče bolesne.“ Luka 10:9 „Lečite bolesne u tom gradu i govorite im „Približilo se Božije carstvo““ 

Prvi stihovi povezuju propovedanje Carstva Božijeg sa isceljenjima. Isceljenja predstavljaju čudesno izlečenje bolesti, koje se desi kada se molimo za nekoga. Ne radi se o prirodnom izlečenju kada nas bolest prođe vremenom. Ne radi se o lečenju lekovima ili određenom terapijom, iako Bog koristi doktore. Ne radi se ni o bioenergiji, ili sličnim energijama, Sveto pismo govori protiv toga. Radi se o molitvi za nekoga gde Bog isceljuje bolest.

Kada govorimo o isceljenju moramo razumeti da je Isus umro i za naše bolesti - Isaija 53:4 „Ipak nam on patnje naše nosi i bolove naše na se uze“. Bolest nije Božije delo. Prema Pismu, bolesti nije bilo na početku pre pada u greh, i neće je biti na kraju kada ostane samo Carstvo Božije. Bolest je nastala ljudskim grehom. Na koji način mi ne znamo, možda je priroda mutirala od prisustva zla, ili je sam đavo tvorac bolesti, ali bolest je posledica pada, delo greha. Zato kada god Bog isceli nekoga to je znak njegovog carstva u kome neće biti više bolesti.

2. Isterivanje demona. Matej 10.7-8. „Idite i propovedajte govoreći „Približilo se carstvo nebesko!“ Bolesne lečite, gubave čistite, demone isterujte. Besplatno ste dobili, besplatno dajte“. Drugi znak Carstva jeste isterivanje demona. 

Demoni su kako nas uči Pismo pali anđeli. Nemojte brkati demone sa onim što vidite na horor filmovima. Đavo koristi horor filmove da od priče o demonima napravi holivudsku priču jer onda ljudi priču o njima neće doživljavati ozbiljno. Mudrost neprijatelja jeste da učini da misliš da nije opasan kada te napada, i upravo to Sotona čini.

Demoni, zli duhovi jesu realnost, ali nemaju fizičko telo. Oni su duhovna bića, nevidiljivi. Duhovi koji koriste laž, manipulaciju da nas zarobe. U načelu možemo razlikovati dva načina njihovog delovanja. Jedno je opsednutost. Nečisti duh ulazi u osobu i preuzima kontrolu nad njome. Osoba ne može da se kontroliše, i često je nesvesna. Dugi vidi jeste demoniziranost. Tada demon ne ulazi u osobu ali je kontrološe kroz intenzivne emocije, grešno ponašanje.  Kada god Bog nekoga oslobodi, to je znak Carstva i mi smo pozvani da donosimo tu slobodu.

Vidimo da je pitanje čuda direktno vezano za pitanje Carstva Božijeg. Te stvari su neraskidivo povezane jer su čuda delo Carstva Božijeg. Ali idemo dalje. Kako to povezati. Kako se to naše razumevanje Carstva povezuje sa time da Bog kroz nas radi čuda?

SILA = AUTORITET 

Da bi ovo primenili, mi moramo razumeti sledeće: 

1.  Prvo što trebamo znati da vreme čuda nije prestalo. Carstvo još uvek osvaja, neprijateljska dela su još uvek tu. Naš veliki problem jeste da ne očekujemo čuda da se dese. To nije naš  način razmišljanja. U pitanju je ne vera. 

Džon Vimber je rekao: Mi ne nalazimo ideju u Novom Zavetu da Satana napada kraljevstvo Božije ili koristi svoji silu protiv samog kraljevstva. … Bog je napadač; satana se brani... Mi se nalazimo usred bitke sa Sotonom, to je rat oslobođenja, a nagrada su duše muškaraca i žena. Sotonsko zarobljavanje muškaraca i žena ima mnogo lica, no oduzimanje konačnog spasenja je osnovni cilj. Postoje razni tipovi vladanja: vezanost u ropstvu, psihički i emotivni problemi, socijalna nepravda i demonski uticaj. Naša misija je da spasimo one koji su zarobljeni kao rezultat Adamovog pada. Zadatak nije završen, time nije završeno ni vreme čuda.

2. Moramo znati da imamo vlast ili pravo da to uradimo. Pročitajmo primere. Luka 9:1 Isus sazva dvanaestoricu i dade im moć i vlast nad demonima i da leče bolesti. Marko 3:14 Odredi dvanaestoricu – koji se još zovu apostoli – da budu sa njim, da ih šalje da propovedaju i da imaju vlast da isteraju demone. 

Reč koja se stalno ponavlja jeste da imaju vlast da to rade. To ne završava sa Njegovom smrću i vaskresenjem. U Velikom Poslanju u Matej 28.18-20. u kome nam Hristos zapoveda da širimo Njegovu reč, Isus kaže “Dana mi je sva vlast, zato šaljem vas da ih poučite ih ono što sam ja vas učio”. Šta ih je Hristos učio? Među ostalom da imaju vlast ili autoritet da leče bolesne, oslobađaju sužnje, objavljuju milost njegovu.

Isus nam delegira njegovu vlast ili autoritet. Sama reč autoritet je ima mnogo značenja. – latinski autokritas, ugled. 1. ugled, uticaj; nadmoćnost (duhovna, moralna, pravna), zakonita vlast, zakon koji je na snazi; Autoritet - Vlast-Punovažnost-Ovlašćenje-Rukovodstvo-Nalog-Puna Moć. 

Kako vidimo tu je ovlašćenje da nešto učinimo, nalog da to činimo ili zapovest, puna moć ili punovažnost u činjenju toga. Neko je rekao sledeću rečenicu koja to dobro sumira: Sila je mogućnost, snaga da se izvrši određeni zadatak. Autoritet je pravo da se koristi sila Božija. Kao pripadnici tog carstva mi imamo prava da koristimo silu Božiju i na to smo pozvani.

I da bi ovo bolje razumeli savršena je slika policajca. Nekoliko puta sam koristio ovaj primer, ali za mene to je najbolja slika šta je autoritet ili vlast. Pre nekoliko godina ja i Mirjana smo bili u Londonu, i išli smo od stana naših domaćina do autobuske stanice. Uz put prošli smo pored jedne policajke. Takvo nešto kod nas ne vidimo, starija, seda žena sa ozbiljnim viškom kilograma. Pitali bi se šta ona radi u policijkoj uniformi. U tom momentu je kroz raskrsnicu proleteo motor, baka je to videla, zvižnula u pištaljku. Ovaj je u momentu zakočio, opasni momak na motoru, i sačekao je da se ona dogega do njega. Jel on imao silu – jeste, brzi motor, jači je od nje, ona nema oružje... Ali ima vlast. 

Iza nje stoji engleska država. Tako i apostoli nisu imali silu ali su imali autoritet. Nastupali su u ime samog Boga, ne u svojoj sili, jer ko su oni. Takođe je bitno reći da su dobili to pravo, Isus im je rekao da to mogu da rade, jer da nije doživeli bi samo gorko razočarenje. Imamo primer ljudi koji su u Delima pokušali da izgonjenja demona i demon ih istukao – rekoa im je „Isusa poznajem, a i Pavla, a ko ste vi?“ i namlatio ih. Zašto? Zato što nisu imali tu vlast, ili taj autoritet. Autoritet se dobija od nekog jačeg. Mi imamo autoritet!!! 

I to je V Princip Carstva: Isus nam je delegirao autoritet Carstva nebeskog!!!

3. Treće je da  treba da se učimo toj istini. Bog to traži od nas. Već citiran stih iz Matej 28.20. nam zapoveda da naučimo sve ono što je On zapovedio. To podrazumeva puno toga ali i zapovest je da nosimo poruku o kraljevstvu. Ne samo rečima nego i kroz očitovanje. Jer svako isceljenje, duše ili tela jeste prodor kraljevstva ili donošenje kraljevstva ovde na zemlju.

To nije smatram lekcija koju mi dobro znamo, čak šta više mislim da smo na početku. Ali dobro je biti na početku. Dok sam spremao propoved verujem da mi je Bog progovorio. Kucao sam reči, i razmišljao kako da počnemo ovo da primenjujemo, kako da doživlajvamo čuda. Uvek se bojim obeshrabrenja, jer šta ako krenemo i ništa se ne desi? Nije to lako. Ali Bog mi je skrenuo pažnju na II Princip Carstva – mali početci. Krenite da to radite, u početku će biti malo ali onda će rasti. Tako to ide.

Veliki Božiji sluga Džon Vimber, je snažno uticao na ovo moje razumevanje. Kada mu je Bog razjasnio principe Carstva počeo je da ih primenjuje. Jedan od principa je bio da se moli za bolesne. I svake nedelje, na kraju propovedi bi pozvao ljude koji su bolesni na molitvu. Godinu dana se ništa nije desilo, i godinu dana se on molio za čuda. Ali kada je Bog počeo da deluje, to je bilo silno. Neka to bude i u našem slučaju.

PITANJA ZA DISKUSIJU U KUĆNIM GRUPAMA: 

1. Podsetite se do sada propovedanih Principa Carstva Božijeg - koji od do sada navedenih principa je za tebe bio najznačajniji ili najizazovniji? Koje promene si uneo/la u svoj život zbog tog principa? 
2. Pogledajte šemu o dolasku Carstva Božijeg i diskutujte o njoj. Proverite da li dobro razumete kako je Carstvo došlo na zemlju. 
3. Zašto su čuda povezana sa propovedanjem Carstva? Kako ti razumeš šta je isceljenje - podeli neko iskustvo ako ga imaš? Kako ti razumeš šta su demonske sile - podeli neko iskustvo ako ga imaš (kako je Hristos pobedio silu zla)? 
4. Zašto ne vidimo više čuda u naše vreme - šta ti misliš? Da li je i na koji način to povezano sa razumevanjem Carstva Božijeg? 
5. Šta znači da nam je Hristos dao vlast da činimo čuda? 
AUDIO LINK: http://sr.cross.tv/98035

Beređi Dušan Bera

Ako vam je moj blog bio od koristi, podelite ga na društvenim mrežama. Hvala.