Principi komunikacije

 Osnovne vrednosti crkvenih timova

Dokument pred vama su Osnovne vrednosti crkvenih timova. U pitanju je dokument vodilja, govori o načinu komunkacije koji želimo da razvijemo u crkvi, principi kako treba da razmišljamo.

Nastavak je prethodnog teksta - Mi ZAJEDNO pretvaramo san u akciju. Pregledajući dokumente crkve našao sam ovaj spisak vrednosti, i dalim ga u cilju boljeg razumevanja Protestantske hrišćanske zajednice. 

¹ Starešine među vama molim ja, koji sam i sam starešina i svedok Hristovih stradanja i učesnik u slavi koja će se otkriti, ² napasajte stado Božije koje je kod vas i nadgledajte ga ne prisilno, nego dragovoljno, kako Bog hoće, ne iz želje za sramnim dobitkom, nego u predanosti, ³ i ne kao gospodari nad onima koji su vam dodeljeni, nego budite primer stadu. ⁴ I kad se pojavi arhipastir, primićete slavni venac koji ne vene. 1. Petrova 5:1-4

1. Kada se suočimo sa velikim problemima težićemo da ne zavisimo o našoj sopstvenoj mudrosti i sredstvima i već ćemo se podsetiti da je Bog sposoban da uradi daleko iznad svega što mi možemo tražiti ili zamisliti (Efežanima 3:20).

2. Gledaćemo da delujemo u poniznosti i krotosti, sa strpljenjem, podnoseći jedni druge u ljubavi (Efežanima 4:2).

3. Brinućemo se da očuvamo jedinstvo duha u svezi mira (Efežanima 4:3).

4. Nećemo žrtvovati jedinstvo Duha Svetog zarad promocije naših ličnih ciljeva (Efežanima 4:3).

5. Setićemo se da su na suprotnoj strani problema isto tako osobe bogatstva Božije milosti i veličanstva njegove ljubavi (Efežanima 2:4)

6. Trudićemo se da rastemo u zrelosti i da našu zajednicu vodimo ka rastu u zrelosti, zajedništvu i poznanju Hrista (Efeženima 4:13)

7. Uvek ćemo nastojati da govorimo istinu u ljubavi (Efežanima 4:15, 25).

8. Kako bi bili  sigurni da ne govormo lažno ni o jednoj osobi, trudićemo se da razumemo jedni druge bolje tako što ćemo razgovarati direktno o problemu. (Efežanima 4:25,26)

 9. Težićemo da pričamo o drugima i drugima na zdrav način koji će biti na izgradnju i izgraditi milost. (Efežanima 4:29; Kološanima 4:6).

10. Radije ćemo dati ljudima korist sumnje nego da naprečac donose zaključke. (Efežamnima 4:27).

11. Pazićemo da ne govorimo ili delujemo u duhu gorčine ili klevete. (Efežanima 4:31).

12. Tražićemo neposredno rešenje problema/situacije gde smo osetili ljutnju (Efežanima 4:26).

13. Ozbiljno ćemo shvatiti našu odgovornost u zaštiti Zajednice od lažnih učitelja; i to ćemo činiti u duhu poniznosti, znajući da smo i mi sami skloni greškama. (Dela 20:30; Eežanima 4:14).

14. Daćemo iskrenu i poštenu procenu naših osećanja da bi izbegli da učinimo bilo šta iz sebičnosti i pustih želja. (Efežanima 5:15,17;Filipljanima 2:3,12)

15. Prepoznaćemo da je naše jedinstvo Satanin cilj napada i da svi konflikti imaju elemenat duhovne borbe. (Efežanima 6:10-20)

16. Težićemo da živimo prema vrednostima Hristovog Jevanđelja da bi ostali čvrsti u jednom duhu, jednoj misli zajedno se boreći za veru u veru u Jevanđelje. ( Filipljanima1:27)

17. Očuvaćemo duh poniznosti  i druge smatrati važnijim od nas samih i njihove interese stavljati ispred svojih. (Filipljanima 2:3,4)

18. Reč Božija, Sveto Pismo, je standard prema kojem ćemo procenjivati naše misli i dela. (Dela 20:32).

19. Shvatajući činjenicu da smo odgovorni Hristu, mi ćemo ozbiljno shvatiti našu odgovornost da vodimo svojim primerom. (1. Petrova 5:3)

 20. Nećemo dozvoliti ogovaranje, klevetanje ili manipulisanje ni nama ni Zajednicom. (2. Korinćanima 12:20; Efežanima 4:31)

21. Nećemo dozvoliti da podele ili duh razdora postoji unutar odbora ili unutar Zajednice. (1 Korinćanima 1:10)

22. Nećemo dozvoliti da postanemo tako koncentrisani na posao vođenja Crkve da zapostavimo ličnu uključenost u živote ljudi (Dela 20:28; 1. Petrova 5:2)

23. Bićemo oprezni i nećemo prihvatiti neosnovane optužbe protiv starešina ili pastora. Pozabavićemo se optužbama direktno, brzo i nepristrasno. (1. Timoteju 5:19-21)

Beređi Dušan Bera  

 

Mi ZAJEDNO prevaramo san u akciju - vizija za 2022

Decembar i januar mesec su u crkvenom životu period analize i planiranja. Kao pastor crkve (sveštenik), dužan sam da pripremim finansijske izveštaje i planove, planove razvoja, moje lične izveštaje... Sastanci Starešinstva, Crkvenog odbora, Skupština crkve... Ovo je period kada dane trošim na analize, izoštravanje slike.

Slogan januara 2022

Volim izoštravanje slike, ohrabruje me, postajem svesniji uspeha, svesniji šta smo uradili kao crkva, oblasti u kojima smo napredovali. 

Sa druge strane, sagledavam i neuspehe. 

Da li vas neuspeh obeshrabri?

Neuspeh nije nešto što me obeshrabri. Dugo godina me je neuspeh bacao u depresiju. Kasnije sam naučio da neuspeh doživljavam kao izazov. Naučio sam da volim izazove. 

Sećam se procesa menjanja. Jedan od ključnih momenata je bio citat Džona Maksvela, u materijalu Ekvip. Maksvel je napisao iskustvo iz perioda dok je bio pastor crkve. Primetio je nakon analize, da se članovi crkve nedovoljno mole. Sakupio je crkvu, rekao: "Imam dobre vesti. Članovi crkve nemaju razvijen molitveni život, imamo ogromno polje za rast". Potpuno novi pogled - neuspeh je uvek područje velikog rasta.

Pitanje koje sada postavljam jeste - koja su područja u kojima treba da rastemo kao crkva? To činim razmišljajući o Vrednostima.

VREDNOSTI PROTESTANTSKE HRIŠĆANSKE ZAJEDNICE

Vrednosti bi mogli objasniti kao karakteristike koje želimo da nas krase i koje smatramo suštinskom vrlinom. Vrednosti su izraz našeg verovanja. Načela verovanja iznose teološki i biblijski pogled, vrednosti prikazuju kako ono što verujemo pretačemo u delo.

Čest model vođenja crkve je kroz viziju, gde se vodi crkva prema snu koji želi da se ostvari. To je zapadni model, velikim delom pod uticajem sveta biznisa. Meni se više dopada vođenje prema vrednostima, vođenje prema onome šta mi želimo da budemo.

Protestantska Hrišćanska zajednica (crkva gde sam pastor, sveštenik), ima izdefinisane sledeće izjave vrednosti: 

1. Dobrota koja donosi spasenje: Verujemo da je osnovni način Božijeg pristupa čoveku dobrota. Nevolje dovode do toga da se čovek okrene Bogu, ali čovek sledi Boga jer otkrije da je dobar. Odbacujemo verovanje da je zlo put do poznanja Boga, iako Bog koristi i nevolje da otkrije svoju dobrotu. Zato mi molimo za dobro naše zemlje, grada i pojedinaca. Fokus našeg naučavanja je dobrota Božija, iako poznajemo i njegovu pravednost, svetost i gospodstvo.

2. PHZ Crkva - mesto gde pripadam: Crkva treba biti mesto gde pripadaš, gde doživljavaš prihvatanje bez obzira na boju, rasu, pol, obrazovanje, materijalni status. Cilj nam je izgraditi atmosferu i strukturu koja omogućava ljudima da nađu svoje mesto u crkvi, prime podršku i daju podršku drugima. 

3. Mi zajedno pretvaramo san u akciju: San ostaje san ako se ne pretvori u akciju. Akcija dovodi do rezultata. San je vizija o promeni crkve, društva i čoveka, koja nam je poverena od Boga. Samo zajedničkom akcijom dolazimo do cilja. 

4. Radikalna velikodušnost - Moj Otac brine za mene: Ne prihvatamo ni teologiju prosperiteta, a ni teologiju siromaštva. Prema Reči Božijoj verujemo da je naš Bog "...u stanju da vas obdari izobilnim blagoslovom svake vrste, te da uvek imate svega dovoljno, i još da pretekne za svako dobro delo." II Korinćanima 9:8 Bog je velikodušan, a način da živimo kao On jeste da pratimo primer te velikodušnosti.

5. Evanđelje je u sili: Verujemo da evanđelje (Radosnu vest) prati silno delovanje Duha Svetog. Evanđelje i čuda su nerazdvojni. Deo služenja crkve jesu i darovi Duha, deo iskustva vernika jeste krštenje Duhom svetim. Propovedamo, praktikujemo i očekujemo silu Božiju. 

6. Rast kao izazov: Hrišćanska vera nije statična. Ona podrazumeva rast u veri, karakteru, razumevanju i iskustvu. Rast mora biti izazov, inače se neće dogoditi. Naši ljudi najviše rastu kada je pred njima izazov, pa stoga razmišljamo uvek kako da postavimo nove izazove. Rast podrazumeva celokupno dobro osobe - duše, duha i tela.

7. Aktivan odgovor: Verujemo da hrišćani trebaju biti glas savesti, glas morala, glas etike u društvu. Ne možemo pasivno gledati na korupciju, ili diskriminaciju, nego moramo praktično, aktivno delovati.

8. Tri žetve: Žetva je ispovest o našoj misiji. Misija je doneti evanđelje ljudima koji ne poznaju Hrista. Žetve su strateški događaji naše crkve, tri puta godišnje.

Mi ZAJEDNO pretvaramo san u akciju

U procesu analize postavljamo pitanje u kojoj oblasti treba da rastemo kao crkva. Molimo, čitamo Sveto pismo, slušamo proročku reč, gledamo znake i analiziramo situaciju. Taj proces nazivamo Božijim vođstvom. 

Prethodni period, od leta do Božića puno smo propovedali i učili o duhovnom oružju. Razlog je bio tada uočen napad strahom koji smo doživljavali.  Tekst o sukobu sa neprijateljem se nalazi zapisan u Efescima. Poruka je bila da moramo rasti u oblasti odupiranja neprijatelju. Ta faza je završena, smatram.

Ovih dana, ispitujući Božije vođstvo prepoznali smo novu oblast. Mi ZAJEDNO pretvaramo san u akciju. Naglasak je na reči zajedno. Jer san pretvoren u akciju, ako nije urađen zajedno, nije san o kome mi sanjamo. Ako u snu nemaju svi mesto, za PHZ Crkvu, to nije san koji vredi da sanjamo.

Na ovo razmišljanje su nas pokrenule priče. Priče o tome ko je darovitiji od drugog. Priče o tome ko treba da vodi, o tome ko je isključen, i koga neko nije pitao... Razne priče, priče o tome ko koga voli, a ko koga ne voli. Priče o tome kako nešto treba da se uradi bolje, ali koje podrazumevaju da je samo jedna strana u pravu, a druga osoba je iritirajuća. 

Nema puno tih priča, nisu ni strašne, dovoljno da nam skrene pažnju. Ako nismo oprezni, đavo će nam ukrasti ono najdragocenije - jedne od drugih. Čuvajmo ZAJEDNO. Neprijatelj želi da nam pokrade pobedu, radost služenja i zajedništva. 

Slika uspeha naše crkve je slika gde radimo ZAJEDNO. Slika gde prevazilazimo naše razlike, gde radije pretrpimo štetu da bi neko imao mesta. To nije slika profesionalaca, to je slika porodice. A u porodici ljudi greše, i nisu jednako talentovani, ali svi imaju mesto. 

PROROČKA SLIKA ZA 2022

Početkom 2021., prilikom tadašnje analize, proročki tim je imao više slika koje su nam poslale. Jedna od slika je bila rasta u tri faze. Značajna mi je poslednja faza, pa prenosim te reči, jer oslikavaju ovo o čemu pišem:

I na kraju tu je faza utakmice koja započinje i predstoji momenat u kom vodeći tim, naši timovi, spremni takmičari, dobijaju priliku da zajedno postignu veliki rezultat za Božije kraljevstvo. Ovo je slika crkve kojoj je data prilika da kroz uvežbanost, usklađenost uloga i službi, prepoznavanje koji je čiji deo u izgradnji crkve i njenog napretka, odigra dobru utakmicu i postigne ciljeve ka kojima ih Bog usmerava u ovoj godini.

Za one koji su uključeni u ovu fazu važno je da se ne osvrću nazad, ne odstupaju od započetog, ne oklevaju, već prepoznaju šanse i prilike da odreaguju na ono na šta ih Duh Sveti podstiče da urade. U ovoj fazi nije više vreme za ‘’dečije bolesti’’ i povlačenja.

Važno je graditi poverenje, naučiti se saradnji bez obzira na različitost službi ili tipova ličnosti, tražiti širu sliku, biti spreman ići do kraja bez obzira na sitne prepreke. Prilika je da se ulaže u jedinstvo za šta predstoji i nagrada. Biće prilike da širimo evanđelje, utičemo na poslovne ljude iz sveta, ljude na vlasti... Možemo postići puno toga zajedno u ovoj godini, dobićemo poziv i milost za to. Posmatraće nas i drugi..., budimo spremni, učinimo svoj deo, budimo primer.

‘’Jer, potrebna vam je istrajnost da izvršite Božiju volju I primimite ono što je obećao’’. Jevrejima 10:36

Beređi Dušan Bera 

Da li ste gledali poslednju epozodu Teologije uz jutarnju kafu? Nataša V. je pripremila odlično izlaganje o ispunjenim proročanstvima vezanim za Hristovo rođenje. 

Vreme da pobedimo čudovište - Hristos se rodi

Kakva je to misao na koju nas poziva Božićni događaj?

Grupa U2, 2005 godine u Milanu, peva pesmu "Miss Sarajevo", posvećuje je žrtvama terorističkog napada u Londonu, koji se desio neposredno pred koncert. Bono u uvodu kaže da je ta pesma molitva koja glasi: "Nemojmo postati čudovišta da bi pobedili čudovište". Na kraju pesme, čitaju tekst Međunarodnu deklaraciju o pravima čoveka.

Ovih dana preslušao sam ovu pesmu u raznim varijantama, originalnu verziju vezanu za opsadu Sarajeva, ili Mis Sirija iz 2018 posvećenu žrtvama rata u Siriji. Ako vas interesuje više o samoj pesmi, možete pogledati sledeći link.

Ne smemo postati čudovišta da bi pobedili čudovište. Rečenica koja mi obeležava ovaj Božić 2021. godine. Eho je božićne noći. Bog je postao čovek, da bi pobedio čudovište. Mogao je da uništi čudovište, ali postao je jedan od nas.

Čudovište? Ne mislim na Sotonu, iako je on čudovište poraženo Hristovim rođenjem i smrću. Mislim na čudovište u nama ljudima. Čudovište naših pogrešnih postupaka, mržnje, neopraštanja, ratova, zla. Čudovište koje vodi ratove, zlostavlja, uništava sebe i sve oko sebe - Ja ili Mi. 

Bog je postao čovek da bi izlečio čudovište. Marija peva o toj pobedi u svojoj pesmi, dok objavljuje svoju trudnoću u Luki 1:

Milost je njegova nad onima što ga poštuju, od kolena do kolena.

51 Moćna dela učini mišicom svojom,

rastera uznosite što su puni sebe,

52 zbaci vladare sa prestola i uzvisi ponižene,

53 gladne nasiti dobrima, a bogate bez ičega otpusti.

54 Pridiže Izrailja, slugu svoga, setivši se svoga milosrđa,

Anđeli objavljuju Njegovo rođenje: "Slava Bogu na visini, a na zemlji mir ljudima koji su mu ugodni", Luka 2:14. Mir, ta lepa reč. 

U verziji sa Lučanom Pavarotijem, Bono peva na kraju pesme Mis Sarajevo, na bosanskom: "O lijepa, o draga, o slatka slobodo". 

Mir, ta lepa reč, poziv božićne noći. Mir za čudovište. Jer čudovište pobeđuješ tako da ne postaneš čudovište. Postaneš čovek, ili sličan Čoveku, Bogo-čoveku. Mir koji donosi slobodu od čudovišta. 

Razmišljam koliko nam treba da učimo od Hrista kao vernici. Tomas je neki dan u čitanju "Pročitajmo Novi zavet", razmišljajući na tekst ih Jovana 8, komentarisao one strašne reči "Moram da ti kažem..." i pokazao nam da "Ne moram da ti kažem, nego hoću". Hoću da bi našto dokazao, da bi ja ispao bolji ili...

Hrišćanstvo nije vezano za cilj, nego za odnose. Moj prelazak kroz ciljnu liniju, gde druge ostavljam poraženima je u hrišćanstvu potpuni poraz. Pobeda je pobeda kada kroz cilj prođemo zajedno, jer je poraženo "čudovište" koje me govori da sam bolji, značajniji, posebniji od svih drugih.

Jedna od suštinskih vrednosti Protestantske Hrišćanske zajednice, napisana za zidu u maloj sali, glasi - "Mi ZAJEDNO pretvaramo san u akciju". Ako ne idemo zajedno, onda to nije san koji sanjamo kao crkva. Ne vrede savršene konferencije, savršen božićni program, savršene službe, ako to nije ZAJEDNO.  

O toj suštini govori Apostol Pavle u Poslanici Filipljanima 2, o čemu propovedamo ovih nedelja:

Razmišljajmo danas o ovim rečima. Gde treba da pobedimo "čudovište"? U reakciji na nepravdu? Kada "moram da kažem"? Kada je meni uskraćeno pravo? Kada ... 

Beređi Dušan Bera

Ovo je drugi tekst u ovom Božićnom periodu. U prethodnom tekstu pisao sam o tome kako pobeđujemo nepravdu - Pismo pastora za Božić i Novu godinu 

U planinara mokre gaće i priča o novogodišnjim odlukama

Balans - (Značenje izvedeno preko sinonima) ravnoteža, jednakost, ekvalibrij, uravnoteženost, harmoničnost, harmonija, usklađenost, snaga, sklad, ravnomernost. Sajt Šta znači navodi sledeća značenja: bilans, konačni račun; korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi, figura u plesu.

Jezikoslovac navodi još jedno interesatno značenje - ravnoteža između dviju protivnih sila ili utjecaja b. sila koja teži da proizvede ravnotežu

Sajt Opšte obrazovanje 

balans (francuski balance): 1) ravnoteža, sklad; održavanje ravnoteže, balansiranje; 2) u baletu, figura kad telo stoji na jednoj nozi; 3) u finansijama: poravnavanje dugova i potraživanja.

balansirati (francuski balancer): 1) održ(av)ati ravnotežu; dovesti, dovoditi u ravnotežu, uravnoteži(va)ti;

Serija Otpisani uvodi još jedan pojam koji doprinosi temi: Balansero.  

Balans je potreban da čovek ne bi pao.

Pad u potok 

U nedelju 2.1.2022. okupao sam se od glave do pete. Ne radi se o tradiciji, niti se kupam samo za Novu godinu. Pao sam celom dužinom u potok. 

Da li odumiremo kao narod? - razmišljanje o demografskoj slici Srbije

Prema izveštaju Zavoda za statistiku Srbije u prošloj godini rođeno je 56.648 beba u Srbiji. U isto vreme preminulo je 123.492 stanovnika Srbije. Razlika je -66.842 ili minus grad veličine Zrenjanina ili manje za oko 1% trenutnog stanovništva Republike Srbije.

Povećanje broja preminulih u odnosu na prošlu godinu je za 25.858 ili 26 posto. To je grad veličine Sremske Mitrovice. Citiram pomenuti izveštaj: Broj umrlih u Republici Srbiji u periodu januar–novembar 2021. godine iznosio je 123 492 i, u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 97 633. 

Vest izgleda još gore ako se podsetimo da je i prošle godine, 2020., zabeleženo preko 16.000 preminulih više od proseka. Matematika kaže da u odnosu na 2019, povećanje je preko 41.000 preminulih kumulativno (razlika u 2020. + razlika u 2021.)

Svake nedelje pišem na temu koja zaokupira moju pažnju. Možda vam je to čudno, jer prošle nedelje sam pisao o Deda Mrazu (vidi lik OVDE), a ove nedelje o demografiji, ali ovo je tema koja me je zaokupila i mogu reći potresla ove nedelje. Brojke mi izgledaju zastrašućuje i pokrenule su me da malo istraži tu temu a da nisam bio ni svestan koliko je duboka "zečija jama".

Pismo pastora za Božić 2021 i Novu godinu

Draga crkvo, 
Nadam se i verujem da ste zdravi. Neka vas Božiji anđeli štite u ovim danima, sačuvaju vas od teške bolesti, i donesu isceljenje. Blagoslov neka se širi oko vas gde god da idete, i učini da silno utičete na druge ljude.

Svet koji pada u mrak

"Suočavamo se sa vremenima koja su specifična. I ranije je bilo teških vremena, epidemija, ali je i stil života bio drugačiji. Vremena su se promenila. Svet je postao veliko selo, a sada se suzio odjednom ponovo na naš mali svet. 
Ova vremena su i šamar našoj ljudskoj oholosti. Iako i danas postoje smrtonosne bolesti (kancer, moždani udar), živeli smo u relativnom miru što se tiče virusa, bakterija. Izgledalo je da je čovečanstvo ostvarilo pobedu. Iako su se čuli glasovi naučnika koji su opominjali da je velika epidemija neposredno pred nama, nismo verovali. Kažu naučnici da je naš um programiran da odbija mogućnost da će se nesreća dogoditi baš nama. Valjda tako uspevamo da preživimo..."

Napisao sam ove reči 5.6.2020. godine, u pokušaju da napišem Pismo Pastora za Pedesetnicu. Nisam ih objavio, ostalo je zapisano u radnoj verziji. Ali Svet još uvek stoji. Ne mrda se.

Razvojni put Deda Mraza ili Kako reči menjaju svoje značenje?

Fenomen Deda Mraza - kako je nastala cela priča? Da li postoji jedna, jedinstvena legenda o ovom debeljku, koji živi na Severnom polu, družeći se sa irvasima i vilenjacima? Kako je ta legenda nastala? 

Ovih dana pripremao sam Pop-kulturu, pa me je ta tema zainteresovala. Interesantno je kako je cela priča rasla, objedinjujući hrišćanske i paganske priče, kulture, priče različitih naroda, menjajući se kroz vekove. Ovaj tekst je priča o tome... 

Pop-kultura 

Pop-kultura je emisija koju snimamo za Youtube kanal Protestantske hrišćanske zajednice. Autori emisije smo Anđelko Trninić Gale i ja. Koncept emisije je da nas dvoje, kao sveštenici (popovi) razgovaramo o popularnoj kulturi. 

U većini emisija koje snimamo ("Teologija uz jutarnju kafu", "Priče jednog sveštenika malo drugačijeg"), donosimo formalnu, teološku poruku u neformalni kontekst - pijenja kafe sa prijateljima ili avanture. U Pop-kulturi neformalne (tako to nazivamo), kulturološke pojave donosimo u okruženje crkve, duhovnosti. 

Prošle nedelje snimali smo i objavili emisiju pod naslovom "Novi - Sam u kući 6 / Fenomen Xmas". Govorimo o novom filmu "Home Sweet Home Alone" ali i o celoj seriji filmova pod tim imenom "Sam u kući". Kako je film o nestašnom dečaku postao sinonim za Božić? Osvrćemo sa takođe i na priču o Božiću, Novoj godini, Deda Mrazu, fenomenu zvanom Xmas... Na koji način savremena kultura isključuje rođenje Isusa iz pričeo Božiću i zašto? I kako ispravno slaviti ovaj praznik? Možete pogledati emisiju i "zapratiti" naš kanal.

Da li čitati Psalme, The Message - Eugene H. Peterson (izdanje na modernom hrvatskom jeziku)?

Da li ste čitali Mesidž, parafrazirani prevod knjige Psalma na hrvatski jezik? 

Prošle nedelje dobio sam ovaj prevod od dragih prijatelja. Moram priznati da sam do sada uglavnom izbegavao ovo izdanje Biblije, ali čitajući ga menjam mišljenje. I dalje nisam siguran da li se Mesidž može nazvati Biblijom u klasičnom i teološkom smislu tog termina, ili je više u pitanju komentar Biblije, ali moje trenutno mišljenje i iskustvo čitanja je iznenađujuće pozitivno. 

Moram da naglasim, na samom početku teksta - ovo je blog o mom ličnom doživljaju ove verzije biblijskog teksta a ne stručna analiza. Ne želim nikoga da povredim mojim komentarima, niti pokušavam da nekom promenim mišljenje, niti da izazovem neku polemiku, nego da pokažem zašto je meni iskustvo čitanja Psalma, prevod The Message korisno. 

The Message - Eugene H. Peterson

The Message je jedinstven prikaz poruke Svetog pisma. Iako je prevođeno sa izvornih grčkih i hebrejskih tekstova, prevodilac je više obratio pažnju na to da tekst bude razumljiv savremenom čitaocu, nego na doslednost u prevođenju izvornog teksta.

Bol i radost na godišnjicu Rehab Centra Duga - lični doživljaj

10. decembar 2008. - Tog dana, prvi momak, moj imenjak Dušan, ušao u kuću Centra Duga (nije se tada još tako zvao, prosto smo otvorili prostorije koje su do tada bile gostinjske sobe crkve). Bio je heroinski zavisnik. Ubrzo posle toga ušao je još jedan, zavisnik od alkohola i heroina.

Tim Duge je činio Pastor Daniel, Verica, Mirko, Nenad, Sloba (koji je prešao da živi u centar) i ja. Pre tog događaja, proces pripreme je trajao dugo, sastajali se sa prijateljima iz drugih centara, pričali, molili se, na kraju odvažili i počeo je Centar Duga. To nije bio naš prvi susret i rad sa zavisnicima, ali jeste da iskorak da uradimo nešto više od slanja zavisnika u druge centre.

Rekli smo tada - naš maksimalni kapacitet će biti sedam ljudi, idealno pet. Kada je došao osmi, primili smo ga, pa devetog, desetog... bilo je i po trideset momaka u centru. Jedna kuća, pa onda još jedna kuća u Temerinu. Blagoslovljena avantura vere.

Osnova našeg rada je bila da vidimo zavisnike, a posebno narkomane kao gubavce našeg doba. Odbačene od društva, nedodirljive. Odlučili smo da mi budemo oni koji prihvataju, i nude ruku. Međutim, moram priznati da niko od nas nije očekivao kroz šta ćemo sve proći.

Rehab je služba koja mi je donela puno radosti, ali i najveće povrede. Puno puta zažalio što sam deo te avanture, puno puta zahvalan Bogu što sam deo nečeg tako bitnog, promene života odbačenih. Ove nedelje, dok razmišljam o tom jubileju, analiziram i moj bol, ali i radost. 

Da li sam fašista?

Da li sam fašista? Kako se pokrenulo to pitanje?

Subota, 14 časova. Nisam u šumi ili planini kao obično subotom. Klečim na Varadinskom mostu, dok žandarmerija maršira prema nama u opremi za razbijanje demonstracija. Nisam sam. Tu su mladi, stari, muškarci, žene. Protestvujemo protiv usvajanja Zakona o eksproprijaciji i projekta rudnika litijuma Rio Tinto. 

Ne volim proteste. Nisam išao na proteste ni u devedesetim. Danas to smatram velikom greškom, ali tada kao pripadnik nacionalne i verske manjine pustio sam da oprez preovlada. Ovu subotu, osećao sam da moram da budem na mostu. Puno laži, skrivanja istine i poluistine je rečeno o Rio Tintu u poslednjih pola godine, od strane Vlade Republike Srbije. To mi ukazuje na najgoru moguću zloupotrebu položaja.

Kap koja je prelila čašu nezadovoljstva, je usvajanje izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji, od "Narodne" skupštine Republike Srbije. Odredbe zakona omogućavaju državi da oduzima zemlju od pojedinaca čak i u slučaju ugovora sa stranom kompanijom, što do sada nije bio slučaj. Slučajno usvojeno u vremenu dolaska Rio Tinta koji ne uspeva da otkupi zemlju u dolini Jadra? Ne verujem. 

Doživljavam ovaj potez Skupštine i Vlade kao izdaju, da su ljudima oduzeta sva prava radi interesa kapitala. Zato sam bio na mostu, da zajedno sa ostalima kažem ne nepravdi. Da li grešim? Lagali su u vezi svakog dokumenta, svake dozvole, "muljali" u vezi zagađenja zbog istražnih radova... Ne mislim da sam sveznajući, niti stručnjak za rudarstvo, ali ako su lagali u vezi toliko toga, kako da im išta veruješ?  

Kako da im veruješ kada te zbog mirnog protesta nazovu fašistom? Učinili su sve da isprovociraju sukobe, zato smo i sedeli na mostu, da sprečimo eskalaciju nasilja. Međutim, Gradonačelnik Novog Sada, nazvao je ljude koji protestvuju fašistima. To je učinila i Predsednica Vlade Republike Srbije. I to je pokrenulo moje pitanje. Da li sam fašista zbog učestvovanja u protestima?