Mama, mama, mama, biću panker ja... ili neću

 Ne mogu da slusam vise ovaj rock
krajnje vrijeme je za novi zvuk
glava mi je puna raznih idiota
zelim samo pravu frku i pank

Mama, mama, mama, gotova je stvar
mama, mama, mama, bicu panker ja
mama, mama, mama, samo da obucem
kratku kravatu, sako i bedz

Ref. 4x
O, poderimo rock

Prvi srednje, osamdeset i neke. Odlučio sam da nisam metalac, ja sam panker! Svi oko mene su metalci (hevi metal), osim Srđe. On je već panker, a sada sam i ja. Panker znači ološ, propalica, tako mi kažu. Dopada mi se to što čujem, tako se i osećam.

Otkrivam drugu reč - anarhija. Anarhija znači pobuna protiv sistema, protiv društva. Tako se osećam. Potpis je sada BERA sa zaokruženim A, i obaveznim Punks not dead! 

Čitam magazin Rok, priču o Sid Višizu, o Seks pistolsima. Ej, Sid Višiz je jednom prilikom vodu za heroin uzeo iz WC šolje! Kleš mi se baš ne dopada, ne kapiram Sandinistu, ali gitarista Kleša na koncertima razbija gitaru na bini i unište ozvučenje! Jednom su na koncertu su pišali u publiku... Neko mi je to ispričao. 

Nabavljam prve kasete... polako, svako šišanje pomeram granicu ćelavog iznad ušiju, plan je stići do kreste, valjda će "ćale" prihvatiti da sam panker posle nekog vremena, "keva" je već ok sa tim. Mama, mama, mama, biću panker ja - za nju je to ok, ona je bila prva devojka u selu koja je obukla suknju iznad kolena i ošišala kosu. 

Menjam društvo, sada sam sa pankerima... ali nešto mi tu smeta. Ovi pankeri kupuju odeću preko kataloga. 100 nemačkih maraka plaćaju martine, previše su šminkeri, nema tu bunta. 

Draži su mi metalci, oni "žive pank", pa se družim sa njima. Vino iz dragstora, izlasci na mesta koje se zovu "Rupa" (bilo je više "Rupa" u to vreme), besciljna lutanja... I prvi put me policajac zaustavlja zbog toga kako izgledam, kaže mi "šta sramotiš tvog tatu..." Nije više foliranje.

I tada, to je poenta priče, dobijam kasetu Kragujevačkog benda KBO! ili pre KVO! Zvali smo ih Kragujevački borbeni odred, a oni su uzeli ime po kreketu žabe iz stripova, kako je to tada prikazivano da žaba krekeće kvo-kvo... 

Kada je KBO! prvi put nastupio 82, na lokalnoj gitarijadi u Kragujevcu, mesec dana posle osnivanja. Grupa klinaca (17 godina), okupila se na velikom odmoru i odlučila da će razmrdati Kragujevac. Na gitarijadi su hipici i metalci (nije bilo pankera), zviždali, negodovali, gađali ih, ali klinci su odsvirali i krenuli da drmaju kavez.  

Pesma Lopovi, to je to. Ono što osećam, što jesam. To je pank.

Pobegao sa šljake, polomio mašinu
Sad se vrzma gradom, razbija tišinu
Tri godine rada u muci i prašini
20 godina ima a već mu ne živi

Lopovi tu su, lopovi tu su,
Lopovi tu su svuda oko nas

Lice mu je belo, pogled mu je tup
S bušnim džepovima zna da kriv je put
Sada s flašom u ruci svima gleda leđa
A tako bi da viče, tako bi da vređa

Pank! I to ne pank ekipe koja kupuje martine od 100 maraka i sređenih (tako da divlje izgleda) frizurica. Pank maminih sinova, smatrao sam tada. 

Pesma je bila PANK šljake, pank frustracije i besa, pank generacije koja vidi rat i raspad svih ideala, pank kada ti je toliko dosta svega da ti se ni ne živi, pank kada ti je jedino rešenje flaša i bes. Otkrio sam definiciju onoga kako se osećam i šta jesam. 

Hristos me je izvukao u 21 godini mog života iz tog kruga frustracije, pisao sam o tome ovde. Potrošio sam bes do tada, pretvorio se u očaj. I zavisnost. Da li sam ostao panker? 

Zašto pišem o tome? Juče sam bio u poseti crkvi u Kragujevcu. Posle puno godina setio sam se pesme Lopovi (KBO! je iz Kragujevca). Davna je to prošlost. Ali svake nedelje pišem o onome što mi zaokupi um  i sada je to sećanje na uticaj pesme Lopovi...

Dok smo vozili Kragujevcem, tražeći naše prijatelje iz crkve, na radiu je bila stanica 202. Primetim u tom momentu pesmu. Na engleskom, ali jasne reči, i jasna pesma. Divna milost, Džona Njutna (pisao sam o toj pesmi, jako je volim, smatram da govori o mom iskustvu). 

Dvesta dvojka ne pušta hrišćanske pesme slavljenja, to nije njihova programska koncepcija. Verujem da je razlog bio da ohrabrimo crkvu u Kragujevcu, da je razlog bio da ohrabri nas da se molimo verom (što smo i učinili u tom momentu), ali i ispovest vere, superotno rečima "dvaest godina ima, i već mu se ne živi". 


Čudesna milost (kako sladak zvuk!)
Koja je spasila grešnika poput mene
Jednom bejah izgubljen, ali sad sam pronađen
Bejah slijep, ali sad vidim 

Milost je naučila moje srce da se boji 
I milost je oslobodila moje strahove
Kako se divno ta milost pojavila
U satu kad sam poverovao

Kroz mnoge opasnosti, teškoće i zamke 
Dosad prođoh
Milost me dodavde sigurno dovela
I milost će me odvesti kući

Alis Kuper, rok muzičar, po svom susretu sa milošću Hristovom je rekao:

Nije bilo lako kombinovati religiju i rok. U suštini to je bila najveća pobuna koju sam mogao da učinim. Piti pivo je lako. Uništiti hotelsku sobu je lako. Ali biti hrišćanin, e to je težak poziv. To je prava pobuna.

Nisam panker. Anarhizam me interesuje samo kao politička pojava, mudra ali nepraktična. Buntovnik jesam. Ja sam hrišćanin. 

O milosti Božijoj sam propovedao juče. Evo je propoved. 

 


 Beređi Dušan Bera 

 

Hemija mozga zavisnika od pornografije - fizički aspekt zavisnosti o kome se ne govori

Priča počinje prošle nedelje, na konferenciji Teen Challenge u Pragu. Jedno od predavanja je bilo o problemu zavisnosti od pornografije. Predavači su spomenuli nova istraživanja na mozgu zavisnika od pornografije, i napravili paralelu sa zavisnicima od heroina, pokazujući sken mozga čoveka bez zavisnosti, i zavisnika od heroina i zavisnika od pornografije (sken metodom jednofotonske emisione kompjuterizovane tomografije).



Komentar govornika je bio da su posledice po mozak kod obe vrste zavisnosti jednake, što pokazuje i fotografija pred vama. Da bi bilo jasno, ne radi se o fizičkom oštećenju mozga, nego o slabljenju neuronskih veza koje imaju posledicu na naše kognitivno (misleno) funkcionisanje, i prikazuje aktivnost mozga (ne fizičko propadanje mase). 

Što je još alarmantnije, region mozga koji je najviše iscrpljen konzumacijom pornografije koja izaziva zavisnost je prefrontalni korteks, region za koji dr Lorens V. Taker kaže da te „čini čovekom“. Kaže da je to vaš izvršni direktor i da kontroliše svaki drugi aspekt mozga. Kada ste navučeni na pornografiju, vaš „izvršni direktor odlazi“ i vi „ne donosite dobre odluke“. Your brain on porn 

Dok pišem ovaj blog, moram priznati da ga pišem sa oklevanjem. Ne oklevam zato što se bojim teme o pornografiji, pisao sam puno puta o njoj, govorivši i iz lične borbe (o tome možete čitati ovde, ovde, i ovde). Oklevam zato što nisam siguran da potpuno razumem temu, i sam je i dalje istražujem. Velika pomoć, za one koji znaju engleski jeste sledeća serija na Youtube - klikni i pogledaj. 

Neposlušna vs. Izgubljena ovca - razmišljanje o ulozi pastira

Izgubljena i neposlušna ovca? Ovo je priča pokrenuta komentarom na fejsbuku o ulozi pastora i odgovornosti koje pastori imaju, pri čemu je korišćena parabola o izgubljenoj ovci. Takvi komentari su me pokrenuli na razmišljanje o tome šta stvarno Isus govori.

Ovca

Isusova parabola sa izgubljenoj ovci 

Isus u paraboli (biblijska priča sa porukom) o dobrom pastiru i izgubljenoj ovci kaže sledeće: 

Svi poreznici i grešnici su se okupljali oko Isusa da ga slušaju. Fariseji i znalci Svetog pisma su gunđali i govorili: „Ovaj prihvata grešnike i jede sa njima.“ 3  Isus im onda ispriča ovu priču: „Ko od vas, ako ima stotinu ovaca, pa mu se izgubi jedna, neće ostaviti devedeset devet u pustinji, dok ne nađe tu jednu? Kad je nađe, stavlja je na svoja ramena sa radošću. A kada dođe kući, poziva prijatelje i susede, i kaže im: ’Radujte se sa mnom, jer sam našao svoju ovcu koja se izgubila.’ Kažem vam da će tako i na nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se pokaje, nego zbog devedeset devet pravednika kojima nije potrebno pokajanje.“ Luka 15

Šta nam tekst govori?

1. Isusovu priču moramo razumeti samo u kontekstu, tj. događaju u kojem je izrečena. Isus sedi u društvu sa poreznicima i grešnicima, odbačenima i osuđenim ljudima tadašnjeg društva. Optužen je od "religijskih eksperata" za takvo ponašanje, što provodi vreme sa odbačenima, što je u njihovim očima bilo neprihvatljivo.

2. Izgubljena ovca u priči su odbačeni koji se kaju, koji žele promenu. Njihov način ponašanja još nije promenjen ali oni traže izlaz iz svog destruktivnog života. Pastir ih pronalazi tamo gde jesu, i donosi im spasenje. 

Šmucanja i lutanja

 Šmucanje je lapsus. Hteo sam da kažem smucanje, rekoh šmucanje i lutanje, i dopala mi se ta reč. Šmucanje.

Šta je šmucanje?
Kada su doajena planinarenja u Vojvodini, dr. Radomira Simonovića, pitali zašto je planinar, ispričao im je anegdotu. Na Velebitu ga pita seljak ”Kuda ideš, gospodine?” - a on mu odgovori: ”Napred!” - “A šta tražiš?” - “Šta nađem!”. To je šmucanje.


Šmucanje postavlja pitanje - šta je iza sledeće krivine? kakav je to zid? jel to pećina i šta se u njoj nalazi? ko je sagradio tu građevinu? kuda vodi ova staza? 

Šmucanje nije planinarenje iako planinarimo. Šmucanje nije ni gljivarenje iako skupljamo gljive i lekovite biljke. Šmucanje nije ni speologija, iako volimo pećine i rado se spuštamo u njih. Šmucanje nije ni izviđaštvo, iako jesmo mnogi od nas izviđači. Šmucanje nije ni istorija, muzeji, galerije, umetnost, iako sve to gledamo i želimo da razumemo. Šmucanje je radoznalost, čežnja da saznaš više o svetu oko sebe.

Šmucanje je počelo u kovidu, po prestanku policijskog časa. I pre smo išli u prirodu, planinarili, išli u muzeje... ali onda smo počeli da šmucamo... 

I da, šmucanje ne radiš sam (iako ja i sam lutam). Šmucanje se radi u društvu, gde pričaš o svemu... u šmucanju se priča o teologiji i umetnosti... u šmucanju pričamo o filmu koji smo gledali, ili doživljaju koji smo imali, ili pričamo viceve (ne ja)... Na šmucanju delimo hranu, i jedemo zajedno... Nekada i kličemo Haleluja i molimo kada vidimo nepravdu... To je šmucanje. 

Ko može na šmucanje? Ko želi da šmuca, dobrodošao. Pratite objave na grupi "Šmucanja i lutanja" na fejsbuku, i dobrodošli... 

Šmucanje pokazuju i sledeće slike...








I da... mene šmucanje i lutanje vodi KaHristu... 

Beređi Dušan Bera 


Da li je Srbija i dalje magacin za droge? Mapa zavisnosti u Srbiji

Kakvo je stanje vezano za zavisnost u Srbiji? Podatke nije lako pronaći jer ne postoji objedinjena baza podataka za ovaj vid pretrage. 

U ponedeljak 18.4.2022. učestvovao sam na tribini "Da li je moguće pomoći narkomanu?" u Kulturnoj stanici Liman, Novi Sad. U pripremama tražio sam podatke o zavisnosti, i ovo je sažetak stanja u Srbiji.

Droga 

Za razliku od pre desetak godina, kada su pojedini zvaničnici govorili o 100.000 narkomana u Srbiji, izgleda da se situacija smirila (pisao sam o tome u članku - Srbija evropski magacin za droge). Međutim šta se trenutno dešava? Narkomanija je promenila svoju masku. 

Briga o kulturnom nasleđu ili baš me briga...

 Tri priče današnjeg dana. Pa sami izvucite zaključak. 

1. Avarska nekropola u Čelarevu 

Avari su narod koji je živeo u ovim krajevima od 6-9. veka. Poreklom iz Srednje Azije, prodiru u naše krajeve uništavajući Gepidsko carstvo, osvajajući Sirmijum, i osnivaju svoj kaganat u Panonskoj niziji. Njihovo carstvo uništavaju Franci, preuzimajući vlast nad Panonijom do jačanja Ugarskog carstva. 

U Čelarevu, između Čibske i Polojske šume, prilikom iskopavanja gline za potrebe ciglane pronađeni su grobovi iz perioda Avarske vladavine. Interesantno je da su na tom mestu pronađeni izmešani grobovi tri tipa (živeli su i sahranjivani zajedno):

a. Avarski (sahranjeni kao ratnici sa konjima);
b. Slovenski (plići grobovi);
c. Grobovi sa jevrejskim motivima a u isto vreme sa ritualno sahranjenim životinjama.

Savršenstvo vs. Zrelost - Šta Bog traži od mene?

 Lekcija ove nedelje: Bog ne očekuje od mene savršenstvo, nego zrelost. 

Interesantno je to da nešto znaš, ali tek kada to neko izgovori kockice se slože. Do tog momenta kao da fale reči, fali kockica u mozaiku. 

U crkvi je gostovao predavač iz Holandije, Bert den Hertog. Našli smo se sa njim radi predavana na temu crkve i finansija. U ćaskanju na ručku, rekao mi je "Bog od mene ne očekuje savršenstvo nego zrelost". I kockica je upala u mozaik. A ja volim mozaike, posebno kada su završeni. 

https://unsplash.com/photos/5B0IXL2wAQ0
Ako ne razumete o čemu pišem, radi se o tome da mi nikada ne postižemo potpuno savršenostvo. Okolnosti, naše emocije, grešna priroda, konflikti, dovode do toga da napravimo dela koja nas bole, koja bole ljude oko nas, koje bole našeg Boga, ono što nazivamo grehom. 

Svaki iskreni hrišćanin mrzi greh. Mrzim ga i ja, iz dna duše. Želeo bi da budem savršen. Da se ne svađam sa Mirjanom. Da budem uvek strpljiv otac. Da moje oči uvek budu u kontroli i da nikada ne pogledam u pogrešno. Da sam uvek vredan. Da uvek ispunim ono što kažem. I mogao bi da nabrajam... Ali mi ne ide. 

Apostol Pavle u Poslanici Rimljanima, u sedmom poglavlju kaže slično - bedan sam ja čovek, ne činim ono što želim da činim, nego ono što mrzim, to činim. Ko će me izbaviti iz ovog grešnog tela... 

Znam ja dobro da osnova mog opravdanja pred Bogom nije u mojoj savršenosti. Hristos je umro jer nismo savršeni, jer ja nisam savršen. To su osnovni postulati Reformacije - Samo Verom, Samo Hristos, Samo Milost. Bez milosti sam izgubljen. Ne mogu biti savršen. Bez Hristovog dela na krstu nemam šanse. Mogu jedino da verujem, a  to je dovoljno. Znam ja to... ali su mi falile reči. A kada nemaš tu reč i dalje patiš jer nisi savršen. 

Ali zrelost, to je već nešto drugo. Zreo hrišćanin je onaj koji razume istinu, koji živi istinu Reči Božije. Nije savršen, ali i to prihvata sa zrelošću. Umesto da se kinji, sudi samom sebi, suočava se sa svojim porazima (i pobedama), i nastavlja dalje. Raste dalje, jer rast je cilj. I naravno, mnogo toga sa zrelošću nestaje, a sa nečim od toga se sočavaš do groba, ili do Carstva Nebeskog, kada ću konačno postiću moju težnju... da budem savršen.

Beređi Dušan Bera  

Kad sam otkrio da se bojim

 Strah. 

Vadim Bogulov
Vikipedija kaže -

Strah je primarna emocija koja nastaje usled opažanja ili očekivanja stvarne ili zamišljene opasnosti, ili ozbiljne pretnje. To je urođena, genetički programirana reakcija na preteći ili bolan stimulus. Na fiziološkom planu, ispoljava se u ubrzanom radu srca, porastu tonusa mišića, povišenom krvnom pritisku, povećanom lučenju adrenalina, ubrzanom disanju, sušenju usta itd. Na planu ponašanja, manifestuje se karakterističnim držanjem tela koje je biološki svrsishodna signalna reakcija na opasnost. Osim realnog, postoji i neurotični strah, kao što je: strah od ispita, strah od kastracije, komadanja i sl. Strah je jedan od najefikasnijih i naravno najnehumanijih načina upravljanja ljudima i drugim živim bićima. Strah je osećaj depersonalizacije i urušavanja sopstvene ličnosti. Pripada delateljnom delu čovekovog duha.

Otkud u meni strah. Mislio sam da se ne bojim. Pobedio sam strah od visine (pisao sam o tome u tekstu - Strah od visine, kako sam ga pobedio?) Avanturista sam, rizikujem nekada i previše. Aktivista sam što nosi rizik. Smatrao sam da sam hrabar. Ne bojim se novih izazova... Otkud sada strah kao dominantna emocija?

Živeti slobodno

Počeli smo novi program u Crkvi. Zove se "Živeti slobodno" (staro ime je bilo "Tačka preokreta"). Cilj je pobeda nad životno kontrolišućim problemima, bili oni zavisnost ili destruktivne životne navike i osećanja. U grupi ljudi koji se suočavaju sa svojim ŽKP, diskutujemo, razmišljamo, i tražimo biblijski osnovano rešenje za problem koji nas muči. 

Ja vodim grupu i vodim i ceo sastanak kao predavač. Prihvatio sam se tog zadatka kako bi pomogao drugima. A onda u lekciji Odbrane i izolacije, u radnoj svesci o strahu prepoznam mehanizme kroz koje prolazim. 

Da ne prepričavam postaviću slike iz lekcije...

Interesantno. Druga radna sveska je bila o besu. Mislio sam da ću sebe prepoznati tamo. Čak šta više, lakše bi prihvatio da je moj mehanizam bes nego strah... Gde baš strah od svega. Nisam ja kukavica... Mrzim kukavičluk.

Stres - uznemirenost - izbegavanje - pojačavanje 

Ali tu je taj ciklus: stres - uznemirenost - izbegavanje - pojačavanje.

Moj strah nije od ljudi, nije od nesreće, strahujem od situacija nad kojima nemam kontrolu a da su mi neugodne. 

Imao sam staru vektru. Mogao sam da je prodam, ali nisam na vreme. Razboleo sam se, pa sam onda razbio vetrobran dok sam nešto popravljao, pa je istekla registracija. Prošlo je godinu dana, cena je stalno padala. A ja ni da je stavim u oglase. Na kraju sam je prodao za kikiriki, i to na pritisak prodavca starog gvožđa. Skoro da sam mu platio da je odnese. Prodao sam je te nedelje kada sam radio lekciju.

Ciklus je bio tu - stres - uznemirenost - izbegavanje - pojačavanje. Mogao sam da vidim moj postupak u celosti. 

Dok mi nešto ide od ruke sjajan sam. Kada krene nizbrdo, izgubim kontrolu, tonem. Stres - uznemirenost - izbegavanje - pojačavanje. Zar je to strah? Odakle on u meni? Ne, ne i ne. Pa ja mrzim strah.

Najgore od svega je što sve više uočavam taj obrazac. Mogu ga odjednom primetiti svugde. Nezgodan mejl koji treba da napišem. Situacija koju treba da proverim. Kupovina koju treba da obavim. Stres - uznemirenost ... Ključ nezgodnih situacija u mom životu ispade strah. 

U načelu je volim da otkrijem nešto novo. Naučim. Samo što je moralo baš da se nazove strahom? Ali sa druge strane, učim momke u rehab centru - upoznaćete istinu i ona oslobađa. Istina sa kojom se suočimo u svetlu Hristove lampe je uvek isceljujuća. 

Donosim odluku da se suočavam odmah sa nezgodnim situacijama. Ne čekam. Čistim stvari. Neću dozvoliti da strah vlada nada mnom. Malo strahujem od tog procesa, ali šta da se radi. Najgore je biti slep na ono što se dešava u tebi. 

Ujedno poziv - ako čitaš ovaj tekst, šta radiš da dublje upoznaš šta je u tebi i kako da budeš bolji muškarac/žena? 

Beređi Dušan Bera 

7 pesama koje oslikavaju užas rata

Anti-ratne pesme, moj izbor. I dalje sam u razmišljanju o ratu. Prošle nedelje sam svaki dan postavljao jednu pesmu koja je meni asocijacija na užas rata. Postavljao sam ih na profil kao moj lično vid protesta protiv ludila rata.

Aleksić Stevan anđeo mira
Aleksić Stevan, Anđeo mira, kolekcija Galerije Matice Srpske. Naslikano posle I svetskog rata.

Pesme sam birao pesme prema tome, koliko mi oslikava užasnost rata, besmisao i nepravednost. Poređane su u gradaciji. 

Čiji sin - tri impresije na temu priče o sinu


Čiji sin? 

Tri impresije današnjeg dana, tačnije jutra. Razmišljanje koje me je pratilo ovo jutro. 

Impresija 1: Creedence Clearwater Revival - Fortunate Son (Sin Srećković)

Ovih dana postavljam, svakog jutra, na Fejsbuku po jednu anti-ratnu pesmu. To je moj protest protiv ludila rata, a i protiv glasova koji podržavaju rat. Pričam priču o užasu. Jutros sam razmišljao o pesmi grupe Creedence Clearwater Revival - Fortunate Son.