Pokraden za radost praznika

Ne, ne slavim "katolički uskrs", kako naši zvaničnici, a i ljudi vođeni njihovim primerom vole da kažu. Obeležavam Uskrs po zapadnoj pashaliji, tj računanju dana Uskrsa, što čini i velika većina sveta, a da nisu rimo-katolici.

PS. Malo je i uvredljivo kada ti neko čestita "katolički uskrs", a ti evanđeoski vernik, protestant. Takođe, nije ispravno ni reći "slave Uskrs po gregorijanskom kalendaru", jer se datum Uskrsa određuje na osnovu prolećne ravnodnevnice... a ne kalendarski.

Takođe, dok pišem o "uvredljivosti", moram reći da mi zapravo nije ni važan datum. Supruga, obeleži Uskrs po istočnoj pashaliji, ja po zapadnoj, naša deca po obe. 

Isto tako obeležava i crkva u kojoj sam pastor. Deo vernika obeležava Uskss po jednoj pashaliji, deo po drugoj, već prema tradiciji iz koje dolaze, a ja kao pastor govorim i vodim uskršnje bogosluženje na oba datuma. Volim to, doživljavam to vojvođanski. 

Ali nije datum tema mog pisanja iako sam tako počeo pisanje. Tema je da sam pokraden ovaj Uskrs. Pokraden sam za radost. Spremam danas propoved za sutrašnju uskršnju službu, i postao sam svestan da mi nedostaje radost praznika.

Praznici su vreme radosti a ne ravnodušnosti

Dok istražujem Sveto pismo, u sebi nađoh ravnodušnost. Ne ravnodušnost prema Pismu, tema koju pripremam me interesuje, nisam o tom aspektu uskršnjeg događaja do sada razmišljao (poslušajte sutrašnju propoved). Ravnodušnost vidim u mom ličnom doživljaju ovog praznika.

Kako Uskrs obično izgleda?

Uskrs je obično, do sada, jedan od najintenzivnijih događaja u crkvenom kalendaru. Puno aktivnosti, druženja sa vernicima, prijateljima, a posle Uskrsa obično kreću neke značajne aktivnosti kao što je Alfa kurs, Tačka prokreta. Svemu prethode nedelje planiranja.

Prošle godine to nije bilo moguće, bili smo zatvoreni u našim domovima. Ove godine nismo zatvoreni, ali iako Crkve održavaju redovna bogosluženja, ne organizujemo ništa vanredno, poštujući mere koje je država preporučila. Takođe, obično deca za Uskrs imaju predstavu u crkvi, pevaju, proces pripreme traje od februara. To takođe ove godine nije moguće. Uskrs je odjednom tu, a da nisam u opšte spreman za njega.

Zašto i kakva ravnodušnost?

U svemu tome nađoh ravnodušnost. Svestan sam veličine uskrsnuća Hristovog, to je nešto što kao vernik živim svaki dan. 

Hrišćanin, kome uskrsnuće Hristovo znači nešto samo za praznik, u načelu ne razume suštinu hrišćanstva, suštinu verovanja. Apostol Pavle svedoči o tome kada kaže: "Ako Hristos nije vaskrsnuo, jadniji smo od svih ljudi", Prva Korinćanima 15.14. Centralna tačka hrišćanske vere je Njegova smrt i vaskrsnuće. Tu nisam ravnodušan.

Ravnodušan sam u vezi ovog vikenda, tačnije nemam radost. Uradena mi je. Inače se radujem praznicima jer mi dodaju novu dimenziju veri, doživljaju hrišćanstva. Donose osećaj svečanosti, posebnosti. Vikend mi je običan, iako spremam prazničnu poruku. Ukradeno mi je nešto bitno, ukradena mi radost. 

Teorija zavere 

Nisam ljubitelj teorija zavere. Pošto proučavam Sveto pismo, ja znam da postoji zavera koja je na delu - uspostavljanje vladavine Antihrista (pročitajte tekst OVDE). Zato se ne obazirem na ostale priče o trilateralnoj komisiji, zaprašivanjima, 5G... Mislim da su takve priče samo zamajavanje koje krije šta se zapravo dešava - uspostavljanje globalne kontrole nad čovečanstvom, zabrana ličnog mišljenja i stava, uništavanje suštinskih vrednosti ljudskog društva. Sveto pismo tu kontrolu opisuje kao neminovnost kroz Jovanovo otkrivenje. 

Protiv čega se boriti? 

Vidim u sebi odjeke uticaja oblikovanja sveta, u današnjem nedostatku radosti. Naravno, nije direktan uticaj. Ravnodušnost je indirektna, stanje koje se gradi. Dolazi iz osećaja nemoći da se nešto promeni. Ne mogu da promenim situaciju koja je trenutno oko mene.

Da budem jasan, ja ne poričem pandemiju. Preležao sam virus u novembru, nije bilo lako. Ali toliko toga oko reakcija vlasti, država sveta nema logičnog objašnjenja. Preterane/preblage reakcije, uputstva koja se menjaju neprestano, zastrašivanja... stvara mi osećaj nemoći, da će život uvek ovako izgledati.

Muči me taj osećaj nemoći, i drži me blokiranog. To mi je ukralo radost ovog dana... 

Zato biram stav da neću to dopusti. Neću ostati bez radosti!

Šta učiniti da ne budeš pokraden/a?? 

1. Saznanje da je nešto neminovno nas ne sme sprečiti da govorimo protiv toga. Jovan Krstitelj je bio opisan kao "glas koji viče u pustinji". Jeremija prorok je svedočio kada su ga svi odbacili. Poziv je da stojimo za istinu i kada poplava nadolazi.
2. Govoriti istinu i ispravno. Zastupati vrednosti braka, prava na lično mišljenje, boriti se za pravdu, za ugrižene, za prirodu. To je poziv Uskrsa. Gospod svedoči tome svojom spremnošću da završi svoj život na krstu.  
3. Ne dopusti da te ukalupe u sistem. Da situacija definiše tvoje misli i osećanja. Hristost i Njegovo delo mora biti iznad svog smrada situacije.

Setio sam se priče iz Alfa kursa: "Njegovo ime je bilo Čeng i govorio je na jednoj konferenciji. Ovaj visoko obrazovani hrišćanski vođa je proveo 18 godina u kineskom radnom logoru zbog toga što je propovedao o dobroj vesti Isusa Hrista. U zatvoru, određeno mu je da čisti jame zatvorskih klozeta. Jame su bile toliko duboke da je on morao da uđe unutra da bi ih mogao isprazniti. Zbog smrada koji se širio ostali zarobljenici i stražari su se nisu približavali. Pastor Čeng je rekao da je "uživao u samoći... Mogao sam da se molim našem Gospodu koliko sam glasno mogao i naglas da recitujem stihove i psalme i naglas pevam himne". Rekao je da je imao "divno zajedništvo sa našim Gospodom... Niko drugi nije znao za ovakvu radost... Đubrište je postalo moja privatna bašta". Mislim da su svi koji su ga čuli kako govori bili ohrabreni da šire Božiju reč sa više hrabrosti i bez straha!"

Ne dopusti da te ukalupe u sistem i ukradu ti radost. Hristos je vaskrsnuo, smrt pobedio, novi život doneo, radosti naša!

Beređi Dušan Bera 

 Da li pratite naš Youtube kanal? Na njemu je moja emisija - Priče jednog sveštenika ali malo drugačije... Pratite nas. 

Pastor, aktivizam, policija, testere i svašta nešto

Juče sam učestovao u protestu radi sprečavanja seče šume Čipski Poloj.

Neko vreme nisam pisao na blogu. To je velika promena u mom životu. Postao sam aktivan u borbi protiv korupcije i bezvašća u uništavanju prirode. U toku epidemije, mnogo aktivnije sam počeo da odlazim u prirodu, i oči su mi se otvorile da vidim veličinu uništavanja šuma, reka, prirode. Preda mnom sam video samo dva puta - ili neću više da idem u prirodu, ili ću pokušati nešto da uradim. Tako postadoh ekološki aktivista.

Jutros u osam, skupili smo se, 50tak aktivista, sa svih strana, ispred šume. Hladno, minus 7, ali počela je seča dragocene šume. Očekivali smo da će seča prestati kada vide koliko se ljudi skupilo. Kada nisu hteli da prestanu da seku, ušli smo u šumu da zaustavimo seču. Po pravilima o seči, tog momenta radnici su prestali da rade.

Zašto Božić - šta smo sve dobili kroz ovaj praznik?

Zašto Božić - šta smo sve dobili  kroz ovaj praznik? 

Šta je smisao Božića? Šta dobijamo kroz njega? Koji je dublji smisao ovog praznika?

Zašto pisati o Božiću?

Draga crkvo, neka Ruka Božija bude nad vama, neka vas vodi i čuva, i neka Duh Božiji donese radost u vaša srca. Blagosloveni vam praznici. Neka vas Bog zaštiti od nepotrebnog stresa u prazničnim danima, i dopusti da praznike provedete u društvu prijatelja i vama dragih ljudi.

Puno pišem, snimam i govorim o Božiću. Možete pročitati neke od tekstova na KaHristu (lista tekstova - klikni link).

Nije uvek lako. Često doživljavam osudu od onih koji smatraju da je Božić paganski praznik. Više puta sam sebi postavio pitanje da li ti vredi? Jer iskreno, ne smatram to suštinskim pitanjem, niti sam spreman da ulažem energiju u raspravljanje i dokazivanje. Da li vredi onda raditi na nečemu što mi u očima pojedinih donosi lošu reputaciju „nebiblijskog“ učitelja?

Sa druge strane smatram značajnim vaša svedočanstva, o tome kako ste doživeli slobodu da proslavljate praznike kroz neki tekst koji sam napisao ili poruku. To me hrabri. Duh Božiji je duh slobode, ne pravila i ograničenja. Tako je lako skrenuti sa puta i duhovnost graditi na zabranama. To ne sme da bude naš put jer poslušnost je veća od držanja zabrana tj kontriranja-običajima što na kraju postane običaj.  

Manipulacija osećajem krivice

Manipulacija osećajem krivice. Moćno sredstvo kontrole na Balkanu. Optuži druge da bi se loše osećali u vezi sebe, prikrij tako svoje greške. 

Davno je narod smislio izreku (ili neko drugi) - "Napad je najbolja odbrana". A u zemlji Srbiji važi i dodatak - "napad osećajem krivice je najbolja odbrana". 

Da li sam rasista? - Kako prepoznati rasizam na Balkanu?

Da li sam rasista? Jednostavno pitanje koje u savremenom društvu nema jednostavan odgovor. 

Protestanti su juče u Londonu okačili na Čerčilovu statuu natpis rasista. Prošle godine su iz kampusa univerziteta u Akri uklonili bistu Mahatma Gandija zbog njegovih rasističkih izjava. Čerčil je osoba koju mogu videti kao rasistu, Gandija mi je teško tako dožuvetu (iako zapravo jeste bio...). Pitanje je međutim - da li su njegovi savremenici smatrali da su oni rasisti? A takođe i - da li su Čerčil i Gandi videli sebe kao rasiste? Ili se pojam rasizma promenio?

Pre nekoliko godina, kada je počela migracija iz Sirije, i dok su izbeglice/migranti samo prolazili kroz Srbiju na putu prema Nemačkoj, novine su bile pune hvalospeva o našem velikom srcu (naspram ostalih koji podižu ograde). U razgovoru sam postavio, tada, pitanje - hm, šta će biti samo ako ostanu da žive među nama? Da li će naše srce ostati veliko? Koji je odgovor danas? Lako je imati veliko srce kada je nešto daleko od tebe...

Tekst ne promišlja mudrost evropske politike prema migraciji, naseljavanja migranata u Srbiji, niti da li je opravdano posmatrati istorijske ličnosti sa stanovišta današnjeg pogleda na svet. Interesuje me nešto drugo. Kako videti sebe ispravno, to je ključno pitanje? Da li sam ja rasista?

Koji je tvoj sledeći korak? - pismo pastora

Draga crkvo, prijatelji koji ovo čitate, neka vas Bog blagoslovi svakim razumevanjem, tako da mudro koračate kroz život, a posebno u ovim danima, ne pomračenog i zbunjenog uma, nego sa svakom jasnoćom. Blagosiljam vas napretkom u poslovnom svetu, otvrena vrata neka budu pred vama, a srce puno mira.

Konačno je došao i taj dan. Posle skoro dva meseca ponovo ćemo imati uživo bogosluženje. Nadam se da smo svima vama dobro služili online, ali iskustvo se svakako razlikuje. Moram priznati da je meni bilo teško da se skoncentrišem, fokusiram, dok sam propovedao samo u kameru. Falila su mi vaša lica...

Komad šalitre nastao topljenjem rude

Hvala Bogu, zaštitio nas je od scenarija koji je pretio. Dok smo gledali slike iz Madrida, Milana... nije bilo sve jedno. Međutim, završila se ta faza, nadamo se da se neće ni vratiti. 

Pitanje je šta smo naučili dok smo bili u karantinu? Da li je to bio period našeg rasta kao pojedinaca, ili period stagnacije ili još gore nazadovanja? Šta je vladalo našim srcima - strah, mir, radost, panika...?

Ako ste hrišćani - ne trebate nam - šokantna vest

Vest koja me je potresla, uzbudila. Lično me ne pogađa, dešava se u Njujorku. Ja sam u Novom Sadu. Potresa me uticaj koji vidim da dolazi...

Pisao sam puno o antihristu ovih dana, čak sam večeras pre ove vesti i govorio o toj temi u panel diskusiji na interenetu kao jedan od učesnika (EUS tribina na temu - "Da li živimo u poslednjim vremenima?"). Pokušavam da ukažem da postoji zavera iza naših očiju, samo da to nisu one o kojima buči internet. 

Zavera je zavera kada se ne vidi jasno, i malo se o njoj govori, iako je u medijima. Ako se oko nečega podiže buka, moje iskustvo jeste da je to uglavnom da se skrene pažnja sa važnijih tema. Dajmo ljudima "hleba i igara"....

Vest iz Njujorka - ne trebate nam

Portal The Stream je objavio vest iz Njujorka - "Poruka levice za Samaritan purse - vi ne možete biti hrišćani". Ne hvatam se za svaku vest, posebno ako ima političke naznake, proverim uvek vest, izvore. Kako izgleda vest je u većem delu zaista istinita, iako lično ne volim način na koji je napisana. 

Samaritan purse se uključio u borbu protiv Kovida-19 u Njujorku. Kao humanitarna organizacija, postavili su terensku bolnicu, u jednom od parkova u gradu. Bolnica je opremljena za pomoć obolelima, sa iskusnim lekarima koji su u Centralnoj i Zapadnoj Africi pomagali obolelima od Ebole, volonterima i medicinskim sestrama. Bolnica je postavljena po trošku same organizacije, finansirana novcem hrišćanskih vernika. 

"Samaritan purse" u našoj zemlji poznajemo po božićnim paketićima koja stižu Srbiju već dve decenije. U našoj zemlji je preko njih podeljeno nekoliko miliona paketića. Osim toga, u periodu posle bombardovanja, intenzivno su pomagali naš narod sa humanitarnom pomoći. 

Organizacija zasniva svoj rad na hrišćanskim principima. Znam to jer sam sarađivao sa njima. Tako i u ovom slučaju, radnici u bolnici su hrišćanski vernici, koji su potpisali načela verovanja organizacije, što je i logično kada radiš u humanitarnim organizacijama ili bilo kojom organizacijom. Volonteri prihvataju vrednosti organizacije u kojoj rade. 

Problem je nastao, što je deo tih izjava vere, da oni veruju da je brak zajednica biološkog muškarca i žene. Kada su to vlasti i mediji saznali (zbog protesta koji su održani pored bolnice od strane aktivista), nastao je haos. Pretnje, protesti, prozivanje političara i medija.

Dodatak, koji im je zasmetao, je bila i izjava da to što rade, oni rade da pokažu ljubav Isusa Hrista prema ovom napaćenom svetu i ljudima. Ta ideja, ujedno se nalazi i u samom imenu -  Samarijaninov novčanik - priča iz Novog zaveta, u kojoj Samarjanin pokazuje milost povređenom čoveku. 

Bitno je napomenuti, da oni nisu odbili da pomognu ni jednoj osobi, bez obzira da li je vernik ili ne, niti kakvo je njeno seksualno opredeljenje. Služili su svima. Ali krivi su što su hrišćani koji veruju u doslednost Svetog pisma. 

Proglašeni su onima koji šire mržnju (iako rizikuju svoje živote), koji nemaju mesta u Njujorku. To je izreklo više političara, pa čak i gradonačelnik je tražio da se preispita njihov rad. Mnogi su im zatvorili vrata za saradnju, mnogi su tražili da im se onemogući rad. Samo zato što veruju u skladu sa Svetim pismom.

Predsednik organizacije Samaritan purse, Frenklin Grejm, je dao izjavu o tome u sledećem tekstu. Hvala Bogu, ludilo nije pobedilo, nastavili su da rade...

Zašto me je ovo potreslo. Nisam veliki fan Frenklina Grejma, naprotiv. Ne volim njegovu povezanost sa političarima, desnicom, njegovu nepromišljenost u izjavama... 
Nisam ni pristalica desnice koja koristi ovaj događaj za svoju promociju. Politički mi je, najbliža ideja hrišćanskog socijalizma (iako nisam politički aktivan). Takođe, moram da priznam da ne znam sve detalje ovog događaja, zato ne želim da pišem dalje i prenosim citate.

Međtim, hrišćanin sam i brinem.

Duboko sam uveren da najveća opasnost po crkvu ne dolazi od teorija zavere kojima bruji internet. Dolazi od onih koji mrze crkvu Hristovu, zbog onoga šta ona jeste, i šta predstavlja. Tu antihrist seje svoje seme. Ako veruješ dosledno onome šta piše u Svetom pismu, postaješ nepodoban.

Beređi Dušan Bera

Da li pratite moju Youtube emisiju Teologija uz jutarnju kafu? Ako ne pratite i podržite...

Misli o krstu, ponovo ka krstu...

Misli o krstu, ponovo ka krstu...

Smrt Isusa Hrista. Hrišćani smatraju najznačajniji događaj ljudske istorije. Ako verujemo u Sveto pismo, ispovedamo hrišćansku veru, ne postoji ni jedan značajniji događaj od Njegove smrti i vaskresenja (naravno povezano sa ostalim delima - rođenjem, vaznesenjem, Pedesetnicom). Njegova smrt i vasrksnuće su centri naše vere. Bez ovih događaja hrišćanstvo nema smisla.

Druge vere mogu da se zasnivaju na rečima njihovih učitelja, Bude, Muhameda, ali hrišćanstvo bez Hristove smrti i vaskresenja nema nikakvog smisla. 

Hrišćanstvo ne može biti samo značajni etički sistem, ili filosofski pogled, jer ako Hristos nije vaskrsnuo, cela poruka bi se zasnivala na laži – da je Hrist put, istina i život. Njegova smrt i vaskresenje su centar, suština, srž. Od momenta kada je vreme počelo da teče, do momenta kada će prestati, ovo je centralni događaj ljudske istorije.

Značajno je napomenuti da je Hristos došao na zemlju radi ovog događaja. Od samog početka, sve što je radio, govorio, vodilo je do momenta njegove smrti. Međutim iako je za nas Hristov krsni put veličanstven događaj, za njega je to bio događaj prepun patnje i bola. Ovaj tekst govori o tome, o patnji i razlozima patnje. 

Pojava Antihrista, 666, Uzeće crkve, Dan Gospodnji - redosled, kada i šta?

Uzeće crkve, Dan Gospodnji, pojava Antihrista - redosled, kada i šta?

Ovih dana pišem i propovedam o eshatologiji. Eshatologija je teološka disiciplina koja proučava kraj, završetak istorije sveta tj. eshaton (grčka reč za kraj), kako je on opisan u Svetom pismu. Nije moja omiljena oblast teologije, posebno jer je puno toga napisano kroz simbole, nejasno, i teško je izneti stavove sa sigurnošću. Sa druge strane ljudi su spremni da brane svoje stavove po svaku cenu. Na pisanje me, međutim, ovom prilikom, pokreću pitanja koje muče ljude oko mene, a posebno priče na internetu.

Realnost je da se suočavamo sa situacijom nezamislivom pre dva meseca. Nemoguće je putovati, letovanja sada izgledaju potpuno nestvarno, granice su zatvorene, premijeri velikih država su u karantinu, velesile se tresu, dele se nove karte na pozornici istorije... U mislima mnogih se postavlja pitanje - da li je to kraj svega, ovog sveta ili barem sveta kakvog smo poznavali? 

Pokušavam da pružim biblijski odgovor na takva pitanja, umesto odgovora koji samo unose paniku i plaše. Politička, i zdravstvena pitanja, nisu moja tema, jer o tome ne znam dovoljno, niti su mi dostupne sve informacije. Moje pitanje je vezano za objašnjenje tekstova Svetog pisma. 

Prošle nedelje sam pisao o žigu zveri - o broju 666, i šta taj tekst iz Svetog pisma može da znači. To je međutim otvorilo nova pitanja, a prvenstveno pitanje uzeća crkve (tj. šta zadržava Antihrista da se pojavi u svoj svojoj moći). Ovaj tekst je zato nastavak teksta: Pričajmo o tri šestice ili žigu zveri (možete ga pročitati klikom na link).

Pričajmo o broju 666 - broju zveri - šta nam Biblija stvarno otkriva o njemu?

Pričajmo o broju 666 - broju zveri - šta nam Biblija stvarno otkriva o njemu?

Tekst o broju zveri, poznate tri šestice se nalazi zapisan u Otkrivenju Jovanovom, trinaestom poglavlju i glasi:

"1 I videh zver kako izlazi iz mora, koja je imala deset rogova i sedam glava... 11 I videh drugu zver kako izlazi iz zemje i imala je dva roga kao u jagnjeta, i govorila ko aždaja... 15 I dade joj se da oživi lik zveri i da lik zveri progovori, te da budu pobijeni svi koji se ne poklone liku te zveri. 16 I učini da svi, mali i veliki, bogati i siromašni, slobodni i robovi, načine sebi žig na svojoj desnoj ruci ili na svom čelu, 17 da niko ne može ni kupiti ni prodati sem onoga ko ima žig, ime zveri ili broj njenog imena.

18 Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri; jer je čovekov broj. A njen broj je šesto šezdeset i šest." 

Ovih dana broj zveri je ponovo postao aktuelna priča, zato i pišem na ovu temu. Dve priče se pojavljuju na intenetu, koje smatram potpuno pogrešnim: 

1. Neko "pametan" ili manipulativan, je zbrojio slova u reči kovid, i izračunao da na engleskom jeziku to znači 666. Zašto bi engleski jezik imao ikakav značaj u tumačenju biblijskog teksta nije navedeno. Međutim mnogo ljudi je to podelili.
2. Druga priča je navodna izjava Bil Gejtsa da će lek za kovid biti čip koji će se implanirati u ruku i da je to žig zveri. Ponovo se pokreće pitanje implanta, čipa, što je aktuelna tema već deceniju.

Da li biblijski tekst i ove dve priče imaju veze? Kratko rečeno - ne! 

Imamo jednostavan pristup ovom pitanju - ako govorimo o biblijskom tekstu i pojmu iz Biblije moramo pogledati šta Biblija govori o tome, a ne šta govori internet. Internet nije zamenio Bibliju u tumačenju Božije reči, koliko god korisna ili nekorisna alatka internet bio. 

Šta Biblija kaže?