Subverzivno, sublimirano i priča filma Južni vetar o ekološkim aktivistima

Subverzivne i sublimirane poruke. 

Vikipedija piše: "Subverzija ili podrivanje ... u širem smislu se pod time mogu podrazumevati i aktivnosti koje za cilj imaju obaranje, odnosno isto tako radikalnu promenu religije, morala ili vodećih kulturnih normi u određenom društvu".

Sumblimirane poruke pojam je koji označava poruke koje su ispod granica ljudske percepcije, tako da ih oko ili razum ne mogu svjesno registrirati. To su signali ili poruke najčešće umetnuti u drugi objekt s ciljem zaobilaženja normalnih granica opažanja

Subverzivne poruke? Mogli bi reći, u kontekstu današnjeg teksta, da su to poruke koje za cilj imaju da promene određeni doživljaj neke pojave u društvu. Sublimirane su ako nismo ni svesni da nam šalju određenu poruku.

Južni vetar 2: ubrzanje

Gledao sam ovaj film. Počeli smo da snimamo emisiju pod imenom Pop-kultura. Ideja je da razmatramo kulturološke fenomene u našem društvu, sa stanovišta nekoga ko je sveštenik ("pop"), sa stanovišta teologije. Do sada smo snimili dve epizode, jednu na temu serije Skvid gejm (Squid game), a drugu na osnovu partizanskih spomenika Fruške gore. 

Južni vetar je treći video, trebalo bi da se pojavi na netu 4.12.2021. Pratite naš Youtube kanal da saznate više - klik na link OVDE. U današnjem tekstu neću komentarisati sam film, nego jednu specifičnu poruku filma.

Kada pričamo o porukama filma, interesantno je šta u Al Džaziri piše o filmu, kao zaključak članka "Južni vetar 2: Ubrzanje" - film opasnih ideoloških namera..."

"Kakva je poruka filma Južni vetar 2, ali ne ona koja se širi medijskim prostorom potaknuta marketinškim strategijama privlačenja kino publike, već ona subliminalna, skrivena, “lukava”? Možda da je u vrijeme potpunog društvenog kolapsa u kojem obrazovani napuštaju (bilo koju od onih nastalih raspadom Jugoslavije) zemlju u potrazi za dostojanstvom i srećom jedini način da se čovjek spasi od siromaštva pristanak da se životna egzistencija omogući sudjelovanjem u kriminalu?" 

Ispravna ocena filma ili ne, neka to svako proceni... Ja se lično ne slažem u potpunosti. Takođe, da li je uloga filma da zabavi, ili mora da prenosi neku poruku, to je takođe kompleksno pitanje... Međutim, ono što mene uznemirava, ja da nalazim subverzivnu, subliminalnu (skrivenu) poruku u slici ljudi iz Istočne Srbije.

Aktivizam u filmu Južni vetar 2

Deo radnje filma tiče se izgradnje gasovoda Južni tok, u Istočnoj Srbiji. Mafijaši su angažovani od strane skrivene države da izvrše pritisak na meštane kako bi oni prodali svoju zemlju, i omogućili ostvarenje državnog projekta.
Svaka sličnost sa stvarnošću je ______________ (sami napišite odgovor). 

U filmu, meštani su samo-organizovani, ujedinjeni u odbrani dedovine. U nekoliko scena, vidimo kako vozila mafijaša prolaze preko mosta na kojem piše "Stop MHE" (mikro-hidroelektrane: reverzibilne elektrane koje stavljaju reke u cevi), spominju se vetro parkovi, očigledan je naboj otpora... sve dok ne dođe do pregovora. 

Na kraju, ispada da se zapravo radi ne o odbrani dedovine/prirode, nego o cenjkanju. Sav aktivizam, borba je vezana samo za postizanje bolje cene... Seljaci su prikazani kao lukavi, prljavi, smrdljivi, zaostali. 

E to je subverzija nečije borbe. Jer most sa transparentima podseća na slične mostove u Temskoj, Toplom Dolu, Rakiti... i drugim "ekološkim bojištima" protiv revezibilnih hidroelektrana (reke u cevi), na kojima su ljudi branili reke, i odbanili. 

Takođe cela priča poseća na Gornje Nedeljice, dolinu Jadra i otkup zemlje od strane kompanije Rio Tinto. Ako ne pratite medije, ovih dana se dešava agresivna kampanja otkupa zemlje, gde pritisak dolazi sa raznih strana. Meštani, uprkos pritiska, organizuju se i odupiru tom pritisku.

Subverzivna poruka filma, ono što šalje poruku je da borba za reke, dedovinu, sve je to samo farsa, cenjkanje. Za radnju filma, iskreno, cela ta priča o "Južnom toku", skoro nepotrebna. Meni izgleda kao veštački dodana, film bi možda imao jasniji logički tok bez tih par događaja vezanih za selo koje se bori da bolje proda svoja imanja, svesno da ne može da se bori sa državom... 

U razgovoru sa prijateljem, postavio mi je pitanje - "Kako je moguće, da film koji je finansiran delimično od države, prikazuje državu na taj način, kao nekoga ko koristi mafijaše?" I to je stvarno interesantno pitanje, jer Južni tok jeste mogao biti naša realnost... ali sa druge strane, aktivistička borba u Istočnoj Srbiji za dedovinu i reke, jeste naša realnost na koju ovaj film baca ružno svetlo, i šalje poruku - "Ma sve to što oni rade, to je samo radi novca". 

Ko vas plaća?

Najčešća optužba protiv aktivista (boraca za životnu sredinu koji se protive zloupotrebi moći, korupciji, i neosnovanom uništavanju našeg nasleđa) jeste - "A ko vas plaća? Šta je vaš interes kada ovo činite?" I činjenica je da neki od zaštite prirode prave zaradu, ali mnogi koje sam upoznao u prethodnih dve godine, srcem se bore jer vole svoj kraj, prirodu. Boli ih uništavanje. Ulažu lični novac, teško žive, ali nastavljaju sa borbom. O takvima mediji ne pišu. Jedan tekst o tome - Pastor, aktivizam, testere...

Sa druge strane, ako sve strpamo pod "strane plaćenike" ili "profitere", gubi se oštrina borbe. Utapa se sve u balkanski mulj korupcije i alavosti. Postaju svi isti. I oni koji otimaju i uništavaju, ali i oni koji to omogućavaju. Svi su isti. 

To je subverzivna poruka. 

A KaHristu? 

Pravo pitanje. Šta je poruka koja vodi Ka Hristu? Jer to je tema bloga, a ne film, ili nakaradna srpska politika. 

Ka Hristu vodi poziv da se stane za pravdu i pravicu, a protiv nepravde. Ne dozvoliti da potoneš u mulj korupcije i bezvlašća. Ne dopustiti da te ukaplupe, nametnu da veruješ da je sve loše, iskvareno. Ne dopustiti da odustaneš da se boriš za dobro.