четвртак, 20. јануар 2011.

O Rosi Parks - Kada je dosta ugnjetavanja - primer hrišćanskog aktivizma


Godine 1865. godine robovlasništvo je ukinuto u Sjedinjenim Državama. No odmah je bilo zamenjeno zakonom "o odvajanju" - zakonom koji je isključio crnačku populaciju iz društvene zajednice.

 Primer sprovođenja ovog zakona je sledeći: u gradu Montgomeriju, u državi Albami, u autobusu je prvih deset mesta bilo rezervisano samo za belce. No i crnci koji su sedeli na drugim mestima nisu imali svoja prava. Ako bi u autobus ušao belac, a prvih deset mesta je bilo zauzeto, morali bi mu ustupiti svoje mesto.

Rosa Parks, četrdeset dvogodišnja krojačica putovala je autobusom kući posle teškog dana na poslu, 1. decembra 1955. godine. Sedela je na sedištu pod brojem 19. Na stanici je ušlo šestoro belaca i vozač autobusa je zatražio da ustupi svoje mesto. Ona je odbila, kako je rekla kasnije "znala sam da neko mora da učini prvi korak i zato sam odlučila da ne ustanem.".

Vozač je pozvao policiju i oni su je uhapsili i zatvorili. Posmatrajući sada taj događaj ona kaže "sve u meni je zahtevalo da budem hrabra." Ovaj spontani potez jedne hrišćanke je pokrenuo lavinu koja je zahtevala promene. "Tog momenta, negde u univerzumu, nešto se pokrenulo" rekao je posle jedan od vođa crnačkog pokreta. 


U ponedeljak 5. decembra počeo je bojkot autobuskog prevoza. Hiljade ljudi se uveče skupilo kako bi čulo propoved Martin Luter Kinga u Holt Street Baptističkoj crkvi. Neočekivano on je počeo da govori o Rosi Parks: "Niko nemože da dovede u pitanje jačinu njenog karaktera. Niko nemože da dovede u pitanje dubinu njenog hrišćanskog predanja i posvećenosti učenju Isusa Hrista. Međutim, znajte prijatelji, čovek se  vremenom umori od stalnog ugnjetavanja.". 

No ugnjetavanje je nastavljeno. Rosa i njen muž su ostali bez posla i pretili su im da će ih ubiti. No nisu se uplašili pretnji. Rosa je rekla povodom toga "Svakom je suđeno da jednom umre. Ukoliko bojkot dovede do doga da mene ubiju, uredu, spremna sam da umrem." 

13. XI 1959. godine, Vrhovni sud je proglasio zakon "o odvajanju" neustavnim. To je dovelo do reakcije belih ekstremista i nekoliko crkava koje su posećivali crnci kao i kuće njihovih sveštenika su bili uništeni u bombaškim napadima. No uprkos tome u petak 21.XII 1959. godine više nije bilo razdvajanja u autobusima u Montgomeriju, Alabama. 

Rosa Parks je 1980. godine postala je prva žena dobitnik Martin Luter King nagrade za mir. Iste godine, Ebony Magazine proglasio ju je kao crnu ženu koja je najviše doprinela razvoju ljudskih prava. U sedamdeset drugoj godini je učestovala u protestima protiv rasističke politike Južno Afričke vlade. Na samom početku svoje borbe je rekla "Ne planiram da odustanem sve dok svi ne budemo slobodni. Mi smo vojnici i moramo nastaviti našu borbu za slobodu i pravdu, sve dok imamo snage.". (Iz Život vredan življenja - Alfa Kurs, Nik Gembel)


Verujem pravi izazov za sve nas!!!
Beređi Dušan Bera

PS. Ako vam je moj tekst bio od koristi, prijavite se na listu čitalaca ovog bloga. Opcija se nalazi sa strane na PC ili ispod teksta na mobilnim telefonima.

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...