Pre nekoliko godina, kada je počela migracija iz Sirije, i dok su izbeglice/migranti samo prolazili kroz Srbiju na putu prema Nemačkoj, novine su bile pune hvalospeva o velikom srcu našeg naroda (naspram ostalih koji podižu ograde). U razgovoru sam postavio, tada, pitanje - "Hm, šta će biti samo ako ostanu da žive među nama? Da li će naše srce ostati veliko?" Koji je odgovor danas? Lako je imati veliko srce kada je nešto daleko od tebe...
Istina današnjice je da se organizuju patrole u gradovima koje kontrolišu ponašanje migranata, i to sa prećutnom dozvolom vlasti i policije. Istina je i da većina ljudi vidi migrante kao opasnost, kao lopove i problem. Istina Srbije je da većina ne bi želela da im migranti postanu komšije. Veliko srce našeg naroda? Ili velika laž o velikom srcu?
Međutim moj tekst ne promišlja mudrost evropske politike prema migraciji, naseljavanja migranata u Srbiji, niti da li je opravdano posmatrati istorijske ličnosti sa stanovišta današnjeg pogleda na svet. Interesuje me nešto drugo. Kako videti sebe ispravno, to je ključno pitanje? Da li sam ja rasista?
Balkanski rasizam - odnos prema Romima
Rambo Amadeus (muzičar), je postavio status o rasizmu na društvenim mrežama - na Balkanu se svi hvale time da nemaju problem sa crnicima, da vole crnce (što je istina - pojedine turiste, ljude koje sreću na odmoru ili gledaju na TV, ali ne žive u velikom broju među nama).
Međutim Rambo je pogodio u srž - "Rasizam na Balkanu se ne meri odnosom prema Crncima - jer njih ove nema. Meri se odnosom prema našoj braći - Romima. Koliko njih poznajte lično? Sa koliko njih ste prijatelji?"
Kao komentar, na spomenutu izjavu, na Facebooku pročitao sam par navoda, kao komentar tog stava, a vezano za Rome:
"Meni ne odgovara njihov način života, nepouzdani su mi, kulturološki predaleko, nepouzdani, ne verujem im... teško da bi uspio pronaći i jedan razlog da se družim s njima. Jesam li ja rasist?"
"... već 5 generacija su korisnici socjalne pomoći, ne doprinose društvu na nikakav način. Ne postoji Rom doktor, profesor, sportista... Da ne pričamo o iskorištavanju dece za prosjačenje, podvođenje, krađu, zapuštanje, fizičko maltretiranje, seksualno iskorištavanje... To nitko od naroda u okruženju ne radi. Stoga oni nisu dobar primjer."
Interesantni su mi bili ti citati (namerno ne navodim izvor, ne smatram ih autorskom izjavom, prosto primerom razmišljanja), sačuvao sam ih u mom folderu da o njima razmislim. Takođe, nije mi cilj nikoga da uvredim.
Istina je da postoje Romi doktori, profesori, sportisti. Istina je da mnogi Romi koji poznajem, sa završenim srednim školama, nemaju nikakvu šansu da nađu adekvatno zaposlenje (ako mi ne verujete istražite šta se desilo sa fabrikom konfekcije u Lebane, i koliko Romkinja radi tamo). Istina je i da su Romi jednako inteligentni, sposobni, moralni kao i bilo koji drugi narod Balkana, ali su im mogućnosti zbog rasizma uskraćene.
Iz tog razloga, moj odgovor na gore podeljene citate je - "Da gospodo, vi ste rasisti"...
Da li postoji paralela odnosa prema Romima i američkog rasizma?
Problem je u razumevanju situacije i pojma rasizma. Adekvatan je primer tj paralela između Roma na Balkanu i Afroamerikanaca u SAD.
Pre neku godinu izbili su Protesti u SAD. Razlog je bio ubistvo jednog Afroamerikanca, ali iza svega stoji problem da američki policajaci često vide u osobi druge boje kože potencijalni problem, nasilnika, kriminalca. Slične komentare o neobrazovanosti, socijalnoj pomoći, kulturi, kriminalu koje naši ljudi govore o Romima... čuli bi od rasista u SAD, vezano za to kako vide Afroamerikance.
Naravno, problem je kompleksan. Predrasude, nemogućnost napredovanja, siromaštvo, ekonomsko stanje države... ali celom problemu doprinosi i ne razumevanje toga šta znači biti rasista.
Podržite blog KaHristu:
1. Prijavite se u listu čitalaca
2. Podelite tekstove i preporučite nas...
3. Čitajte tekstove sa ovog bloga
Rasizam u svom najširem obliku jeste smatranje određene grupe ljudi superiornijom ili inferiornijom. Takvo verovanje mislim da bi većina ljudi nazvala pogrešnom.
Međutim rasizam u svom skrivenom obliku i dalje postoji. Kako ga definisati? Smatram rasizmom, s tim da prihvatam mogućnost da nisam dovoljno precizan u definisanju, kada ljude na osnovu boje kože ili etičke pripadnosti svrstavamo u grupe, pripisujuću im određene mane, umesto da posmatramo ljude ravnopravnima, sa podjednakim potencijalom.
Problem rasizma jesta da manu vidimo u rasi, etičkoj grupi, umesto u situaciji u kojoj se ta grupa nalazi i ograničenjima koja su im nametnuta. Kada tako posmatram ljude padam u zamku rasizma.
Hrišćanski odgovor na rasizam
Hrišćanski odgovor? Iako su hrišćani u istoriji često bili izvor ili opravdanje za rasističke stavove i postupke, poruka Isusa Hrista i Svetog pisma je jasna. Bog je stvorio čoveka. Hristos je umro za sve ljude. Svi ljudi su jednaki i jednako vredni. Rasizam u svakoj formi je greh i ne spojiv sa Hristovim učenikom. Ako si vernik, i rasista, pokaj se i traži oproštaj. Tačka.
Neki od tekstova koje sam pisao na pitanje ropstva, rasizma:
2. Setimo se naših prethodnika - Vilberfors osloboditelj robova
3. Martin Luter King i pitanje šta ostaje iza nas
Kršćani pogotovo Američki kolonizatori su se vodili idejom da Biblija opravdava rasizam. Biblija je potpuno nezainteresirana za ljudsku vanjštinu i u čitavoj Bibliji se praktički ne spominje boja kože osim u pjesmi nad pjesmama:moj dragi je rumen, ili se spomene kako je neko lijep i to je to. Sad mene zanima kako su ti bolesnici za svoje opačine našli opravdanje u Bibliji?
ОдговориИзбриши