Hrišćanstvo i pitanje pandemije

Hrišćanstvo i pitanje pandemije 

Kako hrišćani treba da pristupe pandemiji? 

Nije ovo prvi put da čovečanstvo pogađa pandemija. Zapravo prilično smo dobro dizajnirani da se odupremo tim neprijateljima čovečanstva, inače bi nas davno neka kuga, kolera, gripa... obrisala sa lica zemlje. 

Razmišljam o reakciji na novu pandemiju. Dva primera su mi privukla pažnju. Prvi je primer iz prvih vekova hrišćanstva - Sv. Kiprijana. Drugi je pismo koje sam preveo pre deceniju a vezan za pandemiju HIV, Svetske Evanđeoske Alijanse. Mislim da oba teksta pružaju neke smernice za današnje vreme.

Kiprijanova kuga

Kiprijanova kuga je naziv za epidemiju velikih boginja koja je od 250. do 270. godine naše ere pogodila Rimsko carstvo. Dva imperatora, rođena u našim krajevima, u Sirmijumu (Sremskoj Mitrovici) su u toj epidemiji izgubili svoje živote - Hostilijan (251. godine) i  Klaudije Gotski (270. godine). 

Priča o Kiprijanovoj kugi

Epidemija se proširila iz istočnih delova Rimskog carstva (Etiopija), da bi se kasnije proširila na Apeninsko poluostrvo, pa sve do Škotske zahvatajući celu imperiju. Na vrhuncu epidemije, smatra se da je 5.000 ljudi umiralo od ove bolesti (nije jasno da li u samom carstvu ili u gradu Rimu). 

Istoričari smatraju da je ova epidemija oslabila Rimsko carstvo, i dovela do njegovog slabljenja i kasnijeg propadanja. U literaturi se naziva Kirpijanova kuga, jer je ovaj biskup pisao o njoj u svojim delima. 

Ko je Kiprijan Kartaginski?

Kiprijan je rođen u Kartagini, berberskog porekla. Obrazovan kao filozof, sledbenik kulta Apolona, hrišćanstvo je ispovedio krštenjem sa 35. godina života. Zabeleženo je da je posle krštenja podelio deo svoje imovine siromasima. 

U delu Epistola ad Donatum de gratia Dei, opisao je svoje iskustvo obraćnja (rađanja vere):

"Dok sam još ležao u tami i tmurnoj noći, smatrao sam izuzetno teškim i zahtevnim da činim ono što mi je nagovaštavala Božija milost... Zarobljen u vezama nebrojenih grešaka mog prošlog života, iz kojih nisam verovao da mogu biti izbavljen, spreman sam bio zbog toga da zagrlim moje poroke i prepustim se njima... Ali posle toga (krštenja), uz pomoć vode novog rođenja, mrlja mog pređašnjeg života je isprana potpuno, i svetlost od gore, čista i spokojna, ulila se u moje pomirno srce... i drugo rođenje me je transformisalo u novog čoveka..."

Kiprijan Kartaginski i epidemija velikih boginja (kuge)

U delu "Doprinos Svetog Kirpijana - Pogled na epidemiologiju i rano hrićanstvo", autor Iris M. Smit, iznosi interesantna razmišljanja važna i za nas danas.  

Kiprijan je u momentu epidemije bio biskup grada Kartagine, i kao pastir pokušava da pruži odgovor, utehu i usmerenje crkvi u tom gradu. Propoveda, ali i zapisuje svoja razmišljanja, koja zahvaljujući njegovom klasičnom obrazovanju, detaljima koje zapisuje, predstavljaju dragocen izvor informacija za istoričare i epidemiologe. 

Međutim njegova poruka je značajna i sa stanvišta hrišćanstva. Suočen sa strahom vernika, Kiprijan zastupa stav da se vera testira i pokazuje u momentima velike opasnosti, da se tada vidi kakav je kvalitet vere u nečijem srcu. Taj stav ispoljava brinući se za obolele, ali i kasnije suočavajući se sa progonstvom. Kiprijan gine, 258. godine, od rimskog mača, kao mučenik, ne bežeći od svoje sudbine.

Kiprijan savetuje hrišćane na hrabro služenje ljudima oko njih. U društvu podeljenom na klase, vrednuje svaku osobu kao jednaku, značajnu, i poziva crkvu da pomaže svima, bez obzira na klasu. Smatra da je hrišćansko služenje bolesnima najznačajnije svedočanstvo rimskom društvu, koje je na hrišćanstvo gledalo sa podozdrenjem. Njegovi stavovi su se potvrdili već 50. godina kasnije, u Konstantinovom ediktu.

U delu "O smrtnosti", Kiprijan smatra da je snaga hrišćana u svesnosti o večnom životu. Dok se drugi boje, on govori:

"Ljubljena braćo, čistog srca, neumoljivom verom i čvrstom hrabrošću spremni na svaku Božiju želju, isključujući strah od smrti, razmotrimo besmrtnost koja sledi. Pokažimo šta verujemo, ne oplakujmo odlazak naših dragih, i kada dođe dan našeg sopstvenog poziva, dođimo Gospodu rado i bez oklevanja." 

Iako u Kiprijanovoj izjavi pronalazim odjeke asketizma, koji poriče normalnost ljudskih osećanja, mislim da sadrži snagu poziva i za nas danas. Ne bojeći se za sebe, nego brinući za druge (a to nekada uključuje i samoizolaciju, da ne bi bili prenosioci bolesti), tretirajmo ljude kao jednako vredne i ponudimo im našu pomoć. Neka se vidi šta verujemo.

Slični način razmišljanja sam pronašao u dokumentu napisanom hiljadu osamsto godina kasnije, povodom druge epidemije - epidemije HIV-a.

HIV – poziv na akciju

U nastavku teksta se nalazi srpski prevod deklaracije Generalne Skupštine WEA o problemu SIDE/HIVA. Deklaracija je usvojena na GS WEA održane 25-30.10.2008. godine na Tajlandu. 

Deklaracija o HIV - Svetska Evanđeoska Alijansa

Iako nismo uvek spremni da se suočimo sa tom činjenicom, mi prepoznajemo da danas Telo Hristovo, Njegova crkva, živi sa HIV-om. Mi, Evanđeoski hrišćani, svesni smo svoje krivice i priznajemo da je u našim odnosima sa ljudima koji žive sa HIV-om preovladala stigmatizacija i diskriminacija. Mi se kajemo zbog takvih grešnih stavova i težimo da ih promenimo. Sledićemo Isusov primer i poistovetiti se sa onima koji su oboleli (Matej 9:12-13) i u tome gorljivo posredovati jedni za druge (Rimljanima 8:26).

Mi shvatamo da, dok sadašnja generacija mladih ljudi u našim crkvama sazreva i postaje seksualno aktivna, mi im ne dajemo uvek jasan, biblijski okvir o ljudskoj seksualnosti. Svesni smo da ih nedovoljno poučavamo životnim veštinama koje su im potrebne. Takođe smo sve više svesni naše neosetljivosti u situacijama kada su žene, deca i oni koji su na marginama društva nemoćni da donesu pravi izbor. Mi uviđamo da brak nije uvek sigurna zaštita od HIV-a i da u različitim svetskim kontekstima bračne zajednice postoji opasnost od infekcije. Situacije polno zasnovanog nasilja su takođe izvor opasnosti od infekcije u kojima žrtve nemaju priliku za izbor. Mi se izvinjavamo za svoj neuspeh u razumevanju problema. Kako bismo ispravili svoju grešku, mi se posvećujemo poučavanju osnovnih vrednosti i modela ljudske seksualnosti u okviru granica Bogo-poštovanja. Mi ćemo, takođe, sa razumevanjem slušati svoju decu, mlade, žene i najmarginalizovanije – posebno ljude koji žive sa HIV-om – kako bi smo mogli zajedno da radimo na zdravlju i sigurnoj budućnosti,  sve u cilju da svako ljudsko biće može da živi izobilan život koji je Isus obećao (Jovan 10:10).

Pandemija HIV-a nas podseća da je zdravlje cele zajednice povezano sa zdravljem najranjivijih i najmarginalizovanih u našim društvima. Kao vođe, mi se posvećujemo da pripremimo sebe i svoje zajednice u sleđenju Isusovih koraka. Pošto nam je poverena služba pomirenja (II Korinćanima 5:18-19), težićemo da živimo inkarniranu veru radeći u partnerstvu sa naj-marginalizovanijim i onima koji su izloženi HIV infekciji.

Kao zajednica Evanđeoskih hrišćana, mi verujemo da svi ljudi, bez obzira na njihovo verovanje, identitet, pol, etničku pripadnost ili zdravlje, jesu stvoreni po Slici Božijoj (Postanak 1:27). Esencijalni elemenat našeg identiteta je nošenje svedočanstva ljubavi Božije za ljudski rod, kako rečima tako i delima, kako privatno tako i javno. Stoga smo rešeni da ojačamo svoje teološko premišljanje i praktično delovanje u zastupanju, poštovanju života i donošenju pravde i dostojanstva za sve ljude. Mi shvatamo da će ova rezolucija značajno uticati i izazvati sve one koji teže da žive život ugodan Bogu (I Petrova  1:15-16; Matej 5:8). Iz tog razloga mi ponovo potvrđujemo da živimo po milosti i kroz milost Božiju (Efescima 2:8-9; Rimljanima 5:1-2) i u agape ljubavi (I Korinćanima 13:1-8).

Kako bi smo zaustavili i smanjili širenje HIV-a, mi se posvećujemo partnerskom radu. Razumemo da postoji mnoštvo socijalnih uticaja koji doprinose širenju HIV-a i da ni jedna grupa ili organizacija ne može sve da učini. Iz tog razloga mi ćemo raditi rame uz rame sa ostalim sektorima društva na edukaciji o zaštiti od infekcije i na dostupnosti pomoći svima kojima je ona potrebna.

Mi ćemo posvećeno tome da odradimo svoj deo – individualno i zajedno – radeći da olakšamo uticaj HIV-a na pojedince, porodice i zajednice kroz kombinovani HIV servis: prevenciju, tretman, brigu i podršku. Cilj nam je servis dostupan svima onima koji žive sa HIV-om, kako bi bili manje ranjivi i kako bi mogli da pruže značajan doprinos crkvi i društvu.

Posvećeni smo razvoju sveobuhvatne HIV strategije koja bi nastala kroz saradnju ljudi koji žive sa HIV-om, mreže naših članova i drugih partnera.

Kao zajednica Evanđeoskih hrišćana izražena globalno, nacionalno i lokalno, mi ćemo razvijati veze između delova Tela Hristovog. Težićemo praktičnoj solidarnosti i samo-žrtvujućem davanju među hrišćanima – osoba ka osobi, zajednica ka zajednici, denominacija ka denominaciji, zemlja ka zemlji. Cilj nam je da Isus bude uzdignut, Otac proslavljen, a muškarci i žene da dožive Njegovu silnu milost kroz život revolucionarne sile Evanđelja koje propovedamo (Rimljanima 3:23-24; 6:23; Efescima 5:8; Kološanima 1:13).[2]

Za nastavak razmišljanja o crkvi i socijalnoj akciji preporučujem da pročitate Manifest iz Manile (klikni na link)

---

Rezolucija: HIV – poziv na akciju, je usvojena na Generalnoj Skupštini Svetske Evanđeoske Alijanse, u Pataji, Tajland, 29.10.2008. Svetska Evanđeoska Alijansa (WEA) jeste predstavničko telo 650 liona Evanđeoskih hrišćana iz 120 zemalja sveta. Savez Evanđeoskih Vernika Srbije (SEV) je punopravni član Svetske Evanđeoske Alijanse i učestvovao je u donošenju i usvajanju ove rezolucije.

Ne komentarišem ni jedan od primera posebno. Siguran sam da može da im se pronađe mana, a i dobra strana. Sami prosudite... i prokomentarišite.

Beređi Dušan Bera

Da li pratite moju emisiju Teologija uz jutarnju kafu? Pratite nas na Youtube.