Stop nasilju!!! - hrišćanski odgovor na nasilje nad ženama

25. novembra, širom sveta obeležava se Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Pre nekoliko godina, tema je okupirala pažnju javnosti, ali sada izgleda kao da zamire i izlazi iz fokusa. Nisam pročitao ni jedan članak na portalima, nisam čuo za neku izjavu zvaničnika... 

Povod pisanja ovog teksta (tj ponovnog objavljivanja) je moja propoved: Voleti kao Isus (možete je pogledati na linku). Deo propovedi je bio na temu ljubavi kao žrtve, gde sam rekao da ljubav jeste žrtva, odricanje. Tema moje propovedi nije bila ljubav u braku, pošto se tekst u I Jovanovoj ni ne bavi tom temom, ali dobio sam komentare da moja poruka može biti pogrešno shvaćena.

Problem na koji su mi ukazali da osobe koje su u nasilnom, zlostavljačkom odnosu, mogu razumeti poruku da radi ljubavi treba da trpe nasilje. Radi toga ponavljam moj tekst iz "Sestrinskog lista" Baptističkog saveza u Srbiji, 2010. godine, koji iznosi moje viđenje odnosa prema nasilju. 

Šta kaže statistika o nasilju nad ženama? 

Pod nasiljem u porodici se podrazumeva „ozbiljno povređivanje ili ponavljanje povreda nanesenih od strane osobe sa kojom smo intimno povezani“. Međutim to ne znači da se samo fizičke povrede (udaranje, ujedanje, zavrtanje ruku...) mogu okarakterisati kao nasilje. Stručnjaci u istu kategoriju stavljaju i psihičko/verbalno zlostavljanje (vređanje, psovanje, omalovažavanje...) i seksualno zlostavljanje (primoravanje na neželjene seksualne odnose (takođe i u braku)). 

Statistika govori sledeće: u svetu, svake devete sekunde jedna žena je žrtva fizičkog nasilja, a dva miliona žena i dece su svake godine prisiljeni na seksualne odnose (po prvi put).

Ko je kriv - Adam ili Eva?

Volim Crkvu Hristovu, i crkva predstavlja značajan deo mog života. 

Sa druge strane, priznajem i vidim daje crkva odgovorna za mnoga sramotna dela u istoriji ovog sveta, iskrivljivanje Hristovog nauka i uskogrudosti. 

Odnos prema ženama je sigurno jedno od većih sramota u istoriji crkve. Uskogrudost crkve, pogrešna teologija, omalovažavanje se drastično razlikovalo od stava koji vidimo u delu Isusa Hrista.

Na razmišljanje na ovu temu me je pokrenula poseta Veneciji. Na pročelju Duždeve palate, prema  trgu Svetog Marka, primetio sam na sledeću skulpturu, ornament koji vidite na fotografiji. Skulptura prikazuje Adama i Evu, u momentu pada. Nisam uspeo puno da saznam o samom autoru ove skulpture, samo da je palata više puta stradala u požarima, i da je konačni oblik palati dao Andrea Paladio (1508-1580 g).

Možemo primetiti sledeće: Sličnost Eve i Zmije (Sotone). Sotonina glava je prikazana kao umanjena replika Eve, oni imaju sličnu frizuru, sličan izraz lica, skoro da su blizanci. Kao da umetnik pokušava da poistoveti Zmiju i Evu. 

Zašto taj pogled na ženu?

Da li je hrišćanski i duhovno trpeti nasilje u braku?

Da li je hrišćanski i duhovno trpeti nasilje u braku?

Današnji tekst je o nasilju u braku. Nije sociološka, ni teološka analiza. Radi se o ličnom stavu o ovoj temi, i kako ja kao teolog i pastor doživljavam ovo pitanje.

"Moj muž me je sve više tukao i bio je zao prema meni, mrzeo me je. Bio je jako surov. Pitala sam pastora šta da uradim. Rekao mi je: "Voli ga i poštuj, to je tvoj muž"" - Reči su gošće iz Indije, Prameš.

Mala Indijka, skromna. Trpela je zlostavljanje svog muža godinama. Slušali smo njihovo svedočanstvo kod nas u crkvi (možete ga poslušati na sledećem linku: Od pištolja do evanđelja). On je bio lokalni moćnik, političar, korumpiran, nasilan. Doživeo je promenu kroz Hristovo delo. Prameš veruje zbog njenih molitvi... Nemam problem da verujem u to... molitva menja.

Ono što me muči je pitanje -  da li je savetovati nekog da trpi nasilje ispravno?