Požrtvovanost - zašto je tako teška?

Požrtvovanost - zašto je tako teška? Zašto padamo i neuspevamo da zadržimo požrtvovanost?

Danas u crkvi smo pevali "Želim da živim u svetlu, u svetlu da hodam, to Svetlo si Ti, Želim da dotaknem nebo, rukama svojim da te zagrlim, Gospode moj, Isuse, želim da budem ko ti!". 

Dok smo pevali, osećao sam se ponovo rastrzanim između želje koja je bila u meni, i emocija koje sam osećao zbog reči pesme. Sa jedne strane u meni je potreba za dubljim posvećenjem, a sa druge strane svestan sam konstantnog promašaja da budem ono što želim da budem.

Razmišljajući o toj podeljenosti, setio sam se sledeće priče:

 "Jednom prilikom sam slušao Kineskog hrišćana koji se zvao pastor Čeng kako govori na jednoj konferenciji. Ovaj dobro obrazovani hrišćanski vođa je proveo 18 godina u kineskom radnom logoru zbog toga što je propovedao dobru vest Isusa Hrista. 
U zatvoru, posao  mu je bio da čisti poljske WC-e. Bilo je toliko duboko da je on morao da uđe u rupu da bi mogao da je isprazni i zbog smrada, ostali zarobljenici i stražari su se držali podalje. Pastor Čeng je rekao da je «uživao u samoći...Mogao sam da se molim našem Gospodu koliko sam glasno morao i naglas da recitujem stihove i psalme i naglas pevam himne». 
Rekao je da je imao «divno zajedništvo zajedno sa našim Gospodom...Niko drugi nije znao za ovakvu radost...Đubrište je postalo moja privatna bašta». Ja mislim da su svi što su ga čuli kako govori bili ohrabreni da šire Božiju reč sa više hrabrosti i bez straha!" Niki Gembel, Život vredan življenja. 

  

Koliko veliki izazov za mene, koji živim u udobnosti, a teško mi je da ustanem pola sata ranije da bi čitao Sveto pismo, ili da odem na sastanak crkve uveče ili ... Požrtvovanost jeste osobina koja u globalu nedostaje hrišćanima Evrope. Berem, ako za nikog ta izjava ne važi, mogu da kažem da osećam da meni definitivno fali požrtvovanosti. 

Razmišljam takođe, kako je to čudno, najviše mi prija kada mi je dan ispunjen Rečju Božijom i molitvom, a ujedno to mi je jedna od najtežih stvari u mom hrišćanskom hodu. Zašto je to tako, zašto neuspeh da budem požrtvovan?

I, čak i dok ovo pišem, pada mi na pamet gomila teoloških objašnjenja, stihova iz Pisma o prirodnoj rastrzanosti između sadašnjeg stanja i Slave koja dolazi. Poenta tog teološkog stava je da mi težimo savršenstvu osećajući duboko u sebi da tako trebamo živeti. Sa druge strane, naša realnost jeste da to ne uspevamo. Savršenost nas tek čeka jednog dana. Do tada živimo u svetu podeljeni... čekajući slavu koja dolazi i ostvarenje naše čežnje. 

Ali danas me moje teološko saznanje ne zadovoljava. 

Misli mi idu ka Pavloj molitvu u Efescima 1:17-21 (parafraziram je u prvom licu): "Molim te Bože Gospode našeg Isusa Hrista, Oče slave,daj mi duha mudrosti i otkrivenja - da te poznam, i prosvetli oči moga srca - da znam kakva je nada na koji si me pozvao, kakvo je bogatstvo tvog slavnog nasledstva među svetima, i koliko je prevelika Njegova sila prema meni koji verujem - ona je ravna delotvornosti njegove silne moći čije se dejstvo pokazalo na Hristu kada ga je vaskrsao iz mrtvih i posadio sebi s desne strane na nebesima..." Amen

Beređi Dušan Bera 

• Ako vam je moj tekst bio na blagoslov, učinite mi uslugu - podelite ga na društvenim mrežama. Hvala.