уторак, 31. јул 2018.

Radost zbog smrtne kazne - priča o Aziji Bibi i njenom suđenju


„Plakao sam od sreće kad je osuđena na smrt“,  izjava koju sam pre osam godina (2010.) pročitao na internet izdanju „Večernjeg lista“. O čemu se radi? Neko plače od radosti jer je osuđen masovni ubica? Uhapsili su ratnog zločinca i platiće svojim životom za hiljade koji su zbog njega stradali? Ne, ništa od toga... 

To su reči imama (muslimanskog sveštenika) Qari Mohammed Salima iz Pendžaba, Pakistan. A raduje se za smrtnu presudu za Aziju Bibi, 45- godišnje hrišćanke iz njegovog sela. 

Njegova izjava me je zainteresovala za priču o Aziji Bibi, i napisao sam tekst "Radost zbog smrtne kazne". Tekst sledi u nastavku, ali i dodatak o tome šta se danas dešava sa tom ženom, osam godina kasnije. Da li je pogubljena, slobodna... 


RADOST ZBOG SMRTNE KAZNE - TEKST IZ 2010
"Azija Naoren (Bibi je najčešće kako je oslovljavaju), je nepismena, siromašna seljanka, iz sela kome niko skoro ni ne zna ime - Ittanvali. Majka petoro dece, od koje su dvoje maloletne ćerke - Isha, 13 godina, i  Ishem, deset godina. Osuđena je na smrt zbog bogohiljenja na islam. 
Sve je počelo prilikom zajedničkog rada na polju sa muslimankama iz njenog sela, prilikom čega je izbila prepirka oko vode. Optužili su je da je kao hrišćanka, kada je dodirnula kantu za vodu onečistila bunar. Takođe su vršile na nju pritisak da promeni veru. Prema web-portalu „Persecution.com“ ona je odgovorila: „Isus umro za grehe svih ljudi i ima život večni - a šta je Muhamed uradio za nas?“ Zbog te izjave je osuđena na smrt vešanjem.
Deca stalno plaču za mamom i pitaju hoće li ona doći kući za Božić”, govori njen muž Ashiq Mesiha, ali se i brine: “Čak i ako bude pomilovana i oslobođena, kako živjeti sigurno?” Imam kojeg sam spomenuo na početku je za njenu glavu ponudio cenu od oko 4,500 eura (500.000 pakistanskih rupija). “Ako bude pomilovana, tada ćemo mi uzeti pravdu u svoje ruke”, komentar je Imama.

Da budem iskren, privlači me da „raspalim“ po islamskom fundamentalizmu. Međutim znam da se tako nešto uvek vrati kao bumerang kroz inkviziciju, krstaške ratove, pogrome Jevreja u Rusiji, ili napade na ginekologe koje vrše abortuse, od strane protestantski nastrojenih atentatora. Nisu ni hrišćani uvek kakvi bi trebali biti... 

Činjenica je međutim da je islamski fundametalizam pretnja za Evropu, da su trenutno najveći progonitelji hrišćanstva, i da je Evropa slepa pred pretnjom koja se nadvija nad nju, i u nedogled bi moglo da se piše. Ali neću o tome. Mogao bih da pišem i o ljudskoj grešnoj prirodi, ali neću n o tome.
Misao koja me duboko potresa jeste žaljenje nad sestrom u Hristu, i nad njenom porodicom. Mogu samo da zamislim strah, očaj, borbu sa jedne strane ali i nadu, sigurnost u Bogu sa druge strane. Sve me to tera da izađem iz moje sebičnosti i molim se za njih iako ih ni ne poznajem. Moj prvi izazov, molimo se za njih, pokrenimo ljude u našim crkvama da se mole.
Pre izvesnog vremena bio sam na konferenciji na kojoj smo se molili za progonjene hrišćane. Voditelj je zatražio od nas da priđemo bliže bini, a onda smo na naše ruke uzeli predstavnike Zimbabvea i Turske (koji su bili učesnici konferencije) i nosili ih po sali, dok smo se molili za njih. Time smo Bogu rekli da želimo da ih nosimo u našim molitvama. Nosimo Asiju Bibi i njenu porodicu u molitvama pred presto Božiji.
Molimo se takođe i za sve one koji su progonjeni zbog vere u Hrista u Pakistanu, Iraku, Indiji, Somaliji... Iako živimo na prelasku iz XX u XXI vek, vremenu kada se puno govori o ljudskim pravima, to je ujedno vreme najžešćeg progonstva hrišćana u istoriji. Samo u XX veku je više hrišćana ubijeno za svoju veru, nego ukupno u prethodnih devetnaest vekova. Prema podacima IDOP-a, hrišćani su trenutno najprogonjenija grupacija u svetu. Živimo u dobu kada hrišćane ponovo ubijaju zbog naše vere i našeg Spasitelja."


PRIČA O AZIJI BIBI, OSAM GODINA KASNIJE

U među vremenu puno toga se dogodilo. Azija nije pogubljena, još uvek je osuđena na smrt, suđenje još uvek traje i malo je verovatno da će se uskoro završiti. Postoji samo najava da bi Vrhovni sud uskoro mogao doneti odluku o datumu saslušanja. Setite se ove žene u vašim molitvama.  

Kako sam napisao u među vremenu se svašta dešavalo - u julu 2014, Vrhovni sud oblasti Lahora je potvrdio smrtnu kaznu, da bi u julu naredne godine, 2015-te, posle žalbe, Vrhovni sud Pakistana je suspednovao smrtnu kaznu do završetka procesa. 

13. oktobra 2016-te, trebalo je da se održi saslušanje, da bi tog dana jedan od tri sudje Vrhovnog suda odbio da učestvuje u procesu. Posle toga je bez objašnjenja podneo ostavku predsedniku Pakistana. Od tada nema daljih pokušaja da se održi saslušanje, samo obećanje da će datum biti određen u budućnosti. 

U među vremenu, dva čoveka su ubijena zbog pokušaja da pomognu ovoj ženi. Pisao sam o ubistvu Pakistantskog ministra za verske manjine Šebeza Batija u tekstovima Povodom još jednog ubistva u Pakistanu i Sada je vreme solidarnosti (vidi link - tu možete pročitati tekst). Ubijen je takođe, 2011. godine, i pakistanski političar, guverner provincije Pendžab, musliman, Salman Taser. Oba atentata su povezana sa njihovom ulogom u odbrani ove žene.

Zašto tolika mržnja? Azija je prva žena ikada osuđenja na smrtnu kaznu zbog bogohuljenja u Pakistanu, što ukazuje da to nije učestala kazna prema ženama. To ne znači da muškarci nisu osuđeni - prema podatcima nevladinih organizacija, ovog momenta 40 osoba u Pakistanu čeka smaknuće zbog "bogohuljenja" (u među vremenu još jedna žena - mentalno obolela tinejdžerka). Zašto?

Međutim mržnja prema Aziji Bibi raste. Imam Abdul Reshed, je izjavio u toku snimanja dokumentarca o ovoj ženi "Sloboda za Aziju Bibi": "Ako je sud oslobodi, ceo Pakistan će se podići i izvršiti kaznu nad njom." Zašto?

Takođe, za sve ove godine, osim izjave dve žene sa kojima se posvađala u polju, ne postoji ni jedan dokaz da je uradila delo za koje je okrivljena. Azija poriče otpužbe, a glavni "neprijatelj", imam koji se radovao smrtnoj kazni, je nikad lično nije čuo da govori nešto negativno o Muhamedu. Izjavio je "moja dužnost je da kada neko govori negativno o Muhamedu, moja religijska dužnost je da branim Prorokovu čast". 

DA LI TREBA BRANITI BOŽIJU ČAST? 
Razmišljam na kraju, koliko se to razlikuje od stavova evanđeoskih hrišćana (ne celokupnog hrišćanstva - često su hrišćani ispoljavali sličan fanatizam). Ponekad i čujem optužbe da "mlako" branimo "čast" Hristovu. Nekada sam se pitao da li su u pravu? Da li nama vernicima nedostaje ljubavi, posvećenosti? Posmatrajući ovaj slučaj, nemam više to pitanje - znam odgovor. 

Verujem u apologetiku, u odbranu vere, u debate. Često debatujem, govorim javno, čak šta više moja emisija na Youtube - "Teologija uz jutarnju kafu", je prvenstveno namenjena odbrani vere. Međutim, to činim prvenstveno sa ciljem da ljudi čuju o Hristu. "Odbrana vere" je namenjena podizanju vere onih koji slušaju, to joj je jedini cilj, i izvodi se snagom argumenata. 

Ne smatram da trebamo braniti Hristovu "čast". On to dovoljno dobro radi i bez nas... Zapravo, fanatičan način branjenja Božije "časti", samo govori o nedostatku vere, pouzdanja. Kada mi odlučimo da branimo čast "Božiju", mi zapravo pokazujemo strah da Bog nije realnost... 

Branimo zapravo živote ljudi oko nas. Jedan od načina je da im iznesemo činjenice o Hristu, sa nadom da će ga upoznati. Drugi način je da se molimo za progonjene, i u ovom slučaju za Aziju Bibi. 
Beređi Dušan Bera 

Ako su vam moji tekstovi od koristi, učinite mi uslugu.
1. Prijavite se na listu čitalaca ovog bloga. Hvala
2. Podelite tekstove na društvenim mrežama. Hvala ponovo. 

2 коментара:

  1. Анониман08. март 2011. 14:49

    Nije mi jasno zašto ovaj patetičan poziv: „DA LI ČUJEŠ NJIHOV PLAČ“ koji nikako ne liči na duh ranih hrišćana za koje piše:

    “I dozvavši apostole izbiše ih, i zapretiše im da ne govore u ime Isusovo, i otpustiše ih. A oni otidoše od sabora radujući se što se udostojiše primiti sramotu za ime Gospoda Isusa. A svaki dan u crkvi i po kućama ne prestajahu učiti i propovedati jevanđelje o Isusu Hristu.” (Dela 5,40-42)

    “Svaku radost imajte, braćo moja, kad padate u različite napasti, znajući da kušanje vaše vere gradi trpljenje; a trpljenje neka delo dovršuje, da budete savršeni i celi bez ikakve mane.” (Jakov 1,2-4)

    ОдговориИзбриши
  2. Ne znam, pitajte njih, - http://www.worldevangelicals.org/

    ОдговориИзбриши

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...