Pre nekoliko godina osvanuo je tekst sa naslovom - Kažu da živimo u „evropskom magacinu za droge“.
Ovaj članak predstavlja moje istraživanje tekstova u novinama 2011-te godine i moj zaključak o situaciji o narkomaniji u Srbiji...
Magacin za droge
Časopis Novosti, 6.11.2011. u članku „Kosmet bez kontrole“ a povodom zasedanja Interpola o problemu krijumčarenja narkotika u Evropu (navodim):
„Narkomanija i trgovina drogama postali su globalni problem, koji zahteva internacionalni pristup. Globalna vrednost ilegalne trgovine drogom iznosi 322 milijarde dolara. Od te sume, proizvođači droge zarađuju 24 odsto, dok narkomafije u zemljama potrošača imaju zaradu od 76 odsto, ili 230 milijardi dolara. Deo tog svetskog profita ostvaruje se i na našim prostorima. Približno 80 odsto ukupne količine heroina koji iz Avganistana stiže u Evropu švercerskim kanalima, u tranzitu je preko Balkana i Srbije….
... Utvrđeno je da se u Srbiji spajaju tri pravca trgovine heroinom - severni pravac, od severnog Avganistana, preko Turkmenistana, Azerbejdžana i Ukrajine do Hrvatske, zatim središnji pravac - od avganistanskog Baludžistana, preko Irana i Kurdistana, do Kosmeta i Albanije, i južni pomorski pravac - od avganistanskog Paštunistana, preko Jemena, Sudana i Gabona, do Hrvatske, Crne Gore, Albanije i Srbije. Preko Srbije ide sve veći deo krijumčarenog kokaina za Evropu, pri čemu jedan deo završava u EU, Severnoj Americi i "trećim zemljama".
Zato su italijanski policajci u Interpolu rekli da je Srbija postala "evropski magacin za droge"…
Koliko se zarađuje na drogi?
Prema novijim procenama Evropola, trgovci drogom na Balkanu i u Srbiji godišnje naprave promet veći od šest milijarde dolara. Od toga, milijardu dolara zarađuje nova srpska narkomafija, koja je počela da jača od 2005. godine, kada je izrasla generacija dilera, kurira i narkomana…
Amerikanci su procenili da je Srbija bila "slepo crevo globalne ekonomije" koje veliki investitori zaobilaze, pa je krijumčarenje narkotika još u vreme sankcija, a i kasnije, postao prvi "pravi" biznis.“
Broj narkomana u Srbiji i Novom Sadu
Portal 021, 26.6.2011: „Procenjuje se da u Novom Sadu ima oko 5.000 intravenskih narkomana. Gram heroina može se kupiti za oko 800 dinara i sve više maloletnika postaje zavisno od neke vrste droge ili alkohola.
Osim što je, uslovno rečeno, jeftina, droga u Srbiji, pa Novom Sadu, je i lako dostupna. Istraživanja pokazuju da 98 odsto mladih zna gde i od koga da kupi drogu. Statistike govore i da je veći broj naših tinejdžera koji probaju drogu u odnosu na njihove vršnjake u razvijenim zemljama.
Niska cena narkotika pokazuje da država ne čini dovoljno u borbi protiv narkomanije, kaže Zoran Dragišić sa beogradskog Fakulteta za bezbednost. "Ta borba zaista se svodi samo na nekakve verbalne priče ili ako imate akcije u kojima se pohapsi ogroman broj dilera to ni na koji način ne utiče na dostupnost droge na ulicama i na njenu cenu. Sve se to onda može oceniti kao jedno marketinško spinovanje", misli Dragišić.“
A koliko ih ima?
A sa http://www.stopdrogama.org/vesti.htm: „VEST: Dnevni list Danas, objavio je više podataka o zloupotrebi droga u Republici Srbiji i to: da je 1977. godine bilo oko 10.000 zavisinika, a da je 2010 utvrđen relativan broj od 130.000 zavisnika u Srbiji, s tim da je realan broj zavisnika u Srbiji oko 455.000. Takođe, objavljeno je istraživanje jedne privatne klinike za bolesti zavisnosti u Beogradu, koja je svojim projektom utvrdila da su od 123 slučajna uzorka, 84 koristilo droge (pozitivan urin test), i to najviše marihuanu, zatim ekstazi, heroin, kokain i najmanje amfetamin. Najmlađi zavisnik je imao 12 godina i bio je pozitivan na jednu supstancu. S druge strance, radeći test, od ista 123 slučajna uzorka, 96% je odgovorilo pozitivno na pitanje da li znaju ko prodaje drogu, gde mogu da je nabave, odnosno mogu li sami da je nabave.“
Sa druge strane pogledajte zvanične izjave ljudi zaduženi za lečenje narkomanije, časopis Kurir 9.10.2010: „U glavnom gradu Srbije registrovano je do sada 7.414 zavisnika od opojnih droga, podaci su gradskog Zavoda za javno zdravlje. To je broj narkomana koji su prošli kroz beogradski zdravstveni sistem, odnosno zatražili lečenje u nekoj od državnih ili privatnih bolnica.
… Direktor Instituta bolesti zavisnosti u Beogradu Jasna Daragan-Saveljić izjavila je za portal Kurira da poslednjih pet godina opada broj zavisnika, ali upozorava da je u porastu broj zavisnika koji imaju od 25 do 29 godina.
…Nekada se morala čekati na red za detoksikaciju. Najduže se čekalo 2005. godine kada je bio najveći porast novih zavisnika. Te godine je broj novih zavisnika dostigao maksimum, odnosno te godine smo imali čak 1.000 novih heroinskih zavisnika. Sledeće godine je počeo da opada, a već prošle godine, taj broj iznosio je upola manje, 460 - napominje ona.
…Procenjuje se da u Srbiji živi između 70.000 i 100.000 korisnika droga, od čega je u Beogradu njih 20.000, a u Vojvodini 10.000.“
Zašto nesklad u broju?
Razmišljam zašto takav nesklad između izjava medicinara i štampe (i mog ličnog iskustva, gde samo oko naše crkve u okruženju od 500 metara ima tri dilera). Šta je u pitanju? Ljudi koji rade sa narkomanima kriju svoj neuspeh? Štampa naduvava podatke? Igramo se stare srpske igre – noj zariva glavu u pesak da ne vidi opasnost? Ili se država boji da dovoljno istraži pravi broj? (Iako kada razmislimo ni 100.000 (zvanični državni podatak) nije malo, to je 1,5% stanovništva Srbije a pre raspada Jugoslavije broj je bio ispod 0,1%. U državi od 7,5 miliona ljudi, to je ogroman broj.) Šta uraditi da se promeni situacija?
Sve gore navedeno napisao sam 2011... Danas je 2019. Da li se broj promenio? Verovatno. Da li smo još uvek tranzitna zemlja? Više nego ikad, zato i vlada rat na ulicama...
Ne znam odgovore na ova pitanja, nije mi ni namera da sudim, ni da kritikujem iako to možda i radim kroz pitanja koja mi padaju na pamet. Bolno je da ti se domovina naziva „skladištem droge“!
Kako reagovati?
No ovaj blog se zove „KA HRISTU“, i cilj mi jeste razmišljati kako se približiti Hristu kroz sve ono što nam se dešava i što nas okružuje.
Pada mi na pamet reč BOL! Hristos Bog je plakao nad Jerusalimom jer nije prepoznao momenat i spasitelja koji dolazi. Plakao je i nad ljudima okupljenim oko Lazarevog groba (Jovan 11:35). Plakao bi i danas nad Srbijom i nad ovim momcima i devojkama zarobljenim u narkomaniju (a i mnogim drugim zarobljenim u drugim porocima i problemima).
Zaplačimo i mi, tako ćemo biti sličniji našem Spasitelju! A onda učinimo nešto, molimo, postimo, svedočimo, tražimo promenu…
A šta praktično učiniti?
1) uputi ih na ljude koji im mogu pomoći. Potražite imenik sa brojevima telefona centara koji se bave pomoći narkomanima. Jedan je i na ovom blogu;
2) nikada, ali nikad ne dajte novac kada traže, ako kažu da im treba za hleb, kupite im veknu hleba. Nemojte im verovati dok se drogiraju;
3) molite se za ljude koji rade u ovom polju, u pitanju je izuzetno težak rad, sa puno razočarenja i problema ali i velikog Božijeg dela.
4) pomozite finansijski centre za lečenje...
Uradimo nešto, najgore je kad dobri ljudi ništa ne urade!!!
Beređi Dušan Bera
Нема коментара:
Постави коментар