Martin Luter King i pitanje šta ostaje posle nas?

4. aprila 1968. godine ubijen je veliki borac za ljudska prava, predani hrišćanin, baptistički propovednik Martin Luter King. Ubio ga je ekstremista Džems Erl, u Memfisu, na samom početku promocije "Kampanje siromašnih". Razlog za ubistvo - Martin Luter King se borio za prava Afro-amerikanaca koristeći metode nenasilja i građanske neposlušnosti. 

Divim se borcima za ljudska prava, i cenim njihovo delovanje, voleo bih biti i sam odvažniji, no ne pišem ovaj blog zbog toga. Martin Luter King je za sve nas uzor hrišćanske vere i doslednosti u sleđenju Hrista. On je primer čoveka koga je iskustvo sa Hristom pokrenulo da promeni svet. 

U nastavku navodim reči koje je izrekao dva premeseca pre nego što je ubijen, u propovedi u Baptističkoj crkvi "Ebenezer", u kojoj je služio kao pastor i propovednik. Nalazim ove reći inspirišućim. Nadam se da će nas pokrenuti na delovanje: 

“Često mislim da je realnost da svi mi razmišljamo o momentu kada ćemo biti žrtve konačnog životnog poziva – ono što mi zovemo smrt. Svi razmišljamo o tome. Ja često razmišljam i o svojoj sahrani. Ne razmišljam o tome na morbidni način. Ali često se pitam: ”Šta bih voleo da se tada kaže?” i to je reč koju vam ostavljam jutros.

Ako iko od vas bude tu kada se susretnem sa svojim danom, ne želim dugački sprovod. I ako neko bude držao posmrtni govor recite im da ne govore predugo. Razmišljam i o tome šta bih želeo da kažu. Recite im da ne spominju da imam Nebelovu nagradu za mir, to nije važno. Recite im da ne spominju da imam tri ili četiri stotine drugih nagrada, to nije važno. Recite im da ne spominju gde sam išao u školu.

Hteo bi da neko spomene dan kada je Martin Luter King pokušao dati svoj život kako bi služio drugima. Hteo bih da neko tog dana kaže da je Martin L.K. pokušao voleti nekoga. Hteo bih da kažete tog dana da sam pokušao biti u pravu u vezi sa ratom. Voleo bi da možete tog dana reći da sam zaista pokušao nahraniti gladne. I želim da možete reći da sam, u toku mog života pokušao obući one koji su goli. Želim da kažete tog dana da sam pokušao, u svom životu, posetiti one koji su bili u zatvoru. Želim da kažete da sam pokušao voleti i služiti čovečanstvo [...]

I sve druge isprazne stvari nisu važne. Neću imati novca da ga ostavim u nasledstvo. Neću imati finih i luksuznih stvari da ih ostavim iza sebe. Za sobom želim ostaviti jedino predan život.

 I to je sve što želim reći... Ako mogu pomoći u prolazu, ako mogu razveseliti nekog s rečju ili pesmom, ako mogu pokazati nekome da putuje u krivom smeru, onda moj život nije bio uzaludan. Ako mogu izvršiti svoju dužnost kao što bi hrišćanin trebao, ako mogu doneti spasenje svetu kroz moja dela, ako mogu proširiti poruku kao što je Učitelj učio, onda moj život nije bio uzaludan.” Martin Luter King, Baptistička crkva “Ebenezer” 4.2.1968

Nadam se da su vas ove reči inspirisale. Ja im se često vraćam i ponovo ih čitam... Šta želim da ostane iza mene? Da bude moj epitaf? Šta je to najdragocenije... Odgovor koji svako donosi za sebe.

Ako vam se dopada ovaj tekst, pročitajte i druge tekstove... Takođe, učinite mi uslugu i podelite ga na društvenim mrežama... 

Da li gledate moju emisiju - Teologija uz jutarnju kafu? U ovoj emisiji razmišljam o evanđelju po Luki...