Da li sam fašista? Kako se pokrenulo to pitanje?
Subota, 14 časova. Nisam u šumi ili planini kao obično subotom. Klečim na Varadinskom mostu, dok žandarmerija maršira prema nama u opremi za razbijanje demonstracija. Nisam sam. Tu su mladi, stari, muškarci, žene. Protestvujemo protiv usvajanja Zakona o eksproprijaciji i projekta rudnika litijuma Rio Tinto.
Ne volim proteste. Nisam išao na proteste ni u devedesetim. Danas to smatram velikom greškom, ali tada kao pripadnik nacionalne i verske manjine pustio sam da oprez preovlada. Ovu subotu, osećao sam da moram da budem na mostu. Puno laži, skrivanja istine i poluistine je rečeno o Rio Tintu u poslednjih pola godine, od strane Vlade Republike Srbije. To mi ukazuje na najgoru moguću zloupotrebu položaja.
Kap koja je prelila čašu nezadovoljstva, je usvajanje izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji, od "Narodne" skupštine Republike Srbije. Odredbe zakona omogućavaju državi da oduzima zemlju od pojedinaca čak i u slučaju ugovora sa stranom kompanijom, što do sada nije bio slučaj. Slučajno usvojeno u vremenu dolaska Rio Tinta koji ne uspeva da otkupi zemlju u dolini Jadra? Ne verujem.
Kako da im veruješ kada te zbog mirnog protesta nazovu fašistom? Učinili su sve da isprovociraju sukobe, zato smo i sedeli na mostu, da sprečimo eskalaciju nasilja. Međutim, Gradonačelnik Novog Sada, nazvao je ljude koji protestvuju fašistima. To je učinila i Predsednica Vlade Republike Srbije. I to je pokrenulo moje pitanje. Da li sam fašista zbog učestvovanja u protestima?
Fašisti? Ja fašista? Jesam li?
Pokušavam kao pastor da se partijski ne deklarišem, da ne zastupam "desno" ili "levo", ali smatram sebe antifašistom starog kova. Ne identifikujem se sa savremenim antifa, previše se tu svega zbrčalo i previše su isključivi, ali antifašizam sam sisao sa majčinim mlekom.
Baka je često pričala o danu '43. kada su je ustaše uhvatile sa kurirskom porukom, o zatvoru u Iloku, i kako je boleo ustaški šamar. Pradede poginule jedan na Majevici, drugi na Bolmanu, partizani, antifašisti. Kao deca tukli smo se do krvi da u igri ne budemo Švabe. Deca u ulici su redom bila unuci partizana, mnogima su dedovi, ujaci, bake... stradali u pokoljima fašista. Fašista je najveći užas, uvreda nad uvredama, dno dna.
Šta je fašizam?
Fašizam je ideologija radikalnog autoritativnog nacionalizma i antikomunizma koje karakteriše moć diktature buržoazije, nasilna kontrola opozicije i kontrola sredstava proizvodnje, razmene i distribucije. Fašizam je naziv za ideologije i pokrete koji smatraju kako je država temelj ljudskog društva, odnosno institucija koja treba u potpunosti nadzirati svaki aspekt društvenog života. Fašizam je državno uređenje koje radikalno ograničava ljudska prava radi veće stabilnosti i bržeg napretka (Vikipedija, prenosi definicije različitih autora).
Izraz fašizam, populariziran je od italijanskog diktatora Musolinija početkom dvadesetih godina prošlog veka. Pojam je nastao od italijanske reči fascio, što znači "snop" pruća, koja potiče od stare latinske reči fasces. Fasces je bio snop pruća sa sekirom koji su liktori u Starom Rimu nosili kao simbol državne vlasti. Fašisti su preuzeli tu simboliku, naglašavajući nadmoć države nad pojedincem, ali i nužnost nacionalnog zajedništva (u ovom kontekstu poslušnosti vođama države).
Digresija: snimio sam video na brdu Vašinara (stari naziv Fašinara), u Fruškoj gori. Ime potiče od reči fašina, tj fasces... pogledajte video, pojašnjava taj pojam.
Fašista, kako razumem, je sledbenik ideologije koja interes "države", i ideološki zacrtan smer razvoja društva, zasnovan na nacionalizmu, šovinizmu, podršci krupnom kapitalu, ideji o posebnosti nacije, smatra jedino ispravnim i validnim pogledom na društvo i državno uređenje, naspram prava pojedinca koja se sve više ograničavaju i kontrolišu. Ili i ja lepim etiketu?
Fašista, fašistički, postala je etiketa koju tako lako zalepe. Ne dopada ti se nečiji stav - "fašista". Ne dopada ti se neko - "fašista". Levičari nazivaju desnicu fašistima. Desničari levicu fašistima. Srbi lepe taj naslov Hrvatima, Hrvati Srbima... Lako se lepi a počinje da gubi svoj značaj. Ko je onda u opšte fašista? Ili se taj pojam toliko razmuljao da je izgubio svoje značenje, i treba ga koristiti samo u kontekstu istorije?
Šta reći o fašizmu drugog decembra?
Danas je 2. decembar, Međunarodni dan ukidanja ropstva. Na današnji dan, kao indirektna tekovina pobede nad fašizmom u II Svetskom ratu, davne 1949. godine, u Ujedinjenim Nacijama usvojena je Konvencija o suzbijanju trgovine ljudima.
Volim da obeležim taj dan. Ukidanje ropstva je jedno od najvažnijih vrednosti savremenog društva. Ropstvo je nemoralno, nezamislivo. Konačno. Prvi put u istoriji čovečanstva.
Sretenjski ustav Kneževine Srbije, još 1835, na Sretenje ukida ropstvo rečima: 118) Kako rob stupi na Srbsku zemlju, ot onoga časa postaje slobodnim, ili ga ko doveo u Serbiju, ili sam u nju pobegao. Lepo je videti kada je u mojoj zemlji ropstvo ukinuto, još davne 1835, a u SAD je ukinuto 1863. (Lično mislim da Sretenjski ustav nije razmišljao o ljudima crne boje kože, ali ajde da se pohvalimo.)
Deklaracija o pravu čoveka i građanina
Sretenjski ustav je bio odjek Deklaracije o pravu čoveka i građanina iz 1793. (Francuska revolucija) kažu istoričari. Takođe je to i Konvencija o zabrani trgovine ljudima. Ideje slobode donešene u Francuskoj buružuarkskoj revoluciji postale su savremena paradigma pogleda na prava čoveka. Navodim neke od tačaka deklaracije:
1. Cilj društva je opšte blagostanje. Vlada je ustanovljena da garantuje čoveku uživanje
njegovih prirodnih i neotuđivih prava.
2. Ova prava su: jednakost, sloboda, sigurnost i imovina.
3. Svi su ljudi po prirodi i pred zakonom jednaki.
4. Zakon je slobodan i svečani izraz opšte volje; on je isti za sve, bilo da štiti ili kažnjava. On
može narediti samo ono što je pravedno i korisno po društvo, a može zabraniti samo ono što društvu
nanosi štetu.
5. Svi građani su jednako dostojni javnih zaposlenja. Slobodni narodi ne znaju za druge
osnove sticanja naklonosti pri izboru, sem vrline i talenta.
6. Sloboda je moć koja pripada čoveku da radi sve ono što ne krši prava drugih. Njen princip
je priroda; ona vlada pravdom, a brani se zakonom. Njena moralna granica je u maksimi: ne čini
drugome ono što ne želiš da bude učinjeno tebi.
18. Svaki čovek može da ugovara nadoknadu za svoje usluge i svoje vreme, ali sebe ne može
prodavati, niti biti prodat: njegova ličnost je neotuđiva. Zakon ne zna za status sluge. Jedino može
postojati ugovor o pružanju usluga i nadoknadi između čoveka koji radi i onog ko ga zapošljava.
19. Niko ne sme biti lišen ni najmanjeg dela svoje imovine bez svog pristanka, sem ako to
zahteva pravno ustanovljena javna potreba, i to pod uslovom prethodne pravične nadoknade.
33. Pravo na otpor ugnjetavanju proističe iz drugih čovekovih prava.
34. I kada je samo jedan njegov član ugnjetavan, celo drušveno biće je ugnjetavano. Kada je
društveno biće ugnjetavano, svaki njegov član je ugnjetavan.
35. Kada vlada narušava prava naroda, pobuna je za narod i za svaki deo naroda najsvetije
pravo i najneophodnija dužnost
Pravda, sloboda, neotuđivost ličnosti, pravo na imovinu, lekcije naučene pre više vekova. Osnova naše civilzacije.
Ako pratite nit priče, interesantno je da ona ide i dalje - Kao moralna osnova Deklaracije, navodi se u tački 6. Njena moralna granica je u maksimi: ne čini drugome ono što ne želiš da bude učinjeno tebi. Moralna osnova davno izrečene od strane Učitelja. Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima: jer je to Zakon i proroci. Matej 7:12
Crkva, fašizam i protesti
Trebali su vekovi da te reči proklijaju, prodru kroz okorelost crkvene strukture.
Pripremajući se za današnji tekstu, pročitao sam izjavu, Fra Ivo Marković, u Tačno.net: “Religije se redovito organizacijski prilagođavaju postojećem društvu. Već sam ustvrdio da su naše religije tradicionalne i organizacijski su nastale davno u feudalnom vremenu pa su strukturalno debelo feudalne. Normalno je onda da su njihove vođe sličnije negdašnjim despotima i agama, nego suvremenim stručnim liderima. ” Čudno je kako Crkva koja veruje u radikalnu ljubav, bira da bude reaktivna, deo žabokrečine...
Verovatno se crkva tako prilagođavala i fašizmu. Ne talasaj, ne buni se, pogni glavu i ćuti. Da je Gospod Isus Hristos bio takav, verovatno bi i danas umirali u svojim gresima, ne bi se desio ni krst, niti bi nastao Novi zavet. Čuti, trpi, ne buni se...
Sa druge strane, Vilijam Vilberfors, u momentu kada kreće u borbu protiv trgovine robljem, piše: „Tako ogromna, tako užasna, toliko nepopravljiva izgleda poročnost Trgovine da je moj um bio potpuno promenjen za Ukidanje ropstva. Neka posledice budu kakve budu, ja sam od ovog trenutka rešen da se neću smiriti dok ne ostvarim njeno ukinuće.“
Drugi borac za ljudska prava, Martin Luter King: "Naš život se završava onog dana kada zaćutimo o onome što je stvarno bitno".
Posle cele analize, moj zaključaj je - nisam fašista, niti su ljudi koji su protestvovali. Samo smatraju da je previše bitno.
Beređi Dušan Bera
Нема коментара:
Постави коментар