Kakvo je stanje vezano za zavisnost u Srbiji? Podatke nije lako pronaći jer ne postoji objedinjena baza podataka za ovaj vid pretrage.
U ponedeljak 18.4.2022. učestvovao sam na tribini "Da li je moguće pomoći narkomanu?" u Kulturnoj stanici Liman, Novi Sad. U pripremama tražio sam podatke o zavisnosti, i ovo je sažetak stanja u Srbiji.
Droga
Za razliku od pre desetak godina, kada su pojedini zvaničnici govorili o 100.000 narkomana u Srbiji, izgleda da se situacija smirila (pisao sam o tome u članku - Srbija evropski magacin za droge). Međutim šta se trenutno dešava? Narkomanija je promenila svoju masku.
U gostovanju na Televiziji K1, povodom hapšenja dilera (Šarićev kriminalni klan) u Srbiji pre neki dan, rečeno je:
Pripadnicima MUP-a treba odati priznanje. Kada su hapšeni članovi grupe Belivuka i Šarića, slične akcije hapšenja sprovodile su se i širom regiona. Ovaj konkretan slučaj nije pokrenula naša već francuska policija koja je dekodirala „skaj“ aplikaciju. Nakon hapšenja pripadnika narko-klanova cena narkotika skače, a u ovom slučaju cena pada, što znači da uprkos hapšenjima šverc funkcioniše neometano. Naše institucije su paralisane, otete. Tome u prilog svedoči i strašan podatak da je čak 90 pripadnika MUP-a uhapšeno – kazao je Trifunović na televiziji K1. – Narkotici na beogradskim ulicama jeftiniji su nego u Albaniji. Svako sedmo dete u osnovnoj školi diluje narkotike. To su strašni podaci i pitanje je kada ćemo na to početi da reagujemo.
Svaki šesti srednjoškolac uzrasta od 15 do 18 godina probao je neku od droga. Marihuana, ekstazi i amfitamini čine 80 odsto narkotika, dok je marihuana zastupljena sa 54 odsto slučaja (O21). Pretpostavlja se da je u zemljama Evropske Unije marihuanu probalo od 27 do 40% ukupne populacije. U svakom trenutku marihuanu redovno konzumira između 6 i 8% ukupne populacije.
Zašto je konzumiranje marihune problem? Jedan od odgovora se nalazi na sajtu bolnice Laza Lazarević
Pitanje je da li konzumiranje marihuane može dovesti do nastanka psihoze? Ovako nam govori nauka: relativni rizik za nastanak psihoze kod osoba koje redovno konzumiraju marihuanu je dva i po puta veći u odnosu na osobe koje marihuanu ne koriste. Kod osoba koje svakodnevno uzimaju velike količine marihuane ovaj relativni rizik je osam puta veći. (Klinika za psihijatrijske bolesti "dr.Laza Lazarević", Beograd)
Drugi problem jeste što se ne postoji analiza koja je psihoaktivna supstanca bila prvi izbor kod težih slučajeva zloputrebe narkotika. Sa velikom sigurnošću tvrdim da je marihuana bila otvorena vrata u svet narkomanije kod mnogih. Ujedno to želimo da potvrdimo, ovih dana planiramo anketu za bivšim zavisnicima, baš sa tim pitanjem, pa ću vas zamoliti da nam pomognete kada to pokrenemo.
Alkoholizam
Alkohol je društveno prihvatljiva zavisnost. U Srbiji, društveno se smatra da je neko alkoholičar tek kada potpuno izgubi kontrolu nad pijenjem, tj u četvrtoj, poslednjoj fazi zavisnosti. Tek tada se traži pomoć.
Zavod za javno zdravlje Srbije, za godinu 2021. navodi da u Srbiji ima 200.000 registrovanih alkoholičara. Od tog broja tek 2% se leči. Zbog spomenutog problema društvene prihvatljivosti, broj alkoholičara je višestruko veći jer ne traže pomoć i nisu prepoznati od strane ustanova kao alkoholičari. Iz tog razloga obično se množi broj registrovanih sa 3 do 5 puta. Time dolazimo do toga da se pravi broj zavisnika od alkohola kreće od 600.000 do 1.000.000. To je 10 do 15 odsto populacije R. Srbije.
Prema istraživanju Specjalne bolnice za bolesi zavisnosti "Vita" 92,7 odsto srednjoškolaca u Srbiji pre 18. godine proba alkohol, a da njih 69,5 odsto je pilo ili imalo iskustvo pijanstva. Alkohol redovno koristi 58,5 odsto srednjoškolaca, mahom u vreme izlazaka u grad vikendom. (Vita, 2019)
U istom istraćivanju, analiza pokazuje da prvi kontakt sa alkoholom u oko 60 odsto slučajeva mladi su imali u društvu vršnjaka, dok je njih 40 odsto alkohol prvi put probalo u okviru porodice.
Kocka
Batut, 2017. navodi podatak da u Srbiji ima 33.000 registrovanih kockara. Takođe se u štampi može pronaći podatak da za godište 18-26. godina, svaka četvrta osoboba ima probem sa kockom. Ponovo je broj zavisnika ovde višestruko veći, i smatram da treba da bude uvećan za više od 3-5 puta, pošto kod kocke ne postoji svest u društvu da je ona bolest zavisnosti.
Centar "Život nije igra", 2019. radi analizu situacije u novosadskim školama i zaključuje - 26 odsto od 720 ispitanika iz tri osnovne i tri srednje škole spada u kategoriju patoloških kockara. Polovina onih koji kockaju su prvi susret sa ovim porokom imali između 10-14 godina i to najčešće u kladionici, dok je prosek onih koji kockaju 17 godina. Najčešće je zastupljena kladionica u 49,3 odsto slučajeva, a zatim "aparati" 21,4 odsto i rulet 20 odsto.
Takođe, kod maloletnih ispitanika, skoro polovina njih (čak 48 odsto) nije naišla na bilo kakvu zabranu odigravanja igara i pored jasne zakonske regulative po tom pitanju. Sa druge strane, od onih koji su se suočili sa zabranom odigravanja kockarskih igara zbog svojih godina (njih 52 odsto), više od 70 odsto su i pored te zabrane ipak uspeli u svojoj nameri da je odigraju, najčešće na način da su "zamolili" nekog starijeg da uplati umesto njih ili su otišli do nekog drugog mesta gde su im dopustili, ili su koristili poznanstvo sa nekim od zaposlenih.
Ima li izlaza?
Trenutno razmišljam o slobodi. To je tema propovedi, akcija koje činimo kao crkva, ali i moje emisije Teologija uz jutarnju kafu u ovom periodu. Do sada sam objavio dva razgovora sa nekadašnjim heroinskim zavisnicima, gde pričamo o uzrocima zavisnosti ali i putu do slobode. Da li ima nade? Jer zavisnost nije otišla, tu je, samo menja svoje lice. Odgovor međutim ostaje isti.
Нема коментара:
Постави коментар