Da li utičem na svet oko sebe? - Kako biti so ovog sveta?

Da li sam so ovog sveta? 

U članku „Srbija pred pucanjem“, časopis Press je objavio šokatan statistički podatak:

- Svaki četvrti čovek u Srbiji boluje od depresije. Godišnje Srbi potroše više od pet miliona kutija lekova za smirenje.

- Od alkoholizma boluje 25 odsto stanovništva, što je za čak 10 odsto više u odnosu na „normalna" vremena, kada se taj procenat kretao oko 15 odsto.

- U Srbiji oko 300.000 ljudi koristi narkotike, što čini skoro pet odsto čitave populacije. Najmlađi lečeni zavisnik od narkotika, koji se lečio u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti, imao je samo devet godina.

- Kocka je postala svakodnevna zanimacija za čak 70 odsto tinejdžera i 44 odsto odraslih.

Ova statistika mi se zarila kao oštrica u srce pre nekoliko godina. Deo moje službe je da pratim situaciju u našoj zemlji, i često čitam porazne brojke. Bolno je što su te brojke ljudi oko nas.

Pre dva meseca bio sam na sahrani momka od trideset godina, ime mu je bilo N., heroinski zavisnik. Proveo je u centru za rehabilitaciju 15 dana, tu smo se upoznali, ali je izašao i nastavio da se drogira. Posle šest meseci stojao sam u pogrebnoj povorci. Bilo mi je teško zbog N., ali i zbog 20 momaka i devojaka koji su očigledno išli istim putem. Gledao sam dilera kako uteruje dugove na toj sahrani i kako dobacuje ljudima oko groba – „Ti si sledeći“. Užasno me je sve to potreslo. Jedina uteha – N. je ima šansu, iskusio je barem deo Hristove milosti i prihvatanja za tih 15 dana u centru.

Na istoj sahrani posebno me je dotakao lik mladića od 20 i nešto godina. Mršav, upalih obraza, upaljenih očiju. Morao sam mu prići i ponudio sam mu pomoć- rehabilitaciju... Odbio je sa rečima da je na metadonskoj terapiji i da je u redu. Pre nekoliko nedelja čuo sam da je mrtav.

Statistika je bolna, ali ne vidimo ljude iza tih brojki zarobljene, ponižene, depresivne... Možda se i molimo za promenu u našoj zemlji, ali da li nešto radimo da se promena i desi?

Naš Gospod Isus Hristos govori: „Vi ste so zemlji. Ali ako so obljutavi, čime će se ona osoliti? Više nije ni zašto, osim da se izbaci van da je ljudi pogaze.” Matej 5:13. Džon Stot je prokomentarisao ove reči: „Hrišćani okrivljuju meso da se kvari, a so koja bi ga mogla sačuvati je izvađena iz njega, i kuću da postaje tamnija, a svetlo je uklonjeno iz nje. Vreme je da hrišćani prepoznaju svoju odgovornost da bude so i svetlo našem društvu.“

I završavam ovo razmišljanje sa rečima Martina Lutera Kinga, (Hristov sledbenik, pastor i borac za ljudska prava), čoveka koji je učinio sve da bude so i svetlo svetu, i da utiče na svet oko sebe. Reči je izrekao dva meseca pre nego što je ubijen u atentatu:

Martin Luter King

“Često mislim da je realnost da svi mi razmišljamo o momentu kada ćemo biti žrtve konačnog životnog poziva – ono što mi zovemo smrt. Svi razmišljamo o tome. Ja često razmišljam i o svojoj sahrani. Ne razmišljam o tome na morbidni način. Ali često se pitam: ”Šta bih voleo da se tada kaže?” i to je reč koju vam ostavljam jutros.

Ako iko od vas bude tu kada se susretnem sa svojim danom, ne želim dugački sprovod. I ako neko bude držao posmrtni govor recite im da ne govore predugo. Razmišljam i o tome šta bih želeo da kažu. Recite im da ne spominju da imam Nebelovu nagradu za mir, to nije važno. Recite im da ne spominju da imam tri ili četiri stotine drugih nagrada, to nije važno. Recite im da ne spominju gde sam išao u školu.

Hteo bi da neko spomene dan kada je Martin Luter King pokušao dati svoj život kako bi služio drugima. Hteo bih da neko tog dana kaže da je Martin L.K. pokušao voleti nekoga. Hteo bih da kažete tog dana da sam pokušao biti u pravu u vezi sa ratom. Hteo bih da budete u mogućnosti reći tog dana da sam uistinu pokušao nahraniti gladne. I želim da možete reći da sam pokušao u mom životu, obući one koji su goli. Želim da kažete tog dana da sam pokušao, u svom životu, posetiti one koji su bili u zatvoru. Želim da kažete da sam pokušao voleti i služiti čovečanstvo [...]

I sve druge isprazne stvari nisu važne. Neću imati novca da ga ostavim u nasledstvo. Neću imati finih i luksuznih stvari da ih ostavim iza sebe. Za sobom želim ostaviti jedino predan život.

 I to je sve što želim reći... Ako mogu pomoći u prolazu, ako mogu razveseliti nekog s rečju ili pesmom, ako mogu pokazati nekome da putuje u krivom smeru, onda moj život nije bio uzaludan. Ako mogu izvršiti svoju dužnost kao što bi hrišćanin trebao, ako mogu doneti spasenje svetu kroz moja dela, ako mogu proširiti poruku kao što je Učitelj učio, onda moj život nije bio uzaludan.” Martin Luter King, Baptistička crkva “Ebenezer” 4.2.1968

Beređi Dušan Bera 

Ps. Da li bi mi pomogli? Ako da, prijavite se na listu čitalaca ovog bloga...