петак, 26. октобар 2012.

Načela verovanja Protestantske Hrišćanske Zajednice


Tekst prenosi zvanična Načela verovanja Protestantske Hrišćanske Zajednice na dan 26.10.2012. Sadrže osnove našeg verovanja. Objavio sam ovaj tekst zbog studenata teologije, ili društvenih nauka koji se bave pitanjem Protestantske Hrišćanske Zajednice. Mi Verujemo: 
I. BIBLIJA (SVETO PISMO)
Verujemo da je Biblija ili Sveto pismo jedino pisano Božje otkrivenje dato ljudima. Bog je autor Svetog pisma. Osim Svetog pisma drugog izvora načela verovanja nema. Ono je jedino i potpuno pravilo za veru i praksu hrišćanskog života i jedini je autoritet koji obavezuje ljudsku savest. Autoritet Svetog pisma ne zavisi od svedočenja bilo kog čoveka ili crkve, nego od Boga, Njegovog autora koji je sam Istina. Sadržaj Svetog pisma je istinit i ta Istina ne može nikog dovesti u zabludu.
Sveto pismo su pisali sveti Božji ljudi nadahnuti od Boga. Bog je u svom proviđenju nadahnuo same pisce biblijskih spisa, pripremao ih i opremio potrebnim karakterom, sposobnostima i iskustvima. On im je natprirodno otkrio znanja i određene sadžaje što ih je nameravao objaviti. Nadahnućem svog Duha Bog je delovao na prirodne osobine pisaca usmeravajući ih u izboru teme, u celokupnosti toka misli i u izražavanju rečima. Budući da je pisano po nadahnuću, celokupno Sveto pismo je apsolutno nepogrešivo.
Bog je svojim proviđenjem hteo da Njegovo otkrivenje bude u potpunosti zapisano i zato verujemo da je u Svetom pismu saopštena savršena volja Božja namenjena ljudima. Svrha Svetog pisma jeste da objavi Boga i Njegovu volju za spasenje ljudskog roda.
Sveto Pismo je takođe uputstvo za svakodnevni život vernika. Bog i danas govori kroz njegovu reč posredstvom Duha Svetog. Prosvetljenjem On omogućuje ljudima da razumeju Sveto pismo. Bog poučava vernika kroz Sveto pismo, menja njegov život i osposobljava ga za svakodnevni život. Drugim rečima Sveto pismo služi za učenje, za uveravanje i popravljanje hrišćana.
Božje otkrivenje koje se sastoji od šezdeset i šest knjiga Staroga i Novoga zaveta, kako sledi:
  
Knjige Starog zaveta: 
1.      Postajanje, odn. Prva knjiga Mojsijeva;
2.      Izlazak, odn. Druga knjiga Mojsijeva;
3.      Levitska, odn. Treća knjiga Mojsijeva;
4.      Brojevi, odn. Četvrta knjiga Mojsijeva;
5.      Ponovljeni zakoni, odn. Peta knjiga Mojsijeva;
6.      (Knjiga ) Isus(a) Navin(a);
7.      Knjiga o sudijama;
8.      Knjiga o Ruti;
9.      Prva knjiga Samuilova;
10.  Druga knjiga Samuilova;
11.  Prva knjiga o kraljevima;
12.  Druga knjiga o kraljevima;
13.  Prva knjiga letopisa;
14.  Druga knjiga letopisa;
15.  Knjiga Jezdrina;
16.  Knjiga Nemijina;
17.  Knjiga o Jestiri;
18.  Knjiga o Jovu;
19.  Psalmi Davidovi;
20.  Priče Solomunove, odn. poslovice;
21.  Knjiga propovednikova, odn. Propovednik;
22.  Pesma nad pesmama;
23.  Knjiga proroka Isaije;
24.  Knjiga proroka Jeremije, odn. Jeremija;
25.  Plač Jeremijin, odn. Jeremijine tužbalice;
26.  Knjiga  proroka Jezekilja;
27.  Knjiga proroka Danila;
28.  Knjiga proroka Osije;
29.  Knjiga proroka Joilja;
30.  Knjiga proroka Amosa;
31.  Knjiga proroka Avdije;
32.  Knjiga proroka Jone;
33.  Knjiga proroka Miheja;
34.  Knjiga proroka Nauma;
35.  Knjiga proroka Avakuma;
36.  Knjiga proroka Sofonije;
37.  Knjiga proroka Ageja;
38.  Knjiga proroka Zaharije;
39.  Knjiga proroka Malahije;

 Knjige Novog zaveta 
40.  Evanđelje po Marku;
41.  Evanđelje po Mateju;
42.  Evanđelje po Luki;
43.  Evanđelje po Jovanu;
44.  Dela apostolska;
45.  Poslanica Rimljanima;
46.  Prva poslanica Korinćanima;
47.  Druga poslanica Korinćanima;
48.  Poslanica Galatima;
49.  Poslanica Efecima;
50.  Poslnica Filipljanima;
51.  Poslanica Kološanima;
52.  Prva poslanica Solunjanima;
53.  Druga poslanica Solunjanima;
54.  Prva poslanica Timotiju, odn. Timoteju;
55.  Druga poslanica Timotiju, odn. Timoteju;
56.  Poslanica Titu;
57.  Poslanica Filimonu;
58.  Poslanica Jevrejima;
59.  Poslanica Jakovljeva;
60.  Prva poslanica Petrova;
61.  Druga poslanica Petrova;
62.  Prva poslanica Jovanova;
63.  Druga poslanica Jovanova;
64.  Treća poslanica Jovanova;
65.  Poslanica Judina;
66.  Otkrivenje Jovanovo;

Ovo je opštevažeći kanon Svetog Pisma. Druge knjige u njega ne ulaze.

 II. Bog

Na temelju Svetog Pisma verujemo u jednoga, živoga Trojednoga Boga, koji je u svom biću Duh, savršen, beskonačan, samopostojeći, večan, svet, mudar, svemoćan, milostiv, ljubav, pravedan i neizmenjljiv. On je prauzrok svemu, stvoritelj (tvorac) sveg vidljivog i nevidljivog, apsolutno odvojen od sveta i iznad sveta kao njegov stvoritelj, a ipak u isto vreme svuda prisutan. On je svedržitelj, održavalac (promislitelj), suveren nad svima i sve čini po savetu volje svoje. 

Trojičnost

Na temelju Svetog pisma verujemo da je Bog sebe otkrio u tri lica (osobe): Otac, Sin i Sveti Duh. Svakom od ova tri lica pripada jednaka čast, slava i poštovanje kao istinitom Bogu. Sva tri lica Svete Trojice imaju jedno Božanstvo. Ova se lica međusobno razlikuju po svojstvima (osobinama odn. osobenostima). Osobito lično svojstvo Oca je nerođenost, Sina – rođenost, Duha Svetog – ishođenost: Sve što Bog čini izvire od Oca - on je, po redu nabrajanja, prvi. Sve se obavlja i događa posredstvom Sina - On je, po redu nabrajanja, drugi. Sve se usavršuje u Duhu Svetome - On je, po redu nabrajanja, treći. Sva Božija dela su dela Svete Trojice zajedno. Suštinski su sva lica jednaka, nema među njima ni starijeg ni mlađeg, ni više večnog ni manje večnog. Međutim, kad je reč o delovanju Božijem, onda postoji poredak i saglasnost (harmonija).
U Bogu nam je otkrivena večna trojičnost. Ona se odnosi na red u Božanstvu: ista suština (bit), ista svojstva (osobine), a različita lica (osobe).  

Bog - Otac

Na temelju Svetog Pisma verujemo da je Bog nebeski Otac onima koji veruju u Isusa Hrista. Oni koje ne veruju u spasonosnu žrtvu Isusa Hrista, ne mogu se nazvati Božijom decom nego samo Božijim stvorenjima. Bog nas je sve stvorio ali samo oni koji veruju u Njegovog sina imaju to pravo da se nazovu njegovom decom i Bog sa njima postupa kao sa decom.
Očevo ime je sveto, Njegovo carstvo, sila i slava nemaju granica, Njegova volja je sveobuhvatna. On čuva svoju decu, prašta im, dopušta iskušenja i izbavlja od nečastivoga. On nastoji da Hristove sledbenike održi u neraskidivoj zajednici sa sobom. Gospod Isus nas je naučio da sa Ocu obraćamo kao svom Ocu na nebesima. 

Bog-Sin 

Na temelju Svetog pisma verujemo u Gospoda Isusa Hrista, drugo lice Svete Trojice, koji je:
  1. Jedinorođeni sin, večna Reč, obličje nevidljivog Boga - On je Bog sam;
  2. poslan od Oca, sišao s neba, uzeo na sebe ljudsku prirodu čudom devičanskog začeća silom Duha Svetoga - dakle postao je čovek kao i ostali ljudi, u svemu osim greha: On je bio i jeste savršen Bog i savršen čovek (Bogočovek);
  3. predan na krst, umro na njemu da zadovolji pravednost Božiju svojom zastupničkom smrću, izneo je na krst grehe svega sveta i za njih podneo punu kaznu božanskog gnjeva umesto nas – svojom krvlju postavši pravda Božija za nas;
  4. jedini posrednik između Boga i ljudi ;
  5. sahranjen i treći dan ustao iz mrtvih u istom, ali proslavljenom telu. Kroz njegovo uskrsnuće omogućio je svima onima koji veruju u Njegovo delo, novi život – nanovorođenje. Hristos nam je omogućio njegov identitet, njegovu pravednost i njegov život.
  6. uzet na nebo gde sedi sa desne strane Očeve kao prvosveštenik večni koji zastupa svoj narod;
  7. obećao da će ponovo doći u slavi i da će biti sudija živima i mrtvima.
  8. on je punina Božijeg otkrivenja ali samo onako kako je saopšten u Svetom pismu.  

Bog- Duh Sveti 

Na temelju Svetog pisma verujemo da je Duh Sveti treće lice Božanstva i da je u svemu jednak Bogu Ocu i Bogu Sinu.
Sveti Duh je pozvane ljude nadahuo za pisanje Svetog pisma. Prosvetljenjem On omogućuje ljudima da razumeju Sveto pismo. Njega je pozvao Bog- Otac na osnovu dovršenog dela Gospoda Isusa Hrista da delo spasenja sprovede u život. On uzvisuje Hrista, presvedočava ljude za greh, pravdu i sud. On poziva ljude Spasitelju i nanovo rađa. Svaki nanovo rođeni kad uzveruje, prima Svetog Duha u sebe. Sveti Duh prebiva u svakom nanovo rođenom čoveku, zapečaćuje ga za dan izbavljenja.
Verujemo u potrebu vernikovog stalnog ispunjavanja Duhom Svetim. Ispunjavanje nije mogućno kad lažemo, gasimo i žalostimo Duha Svetog. No posle pokajanja možemo ponovo doživeti iskustvo ispunjenja.
Namera Duha Svetog jeste da nas učini sličnima sinu Božijem. On izgrađuje hrišćanski karakter, teši i kara verne ljude. Duh Sveti nam pomaže da imamo i održavamo zajednicu sa Ocem i sa Sinom putem svakodnevnog pokajanja, pomažući nam da rastemo u poznaju i blagodeti Gospoda Isusa Hrista.
Verujemo takođe i u "drugo" iskustvo sa Duhom Svetim, a to je silazak Duha Svetog na vernike. To iskustvo nazivamo "krštenje Duhom Svetim". Silazak Duha na vernike može biti doživljen uporedo sa nanovim rođenjem, ali može biti i poseban događaj. Manifestacija je izliće Božije sile u život vernika koja se manifestuje na neki način (kroz duhovne darove ili intenzivni doživljaj Boga). 

III. Stvaranje 

Na temelju Svetog pisma verujemo da je trojedini Bog, Otac, Sin i Sveti Duh, u početku,  po svojoj suverenoj volji stvorio sve tvorevine, uključujući sav biljni i životinjski svet po svojim vrstama. Sve što je stvoreno bilo je savršeno i veoma dobro. Bog je negovao neposrednu zajednicu sa svojim stvorenjima. Činom stvaranja Bog je pokazao svoju večnu silu mudrost i dobrotu.
Bog je stvorio sva stvorenja i na kraju čoveka i  ženu kojima je dao vlast nad svim stvorenjima na zemlji. Verujući u da je Stvorenje čin našeg Boga, mi prihvatamo i ispovedamo Deklaraciju o brizi za stvorenje, Svetske Evanđeoske Alijanse.
Bog je čoveku i ženi dao razum i besmrtnu dušu i  u potpunosti ih osposobio za život u skladu sa Bogom. Stvoreni su po obličju Božijem i imali su znanje, pravednosti i svetost.
Verujemo prema Svetom pismu u dostojanstvo svakog čoveka kao stvorenja na slavu Božiju, i protivimo se svakom vidu rasizma, šovinizma ili degradacije ljudskog bića. 
Kao Zajednica, prihvatamo kao sastavni deo našeg veroispovedanja Zavet iz Lozane Evanđeoskih hrišćana - ; kao i Manifest iz Manile, i Zavet iz Kejp Tauna (koji nije preveden na srpski jezik), gde su definisani načini ispoljavanja naše brige za stvorenje i ljudsko biće.

IV. Čovek 

Na temelju Svetog Pisma verujemo da je čovek vrhunac Božijeg stvaranja. Bog je stvorio čoveka po svom obličju dajući mu duhovne, moralne i razumske sadržaje. Čovekovo blaženstvo i zajednica sa Bogom, kao i čovekova vladavina nad svim što je stvoreno, zavisilo je od predane poslušnosti Božijoj volji. No u isto vreme čoveku je bila ostavljena sloboda izbora kao put njegovog sazrevanja.
Čovek je svojim ličnim neposlušanjem otkrivenoj volji Božijoj postao grešno stvorenje i začetnik grešnih potomaka, ogrehovljenih i koji čine greh. Zbog toga su ljudi odvojeni od Boga i nalaze se pod pravednim Božijim sudom. Oni u sebi nemaju nikakve sposobnosti za obnovu i spasenje mimo Božije milosti.
Ipak, svaki čovek je dostojan i vredan hrišćanskog poštovanja i ljubavi, zato što je Božije stvorenje  i zato što je Hristos umro za njega.  

Greh

Svaki čovek se rađa sa grešnom prirodom tj sa sklonošću ka grehu. Ni jedan čovek (osim Bogočoveka Hristosa), nije rođen savršen i zbog toga čini grehe. Svako od nas je kriv pred Bogom zbog dela koje je učinio a ne zbog greha prvog čoveka, Adama.
Svi gresi su pred Bogom isti, u smislu da za svaki greh sledi kazna. Krajnja posledica čovekovog greha je večna kazna. Mesto te kazne jeste pakao i svi oni koji ne priihvate Božije rešenje će završiti u paklu. Pakao nije metafora nego istinsko mesto.  

V. Spasenje 

Na temelju Svetog pisma verujemo da spasenje uključuje otkupljenje celog čoveka- duh, dušu i telo. Čovek se spašava blagodaću, verom u dovršeno delo Gospoda Isusa Hrista. Spasenje se ne može zaslužiti niti sačuvati, niti delimično niti u celini, nikakvom vrlinom ni delatnošću čovečijom, nego se prima ličnom verom u Gospoda Isusa Hrista. U Hristu svi oni koji iskreno veruju u spasonosno delo Hristovo, imaju dar večnog života, savršenu pravdu, posinjenje u Božijoj porodici, oslobođenje od svake krivice i bezbednost pri svakom suđenju. To je njihov sadašnji posed. U Hristu vernici poseduju svaku duhovnu silu potrebnu za život i pobožnosti i imaju Božije jamstvo da nikad neće biti podvrgnuti Božijoj večnoj kazni.
Spasenje je dostupno svima koji verom prime Isusa Hrista za Gospoda i Spasitelja. On je svojom smrću, prolivenom krvlju i slavnim uskrsenjem postigao večno iskupljenje za sve koji ga veruju. Spasenje primamo verom uz pomoć Duha Svetoga.
U svom najširem smislu spasenje uključuje: poziv od Gospoda, ljudski odgovor kroz pokajanje i prihvatanje Božijeg rešenja, opravdanje verom, rođenje od Boga, usvojenje, posvećenje i proslavljanje. 

Poziv od Gospoda

Bog ni jednog čoveka ne ostavlja u neznanju spasonosne istine. On ne gleda na vremena neznanja, nego poziva sve ljude da dođu k njemu i da budu spaseni. On ne gleda ko je ko niti mu  je milo da iko pogine.  

Ljudski odgovor  

Spasenje je ponuđeno svima ali samo oni koji se odazovu pozivu biće spašeni. Ljudski odaziv sadrži u sebi pokajanje zbog dela koje je do tada učinio i veru u Hristovu žrtvu. Pokajanje i vera su neodvojivi doživljaji blagodati. Pokajanje je istinsko okretanje od greha prema Bogu. Vera je potpuna predanost i prihvatanje Hrista kao Gospoda i Spasitelja i prihvatanje Njegove žrtve umesto nas. 

Opravdanje verom 

Grešniku koji veruje Bog u opravdanju uračunava pravednost Hristovu i proglašava grešnika pravednim u Hristu, tako da u isto vreme i Bog ostaje pravedan i opravdava onog koji veruje u Isusa Hrista.
Starozavetne vernike Bog opravdava na isti način kao i novozavetne vernike. 

Rođenje od Boga

Rođenje od Boga je deo Božije blagodati. Tim činom vernici postaju nova stvorenja u Isusu Hristu. To je promena srca delovanjem Svetog Duha na temelju presvedočenja za greh. Posledica nanovorođenja je promenjen život. 

Usvojenje 

Radi Isusa Hrista, svog jedinorođenog Sina, Bogu bi po volji da sva opravdana lica učini učesnicima u blagodati usvojenja čime su oni pribrani deci Božijoj i uživaju njihove slobode i povlastice. Svrh toga, Božije ime je prizvano na njih, te primaju duh usvojenja i osposobljeni su da slobodno pristupaju prestolu blagodati i zovu »Aba, Oče«
Kao Otac, Bog ljude sažaljeva,štiti, opskrbljuje i kara. On ih nikad ne odbacuje, nego – ako ostanu zapečaćeni za dan izbavljenja – oni ulaze u posed kao istiniti posednici večnog spasenja.  

VI.  Dobra dela 

Na temelju Svetog pisma verujemo da su dobra dela samo ona dela što ih je Bog zapovedio i odredio u Njegovoj svetoj Reči. Dobra dela nisu uzrok spasenja u bilo kom smislu, nego su samo dokaz spasenja i rodovi spasenja.
Držati Hristovu reč, tražiti ono što je na nebesima, vladati se kao što se On vladao, kao i odgovornost za najavljivanje i u najavljivanju Evanđelja izgubljenom svetu – to su obeležja onih  koje je Bog opravdao. Pobedonosni i plodonosni hrišćanski život je moguć jedino kod ljudi koji su pod blagodaću, a ne pod zakonom, i iz zahvalnosti za beskonačnu i nezasluženu milost predaju sebe u službu Gospodu. 

VII.  Crkva 

Na temelju Svetog pisma verujemo da postoji jedna i istinita crkva, tajnovito telo i nevesta Isusa Hrista, duhovno zdanje što ga je on počeo zidati na dan Duhova i završiće ga o svom ponovnom dolasku. Crkvi pripadaju svi vernici rođeni od Boga bez obzira na naciju, boju, rasu i stalež i denominaciju.
Na temelju Svetog pisma takođe verujemo da je mesna (lokalana) crkva osnovna jedinica zajedničkog delovanja vernih osoba na području gde žive. Ona je samostalana u svom duhovnom i privrednom životu i izravno je povezana sa Hristom, bez posredovanja bilo kakve područne, okružne, pokrajinske, narodne, državne ili univerzalne (opštesvetske) crkve ili odgovarajućih starešinstava.
Članovi crkve se dobrovoljno, slobodno, samostalno, jednakopravno, pojedinačno i oduševljeno udružuju oko svog Spasitelja i samo su njemu odgovorni kao Poglavaru- Glavi Crkve. Kao takvi su obavezni da se skupljaju u mesnim crkvama (lokalnim zajednicama verujućih) radi slavljenja Boga, molitve, zajedništva, učenja i zajedničkog svedočenja kao pojedinačno tako i svim narodima na svetu.
Po novozavetnim načelima mesnom crkvom kao organskom skupinom (telom Hristovim) upravljaju starešine, đakoni i njihovi pomoćnici.
Dužnost vernika je da održavaju, izdržavaju i pomažu  mesnu crkvu i da se međusobno ispomažu.

Bogosluženja

Verujemo da je slavljenje Boga inspirativno tako da u našim bogosluženjima ima puno muzike i pesme.
Verujemo da Božija reč menja ljudska srca i da je namenjena svim ljudima tako da se na našim bogosluženjima čita i propoveda Biblija na narodnom jeziku.
Verujemo da evanđelje treba da čuje svako ljudsko biće tako da su naši sastanci otvoreni za svakog i svi su dobro došli.

Članstvo crkve

Osnovna crkvena zajednica se sastoji od pojedinaca koji svesno, odlučno, slobodno, odgovorno, i oduševljenopristupaju toj zajednici, prihvataju njena veroispovedna načela, bogosluženja, poredak i ustrojstvo i ponašaju se u skladu sa Hristovim primerom. Pojedinac ima pravo da istupi iz zajednice.
Posle Boga jedina duhovna vlast jeste osnovna crkvena zajednica. 

Crkva kao telo Hristovo

Svaki pojedinac lično pristupa Bogu, Svetom pismu, spasenju i svemu što spada u svetinju i svetost. Nema zastupanja od strane crkve, postoje samo službe namenjene svima i dostupne svima.
Bog je svakom verniku namenio posebnu ulogu. Na osnovu teksta u I Petrovoj 2.9. verujemo u sveštenstvo svih vernika. Čast i poziv je isti ali se razlikuje uloga. Bog po svojoj volji postavlja ljude na različita mesta u telu Hristovom. Jedni su starešine, drugi učitelji starijih ili dece, oni koji vode Božiji narod u slavljenju Boga, drugi imaju ulogu da teše, hrabre i tako nepregledno. Broj službi nije ograničen nego Bog svakog vernika poziva da da svoj udeo shodno pozivu i sposobnositima koje ima.

Odnosi sa drugim crkvama

Na osnovu Svetog pisma verujemo da je Spasenje ponuđeno svakom čoveku bez obzira na boju kože, naciju ili jezik. Pošto ni jedna crkva nije prisutna svuda na svetu nego samo različiti predstavnici Hristove crkve verujemo da misija Spasenja poverena svim hrišćanima bez obzira na denominaciju kojoj pripadaju.
Prihvatamo za bratske one zajednice koje ispovedaju veru u:
  1. Božanstvo Hristovo
  2. Spasenje kroz milost, Hristovom žrtvom
Ostale načela su bitna ali nisu suštinska. 

Misija crkve 

Osnovna vizija Protestantske Hrišćanske Zajednice je da bude misijska crkva. Smatramo da ne postoji drugi put spasenja osim kroz Hristovu žrtvu i da nam je Bog dao zadatak da raširimo njegovu radosnu vest. Sve što činimo je pokoreno ovom zadatku.  

VIII.  Krštenje  

Na temelju Svetog pisma verujemo da je krštenje novozavetna uredba koju je ustanovio Isus Hristos Gospod. Za krštenika ona predstavlja znak njegovog jedinstva s Hristom u smrti i uskrsenju samog Spasitelja. Krštenje takođe predstavlja svesnu i voljnu predanost krštene osobe Bogu posredstvom Isusa Hrista i sliku novog života u Isusu Hristu.
Krštene mogu biti samo one osobe koje su rođene od Boga. Krštenje nije uslov za spasenje, niti je njegov uzrok, već odražava novi život u Hristu.
Krštenje se obavlja uranjenjem krštenika u vodu na osnovu njegovog svedočenja. Krstitelj pritom izjavljuje: «Na osnovu  svedočenja tvoje vere budi kršten u ime Oca i Sina i Duha Svetoga».  

IX. Večera Gospodnja 

Na temelju Svetog pisma verujemo da je Večera Gospodnja novozavetna uredba koju je ustanovio Gospod Isus Hristos. Ona treba da se obavlja u Njegovoj crkvi do kraja sveta kao neprestano sećanje i spomen Njegove žrtve na krstu. Ona je takođe ustanovljena sa svrhom da svete utvrdi u verovanju kako svi blagoslovi Hristove žrtve pripadaju njima. Večera Gospodnja nije čin spasenja nego čin slavljenja i prisećanje vernika na to iskustvo.
Večera Gospodnja poziva vernike da ispitaju sebe, da priznaju i osude greh i propuste u odnosu na sve dužnosti prema Gospodu. Tek onda se može ostvariti zajedništvo sa Hristom i među vernima. Svaki vernik sam za sebe pristupa večeri Gosponjoj na osnovu svoje savesti. Ni jedan čovek nemože biti posrednik u tom činu.
Večera Gospodnja nas podseća na visoku cenu što je Bog,  jednom za svagda, platio za naše spasenje. Ona nas podseća i na neiskazane blagoslove što ih imamo posredstvom Isusa Hrista.
Na sve ovo nas podsećaju hleb i vino koji se koriste za ovu svrhu. Hleb i vino nisu prava krv i telo Hristovo nego slika tela i krvi. U ovim elementima se ne nalazi sila nego je sila samo u Hristovom delu koje je na krstu završeno.  

X. Brak  

Nas temelju Svetog pisma verujemo da je brak trajna Božija ustanova i može biti sklopljen samo između jednog muškarca i jedne žene.
Bog je ustanovio brak radi međuobnog dopunjavanja, uzajamnog blagoslova i uživanja i radi rađanja novih ljudskih bića.
Nedopustivi su polni odnosi izvan braka.
Brak je slika Hristove ljubavi prema crkvi. Zato je brak svet, odgovoran.
Nisu dozvoljeni razvodi i ponovo stupanje u brak koji nisu po odredbama Svetog pisma.
Nedopustivo je ući u brak sa osobama u zabranjenom stepenu srodstva. Brak treba da bude sklopljen prema zakonima države, ali potpun blagoslov nad brak dolazi kroz sveti čin venčanja od strane crkve.

XI. Porodica 

Na temelju Svetog pisma verujemo da su deca blagoslov Božiji. Dužnost je oba roditelja da decu odgajaju u Gospodu, kao duhovno, tako i telesno i duševno.  

XII. Državna vlast  

Na temlju Svetog Pisma verujemo da je državna vlast od Boga postavljena radi mira i ispravnog poretka, te smo stoga dužni da joj se pokoravamo i da je podupiremo u pravednim težnjama. U slučaju da se zahtevi vlasti suprotni Reči Božijoj vernik treba da posluša Višu vlast tj Boga.
Hrišćani su dužni da se mole za vlast kako bi pod njenom upravom živeli tihi i mirni životu svakoj pobožnosti i čistoti.
Verujemo prema Svetom pismu u odvojenje religije od države i ne vezujemo se za nacije, političke organizacije i njihove ideologije. Svaki vernik ima međutim slobodu da po svojoj savesti i razumevanju Božije volje odredi svoje stavove prema politici, naciji i društvu.  

XIII. Hrišćanska sloboda i sloboda savesti  

Bog je jedini Gospodar savesti. On je nju oslobodio od svih obaveza da prima ili izvršuje ljudske nauke ili zahteve koji su u suprotnosti sa Njegovom reči. Primoravanje da se prihvate takve nauke ili zahtevi je poricanje odn. oduzimanje slobode savesti. Nametanje veroispovedanja i traženje slepe poslušnosti nerazumno je i izjednačava se sa ugrožavanjem slobode savesti. Pravi smisao hrišćanske slobode se sastoji u sledećem: služiti Bogu, ispunjavati Božiju volju bez straha i u svetosti i pravednosti pred Njim tokom celokupnog života.
Takođe ne protivimo se tuđim stavovima i delatnostima sve dok to čine savesni i odgovorni ljudi koji ne ugrožavaju ničiji život, zdravlje, imanje i poštenje.

Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...