Kako preživeti svoje greške? - 4 osnovna pricipa preživljavanja

Kako preživeti svoje greške? 

Susrećem mnoge koji ne mogu sebi da oproste kada pogreše - zato ništa ne rade, da ne bi pogrešili. 

Susrećem takođe i one koji su toliko naučili na greške da su potpuno postali ravnodušni. 

Da li postoji izbalansiran pristup greškama? Ili je jedini način suočavanja sa greškama da ne grešimo?

Kao osnova ovog teksta poslužio mi je događaj od pre nekoliko godina. Verujem da postoje dva načina učenja (pisao sam o tome u članku koji možete pronaći OVDE). Jedan je mudrost drugih, Svetog pisma.... Drugi je iz iskustva. Ovaj tekst je primer učenja balansiranja iz iskustva.

Moja greška - kada ne proverim informacije...

Preda mnom je bio intenzivan vikend - u crkvi je trebao da se održi trening za vođe diskusija i kućnih grupa (petak, subota i nedelja), a između toga: završetak Alfa kursa (za mene: tri govora u nekoliko sati), dve službe u nedelju, a u petak uveče "Noć biologije" sa izviđačima. 

Osim toga, pošto su predavači na treningu bili gosti iz Austrije i SAD, očekivalo me je mnoštvo sastanaka sa njima, obilazak grada, odvođenja-dovođenja. 

Originalni plan nije bio toliko intenzivan (Alfa kurs je trebao da se održi nekoliko nedelja ranije ali je kasnije pomeren), međutim na kraju se sve "zgužvalo". To iskustvo me često prati.

Svetlo na kraju tunela

Konačno se pojavilo svetlo... Laknulo mi je kada je glavni pradavač na seminaru, i osoba koja je sve organizovala, u četvrtak poslao pismo sa obaveštenjem da je bolestan (ništa strašno), ali da ne može da dođe. 

Radostan, odmah sam nazvao učesnike seminara i otkazao seminar. Olakšanje, preživeću vikend normalan. To mi je bio plan...

Petak ujutru, dok čekam važan sastanak sa predstavnicima pokrajinske vlasti (neplaniran), ulazi sekretarica u kancelariju i pita me: "Bera, jel ti čekaš neke goste?". Moj odgovor, "Ne, imamo važan sastanak uskoro, nisam nikoga zvao", a za njom ulaze četiri stranca, dva Amerikanca, i dva Rumuna.

Kada se svetlo odjednom ugasi

Predavači za seminar, koji sam ja otkazao su stigli. Moj bolesni prijatelj nije napisao u pismu da iako on ne može da dodje, doći će deo tima da ga zameni. Nevolja je bila u tome da ja nisam proverio da li dolaze ostali, nego sam podrazumevao da ako nema vođe, nema ni seminara. 

Situacija - maksimalni šok. Oni na vratima, pitaju da li mogu da ipak zakažem seminar, ja znam da je to nemoguće jer su ostali učesnici isplanirali njihov dan i nisu se spremili. Nemam ni prevodioca. Sa druge strane, u mislima mi je da svakog minuta treba da počne važan sastanak, i da ne mogu da rešim problem za kratko vreme. Predlažem im da idu u hotel, da se vidimo za dva sata, ni kafu im ne nudim. Na njihov predlog da se molimo za rešenje, ja reagujem "molicemo se kada dođete kasnije". Užas! Domaćin = 0. 

Zabrljao sam. Nije mi prvi put, moram biti iskren, nije ni poslednji. Posledice su naravno pratile moju grešku - nisam imao ni minuta slobodnog vremena za vikend. Organizovati, reorganizovati, ukombinovati... u toku vikenda koji je po sadržaju bio prepun aktivnosti, ja umesto manje, imao sam više obaveza. 

Dobra stvar, ostalo je naučeno. Kako preživeti svoje greške?

Kako da podržite blog KaHristu?
1. Čitajte tekstove i postanite naš čitalac. Opcija za prijavu je na kraju teksta za mobilne telefone, ili sa strane za PC.
2. Podelite tekstove i preporučite nas...

4 osnovna principa preživljavanja ličnih grešaka?

1. Prihvati - Greške se dešavaju. 

Ako radiš, neminovno grešiš. Da nismo želeli seminar, da nismo želeli da napredujemo, ne bi se ni našli u situaciji da pogrešimo. Što pre prihvatiš neminovnost grešaka, to ćeš biti slobodniji/a da radiš nešto dobro. 

Strah od grešaka je velika blokada za mnoge - toliko se boje da ne pogreše da su blokirani da išta urade.

2. Greška nije kraj sveta! Ne dopusti da se blokiraš krivicom.

Kada pogrešim, jednostavno se saberem, i krenem dalje. Prošle godine prevodio sam sa engleskog jezika veliki priručnik, više stotina strana. Višenedeljni posao. Pri kraju prevođenja, otkrio sam da sam preveo staru verziju priručnika. 

Ogroman, višenedeljni posao a uzaludan. Rešenje - očajavati? NE. Seo sam i krenuo ponovo, intenzivno, čak i po 15 sati na dan, i završio posao.

Isto i u ovoj situaciji, o kojoj pišem, pronašao sam opcije koje su bile najbolje, organizovao nekoliko kratkih sastanaka, koji su nam stvarno bile na korist. Gosti su otišli zadovoljni, mi takođe. 

Moram da naglasim da je ovakvo razmišljanje posledica slobode koju sam naučio u mom odnosu sa Bogom. Bog me je oslobodio, nauučio da greška nije kraj, nego prilika za novi početak. Očajanje nigde ne vodi, ono blokira. 

Što pre izađem iz samooptužbi, i prihatim se posla, pre ću rešiti problem. Na početku mog hoda u veri, teško sam podnosio greške, ali učeći od Boga, sve sam slobodniji.  

3. Greška ne menja moju vrednost! 

I kada pogrešim, u Božijim očima i dalje jednako vredim. Ljudi ne vole ga greše jer doživljavaju da greška umanjuje njihovu vrednost. Ne mogu da se nose sa greškom jer doživljavaju sebe kao neuspešne, promašene, loše, bezvredne. 

Greška međutim jeste sastavni deo života, proces rasta, sticanje novih iskustava koje možemo iskoristi. Ne menja moju vrednost! 

4. Vrednost naučene lekcije - prošlost i greške imaju samo jednu funkciju u našem životu - da iz njih učimo i popravimo ono što radimo. 

Lekcija za mene u ovom događaju - ništa se ne podrazumeva. Proveri. Proveri. Proveri. Samo ono što proveriš, u to možeš biti siguran. Proveriti nije teška, zahteva samo par rečenica u pismu, jedan telefonski razgovor, nekoliko minuta uloženog truda, a razultat je mnogo manje stresa.

Koje su vaše lekcije? Kako vi rešavate vaše greške?

Beređi Dušan Bera 

Novi projekat koji radim - Mila Vojvodina. Cilj je prikazati posebnost Vojvodine, i naučiti da je više voliš...