Priča o diplomi tj o Božijem čudu (kako je tupan doživeo promenu)

Posle 11 godina... prolazim pored Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i pomislim "Dusane, konacno je doslo vreme da podignes diplomu (diplomirao sam davne 2005-te)." Gledam na sat - 12:45. Ako me sećanje dobro služi studentska služba radi od 11 do 13 časova. (Da napomenem, setio sam se i broja indeksa - 22130, neverovatno za mene koji ne pamti brojeve). "Ako sada to ne uradim, neću to uraditi još 11 godina. Na kraju će mi baciti diplomu u smeće (što mi se desilo sa zdravstvenim kartonom, koji su bacili u smeće u medicinskoj službi za studente jer ga nisam na vreme pokupio)". I uđoh na vrata fakulteta. 

U studentskoj sluzbi nije bila gužva, zasukaše rukave, uroniše u prašnjavu arhivu i posle 15 minuta, i nekoliko poziva telefonom, iskopaše je konačno. Verovatno su se pitale otkud se sad setio? Ali su bile krajnje ljubazne. 

Ne dodeljuju često diplome visokog obrazovanja na studenskoj službi, to radi Dekan na svečanoj dodeli - osim kod onih koji čekaju 11 godina da se pojave. Končano, diploma je u mojim rukama. 

Selfić sa diplomom, kada već nema nikog da me slika :-)

Nema bacanja šešira u vazduh, ni porodice koja me fotografiše, niti proslave i svečanog ručka. Čudno je bilo nositi je u rukama, skoro smešno. Ali da ne ostane kao sasvim običan dan odlučio sam da napišem barem mali blog za ovaj "znacajan" momenat. Blog o isceljenju uma i srca.  

Zašto sam smatrao da sam glupan?

Nikada nisam želeo da studiram. Nikada nisam imao ambicije. Mislio sam da sam glup, nesposoban. I dan danas se sećam momenta kada je učiteljica u prvom osnovne pozvala moje roditelje u školu. Izvela je troje nas, dece, na tablu, "najgore učenike", pitala nas da prepoznamo neka slova i rekla "vidite, oni ne znaju da čitaju, ne mogu ga ih naučim". 

Sećam se i učenja čitanja sa mojim tatom posle toga: "Sine, koje je ovo slovo?" "A", "Sine koje je ovo slovo?" "V". "Ajde sada zajedno pročitaj?" a ja  odgovaram "Š". Očaj, sestra tri godine mlađa je naučila da čita pre nego ja, slušajući muku mog tate. Tada nisam znao šta je to disleksija... a ni ostali oko mene (O tome ovde).

I onda se na to dodalo kompleksi i ruganje druge dece, i na kraju se rodilo uverenje o nesposobnosti, u srednjoj pokrepljeno i alkoholom i destruktivnim načinom života. 

Nikada nisam primetio da zapravo ja više učim od uspešne dece. Na početku godine dobijem jedan jer nisam naučio, i tu jedinicu održavam do kraja godine. Sećam se da smo se nekada takmičili ko će dobiti više jedinica u jednom danu. Maksimum mi je bio sedam, iz svakog predmeta u tom danu po jedna. Na kraju, da bi dobio dva, moram da naučim celu knjigu, skoro za peticu. Odlični đaci nauče prve dve lekcije, jave se i odgovaraju i dobiju pet. Posle ne uče. Ali ti Dušane ako nećeš na popravni, i da ponavljaš, nauči celu knjigu. 

Zašto sam ipak odlučio da studiram i promena mog razmišljanja

I tako, bez ambicije do četvrtog srednje, kada na početku godine gine moja majka u saobraćajnoj nesreći. Tog dana kada je bio sudar, bio sam pijan. Devet dana nisam pio (toliko je bila u komi), moleći se da ostane živa, da bi deveti dan ponovo pio, i tog dana je majka umrla. Griža savesti, muka, toliko velika da odlučim da ispunim njenu želju - upišem fakultet. 

Te godine imao sam normalne ocene, naučio matematiku, fiziku dovoljno da upišem studije odseka Uređenja voda na Poljoprivrednom fakultetu, kao preposlednji na listi (ovaj smer nisu upisivali odlikaši, više je bilo onih koji nisu mogli da upišu nešto drugo), da bi ubrzo posle upisa utonuo ponovo u staro stanje (armija, rat, alkohol...). Studije sam počeo tup, često spavajući na predavanjima mamuran, izgubljen. 

U januaru 1994. godina, doživeo sam susret koji je promenio moj život. Susret sa Isusom. Potpuna promena, prestao sam da pijem, da koristim opojna sredstva, da živim destruktivnim životom. Neću sada da dužim, o tome možete pročitati u blogu - http://bera-kahristu.blogspot.rs/2010/12/zasto-slavim-bozic-ili-moja-zivotna.html. 

Promena koju nisam ni sanjao da ću ikada doživeti, želja za životom, za otkrivanjem stvari oko sebe. Prvi put učim iz zadovoljstva, ali ne ide. Tup sam, mozak ne radi. Padam ispit za ispitom, kolokvijum za kolokvijumom. Možda stvarno nisam za ovo? Da napustim fakultet? Da ne gubim vreme? 

Jedini razlog zašto nisam napustio studije je bio komentar prijatelja, takođe vernika: "Isus je uvek završavao ono što započne, sledi Njegov primer". I sledio sam, i dok sam se oporavljao od prošlosti, počele da padaju prve šestice i sedmice. I onda čudo. Uslovio sam godinu, upisao drugu godinu u zadnjem roku, sa prosekom 6,5. Ali upisao sam drugu godinu, nisam pao. 

Davno napisana diploma, još sa starim grbom, Srbija i Crna Gora

Druga i treća godina isto prolaze uspešno, samo što ocene nisu više šestice, nego padaju sve češće i desetke, devetke... da bi na kraju, u četvrtoj godini skoro redovno dobijao desetke. Ja? Glupan koji ne zna da čita? Samo Božija milost je iscelila moj um, dala mi sposobnost da učim. I na kraju apsolviram u roku.

Kako se vratiti na fakultet posle pauze od sedam godina?

I ponovni preokret. Sedam godina od momenta kada sam upisao apsolventski rok nisam ušao na fakultet. Zaposlio se u crkvi, oženio, dobio ćerku, a na fakultet ni da provirim. I što je vreme prolazilo, bilo je sve teže vratiti se. Čekalo me je još 16 predmeta da ih položim, plus diplomski. Odustati? "Isus je uvek završavao ono što započne, sledi njegov primer!" mi nije davalo da odustanem. Ne odlazim na fakultet, ali ni ne odustajem. 

I onda ponovo preokret. Zbog posla u crkvi trebala su mi dokumenta iz srednje škole, koja su se nalazila na fakultetu. To je bio razlog da se ponovo pojavim tamo, i doživim šok: "Kolega, onog momenta kada podignete vaša dokumenta, imate rok od 24 časa da se upišete ponovo, i završite studije, ili vas automatski ispisujemo". 

Kući mala beba, posao, obaveze, dodatni posao da prehranim porodicu... kako da studiram??? Stojim šokiran na fakultetu, i u tom momentu nailazi Profesorica Anđelka Belić. Predavala mi je kao asistent dva predmeta - Vodosnabdevanje i Prečišćavanje otpadnih voda. Prilazi. 

"Kolega, otkud vi, jel ste završili studije?" "Nisam" "Kolega, morate da završite, sećam se vašeg ispita, bili ste odlični". Seća se mog ispita sedam godina? Ovo me je pogodilo kao znak sa neba. Ona jeste bila moj anđeo - Dušane, vraćaš se da završiš započeto. 

Sa Božijom pomoći, a velikom podrškom moje supruge, crkve, a posebno Marije Čanji (koja je radila kao sekretarica na mom odseku, a takođe u među vremenu postala član moje crkve) koja mi je nabavljala skripte, udžbenike, povezivala sa profesorima i studentima, za godinu dana polažem 16 ispita. Prosek te godine 9,5. 

Čudo. Posao, dodatni posao u voćnjacima, porodica, mala devojčica (u međuvremenu je propričala, znala bi dok učim, da donese stoličicu do mene i kaže "tata, pričam, blja blja bi bi" i tako sat vremena priča priča, a tata uči. Polaže ispite - Hidraulika, Statistika, Ekonomika vodoprivrede, Vodoprivredni objekti, Računari, Navodnjavanje... jedan po jedan. Nema drugo objašnjenje, nego čudo Božije. Godinu dana - 16 ispita. Kraljnji prosek studija 8,17, uglavnom lošiji zbog zbog prve godine.

I na kraju diplomski. Kod moje omiljene profesorice, ruke Božije koja me je vratila na fakultet - Anđelke Belić. Diplomski je bio na temu "Projekat objekta za prečišćavanje otpadnih voda naselja Begeč metodom mokrih polja", ocena deset. 

Posle toga su sledile studije teologije (prvi fakultet mi je poslužio kao odskočna daska za dalje studije, nije bio uzaludan), pa master teologije... i tako dalje... 

Kako je glupan otkrio da zapravo nije glupan?

Glupan..."vaše dete ne zna da čita"... "ko ima više jedinica u jednom danu?" ... predodređen za neuspeh ... u Hristu sve okrenuto za 180 stepeni. 

Cilj ovog bloga? 
Pa, osetio sam se danas podstaknut da na ovaj način dam slavu Bogu, koji preokreće smer života, i iz bezizlaznog slučaja pravi pobedničku priču. Možda vas ohrabri da i vi date slavu Bogu. Možda vas ohrabri da pokušate nešto nemoguće Isceljenje srca i uma je sa Hristom moguće.

Drugo, lekcija koju sam naučio - ne odustaj! "Isus je uvek završavao ono što započne, sledi Njegov primer!" Sledi Isusov primer i ne odustaj! Ne odustaj dok nije gotovo! Najdragocenija lekcija mojih studija!

Beređi Dušan Bera