6 koraka do promene kulture - primer: naučiti decu da spavaju pod otvorenim nebom

6 koraka do promene kulture - primer iz službe Royal Rangera. Šta je to kultura organizacije i zašto je menjati? Naučio sam nešto na treningu Rendžera u Tuzli (Nacionalni trening kamp) - video sam kako se promenila kultura u našoj crkvi. Misli o promeni kulture delim u ovom tekstu.  

Noć. Obronci Majevice, Bosna i Hercegovina. Budan u ponoć, moj red da održavam vatru i stražarim. Uskoro ću probuditi i tri tinejdžera, pustio sam da spavaju malo duže. Poljana je pokrivena noćnom izmaglicom, mesec pun, zvezde nebrojene, vatra gori... Oko vatre na sve strane pod otvorenim nebom spava gupa od 20-tak tinejdžera, moje pleme, moj narod, Rendžeri Balkana.

Izmešani su Edin, i Stefan, i Karla, i Milica, i Bruno, i David... Razne nacije, razne boje rendžerske marame jer nosimo sa ponosom maramu u bojama naše nacije... volimo naše ali volimo i druge... o tome sam već pisao u izveštaju sa Balkanorame koji možete pročitati OVDE.

Interesantno, dok sam kucao sada reči "Moje pleme", krenule su mi suze na oči od miline. I sada dok kucam i dalje su mi u očima. Zavoleo sam jako Rendžere Balkana, postali su mi porodica... 

Rendžeri podižu kamp - Deo tins grupe.
Oko vrata im vidite različite marame
 kao oznaku nacije kojoj pripadaju

No nazad na priču... Poljana, vatra, sedim i razmišljam o sledećem danu. Ujutru se vraćamo u bazni kamp (Trening Royal Rangers u Kolovratima kod Tuzle), i očekuje me propoved ujutru. Razmišljam o tome šta bih podelio sa učesnicima na smotri... i misli mi ponovo skrenu na decu oko mene. 

Većina njih su 13, 14, 15 godina stari, tek jedno ili dvoje 16-to godišnjaka (i nas troje odraslih koji ih nadgledamo). Sagradili su svojim rukama kamp, otišli posle toga na hajk prateći mape, stigli do ove poljane noseći opremu na leđima, napravili večeru, i sada spavaju pod otvorenim nebom. Mogli su napraviti bivak (privremeno sklonište od šatorskih krila), ali više vole da gledaju zvezde dok ne zaspu. 

• Pomozite blog KaHristu tako što će te se prijaviti u listu čitalaca ovog bloga. Hvala

U grupama su od po dvoje, podloška na travi, uvukli se u vreće i preko toga samo prebacili šatorska krila (da ih rosa ujutru ne nakvasi). Povremeno prošetam između njih da vidim kako su, da se neko ne boji (ali nema straha, spavaju). Poneko bunca, čak i krene da priča, ustane i nastavi da spava...

Video je sa livade na kojoj smo spavali...

Razmišljam o promeni kulture. Koliko im je lako da spavaju na otvorenom... Setio sam se našeg prvog rendžerskog kampa. Organizovao sam ga u dvorištu crkve, nisam smeo da ih vodim u prirodu, nego su spavali u šatorima u dvorištu. A i tako su se bojali... takođe ni roditelji nisu bili spremni da puste svoje mališane u šumu... 

Setio sam se i crkvenih kampova na kojima nisam mogao da organizujem šetnju u šumu... čak ni dva kilometra... jer među tinejdžerima nije bilo ni jedna osoba voljna na nešto takvo. Svaka šetnja je bila serija gunđanja i straha od buba... 

Kolovrat, Tuzla 

Setio sam se i dece koja nisu znala da idu uzbrdo ili nizbrdo. Čudno je to videti, kako na mestima gde možeš da trčiš, oni ne mogu da hodaju. Da to poveruješ - moraš videti... Nikad nisu bili u šumi. 

ŠTA JE TO KULTURA? 
Trebale su godine da se promeni kultura... ali se promenila.  Kada kažem kultura mislim na načine ponašanja, razmišljanja koji su uobičajni. Kultura je slika života, slika vrednosti jedne organizacije, crkve. Ona opisuje kako izgledaju sastanci, kako se propoveda, organizuje...

• Podelite ovaj tekst na društvenim mrežama - Facebook, Twiter... Time omogućavate da se poveća njegova čitanost. 

Svaka organizacija ima svoju kulturu. Kultura nije proizvod Božijeg delovanja, ona je ljudska tvorevina. Međutim Bog nas je stvorio sa potrebom za kulturom, za sistemom, i Bog deluje kroz kulturu koju izgradimo. 

Kultura nije statična, ona se menja. Menjaju je ljudi koji su deo te kulture, prilagođavajući je da bude efikasnija, da odgovara potrebama ljudi koji su deo te kulture (ili obrnuto). Ako ne dolazi do promena, na kraju organizacija umire jer ne odgovara potrebama ljudi... Zato je važno menjati kulturu... 

KAKO PROMENITI KULTURU U ORGANIZACIJI?

Razmišljam o promeni kulture. Šta uočavam da su bili koraci promene?

1. Potrebna je osoba voljna da pokrene promene.

U slučaju naše crkve, i promene o kojoj pišem - to sam bio ja. Završio sam trening za Rendžere 2010-te godine, i počeo tu službu kod nas u crkvi. Veliki razlog zašto sam odlučio da učinim taj korak je bila kultura Rendžera - duhovnost, avantura, vernost... i želeo sam to da vidim u crkvi gde sam tada bio pomoćnik pastora.

Posmatrao sam u tom momentu moj dosadašnji rad i video tinejdžere koji nisu bili verni ni posvećeni. Mučilo me je to. Rendžeri su bili odgovor koji sam video...

Zabava... gađanje lukom i strelom...

2. Potreban je okupiti tim

Bez tima nema promene ni uspeha. Ni jedan vođa ne može sam promeniti stvari. Tim, saradnici su ključ. Vođa deli viziju, vizija postaje zajednička stvar za tim, tim deli viziju dalje i promena nastaje...

Vođa bez tima postaje tek jedno gunđalo, nezadovoljnik koji se bori protiv vetrenjača. Tim treba vođu da mu pruži usmerenje, vođa treba tim da bi živeo.

3. Korak po korak 

Promene se čine korak po korak. Što je brzo, to je kuso - stara poslovica. Kuso je za one koji ne znaju turska reči tj. turcizam - znači "kratkog daha". Brzo je kratkog daha, promena se sistemski donosi, dugotrajno.

Potrebno je vreme da bi se testirala vrednost nove kulture. Takođe i vreme da se prilagodi, promeni. Ni jedna kultura nije savršena, bez mane. Samo vreme ukazuje na mane...

4. Odmereno - ne preterati 

Ljudi vole promene. Skoro svaka osoba voli da renovira kuću, kupi nova kola... Ljudi vole promene, ne vole način na koji crkva sprovodi promene.

Kada učim vođe crkava, često citiram jednog od mojih mentora. Govorio je - "Crkva je kao slon. Slon ne skreće naglo, i ne preskače visoke ograde." Drugim rečima, ako kreneš prebrzo, "slon" tj "crkva" će pasti... Promena donosi nesigurnost. Kada su ljudi nesigurni, onda su i uplašeni. Zato u promenama ne treba preterati.

U našem slučaju, više puta sam imao ozbiljne razgovore sa vođama dečije ili tinejdžerske službe, pošto su se osećali zanemarenim. Da bi pokazali da nije tako, često bi otkazivali naše sastanke (Royal Rangers) da bi stavili prioritet na sastanke tinejdžerske ili dečije službe.

5. Ukazivati na vrednosti promena

Ključno je ukazivati ljudima na korist od promena. Posle svake aktivnosti Rendžera, ili sam pisao tekst, kačio slike (često se šale na moj račun zbog toga, ali razlog je ovo što pišem) na društvene mreže, govorili smo u crkvi o tome. Ako ne ukazuješ na značaj, ljudi neće ni primetiti... Ono o čemu se govori, to se i dešava, ključni je princip promene...

U jednom momentu nova kultura postaje vrednost cele grupe. Ljudi je prihvate kao vrednu i ne preispituju više njenu vrednost.

6. Bog mora biti deo procesa
Rekao sam ranije da Bog nije autor kulture, On daje principe. Za vođu je bitno da shvati da postoje razne kulture i da one nisu svete. Ako to ne shvati, određeni stil muzike ili organizovanja postaje cilj sam po sebi... a to nikad nije zdravo za crkvu ili organizaciju.

Međutim Bog pali žar u srcima ljudi da se stvari promene i poboljšaju. Bog pokreće vođe da pronađu rešenje. Bog pokreće ljude da se žrtvuju. Bog teši u momentima kada je teško. I u konačnosti, mi hrišćani sve radimo radi Njega koji je centar našeg delovanja.

Beređi Dušan Bera

• Moja ovo nedeljna propoved. Da li pratite naš Youtube kanal?