12 kamenova sećanja koje sam postavio u mom životu - kako napredovati u odnosu sa Hristom? (Vera na delu - XVIII dan - Jošua 4)

Spomenici, spomen-obeležja, grobni znaci... da li su to samo tragovi istorije? Lekcije za buduće naraštaje? Ukrasi na značajnim mestima? Da li Sveto pismo govori o spomenicima ili je to paganski običaj? I kako koristiti spomenike da ojačaju tvoju veru? O svim ovim pitanjima u ovom blogu, zasnovano na tekstu iz Knjige Jošue (Isusa) sina Navinovog 4...  

Ako krenete kolima širom naše zemlje, malo, malo naletećete na neki spomenik, spomen obeležje, građevinu koji nas potsećaju na neki značajni događaj u našoj istoriji. Kažu da to činimo kako ne bi ponovili sličnu grešku. Pre nekoliko godine zaustavio smo se pored spomen-obeležja u Jasenovcu – patnja koju možeš da osetiš. 

Ali odakle ta ideja o spomenicima dolazi? Ja verujem da dolazi iz Svetog pisma (za razliku od spomenika o ličnoj veličini kao što su piramide), iz tekstova kao što je današnji... Ovo je osamnaesti dan mog pisanja u seriji Vera na delu, na redu je četvrto poglavlje knjige Jošue:

1 Pošto sav narod pređe preko Jordana, Gospod reče Jošui: 2 Uzmite iz naroda dvanaest ljudi, po jednog čoveka iz svakog plemena, 3 i dajte im ovu zapovest: Uzmite odavde iz sredine Jordana, s mesta gde stoje  nogama svojim sveštenici, dvanaest kamenova, koje ćete sa sobom nositi i postaviti onde gde ćete noćas noćiti. 4 Jošua pozva dvanaest ljudi koje izabra između sinova Izrailjevih, po jednog čoveka iz svakog plemena, 5  i reče im: Idite pred kovčeg Gospoda, Boga svoga, usred Jordana i uzmite svaki po jedan kamen na rame, prema broju plemena sinova Izrailjevih, 6 da vam to bude znamenje među vama. Kad vas jednog dana sinovi vaši zapitaju: Šta vam znače ti kamenovi?, 7 vi ćete im reći: Voda se Jordanska isprekida pred kovčegom saveza Gospodnjeg kad prelažaše preko Jordana, voda se Jordanska prekinu, i ovi su kamenovi večiti spomen sinovima Izrailjevim.

8 Sinovi Izrailjevi učiniše kako im Jošua zapovedi. Oni uzeše dvanaest kamenova usred Jordana kao što Gospod beše rekao Jošui, prema broju plemena Izrailjevih; ponesoše ih sa sobom i postaviše ih onde gde su imali da prenoće. 9 Jošua postavi takođe dvanaest kamenova usred Jordana na mestu gde behu stajali nogama svojim sveštenici koji nošahu kovčeg saveza; i ti kamenovi ostaše onde do danas. 

Uloga 12 kamenova

Božija namera u tekstu koji danas obrađujem je da Izraelci zauvek zapamte važnu lekciju. Prošlih nekoliko puta pisao sam kako su Judeji po suvom prešli preko Jordana i objasnio taj događaj. Potražite te tekstove... Jedan od njih se bavi simbolikom reke Jordan u gospel muzici (vidi link)...

Danas čitamo o tome kako su trebali da obeleže svoj uspeh – da naprave spomen obeležje. Bog traži da Izraelci uzmu dvanaest kamenova po broju Izraelskih plemena (prešlo je 12 plemena), sa dna reke Jordana i da odnesu do mesta gde će noćiti i postave ih tamo kao spomenik. Zašto?

Bog koristi spomen obeležje kako bi podsećao Jevreje na čudo koje se desilo. Kažu istoričari da su Jevreji svake godine dolazili u Galgal da obeleže svetkovinom to čudo prelaska u obećanu zemlju, da su svetkovali taj dan i prepričavali taj događaj.

Kako vidimo iz sopstvenog iskustva, mi ljudi smo skloni zaboravljanju. Nekada je to dobro jer nam pomaže da prebolimo ružne događaje iz naše prošlosti. Često se događa da ljudi, kada pričaju o ružnim stvarima koje su im se desili u prošlosti, sećaju se uglavnom lepih momenta koji su se možda u mrvicama tada dešavali.

Problem selektivne memorije
Sećam se razgovora od pre nekoliko godina. Vraćajujući se kući sa službe sreo sam prijatelja sa kojim sam se, dok sam imao problem sa alkoholom, puno družio. Pozvao me je na piće, seli smo i počeli su razgovori o „starim, dobrim“ vremenima. Spominjali smo razne anegdote, smejali se, i njegov zaključak je bio „kako smo se dobro provodili“. 

I to me je preseklo. Jer iako je bilo lepih momenata, tu je bila patnja zavisnosti, momenti kada sam očajno pokušavao da prekinem bezuspešno, događaja u kojima sam jedva izvukao živu glavu, u kojima sam strašno patio. No zbog naše sklonosti da zaboravljamo loše, anegdote su bile interesantne. Mi zaboravljamo loše i to je nekada dobro, jer zaboravljanje nam pomaže da se lakše oporavimo posle ružnih događaja – kao što je smrt bliskih ljudi...

No na žalost zaboravljanje ima i negativnu stranu – mi zaboravljamo takođe i važne stvari iz naše prošlosti. I ovde ne mislim na sklonost muške populacije da zaboravi na godišnjicu braka ili da zaboravimo na nečiji rođendan. Mislim na našu sklonost da zaboravimo na stvari koje se tiču našeg odnosa sa Bogom. 

Zaboravljanje je veliki neprijatelj hrišćana. Svi mi znamo jako puno toga dobroga ali posle nekog vremena prestanemo da primenjujemo to dobro. Uzmimo na primer molitvu. Čujemo na propovedi o značaju molitve, vidimo velike koristi od toga za nas, za naš odnos sa Bogom, donesemo velike odluke u vezi molitve da bi ih za nekoliko meseci sve ređe to radili i na kraju i zaboravimo na te principe. Do sledećeg podsećanja... 

Toga je Bog svestan i u događaju koji čitamo, da ista generacija Izraelaca koja je doživela čudo može da "zaboravi" šta se dogodilo na Jordanu i izgubi blagoslove velike lekcije u njihovom životu. Jordan je prestao da teče kako bi Božiji narod prešao po suvom preko. Kamenovi su sredstvo da se Judeji iznova podsete da je Bog onaj koji čini čuda - ne oni, ne Jošua, ne njihova sila i mudrost... 

Božiji načini podsećanja - 12 kamenova u mom životu

Apostol Pavle piše: Meni nije dosadilo da vam pišem uvek iste stvari, a vama je to korisno (Fil 3.1.). Kako nas Bog podseća na osnovne stvari? Sledi spisak 12 kamenova koje pronalazim u mom iskustvu, jednostavne stvari, ali suštinske: 

1. Propovedi - jedan od načina je kroz propovedi – cilj propovedanja nije samo da mi uvek nešto novo naučimo nego i da nas podseti. Propovedi nas takođe sprečavaju, kako kaže Apostol Pavle, da ne zaboravimo i isključimo bitne stvari. Učim se da ne prezirem propovedi koje govore o stvarima koje sam već čuo - one su kamenovi podsećanja. 

2. Sastanci crkve - „Ne ostavljajmo sastanke svoje kako neki imaju običaj, nego jedan drugog podržavajmo to više kako se približava dan.“ Jevrejima 10:25. Važan deo podsećanja ima i crkva - kada ja padnem drugi me podrži. Jer trostruka veza se ne kida lako kaže Sveto pismo. Sam mogu pasti, sa bratom i sestrom u Hristu mnogo lakše stojim. Zato volim sastanke crkve, kako službe tako i manje grupe.

3. Večera Gospodnja – Luka 22.19 „… Ovo je telo moje koje se daje za vas. Ovo činite meni za spomen.“ Luka 22:19.  Za mene je Pričest, Evharistija, Večera Gospodnja, dragoceni momenat sećanja. Kada lomimo hleb, mi objavljujemo da je Njegovo telo slomljeno za nas. Kada pijem sok vinove loze objavljujem da je njegova krv prolivena za mene... Doživljaj kada plačem, radujem se, tugujem, svetkujem, i ponovo donosim prave istine u fokus.

4. Svakodnevna pobožnost - jedan od razloga za moje svakodnevno pisanje jeste želja da svaki dan proučavam Sveto pismo, i da pišem o tome. Svakodnevna molitva i čitanje Reči jesu kamenovi sećanja u mom životu. 

5. Dnevnik -  Zapisujem moja iskustva sa Bogom. Povremeno se vratim u taj dnevnik. Iznenadim se kada vidim šta sam sve zaboravio. To podiže veru i obnavlja naše iskustvo. Vidimo Božije pobede, spomenike u našem životu.

6. Slavljenje - Pevanje Bogu podiže nap duh. To nije samo pesma, nego susret sa Bogom. Dok se divimo Njegovoj svetosti, naša vera raste, naš duh se obnavlja. Svaki dan puštam pesme slavljenja (naravno, slušam i drugu vrstu muzike) preko youtube, uvek imam nešto što mi je omiljeno, što me vodi bliže Bogu, što je povezano sa mojim iskustvom. 

7. Duhovno disanje - Svakodnevno ispovedanje i ispunjavanje Duhom Svetim.  Posle svakog greha ispovedim moj greh, i zatražim da Bog obnovi Njegov uticaj u mom životu (ili barem želim to da uradim).

8. Služenje u daru Duha Svetog - Služiti drugima u daru duha Svetog jeste jedno od najlepših iskustava u životu hrišćanina. Ponovo i ponovo me vraća u Božiju prisutnost. Zašto pišem blog, snimam video emisije? Da li to neko traži od mene ili imam materijalnu korist? Ne. Zapravo je obrnuto, često moram da se borim za vreme za ovo što radim. Ali radim to jer me čini radosnim da služim mojim darom. 

9. Čudesni darovi Duha Svetog - Molitva u čudesnim jezicima, slušanje Božijeg glasa (proroštvo), reč mudrosti i znanja me približavaju Bogu, podižu moju veru i čine je stvarim. Svaki dan odvajam vreme da ih praktikujem, barem u kratkoj molitvi. 

10. Svedočenje - Nije moja omiljena aktivnost ali kad god imam prilike delim svoju veru sa onima koji nisu sledbenici Hrista. Radost je videti kako neko otkriva Hrista. Podseća me na moju odluku.

11. Davanje i desetak - Davanje i desetak (dajem deseti deo mojih primanja crkvi kako zapoveda Sveto pismo), govori od koga očekujem pomoć? Da li od par hiljada dinara ili od mog Nebeskog Oca. Svako davanje me podseća ko se brine za mene. 

12. Konferencije i seminari - Jako bitni elementi mog duhovnog života. Na njima učim nove stvari ali i razmenjujem iskustva sa drugim učesnicima konferencija. Moj duhovni put je put učenja, i neophodno mi je da stalno učim ako želim da budem vatrenog srca za Boga. 

To su mojih dvanaest najvažnijih kamenova sećanja. Ima ih još, ali ovo su najvažniji. Nisu nešto neobično, zapravo su osnove. Ali vera se gradi u osnovama. 

Beređi Dušan Bera 

• Ako vam se dopao ovaj moj tekst podelite ga na društvenim mrežama. Time mi jako, jako puno pomažete da proširim uticaj ovog bloga. Hvala vam.
• Takođe razmotrite da se prijavite na listu čitalaca ovog bloga. To je takođe velika korist... 

PS: Da li pratite moje emisije na youtube? Prijavite se na listu pratilaca. Ovo je emisija Teologija uz jutarnju kafu- da li možemo verovati Evanđelju po Jovanu.