Vera na delu, dan 23. Jošua, četvrto poglavlje. Priča o velikoj pobedi Izraelskog naroda. Ali... to čuveno ali... priča se završava kao i sve druge ljudske priče. Šta je problem u celoj priči i u našim životima - saznajte u tekstu...
11 Kad već sav narod pređe, onda pređoše i kovčeg Gospodnji i sveštenici ispred naroda. ... 13 Oko četrdeset hiljada naoružanih ljudi, spremnih za boj pređoše preko Jordana u Jerihonsku ravnicu. 14 Tog dana uzvisi Gospod Jošuu pred očima celog Izrailja; i oni ga se bojaše kao što su se bojali Mojsija, celog veka njegovog. ... 17 Jošua dade sveštenicima ovu zapovest: Iziđite iz Jordana. 18 Čim sveštenici koji nošahu kovčeg saveza Gospodnjeg izađoše iz Jordana i stadoše na kopno nogom svojom, odmah se voda u Jordanu povrati na svoje mesto i poteče kao i pre povrh svih bregova njegovih.
Tekst govori o prelasku preko Jordana. Prethodnih par dana puno sam pisao na tu temu. Ako vas interesuje tumačenje ovog poglavlja, pogledajte sledeće linkove: Seti se slike poniznog čoveka i 12 kamenova sećanja.
Ovo je bilo kraj njihovog putovanja. Posle 400 godina ropstva u Egiptu, i 40 godina lutanja po Sinajskoj pustinji (o čemu piše u pet knjiga Mojsijevih), konačno su ušli u zemlju obećanja, ali... ponovo to ali...
Ali... poslanica Jevrejima, Novi zavet dodaje tumačenje ovih stihova: "Stoga je Bog opet odredio jedan dan "danas", kada je posle toliko vremena govorio preko Davida, kao što je rečeno: "Danas ako mu čujete glas, neka vam ne otvrdne srce". Jer, da ih je Isus Navin (Jošua) uveo u Počinak, ne bi posle toga govorio o jednom drugom danu. Dakle, Božijem narodu predstoji neki Subotnji počinak, jer ko uđe u taj počinak, odmorio se od svojih dela, kao i Bog od svojih. Potrudimo se, dakle, da uđemo u taj Počinak da niko ne padne po uzoru na njihovu nepokornost." Jevrejima 4:7-14.
Šta vidimo u tekstu iz Jevreja? Sa jedne strane mi čitamo u knjizi Jošue u pobedonosnom ulasku u obećanu zemlju, ali... ponovo to ali... sa druge strane čitamo u poslanici Jevrejima o njihovom neuspehu. Stihovi nisu u suprotnosti, pisac Jevrejima ukazuje na dugotrajne posledice prelaska, analizira konačno dobro i zaključuje - Jošuin poduhvat je pretrpeo neuspeh.
Problem je da, iako su ušli u obećanu zemlju, nisu nikada ušli u ispunjenje obećanja. Sveto pismo kaže da se to desilo zbog njihove nepokoronosti, greha. Njihova (ne)dela su ih sprečila u tome da uživaju u plodovoma obećanja.
Možemo videti da ni jedan vođa, koliko god bio veliki, pa ni Jošua, ne može promeniti stanje ljudske duše. Ona je korumpirana padom, oštećena. Kada posmatramo malu decu, iako ih zovemo anđelčićima, jer su slatki i naizgled tako bezazleni, ali... ponovo to ali... mi vidimo da ih niko ne mora učiti lošim stvarima - sebičnosti, manipulacija... im prirodno dolaze. Zapravo smisao roditeljstva jeste naučiti decu dobru. Ljudska duša je nepopravljivo korumpirana.
Lično verujem da dobro nije potpuno uništeno u ljudskom biću. Sotonin cilj je bio da čovek toliko padne da više nikada ne bude podignut. Međutim nije uspeo. Ostalo je nešto dobro, ali... ponovo to ali, to dobro je toliko spojeno sa zlom, izmešano, prepleteno, da mi ne uspevamo da trajno činimo samo dobro. Svaki ljudski sistem ukazuje na to - ima nečeg dobrog ali... povonovo to ali, i korumpiranosti...
Poruka Starog zaveta, pa i Jošuine knjige, jeste da ukaže na našu nemogućnost da stalno činimo dobro. Ni najbolji ljudski pokušaji ne mogu da dovedu do trajnog počinka kako govori tekst iz Jevreja. Počinak je u ovom tekstu stanje gde više nema pada ni promašaja... To vidim i u ličnom iskustvu. Postoje periodi u mom životu kada mi ide sjajno, kada sam zadovoljan sobom, kada je moj gnev pod kontrolom, kada retko pogrešim. Ali... ponovo to ali... onda ih smene periodi kada lako planem, i kada povredim ljude, i kada sam potpuno nezadovoljan sobom.
Ali... ponovo to ali... jer je Bog odredio nešto drugo, odredio je neki "novi dan", odredio je imenjaka Jošue (Isusa Navina), našeg Gospoda Isusa Hrista, da nas uvede u počinak. Isus Hristos, Bog, uzima obličje čoveka da bi čoveka uveo u počinak...
Šta je počinak? Odmoriti od svojih dela, piše, kao što se i Bog odmorio. Ovo reči su paralela sa stvaranjem, gde u priči u stvaranju piše da je Bog šest dana radio a sedmi odmorio. Prestao je sa radom. Na koji način mi počinemo od naših dela? Da ništa više ne radimo? Da postanemo savršeni i potpuno promenjeni? Ne. Radi se o nečem drugom.
Efescima poslanica 2.8-9 piše "Jer milošću ste spaseni kroz veru - i to nije od vas, nego je Božiji dar - a ne na osnovu dela, da se niko ne pohvali." Zbog Hristovog dela, mi možemo bez naših dela, bez našeg rada, da zadobijemo spasenje. Sve što treba da uradimo je da verom prihvatimo da su nam gresi oprošteni kroz Njegovu žrtvu i da se pokajemo za te grehe. Ništa više od toga.
Posle toga možemo da počinemo od dela svojih. Jer spasenje nije više od mene, ono je dar Božiji. Nema potrebe za moj trud, moja dela, Isus je već sve završio. Kao čovek, moj karakter je potpuno korumpiran grehom, ali... ponovo to ali, Isus Hristos me svojim delom uvodi u počinak dajući mi spasenje. Osoba vere na delu je počinula od svih dela.
O daljem objašnjenju počinka, i priče o spasenju nastaviću da pišem u sledećim danima. Ovaj tekst ujedno predstavlja osnove evanđeoskog razumevanja praznovanja dana odmora. Danas zbog dužine teksta neću se baviti tom temom, ali najavljujem za sutra članak pod naslovom: Ko je promenio dan odmora sa subote na nedelju?
Ako vam je moj današnji tekst bio od koristi, podelite ga na društvenim mrežama. Jedan savet, napišite i komentar, tako će imati veću viđenost. Hvala.
Prijavite se na listu čitalaca bloga. Time mi puno pomažete.
ps. Da li pratite naš youtube kanal?
Šta vidimo u tekstu iz Jevreja? Sa jedne strane mi čitamo u knjizi Jošue u pobedonosnom ulasku u obećanu zemlju, ali... ponovo to ali... sa druge strane čitamo u poslanici Jevrejima o njihovom neuspehu. Stihovi nisu u suprotnosti, pisac Jevrejima ukazuje na dugotrajne posledice prelaska, analizira konačno dobro i zaključuje - Jošuin poduhvat je pretrpeo neuspeh.
Problem je da, iako su ušli u obećanu zemlju, nisu nikada ušli u ispunjenje obećanja. Sveto pismo kaže da se to desilo zbog njihove nepokoronosti, greha. Njihova (ne)dela su ih sprečila u tome da uživaju u plodovoma obećanja.
Možemo videti da ni jedan vođa, koliko god bio veliki, pa ni Jošua, ne može promeniti stanje ljudske duše. Ona je korumpirana padom, oštećena. Kada posmatramo malu decu, iako ih zovemo anđelčićima, jer su slatki i naizgled tako bezazleni, ali... ponovo to ali... mi vidimo da ih niko ne mora učiti lošim stvarima - sebičnosti, manipulacija... im prirodno dolaze. Zapravo smisao roditeljstva jeste naučiti decu dobru. Ljudska duša je nepopravljivo korumpirana.
Lično verujem da dobro nije potpuno uništeno u ljudskom biću. Sotonin cilj je bio da čovek toliko padne da više nikada ne bude podignut. Međutim nije uspeo. Ostalo je nešto dobro, ali... ponovo to ali, to dobro je toliko spojeno sa zlom, izmešano, prepleteno, da mi ne uspevamo da trajno činimo samo dobro. Svaki ljudski sistem ukazuje na to - ima nečeg dobrog ali... povonovo to ali, i korumpiranosti...
Poruka Starog zaveta, pa i Jošuine knjige, jeste da ukaže na našu nemogućnost da stalno činimo dobro. Ni najbolji ljudski pokušaji ne mogu da dovedu do trajnog počinka kako govori tekst iz Jevreja. Počinak je u ovom tekstu stanje gde više nema pada ni promašaja... To vidim i u ličnom iskustvu. Postoje periodi u mom životu kada mi ide sjajno, kada sam zadovoljan sobom, kada je moj gnev pod kontrolom, kada retko pogrešim. Ali... ponovo to ali... onda ih smene periodi kada lako planem, i kada povredim ljude, i kada sam potpuno nezadovoljan sobom.
Ali... ponovo to ali... jer je Bog odredio nešto drugo, odredio je neki "novi dan", odredio je imenjaka Jošue (Isusa Navina), našeg Gospoda Isusa Hrista, da nas uvede u počinak. Isus Hristos, Bog, uzima obličje čoveka da bi čoveka uveo u počinak...
Šta je počinak? Odmoriti od svojih dela, piše, kao što se i Bog odmorio. Ovo reči su paralela sa stvaranjem, gde u priči u stvaranju piše da je Bog šest dana radio a sedmi odmorio. Prestao je sa radom. Na koji način mi počinemo od naših dela? Da ništa više ne radimo? Da postanemo savršeni i potpuno promenjeni? Ne. Radi se o nečem drugom.
Efescima poslanica 2.8-9 piše "Jer milošću ste spaseni kroz veru - i to nije od vas, nego je Božiji dar - a ne na osnovu dela, da se niko ne pohvali." Zbog Hristovog dela, mi možemo bez naših dela, bez našeg rada, da zadobijemo spasenje. Sve što treba da uradimo je da verom prihvatimo da su nam gresi oprošteni kroz Njegovu žrtvu i da se pokajemo za te grehe. Ništa više od toga.
Posle toga možemo da počinemo od dela svojih. Jer spasenje nije više od mene, ono je dar Božiji. Nema potrebe za moj trud, moja dela, Isus je već sve završio. Kao čovek, moj karakter je potpuno korumpiran grehom, ali... ponovo to ali, Isus Hristos me svojim delom uvodi u počinak dajući mi spasenje. Osoba vere na delu je počinula od svih dela.
O daljem objašnjenju počinka, i priče o spasenju nastaviću da pišem u sledećim danima. Ovaj tekst ujedno predstavlja osnove evanđeoskog razumevanja praznovanja dana odmora. Danas zbog dužine teksta neću se baviti tom temom, ali najavljujem za sutra članak pod naslovom: Ko je promenio dan odmora sa subote na nedelju?
Ako vam je moj današnji tekst bio od koristi, podelite ga na društvenim mrežama. Jedan savet, napišite i komentar, tako će imati veću viđenost. Hvala.
Prijavite se na listu čitalaca bloga. Time mi puno pomažete.
ps. Da li pratite naš youtube kanal?
Нема коментара:
Постави коментар