Kada je neko punoletan prema Svetom pismu? 13? 18? 20? 21?

Moj sin je ove nedelje napunio 21 godinu. Po svim savremenim standardima, sada je nesumnjivo punoletan – po srpskim zakonima, ali i po svakom drugom relevantnom merilu. U Srbiji se punoletstvo stiče sa 18 godina, ali trag drugačijeg razmišljanja ipak ostaje prisutan. Na primer, određene dozvole i odgovornosti, poput nekih kategorija vozačke dozvole, vezuju se upravo za dvadeset prvu godinu života.

To me je navelo na pitanje: šta zapravo znači biti punoletan?

Zakon Srbije mi tu nije bio naročito razgovetan. U Porodičnom zakonu Republike Srbije stoji kratka, ali važna odredba. U članu 64, stav 1, piše: „Punoletno lice je poslovno sposobno.“ Zakon zatim pojašnjava da „poslovno sposobno lice može svojim izjavama volje stvarati pravna dejstva“. Drugim rečima, punoletna osoba može samostalno odlučivati, ulaziti u obaveze – ali i snositi posledice svojih odluka.

U tom svetlu, punoletstvo nije samo administrativna granica. Ono označava punu odgovornost. Od tog trenutka osoba stoji sama pred ljudima, ali i pred Bogom, odgovorna za ono što govori, bira i čini. Do punoletstva, odgovornost u velikoj meri nose drugi – roditelji, staratelji, zajednica. Od punoletstva nadalje, važi jednostavno, ali ozbiljno pravilo: šta čovek poseje, to će i požnjeti.

Pitanje kada se postaje punoletan zato nije samo pravno, već i duboko životno i duhovno pitanje. Upravo to me je ove nedelje najviše zaokupilo, i to je trag kojim želim dalje da hodam.

Tri položaja Duha Svetog: tema o kojoj sam mnogo govorio, ali je nikad nisam zapisao

Ovonedeljni trag koji pratim je priča o tri položaja Duha Svetog u odnosu na vernika. Pišem nešto, pa sam tražio stare tekstove, i shvatio da iako često govorim o toj temi, da je nisam nigde zapisao. Zato trag jeste priča pred vama o:

Tri položaja Duha Svetog u odnosu na vernika

Biblija govori o tri različita, ali povezana načina na koje Duh Sveti deluje u odnosu na čoveka. Ovi položaji nisu samo prostorne slike, već opisuju i različite faze i iskustva odnosa sa Duhom Svetim.

Isus to jasno izražava u Jovanu 14:16–17: „A ja ću moliti Oca i on će vam dati drugog Pomagača da bude sa vama doveka: Duha istine, koga svet ne može da primi jer ga ne vidi i ne poznaje. Vi ga poznajete, jer boravi s vama i biće u vama.“ Kasnije, u Delima apostolskim 1:8, Isus dodaje: „Ali primićete silu kad na vas siđe Sveti Duh i bićete moji svedoci u Jerusalimu, u celoj Judeji i Samariji, sve do kraja zemlje.“

U ovim stihovima nalazimo tri različita odnosa Duha Svetog prema čoveku. U grčkom jeziku oni su izraženi kroz tri predloga: para (pored), en (u) i epi (na). Ovi izrazi opisuju ne samo položaj, već i iskustvo Duha Svetog.

Kada je Duh Sveti „pored“ nas (para)

Duh Sveti deluje „pored“ čoveka pre nego što on postane vernik. U tom periodu On još ne prebiva u čoveku, ali ga prati, dotiče i usmerava. Duh uverava u greh, istinu i potrebu za Bogom, vodi ka pokajanju i otvara srce za evanđelje. Božija želja ostaje jasna: da se svi ljudi spasu, i zato Duh neprestano deluje, poziva i strpljivo čeka odgovor srca. 

Ovo je delo Duha koje često ne primećujemo svesno, ali bez kojeg niko ne bi mogao da dođe do vere, jer je On taj koji pokreće čoveka ka Bogu. Ipak, Bog ne prisiljava – čoveku je data sloboda volje da odbije Božiji poziv. 

Isus kuca na vrata srca, Holman Hant. Detalj koji je bitan - nema kvake napolju,
samo unutra.

Kada je Duh Sveti „u“ nama (en)

U trenutku obraćenja i novorođenja, Duh Sveti ulazi u vernika i počinje da prebiva u njemu. To je trenutak kada čovek prelazi iz smrti u život, iz stare stvarnosti u novu. Isus to jasno objašnjava Nikodimu kada kaže: „Ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božijeg... ako se ko ne rodi od vode i Duha, ne može ući u carstvo Božije“ (Jovan 3:3-5). 

Eklezija ili crkva – šta smo zapravo izgubili u prevodu?

Ove nedelje trag koji pratim je reč "eklezija", koji najčešće prevodimo rečju crkva. Interesuje me različito značenje reči crkva u Bibliji, istoriji. Znam da je tekst dugačak i samo je deo nekog većeg razmišljanja. Objavio sam ga da čujem kako vama zvuči? Kažite mi vaše mišljenje.

Crkva je eklezija - šta to znači?

Najčešća reč koja se u Novom zavetu upotrebljava za crkvu jeste ekklēsía, što u doslovnom prevodu znači „pozvani napolje“ ili „pozvani zajedno“. Sam koren te reči odnosi se na čin okupljanja ljudi koji su pozvani na određeni skup, sabor ili skupštinu. Eklezija označava zajednicu okupljenih oko zajedničkog identiteta i zajedničkog zadatka.

Već u prvim vekovima Crkve ovakvo razumevanje je jasno prisutno. Kliment Rimski prenosi kako su prvi hrišćani shvatali pojam eklezije: „Crkva Božija je zajednica onih koje je Gospod pozvao iz tame da budu zajedno u svetlosti“ (1. Klementova poslanica, par. 2–3). Savremeni autor Džes Miranda u knjizi Crkva u službi ovu istinu formuliše snažno: „Crkva je Božija tvorevina. Jedinstvena je jer je sačinjava narod koji je Bog pozvao iz sveta. Crkva se ne organizuje, ona se rađa. Nije proizvod čovekovog napora, nego rezultat rođenja u Božije kraljevstvo.“

Bog, dakle, poziva pojedinca. Pojedinac se odaziva. Tim odazivom postaje deo zajednice koja je sada novi narod. Iz Božijeg poziva nastaje zajednica koja zajedno sledi Hrista. Crkva je sabor, okupljeni narod, zajednica pozvanih, a ne skup izolovanih vernika koji svako za sebe žive svoju veru.

Princip eklezije, princip sabornosti, jasno se ogleda u novozavetnim tekstovima. Pavle u Prvoj poslanici Korinćanima piše: „Niko neka ne traži svoje, nego ono što je drugoga“ (1. Kor 10,24). U Poslanici Efescima poziva vernike na „dobrotu, samilost i praštanje“ (Ef 4,31–32), dok Kološanima zapoveda da „podnose jedni druge… i povrh svega obuku ljubav“ (Kol 3,13–14).

Zajednička nit svih ovih stihova jeste ljubav, ali i nešto još dublje: pretpostavka zajednice. Pavle nas time podseća da se vera ne živi u privatnoj duhovnosti, nego u zajednici u kojoj se ljubav, praštanje i međusobna briga svakodnevno proveravaju i potvrđuju. Nijedna od ovih zapovesti ne može se živeti u samoći. Solo hrišćanstvo je biblijska kontradikcija, jer gde nema „jedni drugima“, tu nema ni punine Hristovog života. Nemoguće je biti u bliskom odnosu sa Bogom, a istovremeno ostati trajno izolovan od Božijeg naroda.

Eklezija u helenističkom svetu: zajedničko delanje kao model

Važno je razumeti da ekklēsía u antičkoj grčkoj kulturi nije bila religijski, nego društveni i politički pojam. Ekezija je bila zvanična skupština građana polisa, forum gde se raspravljalo, govorilo, odlučivalo i preduzimalo zajedničke akcije.

Aristotel u delu Državno uređenje Atinjana (Ath. Pol. 43–44) piše: „Eklezija je skup građana ovlašćen da odlučuje o ratu i miru, da donosi zakone i sluša izveštaje službenika. To je mesto gde narod iznosi svoj sud i vrši vlast.“ Tukidid u Peloponeskom ratu opisuje dinamiku tog okupljanja: „Kad se narod sabrao u ekleziju, podigao se glas mnogih govornika; jedni su savetovali oprez, drugi hitnost, a svi su govorili slobodno, jer je u ekleziji dopušteno svakome da kaže svoje mišljenje.“

Istorijski podaci govore da se eklezija održavala najmanje četiri puta mesečno, a prisustvo svih građana bilo je obavezno. Glasnik je blagovremeno najavljivao vreme, mesto i temu sastanka. Uoči okupljanja trubila je truba, a gradska straža razlačila crveno obojeno uže kroz ulice. Ko bi bio dodirnut užetom zato što se zadržavao, bio je označen crvenom bojom i posle kažnjen zato što nije izvršio dužnost građanina.

Sama skupština imala je jasno definisan red: nakon javne molitve i predstavljanja teme, voditelj bi postavio pitanje: „Ko želi govoriti?“. Svako je imao pravo da govori i da bude saslušan. Nakon diskusije glasalo se podizanjem ruke, a zajednički doneta odluka bila je obavezujuća i zatim delegirana na izvršenje.

Dakle, pojam eklezije uključivao je: kolektivnu prisutnost, uzajamno slušanje, zajedničko donošenje odluka, koordinisano delovanje. Kada sagledamo ove elemente, u današnjem jeziku rekli bismo da eklezija funkcioniše kao organizovan tim.

Upravo taj model društvenog funkcionisanja snažno je uticao i na samorazumevanje prve crkve kao tima. Everett Ferguson to i potvrđuje: „Struktura ekklēsije, nasleđena iz grčko-rimske prakse, bila je zasnovana na zajedničkom promišljanju. Ova vrsta učešća veoma liči na savremene modele timskog odlučivanja.“ (The Church of Christ)

Novo Apostolska Reformacija (NAR) ili šta će Bera među NARovcima?

Bliži se konferencija pod nazivom Petostruka služba, koju organizuje neformalna grupa Balkansko zajedništvo. To zajedništvo čine pastori i crkvene vođe iz nekoliko balkanskih zemalja, prijatelji pre svega, iz različitih denominacija. Cilj ove neformalne grupe je da otvorimo diskusiju u našem, balkanskom kontekstu, bez zavisnosti od stranih govornika i njihovih debata. Želimo da razgovaramo o temama koje su kod nas ili kontroverzne ili važne, da preispitamo našu praksu unutar našeg terena, sa našim problemima i našom realnošću. 

U Balkanskom zajedništvu ne težimo uniformnosti mišljenja. Nismo istomišljenici po svemu, niti smatramo da bi trebalo da budemo. Slušamo jedni druge, gledamo iskustva drugih, učimo i preispitujemo sopstvenu praksu.

Trenutno je naš fokus na pet službi Duha, onako kako ih tekst Efescima 4:11-13 opisuje: On je sam postavio neke za apostole, neke za proroke, neke za propovednike Radosne vesti, a neke za pastire i učitelje, da pripremi svete za službu, za izgradnju tela Hristovog. Tako ćemo doći do jedinstva u veri i do spoznaje Sina Božijeg, sazreti u jednog čoveka, rasti do pune visine Hristove.

O ovoj temi sam već pisao više puta i ponovo joj se vraćam, jer verujem da je ključna za razumevanje zdravog funkcionisanja crkve. Istovremeno osećam potrebu da preispitam svoje razumevanje. A tu je i pritisak takozvanih internet ratnika. Kako se konferencija približava, tako se i pritisak povećava. I upravo je taj pritisak trag koji pratim ove nedelje.

Korupcija koja pojede sajle i nadstrešnice - Božija reč o korupciji

Korupcija. Izjeda Srbiju. Izjeda nadstrešnice i čelične sajle. Ruši zgrade, ubija. 

Nelson Mandela je jednom rekao, a kažu da te njegove reči stoje zapisane na vratima Univerziteta u Južnoj Africi:

"Za uništavanje jedne nacije nisu neophodne atomske bombe i projektili dugog dometa. Dovoljni su snižavanje kvaliteta obrazovanja i dozvoljeno varanje na ispitima. Pacijenti umiru u rukama doktora koji su položili ispite varajući. Zgrade se urušavaju u rukama inženjera koji su položili ispite varajući. Nestaje novac u rukama ekonomista i računovođa koji su položili ispite varajući. Ljudskost umire u rukama teologa koji su položili ispite varajući. Pravda nestaje u rukama sudija koji su položili ispite varajući. Neznanje studenata kojima predaju nastavnici koji su položili ispite varajući je ogromno. Kolaps obrazovanja je kolaps nacije."

Slažem sa Mandelinim komentarom o pogrešnosti varanja na ispitima. Jedna od prvih stvari koja se promenila u mom životu je da sam prestao da prepisujem i varam na ispitima. Celo školovanje sam koristio "puškice", prepisivao, do dvadesete godine. Fakultet sam završio međutim, da ni jednom nisam prepisao ni slovo - smatrao sam da je prepisivanje nepošteno, i nedostojno Božijeg deteta. Isto učim i mlade - prepisivanje je laganje.

Nisam ove nedelje pisao o rušenju nadstrešnice, ne planiram da snimim video o tom događaju, jer prosto ne mogu da procesuiram sav šok koji smo doživeli. Ne znam kako dostojno pisati o tome.

Izgubljeni su životi, unesrećeni su u bolnici sa pitanjem da li će se ikada oporaviti. Ko od novosađana nije sedeo na tim klupama? Mirjana i ja, dok smo se zabavljali, često smo znali da sedimo tamo na klupama čekajući autobus... a u svemu tome boli i reakcija vlasti, koja je u prvim satima po nesreći već počela da iznosi neistine o rekonstrukciji nadstrešnice.

Sada već ministar u ostavci (namerno malim), Goran Vesić, svega dva sata posle nesreće izgovara reči "Ovaj deo stanice nije rekonstruisan i to možete da vidite iz građevinske dozvole..." Na komentar novinarke, da smo svi videli radove, ponavlja: "Nije rekonstuisan". Ta tvrdnja vlasti i dalje stoji, iako je jasno da su radovi rađeni. Krije se, izvrću reči, stvara lažna slika. Teško mi je nekada da se nosim sa osećajem besa i odvratnosti zbog toga.

Mandelin citat je puno puta korišćen u prethodnim danima, kao komentar rušenja nadstrešnice u Novom Sadu. Ne mislim da pojedinačno varanje uništava naciju (iako je pogrešno). Sistemsko varanje je problem, kada država funkcioniše na način gde se varanje ohrabruje i nagrađuje. Društvo se ruši kada se napravi sistem gde oni koji varaju mogu da napreduju, da ugovaraju poslove sa državom, i koriste prilike da se obogate. Problem je korupcija.

Primiti novac za glas na izborima, to ruši nadstrešnicu, bio novac od "žutih" (koji su to izmislili) ili "crvenih" ili "plavih". Biti "siguran glas", ponovo radi novca, i to ruši nadstrešnicu. Trgovina uticajem, ucenjivanja za posao preko stranke, povlađivanje investitorima... sve ono što je slika našeg društva, to ruši nadstrešnicu.

Očigledno laganje preko medija, kao iz navedenog primera bivšeg ministra, nema za cilj da se prekrije neistina, nego da se uvede zbrka oko istine, da više niko nije siguran šta je istina, a šta laž. To je korupcija.

"Ovo konstantno laganje nije usmereno na to da narod poveruje u laž, već da niko više ni u šta ne veruje. Narod koji više ne može razlikovati isitinu od laži ne može razlikovati dobro od zla. I takav narod, lišen moći mišljenja i prosuđivanja, biva, a da to ne zna i ne želi, potpuno podvrgnut vlasti od laži. S takvim narodom možeš raditi šta hoćeš" Hannah Arednt

Kada se stvori klima nepoštenja, nepoštenje vlada. Reč Božija sudi nepošteju i korupciji.

1. Biblija govori protiv mita i nepravedne presude

Izlazak 23:8: „Nemoj primati mita, jer mito zaslepljuje one koji vide i izvrće reči pravednika.“

Ponovljeni zakon 16:19: „Ne izvrći pravdu, ne budi pristrasan i ne uzimaj mita, jer mito zaslepljuje oči mudrima i kvari reči pravednika.“

2. Bog osuđuje nepravedne vladare i korumpirane vođe

Isaija 1:23: „Kneževi su tvoji buntovnici i drugovi lopova; svi vole mito i trče za darovima. Ne pomažu sirotu i ne brane pravo udovice.“

Mihej 3:11: „Njeni vođe sude za mito, sveštenici njeni podučavaju za platu, proroci njeni proriču za novac, a pritom se oslanjaju na Gospoda i govore: 'Nije li Gospod među nama? Nema zla koje će nas zadesiti.'“

3. Biblija poziva na pravednost i iskrenost

Psalam 15:1-5: „Gospode, ko će boraviti u šatoru tvome? ... Onaj ko prezire onoga koga Gospod odbacuje, a poštuje one koji se boje Gospoda. Ko se zakune sebi na štetu svoju i ne menja, ko ne pozajmljuje novac na kamatu i ne prima mito protiv nevinih.“

Priče Solomunove 29:4: „Pravda podiže narod, a mito ga obara.“

4. Biblija izjednačava korupciju sa zlom

Priče Solomunove 17:23: „Zli čovek uzima mito iz krila da bi izvrnuo puteve pravde.“

Priče Solomunove 28:21: „Nevaljalstvo je učiniti pristrano delo, ali za komad hleba prestupnik postaje.“

5. Korupcija uništava pravednost i sprečava društveni napredak

Isaija 1:23: „Kneževi su tvoji buntovnici, društvo kradljivaca; svi vole mito i gone darove, sirotiću ne čine pravdu, parnica udovice ne dolazi do njih.

Mihej 7:3: „I glavar ište darove, sudija sudi za platu, veliki govori kako želi, i preokreću stvar.“

6. Korupcija vodi društvo ka moralnom propadanju

Propovednik 8:11: „Jer se presuda za zlo delo ne izvršava brzo, zbog toga srce sinova ljudskih u njima je puno zla da čine zlo.“

Mihej 6:12: „Jer su bogati u njemu puni nasilja, i njegovi stanovnici govore laž, jezik im je u ustima prevarljiv.“

7. Korupcija pogoršava siromaštvo i eksploataciju

Priče Solomunove 29:4: „Pravda podiže narod, a mito ga obara.“

Priče Solomunove 22:16: „Ko tlači siromaha da bi se obogatio, i ko daje bogatašu, oba idu u siromaštvo.“

8. Korupcija udaljava društvo od Boga

Amos 5:12: „Jer znam vaše mnogobrojne prestupe i vaše strašne grehe; tlačite pravednika, uzimate mito i potlačujete siromahe na vratima.“

Priče Solomunove 15:27: „Ko gramzivo stiče nepravedan dobitak, unosi nevolju u svoj dom; a ko mrzi mito, živjeće.“

Beređi Dušan Bera 

Tri poklona hrišćanstva: Spasenje, Sigurnost u Hristu i Nebesko Očinstvo

Tri poklona hrišćanstva: Spasenje, Sigurnost u Hristu i Nebesko Očinstvo. U prethodnom članku (vidi link) sam obradio pitanje potrebe za isceljenjem naše ličnosti. Isus Hristos nam je svojom smrću omogućio to isceljenje i to je osnova zdravog emotivnog života. U ovom članku želim da naglasim tri poklona koje primamo od Hrista (lista nije konačna – neću se baviti pitanjem Duha Svetog, čitanja Reči, molitve...), a koje doprinose našem ozdravljenju. To su spasenje, sigurnost, nebesko roditeljstvo (poseban naglasak stavljam na poslednju temu).

Poklon spasenja 

Prvi poklon koji primamo od Boga je spasenje. U momentu Hristove smrti zavesa u hramu se podelila na pola (Matej 27.51.) i time je svetu pokazano da svako može da dođe do Boga i da ima direktni odnos sa njime. Prihvatanjem Hristove žrtve dobili smo oproštenje za naše grehe, večni život, Duha Sveto i pravo na njegova obećanja, a samim tim i pravo na isceljenje naše ličnosti.

• Bez vaše pomoći, tekstovi na KaHristu su praktično nevidljivi. Svakim vašim komentarem, deljenjem na socijalnim mrežama pomažete da tekstovi dospeju do onih koji su im potrebni. Hvala. 

Poklon sigurnosti u Hristu 

Drugi poklon je sigurnost u Hristu. Obećan nam je večni život (I Jovanova 5.13.) neovisno od naših dela. Možemo odahnuti jer sada naše spasenje zavisi od Božijih obećanja a ne od naše savršenosti.

Sigurnost se, međutim, prostire dalje od toga. Od ranog detinjstva svet nas vrednuje prema našim postignućima, izgledu, poziciji... Ako imaš, izgledaš, možeš, ti si cenjen. Ako nemaš ove karakteristike, nalaziš se nisko na lestvici cenjenih. 

U Hristu je situacija skroz promenjena. Ako smo Hristovi, onda smo kako piše u I Petrovoj 2.9., kraljevsko sveštenstvo, sveti narod, izabrani. Sve ove reči komuniciraju nekog ko je poseban, dragocen zato što je Božije dete.

Na mene lično su ovi stihovi imali ogroman uticaj. Pre prihvatanja Hristove žrtve, iako sam čitao više knjiga od većine mojih vršnjaka, imao široko polje intresovanja, u mom osećaju niže vrednosti sam smatrao da sam neinteligentan i da tako kažem gluplji od ostalih. To me je sprečavalo da budem dobar đak, da studiram, i to je bilo jedan od razloga mog alkoholizma. 

Od momenta kada sam prihvatio Hrista situacija se promenila. Otkrio sam da sa voljen, cenjen, izabran, poseban i to je slomilo moje komplekse – i počeo sam na sebe da gledam drugačije, da sve mogu u Hristu Isusu, počeo da učim, i hvala Bogu, završio prvo jedan, a posle i drugi fakultet. Hrist je svojim prihvatanjem iscelio moji sliku o meni, i zamenio je svojim pogledom na mene. On to želi da učini za svako Njegovo dete.

• Ako se prijavite na listu čitalaca ovog bloga, time omogućavate njegovu mnogo veću vidljivost, a ujedno vi dobijate obaveštenja kada izađe novi tekst. 

Poklon Nebeskog očinstva

Treći poklon je Nebesko roditeljstvo tj očinstvo. Bog je naš Roditelj koji nas neizmerno voli. „Jer me i otac i mati moja ostaviše, ali će me Gospod prihvatiti!“ Psalam 27.10. Divan stih koji oslikava temu o kojoj pišem. 

U službi, razgovarajući sa ljudima, susrećem sa time da ljudi prihvataju Hrista kao Spasitelja, ali ne mogu da prihvate Boga kao Roditelja. Razlog je u tome što njihovi zemaljski roditelji, svojim postupcima nisu zaslužili to veliko ime Tata, Mama, i naneli im duboke rane. O temi uticaja roditelja bavio sam se u članku koji se zove: 5 pogrešnih slika o Bogu (vidi link)

Neki su odrasli bez jednog od roditelja ili bez oba. Dok su još bili mali oni su  otišli i ostavili ih. Kada prihvate Hrista ne prihvataju ime nebeskog Oca jer je roditelj neko ko ih ostavlja.

Drugi su imali roditelje koji su ih verbalno zlostavljali. Nazivali ih imenima: magarče, budalo, glupane... Šta god uradili to za njihove roditelje nije bilo dobro – bili su nesposobni, smotani, „nikada ništa od tebe neće biti“. Tu sliku prenose i na Boga. On je za njih neko ko nikada nije zadovoljan, ko je uvek spreman da optuži i uvedi.

Treća grupa imala fizički prisutne roditelje, ali su im emotivno bili nedostupni. Uvek zauzeti, nikada spremni da pokažu ljubav svojoj deci, nesposobni da kažu svojoj deci „volim te“. Pojedinci iz tog razloga imaju sliku Nebeskog Roditelja koji je udaljen, nezainteresovan, nespreman. I ima puno no drugih primera: očevi alkoholičari, seksualni i fizički zlostavljači... Roditelji koji su davali krivu sliku toga šta znači biti roditelj.

Dok ovo pišem moram da naglasim činjenicu da oba roditelja, i majka i otac mogu da budu izvor pogrešne slike o Bogu. U našoj patrijahalnoj sredini, kada se govori o Bogu prvenstveno se govori kao o muškarcu. Međutim Bog nije muškarac, a nije ni žena. Čovek je stvoren na sliku Božiju, muško i žensko. I muškarac i žena su odraz Slike Božije. Bog je Nebeski Roditelj koji spaja obe karakteristike, i oca i majke.

Pod uticajem naših zemaljskih roditelja ova slika je nekada zamagljena, i sprečava nas da vidimo Boga onakvog kakav On stvarno jeste: uvek tu, uvek afirmišući, uvek zaštitnik, uvek ohrabrujući, savršeni Roditelj. Slika Boga kao majke uči nas da je Bog brižan Bog, Bog koji izražava emocije, koji plače nad svojom decom u nevolji, koji voli majčinskom ljubavlju. Slika Boga kao Oca hrabri nas i uči tome da naš nebeski Otac ima autoritet, vodi naš život i brine se za nas na praktičan način. On je Roditelj koji ispunjava sve naše potebe, i ljubav, i brigu, i vrednost.

Pogrešna slika Roditelja može da nam nanese veliku štetu. Na prvom mestu pogrešna slika nas sprečava da prihvatimo Božija obećanja i da živimo pobednički život (u ovom kontekstu doživljavati isceljenje ličnosti). Svoju potrebu da budemo voljeni, prihvaćeni i željeni, zadovoljavamo na druge načine, koje predstavljaju manji ili veći greh.

Takođe pogrešna slika Roditelja utiče i na naše zajedništvo sa Bogom. Životno iskustvo koje sam čuo od M. je primer toga: 

„Zbog doživljene odbačenosti, napuštanja od strane roditelja (odlaska na privremeni rad u inostranstvo), previše kriticizma, fizičkog i verbalnog zlostavljanja, sebe sam mogla da vidim samo kao grešku. 
U mom srcu, uprkos prihvatanja Hrista, su postojali sramota, krivica, strah i velika bol i sve to je uticalo i na moj odnos sa Bogom. Znala sam ko je On i čitala sam o Njemu u Pismu, ali sve ono sto sam iskusila u životu me je sprečavalo da mu u potpunosti verujem i da mu se predam. Nisam mogla da shvatim da postoji neko ko me neće nikad izneveriti, ostaviti, povrediti. 
Bog je strpljiv sa mnom i polako me kroz ljude i okolnosti uči kakav je On Roditelj, pruža mi ono što od mojih roditelja nisam imala i time me oslobađa. On me prihvata takvu kakva jesam i zato ja mogu da prihvatim sebe i da se suočim sa lošim stranama moje ličnosti. 
Sada ga doživljavam kao mog pravog Roditelja koji je želeo da se ja rodim i bio sa mnom u svakom danu mog života i ovo zajedništvo se neće nikad prekinuti i to je ono što me određuje.“

Kako izgraditi ispravnu sliku Boga kao roditelja?
Ispavnu sliku možemo izgraditi na sledeći način:
1. Razmisli šta utiče na tvoju sliku o Bogu. Kakva su tvoja iskustva sa zemaljskim roditeljima? U čemu su tvoja iskustva bila negativna? U čemu su bila pozitivna?

2. Istraži šta Sveto pismo govori o Bogu. Otkrij kakav je Bog Roditelj. Uporedi ispravnu sliku sa onom koju ti imaš.

3. Pokaj se ako se tvoja slika Nebeskog Roditelja razlikuje on stvarnosti. Dr. Robert Hemfelt naziva pogršnu sliku Boga idolopoklonstvom. Sliku naših zemaljskih roditelja smo stavili ispred Boga, a to jeste idolopoklonički.

4. Oprosti svojim zemaljskim roditeljima. Nama je puno oprošteno, i pozvani smo da isto činimo drugima. Mi smo puno voljeni i pozvani smo da volimo istom ljubavlju druge ljude.

5. Zadrži stah Gospodnji. Strah Gospodnji nije stah od osude i kazne (Rimljanima 8.1.), on je poštovanje prema nekom koga neizmerno voliš i ceniš. Iz ljubavi, zbog svega onoga što ti je dao, sledi njegove zapovesti (I Jovanova 1.8.-2.1.)

6. Ako su tvoji roditelji obavili svoj zadatak i preneli na tebe ispravnu sliku Roditelja slavi Boga zbog toga i budi zahvalan. Bog ti je dao poseban poklon.

Članak iz "Sestrinskog lista", Hrišćanske Baptističke crkve, koji sam napisao 2008. godine. Jedan od mojih prvih članaka u tom časopisu.

Beređi Dušan Bera 

Da li pratite našu Youtube emisiju - Teologija uz Jutarnju kafu? Svakog utorka u 9.30. Prijavite se na naš Youtube kanal...

Da li Sveto pismo govori o zaštiti životne sredine?

Pripremam predavanje za konferenciju "Hope for People and Nature Conference 2022". Razmišljam o teološkoj postavci brige za životnu sredinu. Iako imam mogućnosti da govorim različite teme, iz nekog razloga misli su mi vezane za temu Biblijskog jaza, o kome sam pisao prošle nedelje.

Biblijski jaz i kako je Bog prekinuo tišinu?

Biblijski jaz jeste period istorije pisanja Svetog pisma koji je trajao 400 godina. Pisao sam o tome OVDE. Smatram da je se jaz dogodio jer je Stari zavet rekao sve što je imao da kaže. Morao je da dođe Spasitelj da prekine tišinu.

Okdo-ri 

Setio sam se doživljaja od pre nekoliko godina, prilikom putovanja u Koreju. Šokirao sam se da tamo niko ne zna engleski, i uglavnom nisam znao šta me očekuje, kuda idemo, što je za mene donelo obilje frustracije. Jedan dan probudili su me, rekli da taj dan putujemo, da ponesem stvari i  da ćemo prespavati negde… Negde. Seo sam u kola, I ispalo je da smo od Seula otišli na drugi kraj Koreje. Vozili smo se satima. 

Na kraju smo došli do mora, ukrcali se pešice na trajekt. Na drugoj strani, na ostrvu, čekao nas je pastor sa raspadnutim kombijem. Sa njim smo vozili sve manjim putevima po tom ostrvu, sve dok nismo došli do male luke. Pastor je obuo čizme, ušao u mali čamac i rekao rukama “Ulazite”. 

Noć je padala, mi se vozimo na malom čamcu na Istočno Kineskom moru, između plantaža algi… I odjednom, nad morem, zasijao je veliki neonski krst. Pastor kaže, tamo idemo, ostrvo Okdo-ri. Krst nad morem, najdalje što sam mogao da dođem od kuće. Te noći sam sedeo sa hrišćanima koji su bili prva generacija koja se obratila od animizma. Evanđelje je stiglo na kraj sveta (pisao sam o tome OVDE)… Ali poenta moje price je ćutanje je prekinuto slavno. Kao krst nad morem, Hristos je uzdignut radi nas da prekine ćutnju.

4 A kada je nastupilo pravo vreme, poslao je Bog svoga Sina koga je žena rodila. On je živeo pod Zakonom, 5 da bi otkupio one koji su pod Zakonom, da postanemo deca Božija. 6 A pošto ste deca, posla Bog Duha svoga Sina u naša srca, koji kliče: „Ava, Oče!“ 7 Stoga nisi više rob, nego sin; a ako si sin, onda si i subaštinik nasledstva koje je Bog pripremio.

Tišina u vezi prirode 

Moram reći da se baš mučim da uobličim moju poruku. Osećam da ne treba da odustanem od teme Biblijskog jaza i kako se on odnosi na prirodu, ali ne uspevam da uhvatim jasnu, snažnu poruku. Preispitujem sebe, da li nisam izabrao ovu temu iz želje da nešto novo kažem, drugačije, a sve iz razloga što je konferencija akademskog karaktera? Da li me vodi moj ponos? 

Da li čitati Psalme, The Message - Eugene H. Peterson (izdanje na modernom hrvatskom jeziku)?

Da li ste čitali Mesidž, parafrazirani prevod knjige Psalma na hrvatski jezik? 

Prošle nedelje dobio sam ovaj prevod od dragih prijatelja. Moram priznati da sam do sada uglavnom izbegavao ovo izdanje Biblije, ali čitajući ga menjam mišljenje. I dalje nisam siguran da li se Mesidž može nazvati Biblijom u klasičnom i teološkom smislu tog termina, ili je više u pitanju komentar Biblije, ali moje trenutno mišljenje i iskustvo čitanja je iznenađujuće pozitivno. 

Moram da naglasim, na samom početku teksta - ovo je blog o mom ličnom doživljaju ove verzije biblijskog teksta a ne stručna analiza. Ne želim nikoga da povredim mojim komentarima, niti pokušavam da nekom promenim mišljenje, niti da izazovem neku polemiku, nego da pokažem zašto je meni iskustvo čitanja Psalma, prevod The Message korisno. 

The Message - Eugene H. Peterson

The Message je jedinstven prikaz poruke Svetog pisma. Iako je prevođeno sa izvornih grčkih i hebrejskih tekstova, prevodilac je više obratio pažnju na to da tekst bude razumljiv savremenom čitaocu, nego na doslednost u prevođenju izvornog teksta.

Da li je pogrešno promeniti teološko mišljenje? O procesu, učenju i novoj fazi razumevanja

Da li je pogrešno promeniti teološko mišljenje? O procesu kroz koji ja trenutno prolazim 

Periodično mi se dešavalo da menjam moj teološki pogled na određenu temu. Trenutno sam u sličnoj fazi... 

Da li je pogrešno menjati teološko mišljenje? 

Ja lično smatram ne, nije. 

Zapravo pokušavam da uvek budem u procesu preispitivanja mojih stavova, razumevanja, mišljenja. Zdravo je prihvatiti da nismo savršeni i sveznajući.

Džejms Sajer, u knjizi Disciplina uma, kaže, citiram prema sećanju - svaki put kada pristupamo odeđenom odeljku u Pismu, moramo mu prisutpiti sa mišlju da smo prošli put nešto pogrešno razumeli, nismo dovoljno duboko otišli... To nam omogućava da rastemo, a ujedno da izbegnemo duhovni ponos, da smo razumeli sve u vezi Boga, i da nema više šta da učimo.

Zapravo, mislim da je neophodno menjati mišljenje... pitanje je kako to učiniti ispravno?

Šta je to isceljenje ličnosti i kako ga doživeti? - 2 ključna saveta

Šta je to isceljenje ličnosti i kako ga doživeti? - 2 ključna saveta. Zašto vernici padaju na testu integriteta? Šta je razlog moralnog hendikepa? Isus Hristos umire na krstu za naše isceljenje - Kako ga doživeti?

Dok putujem na posao volim da slušam radio, posebno muzičke emisije. Ne obraćam puno pažnje na reči i izvođače pesama, muzika mi je samo pozadina za razmišljanje o obavezama koje me očekuju tog dana. Samo one pesme koje se iz dana u dan ponavljaju skreću mi pažnju. 

A ovaj mesec (april 07.), stalno se vrtela stara pesma od Genesis i Fil Kolinsa: „Jesus he knows me“. Duhovan naslov ali poruka je, nažalost, ponižavajuća. Kolins, inspirisan skandalima evanđeoskih TV evanđelista, peva o tim skandalima i ruga im se. Prikazuje pohlepne vođe, bludnike i licemere i peva stavljajući reči u usta jednog od njih: „čini ono što ja govorim, a ne ono što ja radim“. Neslavna slika crkve!

Ovakva slika Hristovih sledbenika se razlikuje od slike koju pred nas postavlja Sveto pismo. Bog nas poziva na integritet i doslednost. Kenet Hačerson govori o tome: „Biti Hristov učenik znači slediti Hrista, slediti njegove zapovesti. Ako to ne radimo nemojmo se nazivati Hristovim učenicima, hrišćanima. Ili promenimo ime ili ponašanje.“ Budimo dosledni onome na šta smo pozvani.