Starešine ili Petostruka služba (Apostoli, Proroci, Pastiri, Učitelji i Evanđeliste) - Šta je ispravan način vođenja crkve?

Ove nedelje pripremam se da govorim u Puli na konferenciji "Praktična primena petostrukih službi u svakodnevnom životu crkvi i društva". Moja tema je dugačkog naslova, kao i sam naslov konferencije: "Razvijanje petostrukih službi u velikoj lokalnoj zajednici sa strane učiteljsko-apostolskog aspekta". 

Tema je kontraverzna, posebno u Novom Sadu. Crkve imaju različito mišljenje od poricanja funkcije i postojanja petostruke službe do prenaglašavanja. Za veliku većinu crkve možda i nije značajno pitanje, ali u harizmatskim krugovima je goruća tema. 

Problem je što pismo poznaje dva sistema upravljanja crkvom: 

1. Starešine i đakoni: Tekstove o ovom sistemu nalazimo u I Poslanici Timoteju, treće poglavlje, a skoro isto se ponavlja i u Poslanici Titu. Đakonska služba je uspostavljena u Delima Apostolskim 6, a kroz Dela mi takođe vidimo kako Apostol Pavle, po osnivanju službe, postavlja starešine. 

2. Petostruka služba: Tekst koji govori o petostrukoj službi je iz Efescima 4: 

11 On je sam postavio neke za apostole, neke za proroke, neke za propovednike Radosne vesti, a neke za pastire i učitelje, 12 da pripremi svete za službu, za izgradnju tela Hristovog. 13 Tako ćemo svi doći do jedinstva u veri i spoznaje Sina Božijeg, te sazreti u jednog čoveka, rastući do pune visine Hristove.

Petostruka  služba jesu apostoli, proroci, evaneđelisti, pastiri i učitelji. 

Koji sistem je pravi? 

Odgovor na pitanje koji sistem je pravi, je jednostavan - ispravna su oba, i Bog je zamislio da ona postoje uporedo. 

Pismo pastora na početku 2025. godine

Draga moja crkvo, blagoslovena vam i sretna 2025. Neka Bog izlije blagoslove svoje na nas (vas), čuva nas od zla i da mudrosti. Naša srca neka menja, i da u ovoj godini pred nama donosimo dobre odluke i mudre poteze.

Pismo pastora na kraju 2024... 

Godina za nama je meni lično bila teška. Jedna od najtežih u mom životu, kako na ličnom planu, tako i što se tiče crkve, a ni događaji u Novom Sadu nisu uticali da olakšaju prošlu godinu. Uticalo je to i na vas crkvu, znam.

1. Oporavljam se o cističnog tumora bubrega. 

Ušao sam u kategoriju oporavljenih bolesnika od malignih bolesti. Teška je to kategorija i neizvesna, ali šta da se radi. Još uvek mi nije jasno zašto se dogodilo to što se dogodilo (mislim na duhovni aspekt bolesti). 

Prošlo je tek tri meseca od operacije u kojoj sam izgubio levi bubreg. Međutim celo leto i jesen je obeležila moja bolest a cela godina nam je u crnoj boji kancera. Mirjanina mama je u martu umrla od posledica kancera, da bi nas u junu dočekala vest da sam ja potencijalno oboleo od tumora. Možete samo zamisliti borbe... ali su gotove.

Poslednja skeniranja (MR), pokazuju da mi je abdomen čist što se tiče tumorskih promena, ali je sve još uvek pod upalom, poremećeno. Lako se zamaram, što me posebno nervira. 

Protesti 2024 - Božićne Lekcije o Slobodi

Pastor treba da je apolitičan u Srbiji. Osoba koja je pastor ima političko mišljenje, ali zbog funkcije pastora zauzima stav da treba da bude pastor svima, bez obzira na političku opredeljenost. 

Davno sam shvatio da nisam partijski nastrojen, valjda sam to nasledio od oca. Ćale, komunistički disident, nikada nije postao deo KPJ, iako je u srcu bio komunista. Snimljen je i dokumentarac o njemu. Jednostavno se nije slagao sa onim što je video u partijskom sistemu i izgleda da sam to nasledio od njega. 

U SAD situacija je sasvim drugačija. Politička opredeljenost je sastavni deo života crkve SAD. Na poslednjem mom putovanju (konferencija na Kipru), pre desetak dana, jedan od govornika je bio pastor koji je učestvovao u neredima na Kapitol hilu, velika podrška Trampu, čak deo njegove administacije. Tako se predstavio, i automatski je izgubio moju pažnju. Pastori i sveštenici u SAD, su veoma "politični", za moj ukus i previše, tako da često gube granicu između evanđelja i politike. 

Gde je istina? Da li postoji zlatna sredina? 

Apolitičnost crkve

U Srbiji pastor treba da bude apolitičan ili da se pretvara da je apolitičan. Čitam ovih dana pojedine izjave crkvenih velikodostojnika povodom studentskih protesta, i pokušaj da zvuče apolitično, da se prikažu da podržavaju sve u Srbiji, a jasno je da podržavaju vladajuće strukture. U tome prednjači trenutni Patrijarh SPC-a. 

Ne bavim se puno istočno-crkvenom teologijom, ali mislim da je to trag feudalnog sistema u kojem je ono nastajalo, gde je kralj bio osoba od Boga datog autoriteta. Sveštenstvo je bilo deo dvora, delovalo zajedno sa njima. No mi nismo više u feudalnom društvu, nema knezova, grofova i kraljeva. Kažu da je demokratija vladavina naroda...

Usta neprijatelja

"Ispraznost nad ispraznošću! – govori Propovednik. Ispraznost nad ispraznošću! Sve je ispraznost!... Pokolenje ode i pokolenje dođe, a zemlja ostaje doveka. Sunce izađe i zađe, pa hita nazad, na mesto odakle izlazi. Vetar duva na jug, pa okrene na sever, vitla uokolo-naokolo, pa opet nazad. Sve reke teku u more, a more se ne prepuni. Odakle reke dolaze, onamo se i vraćaju. Sve je zamorno, toliko da ne može da se iskaže. Oko ne može da se nagleda, ni uho da se nasluša. Što je bilo, opet će biti, što se činilo, opet će se činiti – nema ništa novo pod suncem. Ima li išta za šta bi se moglo reći: »Gle, ovo je novo!«? I to je već bilo, davno pre našeg vremena. Nema sećanja na ono što je bilo pre, niti će biti sećanja na ono što će tek biti među onima koji će biti posle."...

Posmatrao sam crkvu, i ponavlja se sve... Ljudi se menjaju, uče, napreduju, bolji su danas nego juče. To žele hrišćani a tvrde humanisti. Ne, kaže Propovednik, nije tako, sve se ponavlja, i muka je duhu. Ispraznost.

Oštre su to reči, ali se slažem sa njima. Delimično. Ili se ovih dana tako osećam zbog ogovaranja. Akumuliralo se. U vezi ogovaranja je Solomonova izjava istinita. Ogovaranje razara. Ogovaranje boli. Ono ništa ne rešava, samo pogoršava. 

Da li ljudi prestaju da ogovaraju, iako znaju koliko je štetno? Ne. Kažu - "Ja ne odgovaram zato što je to istina. Ili -"Ja ne odgovaram jer to mogu da kažem i u lice toj osobi". 

Da li prestaju da ogovaraju kada im pomogneš? Ne. Iskustvo pokazuje da često ogovaraju najviše oni kojima se najviše pomoglo. Ljudi kojima smo spasili život od narkomanije i zavisnosti, Božijom pomoći. To mi je možda najbolnije. 

Ovih dana ponavljam Psalam 15. Naučio sam ga napamet, da mi se ureže: 

"Gospode, ko može sedeti u šatoru tvome?

Ko može hodati svetom gorom tvojom?

Onaj koji bez mane hodi, koji pravdu tvori, i istinu iz srca svoga govori. 

Koji jezikom svojim ne opada (ogovara), i drugu svome ne čini zla, i ne kinji bližnjeg svoga..."

Oštre reči? Da. Tačne? Da. Jer Bog ne laže, On pravdu tvori, i On ne podnosi ogovaranje. Ogovaranje je protivno Božijoj prirodi. 

Dopada mi se reč koju je Bakotić odabrao - opadanje. Opadanje je zlobno ogovaranje, ako se tu razlika može praviti. Možda je razlika samo u nameri, da se razlikuje kada nešto govorimo iz povređenosti, dok nas još boli, i vođeni smo emocijama. Inače, to je opadanje, govorenje o nekom, iza njegovih leđa, da bi mu se nanelo zlo.

Opadanje je neprijateljeva usta. Kada ogovaram, opadam, pričam neprijateljevim jezikom i rečima. Neprijatelj dolazi da razori i razruši, a ogovaranje razara i ruši. Čovek je najsličniji Sotoni kada čini dela suprotna Božijoj prirodi. Kao uvek, na kraju nas razori, učini nas gorkima. 

Ogovaranje se ponavlja. Bilo ga je juče. Ima ga danas. Nikako da nestane. Muka je duhu. 

Predlog. Donesemo odluku. Ličnu. Neću da ogovaram. Zaustaviću muku.

Biram da:

1. Neću da slušam ogovaranje. 

2. Prekoriću one koji ogovaraju.

3. Hoću da budem kao moj Otac nebeski, a ne kao otac ogovaranja. 

Beređi Dušan Bera 

Tri priče, tri iskustva, tri lekcije: greška, zatvor i slavljenje

Pokušao sam da pišem blog jednom nedeljno, bezuspešno. Teško je naći inspiraciju za pisanje, snimanje Teologije uz jutarnju kafu i PopKultura... Nova odluka za sledeću godinu - pokušaću da napišem blog jednom u deset dana.

Ovaj period mi je bio izazov šta da odaberem, pa su u tekstu tri priče ili tri lične lekcije u poslednjih deset dana...

1. Lekcija 1 - Nikad objavljeni video 

Snimali smo Popkulturu o događajima u Novom Sadu. Blago je reći da sam užasnut padom nadstrešnice, ali još više korupcijom lokalnih političara (a i srpskih globalno). Gale i ja smo pričali o našem doživljaju svega, o protestima, ali i o našem doživljaju gađenja.

Kako i zašto razvijati radoznalosti... i priča o Kraljici Panoniji

Radoznalost. Smatram ga jednim od najvećih poklona u mom životu. Šta se nalazi iza sledećeg ugla? Kako nešto razumeti? Kuda vodi taj put? Gde teče ova reka? Kako ovo funkciniše. Radoznalost je inspirativna. 

Da li sam uvek bio radoznao? Mislim da jesam, samo u prvih dve decenije mog života radoznalost je bila sputana mojom slomljenošću (pročitaj: Kako je tupan dobio diplomu). Kada sam postao vernik, jedna od velikih promena je bila sledeća. Sedeo sam u sobi, i razmišljao šta da čitam, i otišao do sobe moje sestre, i uzeo udžebik iz biologije da ga čitam. Shvatio sam da sam do tada učio samo koliko treba da prođem godinu, ali da sada želim da znam. Radoznalost se probudila. 

Zašto razmišljam o radoznalosti danas? 

Juče sam organizovao "Šmucanje i lutanje", sa ciljem da posetim Kraljicu Panonije. Nisam znao za ovo mesto do pre par nedelja, kada sam video slike ovog spomenika. Od tog momenta radoznalost me nije pustila. Kako to izgleda uživo? 

Putovanje nije dugačko, svega sat ipo od Novog Sada. Grupa koja se prijavljivala nije bila velika, skoro sam odustao. Ali ta radoznalost. Na kraju smo bili nagrađeni predivnim maglovitim danom i divnim novim saznanjima.

Korupcija koja pojede sajle i nadstrešnice - Božija reč o korupciji

Korupcija. Izjeda Srbiju. Izjeda nadstrešnice i čelične sajle. Ruši zgrade, ubija. 

Nelson Mandela je jednom rekao, a kažu da te njegove reči stoje zapisane na vratima Univerziteta u Južnoj Africi:

"Za uništavanje jedne nacije nisu neophodne atomske bombe i projektili dugog dometa. Dovoljni su snižavanje kvaliteta obrazovanja i dozvoljeno varanje na ispitima. Pacijenti umiru u rukama doktora koji su položili ispite varajući. Zgrade se urušavaju u rukama inženjera koji su položili ispite varajući. Nestaje novac u rukama ekonomista i računovođa koji su položili ispite varajući. Ljudskost umire u rukama teologa koji su položili ispite varajući. Pravda nestaje u rukama sudija koji su položili ispite varajući. Neznanje studenata kojima predaju nastavnici koji su položili ispite varajući je ogromno. Kolaps obrazovanja je kolaps nacije."

Slažem sa Mandelinim komentarom o pogrešnosti varanja na ispitima. Jedna od prvih stvari koja se promenila u mom životu je da sam prestao da prepisujem i varam na ispitima. Celo školovanje sam koristio "puškice", prepisivao, do dvadesete godine. Fakultet sam završio međutim, da ni jednom nisam prepisao ni slovo - smatrao sam da je prepisivanje nepošteno, i nedostojno Božijeg deteta. Isto učim i mlade - prepisivanje je laganje.

Nisam ove nedelje pisao o rušenju nadstrešnice, ne planiram da snimim video o tom događaju, jer prosto ne mogu da procesuiram sav šok koji smo doživeli. Ne znam kako dostojno pisati o tome.

Izgubljeni su životi, unesrećeni su u bolnici sa pitanjem da li će se ikada oporaviti. Ko od novosađana nije sedeo na tim klupama? Mirjana i ja, dok smo se zabavljali, često smo znali da sedimo tamo na klupama čekajući autobus... a u svemu tome boli i reakcija vlasti, koja je u prvim satima po nesreći već počela da iznosi neistine o rekonstrukciji nadstrešnice.

Sada već ministar u ostavci (namerno malim), Goran Vesić, svega dva sata posle nesreće izgovara reči "Ovaj deo stanice nije rekonstruisan i to možete da vidite iz građevinske dozvole..." Na komentar novinarke, da smo svi videli radove, ponavlja: "Nije rekonstuisan". Ta tvrdnja vlasti i dalje stoji, iako je jasno da su radovi rađeni. Krije se, izvrću reči, stvara lažna slika. Teško mi je nekada da se nosim sa osećajem besa i odvratnosti zbog toga.

Mandelin citat je puno puta korišćen u prethodnim danima, kao komentar rušenja nadstrešnice u Novom Sadu. Ne mislim da pojedinačno varanje uništava naciju (iako je pogrešno). Sistemsko varanje je problem, kada država funkcioniše na način gde se varanje ohrabruje i nagrađuje. Društvo se ruši kada se napravi sistem gde oni koji varaju mogu da napreduju, da ugovaraju poslove sa državom, i koriste prilike da se obogate. Problem je korupcija.

Primiti novac za glas na izborima, to ruši nadstrešnicu, bio novac od "žutih" (koji su to izmislili) ili "crvenih" ili "plavih". Biti "siguran glas", ponovo radi novca, i to ruši nadstrešnicu. Trgovina uticajem, ucenjivanja za posao preko stranke, povlađivanje investitorima... sve ono što je slika našeg društva, to ruši nadstrešnicu.

Očigledno laganje preko medija, kao iz navedenog primera bivšeg ministra, nema za cilj da se prekrije neistina, nego da se uvede zbrka oko istine, da više niko nije siguran šta je istina, a šta laž. To je korupcija.

"Ovo konstantno laganje nije usmereno na to da narod poveruje u laž, već da niko više ni u šta ne veruje. Narod koji više ne može razlikovati isitinu od laži ne može razlikovati dobro od zla. I takav narod, lišen moći mišljenja i prosuđivanja, biva, a da to ne zna i ne želi, potpuno podvrgnut vlasti od laži. S takvim narodom možeš raditi šta hoćeš" Hannah Arednt

Kada se stvori klima nepoštenja, nepoštenje vlada. Reč Božija sudi nepošteju i korupciji.

1. Biblija govori protiv mita i nepravedne presude

Izlazak 23:8: „Nemoj primati mita, jer mito zaslepljuje one koji vide i izvrće reči pravednika.“

Ponovljeni zakon 16:19: „Ne izvrći pravdu, ne budi pristrasan i ne uzimaj mita, jer mito zaslepljuje oči mudrima i kvari reči pravednika.“

2. Bog osuđuje nepravedne vladare i korumpirane vođe

Isaija 1:23: „Kneževi su tvoji buntovnici i drugovi lopova; svi vole mito i trče za darovima. Ne pomažu sirotu i ne brane pravo udovice.“

Mihej 3:11: „Njeni vođe sude za mito, sveštenici njeni podučavaju za platu, proroci njeni proriču za novac, a pritom se oslanjaju na Gospoda i govore: 'Nije li Gospod među nama? Nema zla koje će nas zadesiti.'“

3. Biblija poziva na pravednost i iskrenost

Psalam 15:1-5: „Gospode, ko će boraviti u šatoru tvome? ... Onaj ko prezire onoga koga Gospod odbacuje, a poštuje one koji se boje Gospoda. Ko se zakune sebi na štetu svoju i ne menja, ko ne pozajmljuje novac na kamatu i ne prima mito protiv nevinih.“

Priče Solomunove 29:4: „Pravda podiže narod, a mito ga obara.“

4. Biblija izjednačava korupciju sa zlom

Priče Solomunove 17:23: „Zli čovek uzima mito iz krila da bi izvrnuo puteve pravde.“

Priče Solomunove 28:21: „Nevaljalstvo je učiniti pristrano delo, ali za komad hleba prestupnik postaje.“

5. Korupcija uništava pravednost i sprečava društveni napredak

Isaija 1:23: „Kneževi su tvoji buntovnici, društvo kradljivaca; svi vole mito i gone darove, sirotiću ne čine pravdu, parnica udovice ne dolazi do njih.

Mihej 7:3: „I glavar ište darove, sudija sudi za platu, veliki govori kako želi, i preokreću stvar.“

6. Korupcija vodi društvo ka moralnom propadanju

Propovednik 8:11: „Jer se presuda za zlo delo ne izvršava brzo, zbog toga srce sinova ljudskih u njima je puno zla da čine zlo.“

Mihej 6:12: „Jer su bogati u njemu puni nasilja, i njegovi stanovnici govore laž, jezik im je u ustima prevarljiv.“

7. Korupcija pogoršava siromaštvo i eksploataciju

Priče Solomunove 29:4: „Pravda podiže narod, a mito ga obara.“

Priče Solomunove 22:16: „Ko tlači siromaha da bi se obogatio, i ko daje bogatašu, oba idu u siromaštvo.“

8. Korupcija udaljava društvo od Boga

Amos 5:12: „Jer znam vaše mnogobrojne prestupe i vaše strašne grehe; tlačite pravednika, uzimate mito i potlačujete siromahe na vratima.“

Priče Solomunove 15:27: „Ko gramzivo stiče nepravedan dobitak, unosi nevolju u svoj dom; a ko mrzi mito, živjeće.“

Beređi Dušan Bera 

Kako crkva treba da funkcioniše - crkva je kao kuća

Kako crkva treba da funkcioniše? 

Pre nekoliko godina, dok sam se molio oko tog pitanja, Bog mi je dao sliku crkve. Crkva je kao kuća. Slika nije neko umetničko delo, ali služi svrsi. Slika je sada deo dokumenata Protestantske hrišćanske zajednice, i objavljujem je u toj seriji...

Krov je naravno Bog, on je iznad svega! On je naš cilj, put ka kojemu idemo, sa Njime se sve završava i radi Njega postojimo.

Temelj su vođe ove crkve, pastori, starešine, đakoni, vođe kućnih grupa i vođe službi. Oni nose teret ove zajednice, služe svima nama. Naravno, teološki, temelj može biti samo Isus Hristos, ali ovde ne pišem o teologiji, nego o praktičnom aspektu organizovanja. Ujedno, Hristos bira Njegove sluge.

Stubovi su svi oni koji služe u našoj crkvi. Služitelji drže život ove zajednice. Bez njih vođe ništa ne bi mogle da urade. 

Zidovi su ostali članovi naše zajednice, koji nemaju aktivnu službu ali su deo aktivnosti crkve, sastanaka, kućnih grupa. Bez njih, sve što radimo ne bi imalo nikakvog smisla. 

Malter nije prikazan na slici, ali postoji i malter... on daje izgled, popunjava prostor, ali kuća može da stoji i bez njega. Ima i takvih ljudi u crkvi. Tu su, a kao da i nisu. Ali popune prostor.

Primetite da i u temelju, i stubu, i zidu postoji mesto za nove cigle. To je mesto za nove. Cilj je da oni koji su u zidu postaju deo stuba, a oni koji su u stubu postaju deo temelja (prema meri vere koju je Bog svakome od nas dodelio), a da u zid stalno, iznova i iznova dolaze novi. Crkva mora da raste da bi bila živa. Svako od nas ima svoje mesto u crkvi, svi smo mi udovi jednog tela...

PS: Ne pravim spiskove, i ne kategorišem ljude (niti sterešinstvo). Nema podele u mom umu među ljudima koji su u crkvi. Ovo je isključivo za svaku osobu da sama sebe proceni. 
Pitanje koje treba postaviti je - šta sam ja? I kako da budem nešto više do mere vere koja mi je dodeljena? Ubeđen sam da je Božiji plan da svaki vernik bude više od "maltera" i "zidova". 

Kako naći svoje mesto u crkvi? Pročitaj ovaj tekst -https://bera-kahristu.blogspot.com/2023/11/stepenice-sluzenja-koraci-ukljucenja-u.html

Beređi Dušan Bera 

Velike i malevelike stvari - kakvim očima gledam?

Mala, svakodnevna stvar, može biti velika stvar, a i velika iskustva u našem životu možemo tretirati kao ništa posebno. Tekst je o učenju da gledam stvari velikim očima. 

Ove nedelje seo u kadu i tuširao se. Tri nedelje sam higijenu održavao mokrim peškirom i vlažnim maramicama (zbog rane). Da ne dužim oko operacije, pisao sam o tome OVDE. No konačno, skinuli su mi konce, i mogao da se istuširam. Sam, bez pomoći. Tako prijatno i lepo iskustvo. Mala stvar, a tako velika

Moj put je moj put, čak i ako ide preko trnja

Moj put je moj put. Svako ima svoj put. Svako za svog Gospodara stoji i pada. Ono što su naučili oni pre tebe može da ti pomogne, a možda i ne - to je bio njihov put. Nekoga Bog isceli, nekoga Bog ne isceli, sve je pitanje šta je tvoj put.

Pišem ovih dana uglavnom vezano za operaciju kroz koju sam prošao. Treći tekst pa je uvek rizik da dosadiš. Prva priča, ljudi je žele čuti. Što više vreme prolazi, tvoje iskustvo postaje stara vest, i čak šta više, ako puno pričaš o njoj, rizikuješ da budeš dosadan. Međutim, današnji tekst je još jedan element slagalice u mojoj priči, završan za sada. 

Prošle nedelje sam pisao o borbi sa Ocem i razumevanjem onoga šta mi se dešava. Da se ne ponavljam (možete pročitati OVDE), sve se završilo sa pitanjem šta ću naučiti kroz ceo proces bolnice. Otišao sam u bolnicu u nadi da ću nešto naučiti i da će moj odnos sa Bogom da napreduje.