Kako i zašto razvijati radoznalosti... i priča o Kraljici Panoniji

Radoznalost. Smatram ga jednim od najvećih poklona u mom životu. Šta se nalazi iza sledećeg ugla? Kako nešto razumeti? Kuda vodi taj put? Gde teče ova reka? Kako ovo funkciniše. Radoznalost je inspirativna. 

Da li sam uvek bio radoznao? Mislim da jesam, samo u prvih dve decenije mog života radoznalost je bila sputana mojom slomljenošću (pročitaj: Kako je tupan dobio diplomu). Kada sam postao vernik, jedna od velikih promena je bila sledeća. Sedeo sam u sobi, i razmišljao šta da čitam, i otišao do sobe moje sestre, i uzeo udžebik iz biologije da ga čitam. Shvatio sam da sam do tada učio samo koliko treba da prođem godinu, ali da sada želim da znam. Radoznalost se probudila. 

Zašto razmišljam o radoznalosti danas? 

Juče sam organizovao "Šmucanje i lutanje", sa ciljem da posetim Kraljicu Panonije. Nisam znao za ovo mesto do pre par nedelja, kada sam video slike ovog spomenika. Od tog momenta radoznalost me nije pustila. Kako to izgleda uživo? 

Putovanje nije dugačko, svega sat ipo od Novog Sada. Grupa koja se prijavljivala nije bila velika, skoro sam odustao. Ali ta radoznalost. Na kraju smo bili nagrađeni predivnim maglovitim danom i divnim novim saznanjima.

Korupcija koja pojede sajle i nadstrešnice - Božija reč o korupciji

Korupcija. Izjeda Srbiju. Izjeda nadstrešnice i čelične sajle. Ruši zgrade, ubija. 

Nelson Mandela je jednom rekao, a kažu da te njegove reči stoje zapisane na vratima Univerziteta u Južnoj Africi:

"Za uništavanje jedne nacije nisu neophodne atomske bombe i projektili dugog dometa. Dovoljni su snižavanje kvaliteta obrazovanja i dozvoljeno varanje na ispitima. Pacijenti umiru u rukama doktora koji su položili ispite varajući. Zgrade se urušavaju u rukama inženjera koji su položili ispite varajući. Nestaje novac u rukama ekonomista i računovođa koji su položili ispite varajući. Ljudskost umire u rukama teologa koji su položili ispite varajući. Pravda nestaje u rukama sudija koji su položili ispite varajući. Neznanje studenata kojima predaju nastavnici koji su položili ispite varajući je ogromno. Kolaps obrazovanja je kolaps nacije."

Slažem sa Mandelinim komentarom o pogrešnosti varanja na ispitima. Jedna od prvih stvari koja se promenila u mom životu je da sam prestao da prepisujem i varam na ispitima. Celo školovanje sam koristio "puškice", prepisivao, do dvadesete godine. Fakultet sam završio međutim, da ni jednom nisam prepisao ni slovo - smatrao sam da je prepisivanje nepošteno, i nedostojno Božijeg deteta. Isto učim i mlade - prepisivanje je laganje.

Nisam ove nedelje pisao o rušenju nadstrešnice, ne planiram da snimim video o tom događaju, jer prosto ne mogu da procesuiram sav šok koji smo doživeli. Ne znam kako dostojno pisati o tome.

Izgubljeni su životi, unesrećeni su u bolnici sa pitanjem da li će se ikada oporaviti. Ko od novosađana nije sedeo na tim klupama? Mirjana i ja, dok smo se zabavljali, često smo znali da sedimo tamo na klupama čekajući autobus... a u svemu tome boli i reakcija vlasti, koja je u prvim satima po nesreći već počela da iznosi neistine o rekonstrukciji nadstrešnice.

Sada već ministar u ostavci (namerno malim), Goran Vesić, svega dva sata posle nesreće izgovara reči "Ovaj deo stanice nije rekonstruisan i to možete da vidite iz građevinske dozvole..." Na komentar novinarke, da smo svi videli radove, ponavlja: "Nije rekonstuisan". Ta tvrdnja vlasti i dalje stoji, iako je jasno da su radovi rađeni. Krije se, izvrću reči, stvara lažna slika. Teško mi je nekada da se nosim sa osećajem besa i odvratnosti zbog toga.

Mandelin citat je puno puta korišćen u prethodnim danima, kao komentar rušenja nadstrešnice u Novom Sadu. Ne mislim da pojedinačno varanje uništava naciju (iako je pogrešno). Sistemsko varanje je problem, kada država funkcioniše na način gde se varanje ohrabruje i nagrađuje. Društvo se ruši kada se napravi sistem gde oni koji varaju mogu da napreduju, da ugovaraju poslove sa državom, i koriste prilike da se obogate. Problem je korupcija.

Primiti novac za glas na izborima, to ruši nadstrešnicu, bio novac od "žutih" (koji su to izmislili) ili "crvenih" ili "plavih". Biti "siguran glas", ponovo radi novca, i to ruši nadstrešnicu. Trgovina uticajem, ucenjivanja za posao preko stranke, povlađivanje investitorima... sve ono što je slika našeg društva, to ruši nadstrešnicu.

Očigledno laganje preko medija, kao iz navedenog primera bivšeg ministra, nema za cilj da se prekrije neistina, nego da se uvede zbrka oko istine, da više niko nije siguran šta je istina, a šta laž. To je korupcija.

"Ovo konstantno laganje nije usmereno na to da narod poveruje u laž, već da niko više ni u šta ne veruje. Narod koji više ne može razlikovati isitinu od laži ne može razlikovati dobro od zla. I takav narod, lišen moći mišljenja i prosuđivanja, biva, a da to ne zna i ne želi, potpuno podvrgnut vlasti od laži. S takvim narodom možeš raditi šta hoćeš" Hannah Arednt

Kada se stvori klima nepoštenja, nepoštenje vlada. Reč Božija sudi nepošteju i korupciji.

1. Biblija govori protiv mita i nepravedne presude

Izlazak 23:8: „Nemoj primati mita, jer mito zaslepljuje one koji vide i izvrće reči pravednika.“

Ponovljeni zakon 16:19: „Ne izvrći pravdu, ne budi pristrasan i ne uzimaj mita, jer mito zaslepljuje oči mudrima i kvari reči pravednika.“

2. Bog osuđuje nepravedne vladare i korumpirane vođe

Isaija 1:23: „Kneževi su tvoji buntovnici i drugovi lopova; svi vole mito i trče za darovima. Ne pomažu sirotu i ne brane pravo udovice.“

Mihej 3:11: „Njeni vođe sude za mito, sveštenici njeni podučavaju za platu, proroci njeni proriču za novac, a pritom se oslanjaju na Gospoda i govore: 'Nije li Gospod među nama? Nema zla koje će nas zadesiti.'“

3. Biblija poziva na pravednost i iskrenost

Psalam 15:1-5: „Gospode, ko će boraviti u šatoru tvome? ... Onaj ko prezire onoga koga Gospod odbacuje, a poštuje one koji se boje Gospoda. Ko se zakune sebi na štetu svoju i ne menja, ko ne pozajmljuje novac na kamatu i ne prima mito protiv nevinih.“

Priče Solomunove 29:4: „Pravda podiže narod, a mito ga obara.“

4. Biblija izjednačava korupciju sa zlom

Priče Solomunove 17:23: „Zli čovek uzima mito iz krila da bi izvrnuo puteve pravde.“

Priče Solomunove 28:21: „Nevaljalstvo je učiniti pristrano delo, ali za komad hleba prestupnik postaje.“

5. Korupcija uništava pravednost i sprečava društveni napredak

Isaija 1:23: „Kneževi su tvoji buntovnici, društvo kradljivaca; svi vole mito i gone darove, sirotiću ne čine pravdu, parnica udovice ne dolazi do njih.

Mihej 7:3: „I glavar ište darove, sudija sudi za platu, veliki govori kako želi, i preokreću stvar.“

6. Korupcija vodi društvo ka moralnom propadanju

Propovednik 8:11: „Jer se presuda za zlo delo ne izvršava brzo, zbog toga srce sinova ljudskih u njima je puno zla da čine zlo.“

Mihej 6:12: „Jer su bogati u njemu puni nasilja, i njegovi stanovnici govore laž, jezik im je u ustima prevarljiv.“

7. Korupcija pogoršava siromaštvo i eksploataciju

Priče Solomunove 29:4: „Pravda podiže narod, a mito ga obara.“

Priče Solomunove 22:16: „Ko tlači siromaha da bi se obogatio, i ko daje bogatašu, oba idu u siromaštvo.“

8. Korupcija udaljava društvo od Boga

Amos 5:12: „Jer znam vaše mnogobrojne prestupe i vaše strašne grehe; tlačite pravednika, uzimate mito i potlačujete siromahe na vratima.“

Priče Solomunove 15:27: „Ko gramzivo stiče nepravedan dobitak, unosi nevolju u svoj dom; a ko mrzi mito, živjeće.“

Beređi Dušan Bera 

Kako crkva treba da funkcioniše - crkva je kao kuća

Kako crkva treba da funkcioniše? 

Pre nekoliko godina, dok sam se molio oko tog pitanja, Bog mi je dao sliku crkve. Crkva je kao kuća. Slika nije neko umetničko delo, ali služi svrsi. Slika je sada deo dokumenata Protestantske hrišćanske zajednice, i objavljujem je u toj seriji...

Krov je naravno Bog, on je iznad svega! On je naš cilj, put ka kojemu idemo, sa Njime se sve završava i radi Njega postojimo.

Temelj su vođe ove crkve, pastori, starešine, đakoni, vođe kućnih grupa i vođe službi. Oni nose teret ove zajednice, služe svima nama. Naravno, teološki, temelj može biti samo Isus Hristos, ali ovde ne pišem o teologiji, nego o praktičnom aspektu organizovanja. Ujedno, Hristos bira Njegove sluge.

Stubovi su svi oni koji služe u našoj crkvi. Služitelji drže život ove zajednice. Bez njih vođe ništa ne bi mogle da urade. 

Zidovi su ostali članovi naše zajednice, koji nemaju aktivnu službu ali su deo aktivnosti crkve, sastanaka, kućnih grupa. Bez njih, sve što radimo ne bi imalo nikakvog smisla. 

Malter nije prikazan na slici, ali postoji i malter... on daje izgled, popunjava prostor, ali kuća može da stoji i bez njega. Ima i takvih ljudi u crkvi. Tu su, a kao da i nisu. Ali popune prostor.

Primetite da i u temelju, i stubu, i zidu postoji mesto za nove cigle. To je mesto za nove. Cilj je da oni koji su u zidu postaju deo stuba, a oni koji su u stubu postaju deo temelja (prema meri vere koju je Bog svakome od nas dodelio), a da u zid stalno, iznova i iznova dolaze novi. Crkva mora da raste da bi bila živa. Svako od nas ima svoje mesto u crkvi, svi smo mi udovi jednog tela...

PS: Ne pravim spiskove, i ne kategorišem ljude (niti sterešinstvo). Nema podele u mom umu među ljudima koji su u crkvi. Ovo je isključivo za svaku osobu da sama sebe proceni. 
Pitanje koje treba postaviti je - šta sam ja? I kako da budem nešto više do mere vere koja mi je dodeljena? Ubeđen sam da je Božiji plan da svaki vernik bude više od "maltera" i "zidova". 

Kako naći svoje mesto u crkvi? Pročitaj ovaj tekst -https://bera-kahristu.blogspot.com/2023/11/stepenice-sluzenja-koraci-ukljucenja-u.html

Beređi Dušan Bera 

Velike i malevelike stvari - kakvim očima gledam?

Mala, svakodnevna stvar, može biti velika stvar, a i velika iskustva u našem životu možemo tretirati kao ništa posebno. Tekst je o učenju da gledam stvari velikim očima. 

Ove nedelje seo u kadu i tuširao se. Tri nedelje sam higijenu održavao mokrim peškirom i vlažnim maramicama (zbog rane). Da ne dužim oko operacije, pisao sam o tome OVDE. No konačno, skinuli su mi konce, i mogao da se istuširam. Sam, bez pomoći. Tako prijatno i lepo iskustvo. Mala stvar, a tako velika

Moj put je moj put, čak i ako ide preko trnja

Moj put je moj put. Svako ima svoj put. Svako za svog Gospodara stoji i pada. Ono što su naučili oni pre tebe može da ti pomogne, a možda i ne - to je bio njihov put. Nekoga Bog isceli, nekoga Bog ne isceli, sve je pitanje šta je tvoj put.

Pišem ovih dana uglavnom vezano za operaciju kroz koju sam prošao. Treći tekst pa je uvek rizik da dosadiš. Prva priča, ljudi je žele čuti. Što više vreme prolazi, tvoje iskustvo postaje stara vest, i čak šta više, ako puno pričaš o njoj, rizikuješ da budeš dosadan. Međutim, današnji tekst je još jedan element slagalice u mojoj priči, završan za sada. 

Prošle nedelje sam pisao o borbi sa Ocem i razumevanjem onoga šta mi se dešava. Da se ne ponavljam (možete pročitati OVDE), sve se završilo sa pitanjem šta ću naučiti kroz ceo proces bolnice. Otišao sam u bolnicu u nadi da ću nešto naučiti i da će moj odnos sa Bogom da napreduje. 

Bože, ti si ćale, a ne Otac

Bože, ti si mi ćale, nisi mi Otac... Prvi put sam to rekao Bogu u julu mesecu, a od tada sam ponovio nekoliko puta. Ovo je priča o toj strašnoj reči - ćale.

Ćale, kaže rečnik, jeste modifikacija reći ćaća, koja je lepa, volim tu reč ćaća koju koriste na zapadu Balkana kao zamenu za reč tata... ali ta mene reć ćale ima drugo značenje.

U ponedeljak (6.10.2024.) dobio sam dijagnozu posle operacije - patološki nalaz (pisao sam o operaciji u članku - Neoplasma Renis - Nova reč u mom životu). Dijagnoza je RCC T1a N0 M0. Onako laički tumačeno - adeno karcinom bubrega, malog promera, bez širenja na okolno tkivo i limfne čvorove. Doktor mi je na kraju kontrole rekao - "medicinski vi ste izlečeni kroz operaciju.". Kažu da je kod raka značajno otkriti na vreme, hvala Bogu, kako izgleda moj slučaj je primer toga. 

Međutim ovaj ponedeljak je bio kraj putovanja (ili neka od stanica), početak je bio drugačiji. 

Početak i ta reč "ćale"

Početak... jul mesec. Mirjana i ja se pripremamo za putovanje. Čekala nas je serija događaja, poseta rehab centru u Istri, i služenje tamo. Pre toga, trebao sam da putujem za Nemačku da predajem na Romskoj biblijskog školi... i tako je trebalo da sledi celo leto, aktivnosti, konferencije, kampovi. Međutim ništa od toga nije bilo. 

Rutinski pregled u početku, vodio je do ultrazvuka, gde sam čuo da je "nešto" na bubregu (nisam se previše ni uznemirio), a onda je došao strašni CT. CT snimanje sam zakazao preko prijateljice radiologa, da "skinem brigu sa leđa", ali na kraju snimanja, nalazi nisu bili ni gotovi, prilazi mi prijateljica i kaže - "Odmah kod urologa, ne čekaj, doktor će ti uraditi nalaze po skraćenom postupku". Ja kažem da me čekaju putovanja u sledećih nekoliko dana, i svašta nešto, a onda odgovara samo - "Odmah kod urologa, ne čekaj, to mogu da ti kažem."

Nekoliko minuta kasnije, ošamućen sedim ispred radiologije, razmišljam o Mirjani, deci (tog momenta ne znam detalje šta su snimili, svašta mi je u glavi, kako da im kažem???), razmišljam o budućnosti. Zovem Mikija da otkažem gostovanje u Nemačkoj. Svi planovi dobijaju znak pitanja. Pada mi na pamet - "nećeš ti više videti planine i šumu", zaplačem... Pomisao da neću moći na "šmucanja", iz nekog razloga me je najdublje pogodila.

Sa tim mislima, i sa suzama u očima vozi prema kući. Misli su mi u haosu. Razmišljam i o svakoj borbi mog života, izdajstvima, povredama... i iz mene izlete reči upućene Bogu - "nisi ti Otac, ti si ćale". 

Neoplasma renis - nova reč u mom životu - i zašto proveravati svoje zdravlje?

Blog je kažu kao dnevnik... Pišeš o onome kroz šta prolaziš.

Dvoumim se da li da išta napiše, jer ne volim kada se neko optereti svojim stanjem... no pišem da vas ohrabrim, ako ste prešli trećinu života, na preventivne preglede. I ja sam čitao o tome, ali kao pravi Balkanac, zanemarivao sam takve savete. Kažu da je to odbrambeni mehanizam da odbijamo pomisao da se nama nešto "loše" može dogoditi.

Pre par dana odstranjen mi je levi bubreg sa okolnom mašću. Teška operacija od koje se oporavljam. Rez od tridesetak centimetara, presečeni trbušni mišići, ali korak po korak, svaki dan je sve bolje.

Polisa o prevenciji seksualnog nasilja i zlostavljanja dece u Protestantskoj Hrišćanskoj zajednici Novi Sad

 Polisa o prevenciji seksualnog nasilja i zlostavljanja dece u Protestantskoj Hrišćanskoj zajednici Novi Sad

Serija tekstova o dokumentima i polisama Protestantske Hrišćanske zajednice iz Novog Sada. Objavljujemo ovakve dokumente da bi bile poznate vernicima i javnosti.  Dokument pred vama je sastavljen 2010. godine. 

Naša crkva želi da učini sve moguće predostrožnosti da se stvori sigurno mesto za decu. Namera nam je da obezbedimo sigurno mesto gde će deca rasti u Isusu Hristu i razumeti njegovu ljubav i prihvatanje. Naša politika je da se brinemo o deci tako što ćemo pravilno opremati saosećajne, odgovorne odrasle osobe. Polisa pokriva svaku službu u crkvi koja radi sa osobama mlađim od 18 godina.

Najbolji način da se osigura bezbednost naše dece i omladine, da se zaštite naši volonteri i plaćeni radnici od lažnih optužbi i da se čuva reputacija naše crkve i zajednice hrišćana, je da starešinstvo nalaže da ova polisa bude u potpunosti sprovedena kod svih radnika sa decom (bilo plaćenih ili volontera).

Pet područja pokrivena ovom polisom uključuju:

1. Izbor radnika sa decom i njihovo ponašanje (rođenje do 18 godina)
2. Nadzor radnika sa decom (rođenje do 18 godina)
3. Obaveza prijavljivanja zlostavljanja dece (za sve radnike i nadzornike)
4. Reakcija na detetove izjave o zlostavljanju
5. Sprečavanje delovanja seksualnih predatora u PHZ

Tri poklona hrišćanstva: Spasenje, Sigurnost u Hristu i Nebesko Očinstvo

Tri poklona hrišćanstva: Spasenje, Sigurnost u Hristu i Nebesko Očinstvo. U prethodnom članku (vidi link) sam obradio pitanje potrebe za isceljenjem naše ličnosti. Isus Hristos nam je svojom smrću omogućio to isceljenje i to je osnova zdravog emotivnog života. U ovom članku želim da naglasim tri poklona koje primamo od Hrista (lista nije konačna – neću se baviti pitanjem Duha Svetog, čitanja Reči, molitve...), a koje doprinose našem ozdravljenju. To su spasenje, sigurnost, nebesko roditeljstvo (poseban naglasak stavljam na poslednju temu).

Poklon spasenja 

Prvi poklon koji primamo od Boga je spasenje. U momentu Hristove smrti zavesa u hramu se podelila na pola (Matej 27.51.) i time je svetu pokazano da svako može da dođe do Boga i da ima direktni odnos sa njime. Prihvatanjem Hristove žrtve dobili smo oproštenje za naše grehe, večni život, Duha Sveto i pravo na njegova obećanja, a samim tim i pravo na isceljenje naše ličnosti.

• Bez vaše pomoći, tekstovi na KaHristu su praktično nevidljivi. Svakim vašim komentarem, deljenjem na socijalnim mrežama pomažete da tekstovi dospeju do onih koji su im potrebni. Hvala. 

Poklon sigurnosti u Hristu 

Drugi poklon je sigurnost u Hristu. Obećan nam je večni život (I Jovanova 5.13.) neovisno od naših dela. Možemo odahnuti jer sada naše spasenje zavisi od Božijih obećanja a ne od naše savršenosti.

Sigurnost se, međutim, prostire dalje od toga. Od ranog detinjstva svet nas vrednuje prema našim postignućima, izgledu, poziciji... Ako imaš, izgledaš, možeš, ti si cenjen. Ako nemaš ove karakteristike, nalaziš se nisko na lestvici cenjenih. 

U Hristu je situacija skroz promenjena. Ako smo Hristovi, onda smo kako piše u I Petrovoj 2.9., kraljevsko sveštenstvo, sveti narod, izabrani. Sve ove reči komuniciraju nekog ko je poseban, dragocen zato što je Božije dete.

Na mene lično su ovi stihovi imali ogroman uticaj. Pre prihvatanja Hristove žrtve, iako sam čitao više knjiga od većine mojih vršnjaka, imao široko polje intresovanja, u mom osećaju niže vrednosti sam smatrao da sam neinteligentan i da tako kažem gluplji od ostalih. To me je sprečavalo da budem dobar đak, da studiram, i to je bilo jedan od razloga mog alkoholizma. 

Od momenta kada sam prihvatio Hrista situacija se promenila. Otkrio sam da sa voljen, cenjen, izabran, poseban i to je slomilo moje komplekse – i počeo sam na sebe da gledam drugačije, da sve mogu u Hristu Isusu, počeo da učim, i hvala Bogu, završio prvo jedan, a posle i drugi fakultet. Hrist je svojim prihvatanjem iscelio moji sliku o meni, i zamenio je svojim pogledom na mene. On to želi da učini za svako Njegovo dete.

• Ako se prijavite na listu čitalaca ovog bloga, time omogućavate njegovu mnogo veću vidljivost, a ujedno vi dobijate obaveštenja kada izađe novi tekst. 

Poklon Nebeskog očinstva

Treći poklon je Nebesko roditeljstvo tj očinstvo. Bog je naš Roditelj koji nas neizmerno voli. „Jer me i otac i mati moja ostaviše, ali će me Gospod prihvatiti!“ Psalam 27.10. Divan stih koji oslikava temu o kojoj pišem. 

U službi, razgovarajući sa ljudima, susrećem sa time da ljudi prihvataju Hrista kao Spasitelja, ali ne mogu da prihvate Boga kao Roditelja. Razlog je u tome što njihovi zemaljski roditelji, svojim postupcima nisu zaslužili to veliko ime Tata, Mama, i naneli im duboke rane. O temi uticaja roditelja bavio sam se u članku koji se zove: 5 pogrešnih slika o Bogu (vidi link)

Neki su odrasli bez jednog od roditelja ili bez oba. Dok su još bili mali oni su  otišli i ostavili ih. Kada prihvate Hrista ne prihvataju ime nebeskog Oca jer je roditelj neko ko ih ostavlja.

Drugi su imali roditelje koji su ih verbalno zlostavljali. Nazivali ih imenima: magarče, budalo, glupane... Šta god uradili to za njihove roditelje nije bilo dobro – bili su nesposobni, smotani, „nikada ništa od tebe neće biti“. Tu sliku prenose i na Boga. On je za njih neko ko nikada nije zadovoljan, ko je uvek spreman da optuži i uvedi.

Treća grupa imala fizički prisutne roditelje, ali su im emotivno bili nedostupni. Uvek zauzeti, nikada spremni da pokažu ljubav svojoj deci, nesposobni da kažu svojoj deci „volim te“. Pojedinci iz tog razloga imaju sliku Nebeskog Roditelja koji je udaljen, nezainteresovan, nespreman. I ima puno no drugih primera: očevi alkoholičari, seksualni i fizički zlostavljači... Roditelji koji su davali krivu sliku toga šta znači biti roditelj.

Dok ovo pišem moram da naglasim činjenicu da oba roditelja, i majka i otac mogu da budu izvor pogrešne slike o Bogu. U našoj patrijahalnoj sredini, kada se govori o Bogu prvenstveno se govori kao o muškarcu. Međutim Bog nije muškarac, a nije ni žena. Čovek je stvoren na sliku Božiju, muško i žensko. I muškarac i žena su odraz Slike Božije. Bog je Nebeski Roditelj koji spaja obe karakteristike, i oca i majke.

Pod uticajem naših zemaljskih roditelja ova slika je nekada zamagljena, i sprečava nas da vidimo Boga onakvog kakav On stvarno jeste: uvek tu, uvek afirmišući, uvek zaštitnik, uvek ohrabrujući, savršeni Roditelj. Slika Boga kao majke uči nas da je Bog brižan Bog, Bog koji izražava emocije, koji plače nad svojom decom u nevolji, koji voli majčinskom ljubavlju. Slika Boga kao Oca hrabri nas i uči tome da naš nebeski Otac ima autoritet, vodi naš život i brine se za nas na praktičan način. On je Roditelj koji ispunjava sve naše potebe, i ljubav, i brigu, i vrednost.

Pogrešna slika Roditelja može da nam nanese veliku štetu. Na prvom mestu pogrešna slika nas sprečava da prihvatimo Božija obećanja i da živimo pobednički život (u ovom kontekstu doživljavati isceljenje ličnosti). Svoju potrebu da budemo voljeni, prihvaćeni i željeni, zadovoljavamo na druge načine, koje predstavljaju manji ili veći greh.

Takođe pogrešna slika Roditelja utiče i na naše zajedništvo sa Bogom. Životno iskustvo koje sam čuo od M. je primer toga: 

„Zbog doživljene odbačenosti, napuštanja od strane roditelja (odlaska na privremeni rad u inostranstvo), previše kriticizma, fizičkog i verbalnog zlostavljanja, sebe sam mogla da vidim samo kao grešku. 
U mom srcu, uprkos prihvatanja Hrista, su postojali sramota, krivica, strah i velika bol i sve to je uticalo i na moj odnos sa Bogom. Znala sam ko je On i čitala sam o Njemu u Pismu, ali sve ono sto sam iskusila u životu me je sprečavalo da mu u potpunosti verujem i da mu se predam. Nisam mogla da shvatim da postoji neko ko me neće nikad izneveriti, ostaviti, povrediti. 
Bog je strpljiv sa mnom i polako me kroz ljude i okolnosti uči kakav je On Roditelj, pruža mi ono što od mojih roditelja nisam imala i time me oslobađa. On me prihvata takvu kakva jesam i zato ja mogu da prihvatim sebe i da se suočim sa lošim stranama moje ličnosti. 
Sada ga doživljavam kao mog pravog Roditelja koji je želeo da se ja rodim i bio sa mnom u svakom danu mog života i ovo zajedništvo se neće nikad prekinuti i to je ono što me određuje.“

Kako izgraditi ispravnu sliku Boga kao roditelja?
Ispavnu sliku možemo izgraditi na sledeći način:
1. Razmisli šta utiče na tvoju sliku o Bogu. Kakva su tvoja iskustva sa zemaljskim roditeljima? U čemu su tvoja iskustva bila negativna? U čemu su bila pozitivna?

2. Istraži šta Sveto pismo govori o Bogu. Otkrij kakav je Bog Roditelj. Uporedi ispravnu sliku sa onom koju ti imaš.

3. Pokaj se ako se tvoja slika Nebeskog Roditelja razlikuje on stvarnosti. Dr. Robert Hemfelt naziva pogršnu sliku Boga idolopoklonstvom. Sliku naših zemaljskih roditelja smo stavili ispred Boga, a to jeste idolopoklonički.

4. Oprosti svojim zemaljskim roditeljima. Nama je puno oprošteno, i pozvani smo da isto činimo drugima. Mi smo puno voljeni i pozvani smo da volimo istom ljubavlju druge ljude.

5. Zadrži stah Gospodnji. Strah Gospodnji nije stah od osude i kazne (Rimljanima 8.1.), on je poštovanje prema nekom koga neizmerno voliš i ceniš. Iz ljubavi, zbog svega onoga što ti je dao, sledi njegove zapovesti (I Jovanova 1.8.-2.1.)

6. Ako su tvoji roditelji obavili svoj zadatak i preneli na tebe ispravnu sliku Roditelja slavi Boga zbog toga i budi zahvalan. Bog ti je dao poseban poklon.

Članak iz "Sestrinskog lista", Hrišćanske Baptističke crkve, koji sam napisao 2008. godine. Jedan od mojih prvih članaka u tom časopisu.

Beređi Dušan Bera 

Da li pratite našu Youtube emisiju - Teologija uz Jutarnju kafu? Svakog utorka u 9.30. Prijavite se na naš Youtube kanal...

Savršenstvo vs. Zrelost - Šta Bog traži od mene?

Bog ne očekuje od mene savršenstvo, nego zrelost. Interesantno je to, da nešto znaš, ali tek kada to neko izgovori određene reči, kockice se slože. Do tog momenta kao da fale reči, fali kockica u mozaiku. 

U crkvi je gostovao predavač iz Holandije, Bert den Hertog. Našli smo se sa njim radi dogovora o predavanju na temu crkve i finansija. U ćaskanju na ručku, rekao mi je "Bog od mene ne očekuje savršenstvo nego zrelost". I kockica je upala u mozaik. A ja volim mozaike, posebno kada su završeni. 

Razmišljam o tome da mi nikada ne postižemo potpuno savršenstvo. Okolnosti, naše emocije, grešna priroda, konflikti, dovode do toga da napravimo dela koja nas bole, koja bole ljude oko nas, koje bole našeg Boga, i ta dela Biblija naziva grehom. 

Svaki iskreni i posvećeni hrišćanin mrzi svoj greh. Mrzim ga i ja, iz dna duše. Želeo bi da budem savršen. Da se ne svađam sa suprugom Mirjanom. Da budem uvek strpljiv otac. Da moje oči uvek budu u kontroli i da nikada ne pogledam u pogrešno. Da sam uvek vredan. Da uvek ispunim ono što kažem. I mogao bi da nabrajam... Ali mi ne ide... 

Askete su, u težnji savršenstvu bežale u pustinju, izolujući sebe od svakog uticaja koji ih navodi na greh - sklonili su od sebe sve što može da im skrene pogled, isključili su porodicu i ženidbu, napravili raspored koji im kontroliše svaki momenat vremena (spavanje, molitva i rad) - tako je nastalo monaštvo. Ali istina je da greh nisu pobedili, nisu došli do savršenstva, nego su se izolovali od realnosti života.

Apostol Pavle u Poslanici Rimljanima, u sedmom poglavlju kaže slično - bedan sam ja čovek, ne činim ono što želim da činim, nego ono što mrzim, to činim. Ko će me izbaviti iz ovog grešnog tela...  

Znam dobro da osnova mog opravdanja pred Bogom nije u mojoj savršenosti. Hristos je umro jer nismo savršeni, jer ja nisam savršen. Osnovni postulati Reformacije glase - Samo Verom, Samo Hristos, Samo Milost. Ta tajna je oslobodila mnoge - samo verom u Hrista, kroz Njegovu milost se čovek spasava.

Bez milosti sam izgubljen. Ne mogu biti savršen. Bez Hristovog dela na krstu nemam šanse. Mogu jedino da verujem, a fantastična vest evanđelja je - to je dovoljno. Znam ja to... ali su mi falile reči. A kada nemaš tu reč i dalje patiš jer nisi savršen. I ne mogu nikada biti savršen dok ne dođe večnost.

Ali zrelost, to je već nešto drugo. Zreo hrišćanin (zrela hrišćanka) je ona/j koji/a razume istinu, koji/a živi istinu Reči Božije. Nije savršen/a, ali i to prihvata sa zrelošću. Umesto da se kinji, sudi samom sebi, on/a se  suočava sa svojim porazima (i pobedama), i nastavlja dalje. On/a nastavlja da ispoveda svoje grehe, kroti svoje telo postom i molitvom, gradi svoj duh čitanjem Reči Božije, služi drugima i odriče se sebe. Zreo vernik nastavlja da raste u spoznaji i iskustvu, jer rast je cilj. 

I da bude jasno, mnogo toga, mnogo greha, loših postupaka, sa zrelošću nestaje, ali sa nečim od tog tereta, slomljenosti, se sočavaš do groba, ili do Carstva Nebeskog, kada ću konačno postiću moju težnju... da budem savršen. A do tada nastavljam da rastem u zrelosti.

Beređi Dušan Bera