Dobrodošli na „Priče i tragovi“ – moj staro-novi blog

Dobrodošli na „Priče i tragovi“ – moj staro-novi blog

Dugo je ovaj blog nosio ime KaHristu, ali pre nekoliko nedelja odlučio sam da promenim naslov, a donekle i tematiku. I dalje moje srce ide KaHristu, ali danas skoro svaki dan snimam videe na biblijske teme i vodim serijal Teologija uz jutarnju kafu. Teologija i Biblija i dalje su moja velika strast, ali želeo sam da blog dobije širi okvir.

Poenta je u tome da sada želim da delim sve ono što me u datom trenutku zanima. Dok sam pisao KaHristu, uvek sam tražio nit koja vodi ka dubljoj veri – i planiram da to i dalje radim, ali ne ograničavam se samo na to. Ovde ćete naći priče i tragove iz istorije, putovanja, susreta sa ljudima, politike, sociologije, teologije… Sve ono što u meni budi znatiželju i želju da istražim dalje.

Dugo sam razmišljao da li da nastavim da pišem blog. Kada sam pre desetak godina počeo, blogovi su bili čitani i vidljivi na društvenim mrežama. Pisao sam da podelim svoju priču, svoju veru, sa drugima.

I onda, pre nekoliko godina, jedan dan je promenio sve: Facebook je promenio algoritam i od hiljada čitalaca, broj dnevnih poseta spao je na sto do dve stotine. Srećom, ovo nikada nisam radio zbog finansija – inače bih tada verovatno bankrotirao.

Ipak, pisao sam dalje. Po inerciji, stalno se pitajući: da li ovo vredi? Da li da ulažem vreme, energiju i snagu u tekstove koje će pročitati tek par desetina ili stotina ljudi? I polako sam shvatio da to uopšte nije važno. Pisanje je za mene istraživanje, način da mislim naglas, da tragam za pričama i povezujem ih sa stvarima koje su mi važne.

Promena imena u Priče i tragovi znači da nisam odustao – samo sam promenio razlog pisanja. Ovaj blog je moj dnevnik, priča o stvarima koje me zanimaju. Ako te teme rezoniraju i sa vama, dobrodošli da istražujemo zajedno – da pratimo tragove oko nas, u istoriji, u ljudima, u svakodnevnim situacijama, pa čak i u običnim sitnicama koje nose dublje značenje.

Prvi tekst iz ove nove serije bio je o senegalskim vojnicima na Solunskom frontu, a uskoro ću završiti i tekst o epidemiji tifusa u Srbiji 1915. Ova dva članka pokazuju smer u kojem će se razvijati serija. Sudbina Senegalaca me zaintrigirala na letovanju, kada sam saznao da je njih 15.000 dalo život za slobodu Srbije. Priča o tifusu nastala je iz jednog snažnog ličnog iskustva: u Budimliji, kod Loznice, slučajno sam naišao na tri groba, tri člana iste porodice koji su umrli u nekoliko meseci tokom zime 1915. – i to me podstaklo na dublje razmišljanje o toj tragediji.

Hvala što ste ovde. Nadam se da ćemo zajedno otkrivati tragove i priče koje nas inspirišu, pomeraju i možda – na svoj način – povezuju sa nečim većim od nas samih. Međutim, moram da budem iskren - pišem zbog sebe, nadam se da će se to i osetiti. 

Beređi Dušan Bera