Fenomen Deda Mraza - kako je nastala cela priča? Da li postoji jedna, jedinstvena legenda o ovom debeljku, koji živi na Severnom polu, družeći se sa irvasima i vilenjacima? Kako je ta legenda nastala?
Ovih dana pripremao sam Pop-kulturu, pa me je ta tema zainteresovala. Interesantno je kako je cela priča rasla, objedinjujući hrišćanske i paganske priče, kulture, priče različitih naroda, menjajući se kroz vekove. Ovaj tekst je priča o tome...
Pop-kultura
Pop-kultura je emisija koju snimamo za Youtube kanal Protestantske hrišćanske zajednice. Autori emisije smo Anđelko Trninić Gale i ja. Koncept emisije je da nas dvoje, kao sveštenici (popovi) razgovaramo o popularnoj kulturi.
U većini emisija koje snimamo ("Teologija uz jutarnju kafu", "Priče jednog sveštenika malo drugačijeg"), donosimo formalnu, teološku poruku u neformalni kontekst - pijenja kafe sa prijateljima ili avanture. U Pop-kulturi neformalne (tako to nazivamo), kulturološke pojave donosimo u okruženje crkve, duhovnosti.
Prošle nedelje snimali smo i objavili emisiju pod naslovom "Novi - Sam u kući 6 / Fenomen Xmas". Govorimo o novom filmu "Home Sweet Home Alone" ali i o celoj seriji filmova pod tim imenom "Sam u kući". Kako je film o nestašnom dečaku postao sinonim za Božić? Osvrćemo sa takođe i na priču o Božiću, Novoj godini, Deda Mrazu, fenomenu zvanom Xmas... Na koji način savremena kultura isključuje rođenje Isusa iz pričeo Božiću i zašto? I kako ispravno slaviti ovaj praznik? Možete pogledati emisiju i "zapratiti" naš kanal.
Na celu priču pokrenulo me je novo saznanje o poreklu imena koje koristimo - "Deda Mraz". U našim mislima, Deda Mraz je dobrodušni debeljko koji donosi poklone. U originalu, slovensko ime Deda Mraz označava čarobnjaka zime, sina boga Velesa i Mare, zlostavljača ljudi, demona. Otima decu, odnoseći ih u džaku, i ucenjuje roditelje da će im vratiti decu ako mu donesu poklone.
Pod uticajem hrišćanstva, a još više uticaju zapadne priče o Sinterklasu (holandska verzija priče o Svetom Nikoli, ne znam kako je došlo do uticaja), priča se menja, i zloduh postaje dobri vilenjak koji donosi poklone. Aleksandar Ostrovski piše bajku "Snjeguročka", dovodeći u priču lepu vilu, što Korsakov dodatno proširuje kroz komponovanje opere zasnovane na tom delu.
Zloduh postao dobar vilenjak... reč je promenila značenje, ali tu se priča o razvoju ovog "bića" ne završava.
U periodu komunizma je u početku bio zabranjen (do 1928.godine), kao saradnik kulaka i popova, a onda rehabilotovan u novu komunističku novogodišnju bajku (ne više božićnu, nego se pokloni donose za Novu godinu - poznato?). Takođe po naređenju Stanjina, morao je da nosi isključivo plavu odoru, da bi se razlikovao od Santa Klausa zapada. Deda Mraz je postao deo ideološke borbe komunizma i kapitalizma...
Sveti Nikola kao praslika Deda Mraza (Santa Klausa)
Često se kaže da je za priču o Deda Mrazu (da ne bi pisao stalno Santa Klaus, i slične nazive, u nastavku ću koristiti uobičajno Deda Mraz, ali ne kao u kontekstu slovenske verzije) poslužio lik Svetog Nikole. Santa Klaus je skraćenica imena Sveti Nikola na engleskom (ili holandskog???) Santa Nikolaus. Zaista, kada se pogleda njegov uobičajni prikaz, Nikola ima sedu, dugu bradu i podseća na vizuelni prikaz Deda Mraza.
Nikola Miriklijski (270-343 g.n.e.), bio je biskup Mire Likijske (Mala Azija), poznat i pod imenom Nikola Čudotvorac. U predanju je opisano da je molitvom vratio u život troje ubijene dece, čime je stekao "titulu" zaštitnik dece. Velikodušni sluga Gospodnji, posle smrti svojih roditelja, rasprodao je imanje i podelio ga siromasima.
Poznata je priča i o tome kako je spasio tri devojčice iz ropstva i prostitucije. Otac devojčice, zapavši u dugove, nije mogao da ćerkama obezbedi miraz, a samim tim bile su osuđene na prostituciju posle njegove smrti. Nikola čuvši o tome, odluči da pomogne. Prolazeći pored kuće očajnika, kroz prozor ubacuje vrećicu sa novcem, i spasava devojke. Tako se rodila priča o darovima.
Nikola Čudotvorac je umro 6. decembra 343. g.n.e. (19. decembra po gregorijanskom kalendaru), i taj dan se svetkuje u njegovo ime. Sa likom Svetog Nikole ubrzo su se pomešali uticaji paganskih naroda u građenju lika Deda Mraza.
Kako je Odin postao Sveti Nikola?
Koji mogući paganski uticaji su prepoznati u priči o Deda Mrazu?
Rimske Saturnalije
Rimljani su u toku decembra meseca svetkovali Saturnalije, period opuštanja, zabave, radosti. U periodu od 17-23. decembra, održavani su karnevali, razmena poklona, javne gozbe. Mogući momenat nastanka ove svetkovine je bio posle Punskih ratova, kao proslava te pobede. Društvene norme su bile uklonjene, dopušteno je bilo npr. kockanje, a gospodari su služili svoje sluge.
Saturnalije su završavane 24. decembra, na kratkodnevnicu, proslavu Nepobedivom suncu, što je verovatno poslužilo za oblikovanje priče o Božiću. O tome sam pisao u članku: Božič, paganstvo ili hrišćanstvo (vidi link).
Odin
Odin je bio vrhovni bog germanskih naroda, i postoji mnoštvo priča o njemu. Na osnovu tih priča moguće je izvući paralele prema priči o Deda Mrazu, ali mnoge od tih priča su nategnute. Međutim neke paralele su očigledne.
 |
| Odin na konju |
U delu, nastalom u 13v na Islandu, Prozna Eda, opisuje se Odin kao jahač na osmonogom konju Sleipniru. Deca bi ostavila svoje čizme pored odžaka, napunjene šargarepama, slamom ili šećerom kao poklon za Odinovog konja. U znak zahvalnosti, Odin bi ih nagradio poklonima ili slatkišima. Jasna je paralela sa ostavljanjem čarapa pored kamina u narativu o Deda Mrazu (kao deca na Svetog Nikolu, "Mikulaša", pronalazili smo slatkiše u cipelama ako bi ih očistili - slovački običaj, očito povezan sa nordijskom mitologijom).
U Holandiji, Sveti Nikola (Sinterklaas) jaše belog konja koji može da leti, nosi poseban šešir, štap (ranije koplje), bradu, što je jasna paralela ka starijem prikazu Odina. Njegov pomoćnik Crni Petar, nosi torbu koju hvata nevaljalu decu, a simbol mu je grančica breze, kao i Norviju, Odinovom ocu noći.
Kako vidimo, postoji preplitanje paganskih mitova, sa pričom o Svetom Nikoli. Nije jasno u kom je momentu crkva, želeći da zameni paganske mitove i običaje, uobličila priču o Svetom Nikoli. Međutim zimske paganske svetkovine, transformisane su u dan Svetog Nikole, 6. decembar, i tako je sve do Reformacije. Reč je promenila značenje.
Reformacija crkve i priča o Deda Mrazu
Reformacija crkve, pokret koji je uzdrmao Evropu u 16v. Posle Reformacije ništa nije bilo isto, promenila se politička karta Evrope, nikle su razne crkve i pokreti, transformisala se umetnost, književnost, filozofija... Transformisana je i priča o Deda Mrazu.
Luter i Deda Mraz
Crkve Reformacije ne svetkuju svece. Martin Luter je želeo da promeni običaje vezane za darove i Svetog Nikolu. Fokus nije mogao da bude više na svecu, nego na Hristu (Solus Christus) i praznik se pomera na Božić, a poklone donosi "beba Isus" (Christkind). U Vojvodini postoji termin "Božić bata", verovatno uticaj ove promene.
Luterova namera je samo delimično uspela. Fokus definitivno nije više bio na 6. decembru (dan Svetog Nikole), nego na Božiću, ali ideja da beba daje poklone nije funkcionisala. Ubrzo je bebu zamenila Božićna vila - Christikind, da bi na kraju poklone počeo da donosi Otac Božić.
Otac Božić u Britaniji dobija svoj imidž. Dugačka bradu, veliki stomak, krznena zelena odora i ime Santa Klaus... Sveti Nikola i Otac Božić se integrišu polako u Deda Mraza... Reč ponovo dobija novo značenje.
Amerikanci, ti Ameri
Kada je Deda Mraz prešao u Ameriku, e tu je tek nastala zbrka.
1821. objavljena je knjiga Novogodišnji poklon, i pesma Old Santaklaus, opisujući dedu koji kočijama u koje su upregnuti irvasi raznosi poklone deci. Nešto malo posle, druga pesma, Noć uoči Božića, rađa legendu:
Mnogi od Deda Mrazovih modernih atributa su ustanovljeni u ovoj pesmi, kao što su kao vožnja na sankama koje sleću na krovove, ulazak kroz dimnjak i puna torba igračaka. Sveti Nikola je opisan kao „bucmast i debeo, pravi veseli stari vilenjak“ sa „malim okruglim stomakom“ koji se „trese kao puna zdela želea kada se smeje“, uprkos tome što „minijaturne sanke“ i „mali irvasi“ još uvek pokazuju da je Deda Mraz takođe malen.
Tomas Nest, 1866. godine, u seriji ilustracija definiše moderni izled Deda Mraza, što u tridesetim godinama dvadesetog veka dalje popularizuje Koka-Kola, koristeći lik Deda Mraza kao marketinški trik. Sa malim modifikacijama došli smo do današnje slike.
Deda Mraz dolazi na Božić, živi na Severnom polu, leti na sankama koje vuku irvasi, nosi crvenu odoru, bradu, naočare....
Lik i delo Deda Mraza
Ko je Deda Mraz? Paganski demon? Sveti Nikola? Otac Božić? Zli čarobnjak? Odin? Mali Isus? Snjeguročka? Deda Mrazica? Priča se menjala kroz vekove. Paganizovala, hristijanizovala, komunizovala... Dolazio je na dan Svetog Nikole, Božić, Novu godinu... Politika, vera, propaganda, marketing.
Strašni Deda Mrazovi
Moje lično iskustvo... Bilo je strašno. Slike govore više od reči. Ja sam ovaj mali u rukama strašnih krajiških Đed Mrazova... Ako vam izgleda da sam plakao, verovatno je tako zato što sam bio prestrašen.
Hriščani i Deda Mraz
Vernici hrišćanskih crkava su uglavnom negativni prema Deda Mrazu. Problemi su višestruki - pagansko poreklo ovog lika, mitološki karakter, svesna prevara dece da Deda Mraz postoji (pitanje da li je to laž?), skretanje fokusa Božića sa Isusa na izmišljenu ličnost, potrošački karakter ovog praznika...
Moje razmišljanje je srednji put. Ne smatram Deda Mraza značajnim delom Božića, i običaja oko Božića, ali nisam ni "protiv". Nekada upotrebimo njegov lik u predstavama, kao asocijaciju na Svetog Nikolu. Ali ravnodušan sam uglavnom...
Reči menjaju značenje
Priča o Deda Mrazu je interesantna jer pokazuje kako reči menjaju značenje. Značenje reči nije fiksirano. Pisao sam nešto na tu temu u tekstu Vrednost od povrede.
U članku "Reci mi da ti kažem", časopis Vreme, autor teksta analizira, tada novi, Rečnik sprskoj jezika, u izdanju Matice srpske, 2011 godine. Interesantno je primetiti kako su reči menjale značenje.
Lingvista Ranko Bugarski kaže:
"I reči koje ostaju često menjaju značenje usled društvenih promena. Reč pero ranije je označavala i guščije pero kojim se pisalo, potom metalno perce na držalju, a onda i nalivpero (uzgred rečeno, zanimljivo je da se ta oznaka nije sada prenela na hemijsku olovku, kojoj bi zbog njene raširene upotrebe odgovarao neki kraći i manje deskriptivan naziv). A kada stanovnik grada danas kaže kola, on obično ne misli na zaprežno vozilo, još manje na same točkove ili krugove…"
Primeri koji su mi bili interesantni su sledeći (citiram):
- kapitalizam je u jednotomniku definisan kao društveno–ekonomsko uređenje koje se zasniva na privatnom kapitalu koji je u rukama srazmerno manjeg broja vlasnika, dok je u šestotomniku definicija suštinski ista, ali ekspresivnija i ideološki obojena rečima eksploatacija mase najamnih radnika od strane kapitalista.
- Nekada je feminizam bio buržoaski ženski pokret za formalno pravno izjednačenje žena s muškarcima, a danas pokret žena za emancipaciju i izjednačenje u pravima sa muškarcima, gde ne samo da nema negativne konotacije u pridevu "buržoaski" već je reč o emancipaciji, što nosi pozitivnu konotaciju.
- O tome da brak sve više postaje "prevaziđena institucija" govori i definicija reči preljuba, koja je nekada podrazumevala prekršaj bračne vernosti, ali danas mnogo češće ljubavničke nego bračne, pa jednotomnik malo koriguje značenje – prekršaj bračne (ljubavničke) vernosti.
Reči menjaju značenje. Nekada pod uticajem politike, društvenih i naučnih promena, religijskih promena, nekada zbog toga kako se društveni moral menja...
Razmišljam. Hrišćani imaju sklonost da insistiraju na jednom značenju reči. To je i logično, jer Božija Reč je nepromenjiva. Bitno je da u proučavanju Pisma insistiramo na razumevanju originalne poruke i njenog značenja. Tu ne sme biti kompromisa.
Međutim u kulturi (u najširem smislu te reči) nije tako. Primer je priča o Deda Mrazu. Nešto što je značilo jedno, danas znači drugo, i ne postoji isto razumevanje. Deda Mraz više nije ni Odin, ali ni Sveti Nikola. Možemo insistirati na originalnom značenju nekog kulturološkog fenomena, ili ga sagledati u svetlu novog značenja, i tako ga i primeniti u svakodnevnu praksu. Insistiranje na starom značenju se pretvara na cepidlačenje, koje ljudi oko nas teško mogu da razumeju i prihvate.
Takođe možemo ići i jedan korak dalje. Možemo mi biti oni koji stvaraju novo značenje nekih reči i na taj način da menjamo ovaj svet. To je takođe primer priča o Deda Mrazu. Hrišćani su menjali značenje reči, upotrebili su je u novom značenju. Vreme je da Crkva XXI veka ponovo uči tu lekciju.
Beređi Dušan Bera
Нема коментара:
Постави коментар