Tri osnovna principa carstva Božijeg - šta je to Carstvo Božije - tekst propoved


Danas započinjemo seriju „Princ/eza ili prosjak“, seriju u kojoj ćemo razmišljati o Carstvu Božijem. Tekst bloga je ukucan tekst moje propovedi na navedenu temu, a koje sam govorio u Protestantskoj Hrišćanskoj zajednici, u toku maja 2013. Carstvo Božije je jedna od tema koju smo očigledno kao crkva, ili ja kao propovednik zanemario. Zašto to kažem? 

Isus Hristos je propovedao o Carstvu Božijem, ono je bilo sastavni deo njegove propovedi. Kažu da u Novom zavetu postoji preko 150 citata o Carstvu Božijem. Hristos i učenici su govorili o tome i živeli prema tome. Namerno neglašavam „živeli prema tome“, jer poruka koja je ne primenjiva je i bezvredna. Sveto pismo je veoma praktično, primenjivo za svakodnevni život, ono nije filozofski sistem, ono je životno i primenjivo.

Apostoli i prva crkva su propovedali i živeli kao ljudi koji su svesni da su deo Carstva Božijeg. Pitanje koje se postavlja jeste, ako je Bog smatrao tu temu toliko značajnom da se spominje 150 puta u Njegovoj reči, koliko je ja smatram značajnom? Da li razmišljam o tome, da li to igde utiče na moj život? 

Podsetiću vas na istinitu priču koju sam skoro i podelio sa vama. Citiram iz časopisa: Tijelo 60-godišnjeg Timothy Henry Graya pronašla su djeca u blizini nadvožnjaka u malom gradiću Evanstonu u SAD. Ovaj beskućnik navodno je trebao naslijediti veliki dio bogatstva, oko 19 miliona dolara, preminule Huguette Clark, jedne od najbogatijih Amerikanki. (o ovom događaju sam napisao blog pod imenom koji možete pročitati OVDE)... 

Problem je bio da on to nije znao.

Biblija nas uči da smo mi deo Božijeg Carstva, i to ne samo podanici nego Božiji naslednici, Njegova deca. Ako nismo svesni toga veoma lako može da nam se desi da završimo kao prosjaci pored svog bogatstva blagoslova koje nam Bog daje. Da li živimo duhovno, emocionalno, socijalno i fizičko siromaštvo umesto Božije volje za nas?? Pozivam sve nas da posvetimo pažnju ovim pitanjima. Duboko  verujem da Duh Sveti ima posao sa nama, da nam objasni principe Carstva Božijeg.

ŠTA JE CARSTVO BOŽIJE?
Da bi razumeli veličinu izjave o dolasku Carstva Božijeg, mi moramo znati šta je to Carstvo Božije? Da li je to kako se obično predstavlja nebo? Ono što će se desiti posle smrti? 

Većina ljudi kada čuje reči Carstvo Božije pomisle na nebo, na nešto što će se desiti tek u budućnosti. To pokazuje i ova slika. Ali da je to ono što je Hristos govorio? 

Prva i osnovna stvar koju moramo razumeti je sledeća - da do Hristovog dolaska zemlja nije bila Božija teritorija. Bog jeste stvorio zemlju i čoveka za sebe, i imao je uticaj na događaje na zemlji, ali u momentu kada je čovek zgrešio desilo se nešto strašno. Čovek ne samo da je izgubio kontakt sa Bogom, nego je doneo uništenje na zemlju. 

U Rimljanima 8.19-22 piše da cela tvorevina stenje očekujući spasenje jer sada, u ovom momentu ona trpi muke. Razlog muke je da je zbog čovekovog greha Sotona vladar ovog sveta - piše u Evanđelju po Jovanu 16.11. Čovek je svojim grehom predao zemlju Sotoni u ruke i on sada vlada. I zemlja jeste đavolovo kraljevstvo i zato ljudi doživljavaju muke, rat, bolesti... 

Povremeno nas pitaju „Ako Bog postoji, zašto toliko patnje na svetu? Zašto to Bog ne zaustavi?“. Veliki deo odgovora jeste da je čovek predao svet Zlome na upravljanje, a Bog rekao „To želite, ja poštujem vašu odluku. Moj način će biti drugačiji.“ Način da uništi zlo jeste da uništi onoga ko je omogućio zlo, a to smo mi. Zato je Bog odlučio da to uradi na drugi način - Božiji način menjanja zla jeste kroz Isusa Hrista.


Hristovim dolaskom dešava se nešto neverovatno, na zemlju dolazi Carstvo Božije. Počinje osvajanje jer Hristos ulazi u ovu zemlju kao osvajač, kao onaj koji je došao da vrati nazad ono što je Bogu pripadalo. 

Važno je to da razumemo da je zemlja za njega strana teritorija i da On osvaja ovu zemlju. Ovo je istina koje dugo nisam bio svestan a koja je otvorila moje oči. Hristos nije došao kao neko ko se brani, došao je da osvoji. Da donese Božije carstvo na neprijateljsku teritoriju. 

Možemo to prikazati sledećim dijagramom. U početku je postojalo Carstvo nebesko i zemlja je bila deo toga. Po ljudskom padu u greh dolazi do razdvajanja. Postoji Carstvo Božije (koje je na nebu, kako kaže molitva Oče naš), i carstvo zemaljsko kojim upravlja sotona. Bog povremeno deluje na zemlji, ali vladar je sotona. Sa Hristovom dolaskom počinje osvajanje i dva carstva deluju uporedo, prepliću se. Na kraju će postojati samo jedno, a to je Carstvo Božije. Hrist je započeo osvajanje, i ono traje i danas - u I Jovanovoj 3.8. piše da je došao da uništi đavolova dela.

Nik Gembel komentariše tu činjenicu sledećim rečima: Kraljevstvo Božje – pri čemu reč “kraljevstvo” ne označava samo političku ili geografsku realnost, već u sebi sadrži ideju vladavine, ali ne vladavine kakvog zemaljskog kralja, nego Boga. Ono u sebi sadrži aspekt budućnosti. Isus kaže da će se to kraljevstvo ostvariti u budućnosti, u odlučujućem trenutku, onom koji nazivamo svršetkom vremena, a zbiće se pri drugom Hristovom dolasku. Prilikom svog prvog dolaska, Isus je došao u slabosti. Kada bude došao drugi put, biće to u sili i slavi. Istorija čovečanstva se kreće prema tom vrhuncu, prema veličanstvenom povratku Gospoda Isusa Hrista.

U Luki 4.17-21. Isus objavljuje Carstvo. Ovo je sam početak njegove službe, i na početku Hristos čita stihove iz Isaije proroka, i izjavljuje da se oni odnose na njega. Poslušajmo te reči: „Duh Gospodnji je na meni, jer me pomaza da javim jevanđelje siromasima, posla me da srca ranjena iscelim, da zarobljenima javim slobodu, i slepima povratak očiju, izmučene slobodne da pustim, da objavim godinu milosti gospodnje.“ 

Sve to što govori Isus su bile prorokovane reči o znacima dolaska Božijeg carstva. Da će ljudi biti oslobođeni, slepi da će gledati, milost Božija da će se spustiti. I Isus za sebe kaže da je On ispunjenje tog proroštva. No to nije samo znak da je on poseban, nego i znak da je carstvo Božije došlo. Kao potvrda toga, u Mateju 12.28. isterao je zlog duha i onda kaže „Ali ako ja demone isterujem pomoću Božijeg Duha, onda vam je došlo Božije carstvo.“ Isus je doneo Božije carstvo ovde na zemlju, uspostavio ga.


DELO KOJE OSVAJA
I Prvi princip jeste: Carstvo Božije osvaja, ono se ne brani. Ovaj princip je i poziv za nas, da zauzmemo stav osvajanja a ne branjenja. Nismo pozvani da kukamo zbog situacije oko nas, pozvani smo da uradimo nešto da se stvari promene. Nismo pozvani da budemo negativni nego da verujemo u Božiju silu i da očekujemo od Boga da deluje. 

Mantalitet našeg naroda jeste da gleda na stvari negativno, da uvek vidi prepreke, nevolje. Prva reakcija na nove stvari jeste obično – mi to nismo tako radili. Skloni smo često kukanju, obeshrabrenju. Pozitivan pogled na život i okolnosti. Mentalitet Božijeg Carstva jeste vera, očekivanje, pouzdanje, iščekivanje, prevazilaženje prepreka. To je stav „sve mogu u onome koji mi daje snagu“. Jer Božije delo je osvajajuće.

Osvajanje se ne dešava odjednom nego polako. Isus koristi priče da nam to pokaže, npr. Мarko 4:26-32: „I reče još: tako je s kraljevstvom Božijim kao kad čovek baci seme u zemlju. Spavao on ili bdio noću ili danju, seme niče i raste, a da on ni ne zna kako. Zemlja sama od sebe donosi najpre travu, zatim klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu. A kad sazri plod, stiže i srp, jer je žetva tu. I još reče: S čime ćemo kraljevstvo Božije porediti, ili kakvim ćemo ga poređenjima predstavljati? Ono je slično zrnu gorušičinom, koje kad se poseje na zemlju, manje je od svih semena na zemlji; a kad se poseje, uzraste i postaje veće od svakog povrća, i pušta grane velike da mogu u hladu njegovu ptice nebeske nastavati.“  

Hristos upoređuje kraljevstvo sa semenom, koje nikne polako, skoro neprimetno. U susednom dvorištu, isprek kancelarija trava nam je propala. Pre nekoliko nedelja prekopali smo travnjak, razbacali seme, i sada je tamo već nova trava. Jedan dan su semenke bile razbacane, i tako je stojalo par dana, pa je nikla sitna travica. Nisam par dana bio u kancelariji i kada sam se vratio trava je narasla. Skoro odjednom, u početku neprimetno ali na kraju svima očigledno. Takvo je Carstvo Božije, kreće neprimetno ali na kraju obuhvati sve.

Na drugom mestu Isus upoređuje Carstvo Božije sa kvascem. Znate kako kvasac deluje, stavite malo kvasca u puno brašna, zamesite i ostaviti neko vreme. Kada se vratite ono što je bilo mala smeša na dnu posude, ispunilo je celu posudu. Takvo je Carstvo Božije, kreće neprimetno ali na kraju ispuni svet.

Kada razmislimo o istoriji Hrišćanstva mi vidimo da je to uvek potvrđeno. Mala grupa vernika koja je ostala posle Hristovog stradanja, izgubljena, postaje grupa koja ispunjava Jerusalim. U Delima 8 piše da ih je bilo tako puno da je počelo progonstvo, da su morali da idu dalje, došli u krajeve gde ih je bilo samo nekolicina – Rim, Galatiju, Atinu, da bi uskoro ispunili ta mesta. 

Čuveno je pismo Plinija mlađeg, upravnika oblasti Bitinija, caru Trajanu, negde oko stote godine gde se žali da je učenika Gospodnjih tako puno da su hramovi ostalih religija prazni.

Uvek je tako u rastu Božijeg kraljevstva, mala grupica, pojedinac, skoro neprimetni, da bi na kraju celo društvo bilo zahvaćeno.  Primeri su mnogobrojni. 

Afrika početkom 19 veka skoro da nije imala hrišćana, da bi ih danas bilo stotine miliona – 1910 godine je u Edinburgu održana konferencija o Svetskoj evangelizaciji, i tema je bila Afrika, danas u Srbiji imamo pastore iz Afrike. U Kini 1949. 637 stranih misonara je moralo da napusti Kinu. Svi su mislili da će doći do odumiranja hrišćanstva. Danas preko 100 miliona hriščana su Kinezi, u Srbiji imamo nekoliko kineskih crkava. Čitajte istorijske knjige videćete – uvek je tako. 

Isus govori o tome u Luki 17:20   "Božije carstvo ne dolazi kao nešto što se vidi. Ljudi neće moći da kažu „Eno ga onde!“ ili „Eno ga onde!“ jer Božije carstvo je u vama.“ Carstvo je započelo u životima nekoliko učenika a danas stotine miliona nose to carstvo.

Princip dva jeste princip malih početaka. Zato nas Pismo i poziva da ne preziremo male početke – Zaharija 4:10. Mi smo skloni da cenimo samo veliko, ali Bog tako ne radi. On krene od malog, i onda naraste veliko. I tako razmišljajmo u vezi svega šta radimo. Ne mora odmah doći uspeh, i velike stvari. Malo po malo, pustimo da naraste. Ako vam Bog stavlja nešto na srce ali ne vidite kako će se sve ostvariti, krenite, neka bude malo, neka bude seme, kraj je drugačiji. Tako raste Carstvo Božije. To je princip carstva koji treba da zapamtimo. 


CARSTVO ZAPOČINJE U NAŠIM SRCIMA
I Pismo nas uči da Carstvo započinje u našim srcima. Luki 17:20   "Božije carstvo ne dolazi kao nešto što se vidi. Ljudi neće moći da kažu „Eno ga onde!“ ili „Eno ga onde!“ jer Božije carstvo je u vama.“ Svaka osoba koja prihvati Hristovo delo, spasenje postaje delom tog carstva ili u njemu započinje carstvo. 

Kološanima 1.13. „On nas je izbavio iz vlasti tame i premestio nas u carstvo svog ljubljenog Sina.“ I svi mi, koji smo Hristovi jesmo deo tog carstva. Onog momenta kada Duh Sveti uđe u nas naše srce postaje Božija teritorija.

Nekada propovednici kažu da smo mi stanovnici neba, nebesnici, putnici na ovom svetu, prolaznici, ambasadori neba, samo neki od izraza koje hrišćani koriste da govori o toj istini. Da iako živimo na zemlji koja je đavolovo carstvo, mi ne pripadamo njemu i njegovom carstvu nego smo Božiji, građani drugog carstva. 

Poslanica Diognetu, vanbiblijski spis rane crkve prenosi razmišljane hrišćana iz prvih vekova: „Hrišćani se ne razlikuju od ostalih ljudi, ni po mestu, ni po govoru, ni po običajima. Jer oni ne žive negde daleko u svojim posebnim gradovima, niti se služe nekim drugačijim jezikom, niti žive nekim neobičnim načinom života. Ali, iako prebivaju u gradovima Grka i varvara, već prema tome kako je sudbina svakome od njih odredila, priroda njihovog  državljanstva je ipak sasvim neobična, i mora se priznati paradoksalna. Oni prebivaju u svojim vlastitim zemljama ali samo kao gosti…. Svaka tuđina im je domovina, a svaka domovina tuđina.“

Šta to unosi u naš život? 
1. Spasenje! Iako smo deo ovog sveta, mi već pripadamo drugom Carstvu. Jednog dana carstvo zla će biti uništeno i samo oni koji su deo Božijeg Carstva će ostati.  


2. Resurse za naš život. II Petrova 1:3 „Kako nam je Božanstvena sila njegova darovala sve stvari koje trebaju životu i pobožnosti, poznanjem onoga koji nas pozva slavom svojom...“. 

To znači da vam pripadaju obećanja Božija, da imate pravo da ih zgrabite i da očekujete od Boga da ih ispuni. Kada naši odu u inostranstvo rade na tome da dobiju državljanstvo. Zašto, zato što žele privilegije koje pripadaju državljanima. Pasoš, soc. pomoć, pravo na rad... kada postanemo deo Božijeg carstva dobijamo prava: isceljenje srce, povratak očiju, slobodu, brigu... To je naše pravo obećanja.

3. Zaštita. Kada se postane deo carstva sva sila stoji na vašoj strani. Pre nekoliko godina Izrael je imao sukob sa Sirijom. Razlog za sukob je bio zarobljavanje dva izraelska vojnika od strane Sirije. Cela Izraelska vojska je stala iza njih dvojice. Tako možemo znati da iza nas stoji Božije Carstvo. To ne znači nestajanje nevolja, to znači da je Bog sa vama, a kada je on sa nama ko će protiv nas.

4. Pravo na silu. Ali o tome u blogu pod imenom: Carstvo Božije je u sili, ne u reči (klinki link)

Diskusiona pitanja za Kućne grupe Protestantske Hrišćanske zajednice Novi Sad: 

1. Isus je propovedao Carstvo Božije. U Novom zavetu se spominje preko 150 puta.  U Evanđelju po Luki, Isus Hristos poručuje: "Ne boj se stado malo, jer se svidelo Ocu vašemu dati vama kraljevstvo" (Lk 12,32). Kako ti razumeš, šta je to Carstvo Božije o kome propoveda Sveto pismo?

2. Kako postajemo delom Carstva Božijeg? Šta nam pripadnost Carstvu pruža? Koje privilegije nam pripadaju kao pripadnicima Carstva? 

3. Kako razumete princip da Carstvo napreduje a ne povlači se? Kakav je tvoj pogled na okolnosti - da li se povlačiš ili veruješ? 

4. Kako razumete princip da Carstvo deluje ili raste kroz male početke? Šta za tebe znači da "ne prezireš male početke"? 

5. Kada razmisliš o naslovu serije propovedi - "Princ/eza ili prosjak", kako ti sebe doživljavaš - kao "Princa/ezu" ili kao "Prosjaka"? Zašto? Šta treba da se menja? 

AUDIO LINK: http://sr.cross.tv/97515
Beređi Dušan Bera 
Da li bi mi učinili uslugu? Prijavite se na listu čitalaca ovog bloga...

Ako vas interesuje ova tema, sledeći tekst je pod naslovom: Carstvo Božije je u sili, ne u reči, i možete da pročitati OVDE

Нема коментара:

Постави коментар