Neprijatelj Carstva - šta znamo o našem neprijatelju Sotoni? (tekst propoved)

Blog je deo serije propovedi - Princ/eza ili prosjak, koja ima za cilj da pouči hrišćane istini o Carstvu Božijem. Prethodnu propoved u ovoj seriji možete pročitati OVDE.

Naš neprijatelj je realan. Apostol Petar nas opominje: „Budite trezveni i bdite, jer protivnik vaš đavo ide oko vas kao ričući lav, tražeći koga da proždre“. I Petrova 5:8. 

Na osnovu ovog stiha mi vidimo da on nije bajka, nije mit, nije udaljen, nego je tu pored nas da nas napadne. Da ne shvatimo pogrešno, ne sam Sotona, jer nije sveprisutan, nego njegove sluge. Velika zamka je da ne verujemo u njegovo postojanje ili njegov uticaj na nas. Na žalost to je zamka u koju vidim da hrišćani često upadaju. 

Najveći dokaz toga da hrišćani upadaju u zamku nevere jeste sledeći – razmislite sada koliko ste svesni njegovog uticaja, kada vam se dešavaju nevolje, problemi, kada nešto ne možete da rešite? Da li pomislite da vas đavo napada? Da vas iskušava? Jer Pismo jasno kaže da on to radi, pitanje je zašto mi to ne verujemo?

Mislim da je ključno to da zamišljamo Sotonu kao crvenog đavola sa velikim rogovima, šiljatim repom i velikim vilama, ili zato što o đavolu misle kao i liku iz komedije. Jer ko bi verovao u spodobu sa vilama. I ko je se plaši? 

I još kada gledamo filmove uvek ga vidimo kao gubitnika, kao onoga kojeg ljudi na kraju pobede. Takve su i naše bajke, junak pobeđuje i vara sotonu. Ali ovakve priče su i najperfidnije njegovo delo, jer kada se Sotona prikazao na taj način, za mnoge ljude je postao neko u koga se ne veruje, ne boji. Đavo je savršeni strateg.


U II Svetskom ratu, na samom početku rata Nemačka i tadašnji Sovjetski Savez su sklopili ugovor o ne napadanju za period od nekoliko godina. Međutim Hitler je odlučio da prekrši pakt i napadne SSSR. 

Naoružavao je vojsku, skoncentrisao je vojsku na granici sa Rusijom. Sve vreme je govorio o održavanju mira, ali se spremao za rat. Staljin, koji je tada vladao SSSR-om, je toliko bio ubeđen da ga Hitler ne laže, da Nemci nisu spremni za rat, pa čak i kada su mu špijuni slali obaveštenje o momentu napada, slali planove Nemaca, on nije verovao. Ruska vojska je bila nespremna, Nemci su ih pregazili a prvih dana rata Staljin i dalje nije verovao da su napadnuti. 

Bili su prevareni da misle da neprijatelj nije tako opasan. Istu strategiju koristi đavo da nas napada. Ja duboko verujem da su slike đavola koje vidimo preko medija jesu perfidna zavera đavola, koja nas uljuljkava da ne vidimo opasnost, koju je sam majstor manipulacije smislio, tako da danas ako neko kaže „đavo me napada“ izgleda kao fanatik, kao neko ko pronalazi izgovore za svoje propuste, a ne kao osoba koja je svesna realnosti oko sebe. 

Iskreno da kažem postoje i fanatici koji svugde vide đavola, ali i druga krajnost, da ga nigde ne vidimo je jednako pogrešna.

Treba da verujemo u postojanje đavola, postoje dobri razlozi za to, samo ako pogledamo svet oko nas. On stoji iza sveta užasa i zla u svetu oko nas, mi vidimo njegova dela. Režiser Egzorcista je to potvrdio svojim rečima: "što se tiče Boga, nisam vernik... ali, kad je đavo u pitanju, to je nešto drugo... đavo se stalno objavljuje... jako se obojavljuje" William Peter Blatty, The Exorcist.

Pre nego nastavite čitanje, učinite mi uslugu. Prijavite se na listu čitalaca. Time podižete vidljivost ovog bloga. Hvala. 

NEPRIJATELJ NAŠE DUŠE
Pismo nas uverava: "Jer naša borba nije protiv ljudi od mesa i krvi, nego protiv poglavarstva, protiv vlasti, protiv vladara ovog mračnog sveta, protiv zlih duhova na nebesima." Efescima6:12. Poglavarstva, vlasti i sile, jestu biblijski izrazi za Sotonu i njegov uticaj na ovaj svet. To znači da naša borba nije protiv ljudi, ili samog sistema nego protiv đavolskog uticaja i delovanja u ovom svetu.  Naš neprijatelj nije ni jedan politički sistem, nego je đavo koji utiče na ovaj svet i posledice tog uticaja.

Devedesetih godina, kada sam postao hrišćanin, ni jedna osoba mi nije rekla da idem u sektu. Nisu se svi slagali sa mojom verom ali nisu smatrali da je to nešto zlo. Par godina kasnije, devedeset pete godine, kreće kampanja u novinama, štampi. Optuživali su nas da pijemo ljudsku krv na našim sastancima, da jedemo malu decu, otimamo stanove ljudima, da gasimo svetlo na sastancima i orgijamo – na RTS-u, Dnevniku, Blicu... i to skoro svaki dan. 

Neverovatno veliki napadi, čije tragove i dan danas osećamo. Interesantno je da te optužbe nisu nove, takvim optužbama su napadali hrišćane u drevnom Rimu, takvim otpužbama su napadali crkvu u Reformaciji krajem srednjeg veka, takvim optužbama optužuju nas. Ništa se nije promenilo – šta vam to govori? Meni da iza svih ovih napada stoji isti inspirator, isti idejni vođa. Šta mislite ko? Naravno Sotona. 

To znače reči „naša borba nije protiv krvi i mesa nego nego protiv poglavarstva...“ Objasnio sam vam već da su poglavarstva i vlasti Biblijski izraz za sotonski uticaj u ovom svetu i i on upravlja i sprovodi svoju volju kroz ljudi. Moramo razumeti da nas ljudi često napadaju zbog uticaja Sotone...


Na drugom mestu mi doživljavamo da nas napada lažima. Laž je njegovo osnovno oružje. On je Otac laži, kako ga naziva Sveto pismo. 

Vidimo na samom početku zavodi Evu i Adama tako što ih laže o Bogu. Njegove reči su bile – Zar je istina da je Bog rekao...? i posejao je sumnju, oni su zgrešili i uveli u nevolju sve nas. Sotona nas laže o Bogu i dalje, ali laže nas i o nama. 

Laže nas da smo nesposobni, nekorisni, da ne možemo, da je greška propast... Kada Isus govori o oslobođenju, kaže „Upoznaćete istinu i istina će vas osloboditi“, jer nas laž zarobljava. Jedini način da budemo slobodni jeste da prepoznamo laž i eliminišemo je istinom. Ali to je tema jedne od sledećih propovedi...

Napada nas kroz uticaj sveta. Svet pripada Sotoni, njegovi su mediji, i forsira stavove koji su antihrišćanski. Stavove o braku, seksualnosti, nasilju, drugim nacijima. Pogledajmo samo naš TV program, bez želje da budem kritičan ili lažni moralista, i šta ćemo zaključiti? I svetovni, nehrišćanski psiholozi priznaju da je medijski uticaj Farme, Velikog brata ili nekih emisija poguban. 


I zaključak ovog dela propovedi jeste da Sotona napada, i ne prestaje to da čini. I što je najgore od svega mi smo mu dali pravo da to učini. 

Podsetiću vas na ilustraciju o Carstvu Božijem. U početku je postojalo Carstvo nebesko i zemlja je bila deo toga. Po ljudskom padu u greh dolazi do razdvajanja. Postoji Carstvo Božije (koje je na nebu, kako kaže molitva Oče naš), i carstvo zemaljsko kojim upravlja sotona. Bog povremeno deluje na zemlji, ali vladar je sotona. Sa Hristovom dolaskom počinje osvajanje i dva carstva deluju uporedo, prepliću se. Na kraju će postojati samo jedno, a to je Carstvo Božije. 

Hrist je započeo osvajanje, i ono traje i danas - u I Jovanovoj 3.8. piše da je došao da uništi đavolova dela. Podsetio sam vas na ovu ilustraciju da razumete da smo kao ljudi mi Sotoni dali pravo da upravlja ovim svetom. Bog je stvorio svet i dao ga nama na upravljanje a mi smo rekli dajemo to pravo Sotoni, da on  bude naš vladar.

PRIRODA PADA ČOVEČANSTVA

Kako smo to uradili? Neposlušnošću. Greh nije samo loše delo, greh je čin pobune, buntovništva, u kome mi kažemo Bogu nećemo da te slušamo, „ti nisi naš kralj, ti ne vladaš našim srcima, mi smo vladari“. Ali pošto mi kao ljudi nismo napravljeni, dizajnirani da sami vladamo, kada sklonimo Božiji uticaj, počinje da preovlađuje drugi uticaj, uticaj zla.

Još je Avgustin, Crkveni otac iz prvih vekova objasnio zlo kao odsustvo dobra. Kada razmišljamo o prirodi zla možemo pomisliti da je Bog stvorio zlo, jer nam Sveto pismo govori da je Bog tvorac svega. Ali ako je Bog stvorio zlo, onda je on kriv što mi grešimo, a ne mi, jer nas je takve  napravio. I onda Bog nije dobar, nego je zao. 

Drugi su pokušali da reše taj problem idejom da postoje dva Boga, loš i dobar, takvozvani dualizam. Bog hrišćana je dobar Bog, a zli Bog je neko drugi, često smatraju da je to Sotona. Ali Sotona nije svemoguć, i nema Božanske osobine. On je stvoreno biće. 

Zato je jedino rešenje za problem zla da razumemo da je ono odsustvo dobra. Možda vam pomogne sledeća slika - šta je mrak, tj kako nastaje mrak? Tako što isključimo svetla. Mrak nije nešto što postoji samo po sebi, nego predstvlja odsustvo svetla. Tako isto i zlo jeste odsustvo dobra. I mi ljudi kada smo odbacili Boga, postali smo zli, zlo je nastalo u nama. 


I Samuilova 15:22-23 kaže: Ali Samuilo reče: zar su mile Gospodu žrtve paljenice i prinosi kao kad se sluša glas njegov? gle, poslušnost je bolja od žrtve i pokornost od pretiline ovnujske. Jer je neposlušnost kao grijeh od čaranja, i nepokornost kao sujevjerstvo i idolopoklonstvo. Odbacio si riječ Gospodnju, zato je i on tebe odbacio da ne budeš više car. 

Znamo da su čaranja, idoli, područje đavola. Neću danas da govorim o ovome, ali ako to niste znali preporučujem vam da porazgovarate sa nekim od nas. Ko god čara, koristi horoskope... otvara vrata za sile zla. Pročitani stih međutim pokazuje da je naposlušnost jednako loša. I ona otvara vrata za sile zla. Neposlušnost nas transformiše jer time mi biramo da izbacimo dobro a ono što ostane je zlo.

Sam Sotona je na taj način pao. Pismo govori da je Sotona bio jedan od anđela, čak šta više da je bio najsvetliji od svih, lučonoša. Posle Boga bio je najmoćnije biće univerzuma, toliko moćan da je poželeo da bude kao Bog, da se izjednači sa Bogom. Činom pobune, isključio je dobro, i postao sušto zlo. Izopačio se.


Sledeće što trebamo znati da mi nismo jedini koje je Sotona zaveo. On je majstor laži i Pismo nam kaže da je zaveo i anđele. „Doista, Bog nije poštedio ni anđele koji sagriješiše, nego ih je strovalio u pakao, i predao ih za sud.“ 2 Petrova 2,4  

Mi ne znamo šta se tačno desilo ali vidimo iz ovih stihova da je Sotona u pobunu povukao trećinu anđela. Anđeli su duhovna bića  stvorena od Boga da mu služe i sprovode Njegovu volju.

U padu oni su doživeli transformaciju. Isključivši dobro, postali su zlo. Ako zlo definišemo kao odsustvo dobra,  za bića koja su stvorena da budu dobra to znači samo odricanje njihove prirode. Oni su transformisani u svoju samu suprotnost. Postali su zli po svojoj prirodi. I zbog toga sporovode sotonsku volju. Ne samo zato što su se pokorili njemu, nego što je njihova priroda zla, to je njihov identitet. 

Možda je nanošenje zla nešto što im nanosi radost? Mi ne znamo, ali znamo da oko sebe šire bol, beznađe, osećaj zla. 

Pre desetak godina kao crkva imali smo kamp kod Ulcinja, u mestu Valdanos. Od samog momenta našeg dolaska imali smo velike probleme, sukobe sa gostima, optužbe da smo sektaši, čak su odrasle osobe hteli da tuku neke naše tinejdžere. Tinejdžeri su se svađali, povređivali. Vrhunac je bila noć kada se samo zlo spustilo. 

Legao sam kasno, posle 1 jer sam rešavao neke probleme sa njima, i posle nekog vremena probudila me je panična lupnjava na vrata. Jedna devojčica je bila u stanju histerije, nije smela da zatvori oči. Dok se tuširala odjednom je počela da vidi neke slike koje su je uplašile. Izašao sam napolje, i dok sam išao na koži sam moga da osetim zlo, strah, očaj, beznađe... 

Posle smo čuli da je to mesto nekada bilo gusarska luka, i da su je koristili trgovci robljem i verovatno je mnoštvo zločina tu se desilo. Kampovali smo u samom centru, u sred zla. Nastavak priče malo kasnije ali sada želim da vam naglasim da demonske sile, zli duhovi postoje i deluju.


Već sam vam prošli put govorio da demoni svoje delovanje ispoljavaju na dva načina: 
1. Prvo je opsednuće. Zli duh ulazi u osobu i počinje da upravlja njom, njenim životom. Primer iz pisma je Opsednuti iz Gesare – vidimo da su ga kontrolisali, upravljali njime. 

2. Drugo je demoniziranost. Hrišćani mogu se otvoriti za tako nešto, da sile zla upravljaju njihovim životom. Ne kontrolišu ih ali ni oni nemaju kontrolu nad sobom. Iako nešto ne žele da rade, oni to rade – mržnja, očaj, jarost, zavisnost, požuda jesu znak ovog uticaja. 

Razlog za ovakve probleme može biti dvojak. Prvi je nismo zatvorili vrata kada smo se obratili. Drugi razlog jeste neposlušnost jer neposlušnost nije gora od čaranja kako smo rekli. Ako mi voljno donosimo odluku da činimo nešto pogrešno, mi se otvaramo za sile zla. Mi smo odabrali da obacimo dobro. 

Pogledajmo Saula koji je to uradio - nije slušao ono što mu je Bog govorio i dospeo je pod uticaj zlog duha. Posledica neposlušnosti Božijoj reči jeste da sile zla preuzimaju kontrolu nad našim osećanjima. Takođe mogu da preuzmu kontrolu nad našim okolnostima jer smo im mi to dozvolili. Kako to rešiti.

KAKO IM SE SUPROTSTAVITI
1. Znaj da imaš autoritet da mi se odupreš. 
Da se vratim priči iz Valdanosa. Kada sam došao u sobu gde je bila ta devojka, pokušao sam da je smirim jer sam mislio da umišlja. Ali posle kratkog razgovora shvatio sam da nije tako, da ne umišlja nego da je u stvarnom napadu. 

Počeo sam da se molim  i ona se smirila, onda sam se molio u jezicima i stanje se poboljšalo i na kraju sam zapovedio tom duhu da odstupi od nje i od nas. I kao da se nešto slomilo. Spavali su mirno do ujutru, svi osim mene. Meni se celu noć motalo po glavi šta se desilo i suprotstavljao sam se toj sili. Ujutru su se svi problemi rešili sa upravom, sa gostima, ali i tinejdžeri su prestali sa svađama. Oduprli smo se zlom duhu i moraju je da pobegne. Pismo nam kaže da imamo autoritet da se odupremo – Jakov 4:7

Kako to uraditi – Kažite: „Bože, ja se pokoravam tebi, i ako ima išta u mom životu da je protiv tebe ja se kajem za to. Molim te očisti me od greha (i ako znate šta je kontretno pokajte se ako ne znate molite da vam Bog to pokaže). I molim te da me ponovo ispuniš, da ti budeš gospodar mog života“. I onda se okrenite tom duhu i zapovedite: „U Ime Isusa Hrista ja ti zapovedam da odsupiš od mene.“ I sila zla će pobeći jer vi imate autoritet da to uradite.

2. Znaj da imaš autoritet da mu se suprotstaviš. Ovo je veoma blisko prethodnom, ali ima dozu napada. Mi ne samo da možemo da se odbranimo, mi možemo i da se suprotstavimo, da se borimo pritiv toga. Primer je kada je neko pod uticajem, ja mogu da se molim za njega da bude slobodan... 

PITANJA ZA DISKUSIJU: 
1. Da li si svestan/na postojanja sila tame? Gde prepoznaješ njihove napade u tvom životu (možete navesti neki primer)? 

2. Sveto pismo govori da đavo ide oko nas tražeći koga da proždre. Kako razumeš taj stih? Kako ga primenjuješ? 

3. Kako razumeš izjavu da je priroda pada, nastanka zla u neposlušnosti? Kakvo to svetlo baca  na tvoje razumevanje neposlušnosti Bogu? 

4. Saul je pao zbog neposlušnosti. Istražite šta se desilo i koje u posledice njegove neposlušnosti. Šta vam ovaj primer ukazuje u vezi vašeg života? 

5. Pismo nam govori da imamo autoritet da se odupremo Sotoni (Jakov 4:7). Kako to učiniti praktično? Kako vi to radite? Kada to radite?  Imate li neki primer? 

6. Kako se udupreti strahu od Sotone? 

Sledeći tekst u seriji, pod imenom Molitva carstva, možete pronaći OVDE.


Beređi Dušan Bera

Ako vam je moj tekst bio od koristi, podelite ga na društvenim mrežama kako bi ga i drugi videli. Hvala.  

Нема коментара:

Постави коментар