Neka razmišljanja o krivoverju, lažnim učiteljima, i ljubavi

I Jovanova 4:1 Voljeni moji, ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove dolaze li od Boga, jer je mnogo lažnih proroka izašlo u svet.

Nisam danas mislio da pišem na ovu temu, zapravo proučavam temu vezanu za srednji vek i Futog, ali greškom sam jutros počeo da pišem na ovu temu... Svaki dan od zimus neko iz Protestantske Hrišćanske zajednice je pisao tekst na određeni odeljak Novog zaveta. Nazvali smo to "Pročitajmo Novi zavet zajedno". Mislio sam greškom da je jutros moj red...a onda me je tema zainteresovala.

Poslanica Jovanovo i njeno mesto u Novom zavetu

Poslanica Jovanova je napisana za hrišćane u gradu Efesu, nekada bitnom gradu Male Azije.

Činjenica je da je najveći deo Novog zaveta povezan sa gradom Efesom - tu je napisano Evanđelje po Jovanu, I-III Poslanica Jovanova, Jovanovo otkrivenje. Za vernike u ovom gradu su napisane poslanice Efescima kao i I i II Timoteju. Iako nismo svesni, Efes je bio, što se tiče hrišćanstva, mnogo značajniji grad od Jerusalima...

Svaka od navedenih knjiga rešava jedan specifični problem crkve. Apostol Pavle piše poslanicu Efescima radi uspostavljanja ustrojstva crkve, kao i poslanice Timoteju. Tema su teološke osnove evanđelja ali i struktura crkve. No već u poslanicama Timoteju tema koja se načinje su lažni učitelji.

Efes je u vreme rađanja crkve bio veliki, razvijeni, trgovački i kosmopolitski grad. Takvi gradovi su plodno mesto za širenje novih ideja, što su uveli Apostoli i posvetili svoj fokus delovanju u tom gradu, ali isto su videli i učitelji gnoze. Nije jasno kako je nastao gnosticizam, verovatno se radilo o miksu grčke neoplatonističke misli, jevrejskog misticizma, i različitih grčkih misterija i verovatno je postojao pre susreta sa hrišćanstvom.

Posmatrano spolja, gnostici su imali sličnost sa hrišćanstvom, govorili su o spasenju, grehu, stvaranju, i samim tim su se lako povezivali sa novim hrišćanima i novim crkvama. Problem je da kada bi se skinuo spoljni omot unutra je bila demonska nauka koja je poricala Hristovo delo.

O gnosticizmu sam govorio u Teologiji uz jutarnju kafu, u seriji Gnozis dubiozis...

Koji su elementi lažne nauke u Efesu?

U četvrtom poglavlju I Jovanove, Apostol prikazuje elemente lažne nauke.

• 4.2. Po ovome se poznaje onaj koji ima Božijeg Duha: svako ko ispoveda da je Isus Hristos došao u telu, dolazi od Boga... Ove reči su direktno suprotstavljanje gnosticima koji su poricali dobrotu stvorenja. Njima je materija, telo bilo nešto loše, i Sin se nije mogao uteloviti u zlo. Zato Apostol kao ključni pokazatelj bira ove reči, one su razotkrivale gnostika. Ne nalazim puno paralela prema savremenom dobu u ovom principu, pošto takav pogled na svet i materiju nije više relevantan. Mislim da je pogrešno tražiti dublji smisao, kako sam video da povremeno propovednici to čine.

• 4.6. Ali mi smo od Boga. Ko poznaje Boga, nas sluša, a ko nije od Boga, ne sluša nas. Drugi princip je da lažni učitelj poriču autoritet apostola, a samim tim i Svetog pisma kao naslednika delovanja Apostola. Istina je jedna, Evanđelje je jedno, i ono je prenešeno preko Apostola Hristovih. Ovaj princip i dalje stoji. Merilo ispravnosti teološke misli jeste Sveto pismo, ne druge religije i sistemi.
• 4.13. Po ovome znamo da ostajemo u njemu i on u nama: dao nam je svoga Duha.
  Znak ispravnosti je Duh Sveti, tačnije plodovi Duha, iako plodove Jovan ovde ne spominje. Međutim, na drugim mestima Pisma se jasno govori da je merilo duhovnosti prisustvo Plodova Duha - ljubavi, radosti, trpljenja, dobrote... Ovaj princip je smatram univezralan i večan.
• 4.7 Voljeni moji, volimo jedni druge, jer ljubav dolazi od Boga. Svako ko voli, od Boga je rođen i poznaje Boga. 8 Ko ne voli, nije poznao Boga, jer Bog je ljubav. LJubav je ključni faktor prepoznavanja. Ljubav je često zanemaren faktor. Razmišljam o inkviziciji, crkvenim sudovima, saborima, raspravljalo se o teologiji do sitnih detalja, nije se posmatrala ljubav. Dolazim do zaključka da neko može biti teološki ispravan, a potpuno lažni učitelj - jer mu nedostaje ljubav, i ne voli ljude oko sebe, nego samo svoju ispravnost. Oholost je veliki faktor u svemu tome, jer ohola osoba druge odbacuje u svetlu ispravnosti, a duboko pada kroz prizmu ljubavi. I sam sam se nalazio na tom mestu, kao progonitelj nepravovernih, ukidajući ljubav kao merilo. Duboko žalim za takvim momentima.

Balans ispravnosti i ljubavi

Interesantan mi je tekst iz Otkrivenja Jovanovog, drugo poglavlje, ponovo tekst upućen crkvi u Efesu:

2 Znam tvoja dela, tvoj trud, i tvoju postojanost, te da ne možeš da podneseš zle ljude. Ti si iskušao one koji sebe nazivaju apostolima, a u stvari to nisu, i otkrio si da su lažljivci.3 Znam i to da si postojan i da si mnogo podneo radi mene, a da nisi pokleknuo. 4 Ipak, imam nešto protiv tebe: izgubio si onu žarku ljubav koju si imao u početku. 5 Seti se, dakle, kakav si bio pre nego što si pao, pokaj se i čini dela koja si činio u početku. U protivnom, doći ću k tebi i ukloniću tvoj svećnjak s njegovog mesta, ako se ne pokaješ. 6 Ipak, ovo činiš dobro: mrziš dela nikolaita koja i ja mrzim.

Dugo sam pokušavao da razumem koju su to oni ljubav zaboravili, izgubili. Mučila me je njihova revnost, spremnost na žrtvovanje, doslednost. Ne izgledaju kao neko ko ne mari za Boga. Ne umire se bez razloga, umireš samo ako voliš.

Jedino rešenje koje sam pronašao je da su u svojoj revnosti, vernici Efesa, zaboravili ljubav prema drugim ljudima. Revnovali su za istinu, zaboravili su ljubav. Bog ih poziva da revnuju za istinu, a da ljubav ne zaboravljaju... Mislim da je to dobra lekcija za internet ratnike.

Beređi Dušan Bera