Prvo poglavlje poslanice Kološanima, uvodna glava Pavlovog razmatranja je nabijeno značenjem. Apostol iznosi same temelje hrišćanske vere, same temelje hristologije. Slika koja mi je pala na pamet, jeste džak koji nabiješ i onda još nogom naguraš da više stane i onda još više nabiješ. Kao da je Apostol na taj način pisao, nabijajući značenjem. Džon Pajper u svojoj propovedi na prvu glavu, iznosi da ne postoji sličan tekst u Svetom pismu, toliko nabijen hristologijom, Hristom i Njegovim delom.
Vreme je okretanja ka Hristu, jer cilj hrišćanstva nije ništa drugo nego upoznavanje Hrista i njegovog dela. Jer kako ćemo videti danas u današnjem tekstu, to je put sa koga se može skrenuti. Nazvao sam zato današnju propoved – „Pod napadom“.
„1 Hoću, naime, da znate koliku borbu vodim za vas i za one u Laodikiji i za sve one koji me nisu lično upoznali, 2 da im se uteše srca, da sjedinjeni u ljubavi dospeju do sveg bogatstva punog razumevanja, do spoznanja Božije tajne – Hrista, 3 u kome su skrivena sva blaga mudrosti i znanja. 4 Ovo govorim da vas niko ne prevari zavodljivim rečima. 5 Jer, iako sam odsutan telom, ipak sam u duhu s vama i radujem se gledajući red koji vlada među vama i čvrstinu vaše vere u Hrista.
6 Stoga, kako ste prihvatili Hrista Isusu, Gospoda, tako i živite u njemu. 7 Budite u njemu čvrsto ukorenjeni i na njemu nazidani, ojačani u veri kao što ste poučeni i obilujte zahvaljivanjem.
8 Pazite da vas niko ne zarobi mudrovanjem i praznim pričama zasnovanim na ljudskom predanju, na stihijama sveta, a ne na Hristu.”
Kološanima 2:1-8 (Savremeni srpski prevod)
CRKVA POD NAPADOM
Apostol Pavle nastavlja pisanje sa rečima da se nalazi u velikoj borbi za hrišćane. No sam prevod ne prenosi dubinu iskustva A. Pavla. Reč koju koristi za borbu je agon – reč korišćena za takmičare, atletičare kada daju svoj poslednji atom snage kako bi pobedili.
Kao trka na 10.000. metara. Ne znam da li pratite atletska takmičenja, atletičari trče tempom kojim ja ne bi pretrčao ni 100m, pola sata, a onda u zadnjem kilometru napad, sprint, izvlače zadnje iz sebe samo bi pobedili. Bol kroz koji prolaze, u tim zadnjim momentima treke, jeste agon.
Slike koje se vezuju za ovu reč jesu i slika ulovljene ptice koja želi da pobegne iz kaveza, naleće na rešetke kaveza, sva iscrpljena, ili majke koja se bori za svoje teško bolesno dete.
A zašto Apostol koristi ove reči za odnos prema crkvi u Kolosima. Zašto tako velika borba u A. Pavlu? Da li zato što pati i u zatvoru je? Očigledno ne, zatvor nije razlog njegove borbe, A. Pavle u poslanici Filipljanima piše o radosti koju oseća iako je u zatvoru. Iz samog teksta je jasno da se A. Pavle muči, bori, u agoniji je zbog stanja crkve u Kolosima, koja je pod napadom lažnih učitelja. On se lomi zbog stanja crkve. Iako ih nikada nije ni video, lomi ga njihovo stanje i srce mu se lomi zbog njih.
Njegovo stanje će nam možda najbolje opistati sledeće svedočanstvo koje smo preveli. Radi se o svedočanstvu 19-godišnje devojčice iz Severne Koreje, koje smo nekolicina nas imali priliku da čujemo na kongresu u J.Africi, i koje je sve nas jako dotaklo.
Ne znam koliko je vas dotaklo ovo što ste čuli. Na kongresu su bili najučeniji predstavnici evanđeoskog hrišćanstva, doktori teologije, pastori i biskupi crkava koje broje stotine hiljada članova, ali ova devojčica je dobila najveće ovacije, i za mnoge njeno svedočanstvo je bilo vrhunac kongresa. Nije plakala zbog gubitka roditelja, iako joj je očigledno teško, ali je zaplakala zbog svog naroda koji propada bez Hrista. U mnogome je slična A.Pavlu. Pavlovo srce je slomljeno zbog ljudi. U agoniji je za one koje ne poznaje, radi njihovog dobrostanja. Mi kažemo da ima „Hristovo slomljeno srce“ za te ljude.
Šta znači „Hristovo slomljeno srce“. Prilikom ulaska u Jerusalim, piše “Kada se približio gradu i ugledao ga, zaplaka nad njim” Luka 19:41. Nad kim Gospod plače? Nad zgradama, zidovima, svetim mestom? Pa ne, jer kako bi zidovi mogli prepoznati ko je Isus?
Hristos plače jer nije prepoznat momenat o kome su govorili proroci (Danilo 9). Plače nad ljudima u gradu koji ne prepoznaju momenat i koji će propasti zbog svog neprepoznavanja.
Drugi momenat u kome se spominje Isusov plač, jeste kada je Lazar umro, “A Isus zaplaka” Jovan 11:35. Isus pogleda okolo i vidi izgubljene ljude i zaplaka. Ne plače nad Lazarom jer zna da će ga oživeti, nego nad ljudima oko njega, koji nemaju nade, kojima je potrebno spasenje.
Pravi izvor služenja jeste slomljeno srce, kada nam Gospod Isus, u svojoj milosti, da Njegovu bol za ljude oko nas. Griža savesti nikada nije dovoljan motiv za služenje, revnost radi nagrade nije dovoljna, ali ako nam Isus promeni srce, podeli sa nama „njegovo srce“, onda više nema prepreke u služenju.
U ovom događaju Pavlovo srce je slomljeno zato što vidi veliku opasnost koja se nadvila na crkvu kako piše u stihovima 4 i 8 stih. „4 Ovo govorim da vas niko ne prevari zavodljivim rečima.“ i „8 Pazite da vas niko ne zarobi mudrovanjem i praznim pričama zasnovanim na ljudskom predanju, na stihijama sveta, a ne na Hristu.”. Neka vas niko ne zavede i ne prevari koristeći zamamne reči, mudrost ovog sveta i odvrati vas od toga da sledite Hrista Boga. Volim reči koje koristi Šarićev prevod – zamamnim rečima, zanosnim rečima.
Reč koja se ovde govori jeste korišćena u govornom grčkom jeziku za ubedljiv govor advokata i njegovu moć da ubedi sudije u njegov slučaj. Korišćenje snažnih argumenata da se dokaže pozicija koju zastupa advokat.
Slika koja mi pada na pamet jeste film „Lažov, lažov“ sa Džim Kerijem. Zbog stalne potrebe da ulepšava istinu, da laže u sudnici, na kraju se ceo život lika iz filma pretvara u laž. Sve dok njegov sin ne poželi da mu otac ne može da slaže barem 24h. Ali pogledajte film da saznate ostale detalje. Ono što ja želim da naglasim da su „zamamne reči“ jezik laži, ubeđivanja, korišćenja ega ljudi kako bi ih zaveli da prihvate vašu verziju istine.
To čine lažni učitelji u Kolosima. Šta je bilo zamamno u njihovom naučavanju? To će nam biti jasnije kada vidimo šta je bilo element lažne nauke u to vreme?
1. Prvo je bilo ubacivanje anđela kao posrednika između ljudi i Hrista i obožavanje anđela. Koliko razumem logično im je izgledalo da mi nečisti ljudi ne možemo doći direktno do Hrista i da nam je potrebno neko da nam posreduje, između nas i Hrista a to su anđeli. Kada pomislimo, to je jako logično, jer Hristos je bezgrešni Bog, svet. Kako on može da trpi naše prisustvo, neko bi morao da nas zastupa. Jako interesantno, osim što je skroz pogrešno. Jer jedan je zastupnik, Isus Hristos - I Jov. 2:1. Ali ideja je zamamna.
2. Drugo nametanje raznih pravila – koji dan držati, šta je ispravnije od čega, pročitajte kraj druge glave. U pitanju je verovatni uticaj Judeizma, Starog Zaveta, u kome se Bogu ugađalo kroz zakon. Argument je i to da je i sam Hristos je rekao da nije došao da ukine Stari zavet. Jako interesantno.
Podsetilo me je na moj razgovor sa jednima adventistom, na samom početku mog sleđenja Hrista. Do kraja razgovora me je bio ubedio i da treba da držim subotu, i da ne jedem svinjetinu (što bi bila ekstremna žrtva za mene) i ko zna šta ne. Jer njegove reči su bile krajnje ubedljive, zamamne. Osim što su potpuno pogrešne. Jer Hristos nije je došao da ukine zakon, nego da ga ispuni (Matej 5:17) i te sve stvari su bile ispunjene
Ako Bog da, za dve nedelje kada ponovo budem ja govorio, pozabavićemo se više ovim pitanjima, zakona i pravila. Sada što me mnogo više interesuje da vidimo Pavlovu reakciju na lažnu nauku. Jer danas, u naše vreme, Apostolu bi bilo postavljeno sledeće pitanje – „A. Pavle zašto se ti u opšte žestiš? Pa šta je to strašno, nije to razlog da upadaš u vatru.“
To je duh sadašnjeg vremena, nije bitno što odstupamo od istine evanđelja, bitno je da se mi slažemo, da ne dolazimo u sukobe. Bitno je jedinstvo, jer po ljubavi će nas prepoznati. Ovo govorim sa velikom dozom ironije.
U jednoj debati, sa branhamovcima to je bilo moje iskustvo. Ne želim da gubim previše vremena, ali Branhamovci su kult koji tvrdi da smo mi crkve sotonino kraljevstvo i da samo oni imaju istinu koja im je data kroz njihovog proroka. Ja sam u toj debati napisao da su lažni proroci i argumentovao kakvi su. Na to su reakcije bile od evanđeoskih hrišćana: „pa nemojmo se svađati, svi smo mi isti“. Problem je da nismo. Argument „pa nema veze šta verujemo, nećemo da škodimo jedinstvu“, ne bi u opšte impresionirao A. Pavla a ni Hrista. Jer sa nekim iskrivljivanjima mi ne možemo imati zajedništvo.
- Prijavite se na listu čitalaca KaHristu. Time podržavate ovaj blog a i bićete bolje informisani o novim tekstovima.
ŠTA GORI U PAVLOVOM SRCU – ZAŠTITITI CRKVU
A. Pavle gori da zaštiti ljude u crkvi. Jer A. Pavle je svestan da ako dopusti iskrivljivanje, da će efekti biti u konačnosti mnogo veći. Dok smo razgovarali o ovom tekstu B. je podelila svoje iskustvo sa pečenjem hleba u novoj mašini za pečenje hleba. Više vode i nevalja, manje brašna i nevalja. Odstupanje od recepta ne daje iste rezultate.
I time ne mislim na sporedne delove naše vere, koji nisu jasno izraženi u Svetom pismu – npr: kad Hristos ponovo dolazi, pre ili posle velikih nevolja ili slične teme. To nije problem. Pitanje je osnova vere, naše veza sa Hristom. U taj koren su udarili lažni učitelji.
Smrt crkve uvek nastupa na istin način. Prvo se izbaci „raspeti“ jer je sablazan za ljude ovog sveta. Pa Hristos kao jedini put spasenja, pa se propovedanje zameni samo delima i na kraju crkva umre. I zbog te istine, da crkva ne umre, Pavle gori u agoniji.
Ne uzima takve stvari olako. Jer i sama istorija crkve je prepuna primera umiranja, možda najveće groblje istorije je istorija umirućih crkava. Uvek iznova i iznova se dešava isti scenario, crkva polako menja naglasak evanđelja, izbacuje Hrista kao centar spasenja. To je najveća zamka, đavolov cilj, jer kada crkva izbaci Hrista, onda je crkva nemoćna, dečija igra, institucija, nepotrebna ustanova, relikt prošlost.
Pismo nas uči da je Isus Hristos glava telu, misleći da je crkva kao živi organizam kojim Hristos upravlja. Kada crkva odbaci glavu, ona umire i Bog podiže novi pokret. To „odbacivanje glave“ se dešava na dva načina: Prvi je kroz to što pada u istu zamku kao Kološani, menjanjem fokusa – umesto anđela ubacuje kao posrednike svece ili sveštenike, ili samu sebe i skida Hrista sa prestola hrišćanskog života. Crkva postaje posrednik spasenja i uzima na sebe ulogu koja joj nikada nije data, što je greška koju su učinile tradicionalne crkve.
I to se i desilo, stvarno su došli. I dolaze i danas. A mi spustili ruke i ni ne razmišljamo o tome. Ni nevidimo te napade, jer su često perfidniji. Razne baba Vange, i vračare svi koji poznaju pismo lako prepoznaju. Problem su oni koji su maskirani u obličje evanđeoskog hrišćanstva. Istakao bi tri grupe koje pokušavaju da se infiltriaju u crkvu i kod nas u Srbiji – 1. oni koji nadodaju Svetom pismu svoje učenje, 2. oni koji oduzimaju od Svetog pisma, i 3. oni koji menjaju naglasak ili smer poruke Svetog pisma.
1. Oni koji nadodaju - pojedini pokreti proglašavaju normalno iskustvo hrišćana nedovoljnim i kreću ka „višim“ iskustvima. Sama potraga za Bogom je visoko vredna vrlina, ali kada se to pretvori u potragu za posebnim iskustvima, radi samih iskustava, rezultati su krajnje destruktivni.
Cilj duhovnosti koju oni opisuju jeste doći u takvo stanje euforije u kojem se upada u razne vrste transa. Najnoviji hir jeste takozvano „pijanstvo u duhu“, u kome se u transu ponašaju kao pijani i to se tretira kao poseban vid blagoslova. Ovakvim ponašanjem nas samo sramote i sramote evanđelje. Nema osnove u Svetom pismu za takav vid „duhovnosti“.
2. Oni koji oduzimaju – liberalni lažni učitelji. Oni koji osporavaju značaj i autoritet pisma. Posebno naglašavam ovde Rob Bela i njegovo naučavanje kojim omalovažava autoritet Svetog pisma. U pokušaju da se uklopi u savremene kulturne tokove, ovi učitelji „omekšavaju“ poruku Pisma, kako bi ona bila prihvatljivija za „posmoderniste“. Njihovo naučavanje jeste - šta menja ako nešto nije tačno u Svetom pismu, Pismo je puno ljudskog uticaja i slično. Time osporavaju i sam značja, i autoritet.
3. Oni koji menjaju naglasak – ovde navodim učitelje pozitivnog razmišljanja. Hristos nije više cilj vere, nego cilj vere postaje naše blagostanje. Hrist postoji radi nas a ne mi radi njega. Svi mi smo došli radi spasenja i pomoći ka Hristu, ali Bog nije naš lični deda-mraz.
PRINCIPI ODBRANE
- Podržite KaHristu tako što će te podeliti tekstove na društvenim mrežama. Hvala.
1. Molitva. U priči o agoniji jasno je da Pavle jedino što može da radi jeste da se moli. Molitva je jedno od najačih oružija koje mi kao Hrišćani imamo. Moleći se mi menjamo stvari.
Stedman „Želim da naglasim ponovo ogroman značaj molitve jedni za druge. Ti možeš da učiniš ispravnu stvar da pomogneš nekom, ali ako je njego stav pogrešan i loš, ništa od tvog služenja mu neće pomoći. Šta može to da promeni. To je tvoja molitva za njega! Molitva može da promeni srce i um, unutrašnje stavove. To je moćna sila d apromeni atmosfru i učuni nešto prihvatljhivim što bi inače bilo neprihvatljivo za te osobe. Pavle smo molio (agonija je reč) za Kološane ponovo i ponovo.
2. Drugi način borbe jeste poziv na zahvalnost. „7 Budite u njemu čvrsto ukorenjeni i na njemu nazidani, ojačani u veri kao što ste poučeni i obilujte zahvaljivanjem.“ I ovde sam stvarno imao problema kako to da razumem. Na koji način zahvalnost rešava problem lažnih proroka i učitelja. Pomogli su mi vođe kućnih grupa. Nezadovoljna srca su plodno tlo za zamamne reči. Ako si pun nezahvalnosti, nezadovoljstva, svako seme se primi, samo treba da ti naglasi kako se slaže sa tobom i kako si u pravu i plamen se rasplamsa. Zahvalnost Bogu jeste isceljujuća.
A ujedno to je savršeno logična pozicija za jednog hrišaćnina. 2 da im se uteše srca, da sjedinjeni u ljubavi dospeju do sveg bogatstva punog razumevanja, do spoznanja Božije tajne – Hrista, 3 u kome su skrivena sva blaga mudrosti i znanja. 4 Ovo govorim da vas niko ne prevari zavodljivim rečima.“ U Hristu Isusu je svo bogatstvo. Kako ne biti zahvalan.
3. Treći način borbe jeste da ih podseća na osnove, pogledajmo – „6 Stoga, kako ste prihvatili Hrista Isusu, Gospoda, tako i živite u njemu. 7 Budite u njemu čvrsto ukorenjeni i na njemu nazidani, ojačani u veri kao što ste poučeni. “ Nema odstupanja od osnova vere. Vratimo se na početak. Vratimo se Hristu.
- Nastavak propovedi možete pročitati OVDE.
Нема коментара:
Постави коментар