Radost zbog smrtne kazne - priča o Aziji Bibi i njenom suđenju

„Plakao sam od sreće kad je osuđena na smrt“,  izjava koju sam pre osam godina (2010.) pročitao na internet izdanju „Večernjeg lista“. O čemu se radi? Neko plače od radosti jer je osuđen masovni ubica? Uhapsili su ratnog zločinca i platiće svojim životom za hiljade koji su zbog njega stradali? Ne, ništa od toga... 

To su reči imama (muslimanskog sveštenika) Qari Mohammed Salima iz Pendžaba, Pakistan. A raduje se za smrtnu presudu za Aziju Bibi, 45- godišnje hrišćanke iz njegovog sela. 

Njegova izjava me je zainteresovala za priču o Aziji Bibi, i napisao sam tekst "Radost zbog smrtne kazne". Tekst sledi u nastavku, ali i dodatak o tome šta se danas dešava sa tom ženom, osam godina kasnije. Da li je pogubljena, slobodna... 

Lekcija o veslanju ili kada otkriješ da si kontrol frik (control freak)

Zašto volim Royal Rangers (Kraljevske izviđače)? Ima puno odgovora na to pitanje, ali ključni je da mi iskustva sa njima pomeraju granice mog iskustva. Pisao sam već o tome kako sam pobedio strah od visine, spavao u iglou i doživeo isceljenje srca, ili preživeo maraton (vidi linkove)... a sada lekcije o tome kako sam otkrio da sam kontrol frik (bolesna potreba da nešto iskontrolišeš)...

Rendžeri imaju više nivoa obuke. Osnovni nivo je NTC (Nacionalni Trening Kamp), koji osposobljava osobu da postane vođa Rendžera. Sledeći nivo je NTT (Nacionalni Trening o višednevnim kampovima u pokretu), pa ANTC (napredni kurs). Međutim osim navedenih osnovnih treninga postoje i različite specjalizacije - orjentacija, prva pomoć, kanu, biciklizam... 

Nacionalni tim Royal Rangera Mađarske je u julu 2018 organizovao njihov trening za kanu - NKTT, u oblasti Szigetkoz, na meandru Dunava, granica sa Slovačkom i pozvali su i dva predstavnika iz Srbije da im se pridruže. 

U toj oblasti Dunav se razliva u mnoštvo rukavaca, sa tokom različite brzine - od skoro stojeće vode, do druge kategorije brzine (planinski tok, ali bez brzaka uglavnom), kao i mnoštva jezera... Priroda predivna, očuvana, mnoštvo ljudi koji u čamcima uživa u prirodi... 

Šta mi zaklanja sunce? - Vera na delu - dan 43

Prethodnih par dana bili smo na letovanju. Sjajna lokacija, odmah do mora, par stepenika i plaža. Međutim, obala je bila zapadna, i do deset sati nije bilo kupanja. Zašto? Nije bilo sunca, kuća je zaklanjala sunce...

Jošua se susreo sa Bogom u momentu zabrinutosti, momentu kada je verovatno bio skoncentrisan na zadatak koji ga očekuje, na problem koji je iznad njegove snage. Nešto mu je zaklanjalo sunce tj Boga...

Interesantno je to da su se najveličanstveniji susreti sa Bogom a koji su zapisani u SZ dogodili u momentima kada to ljudi nisu očekivali, nego bili skoncentrisani na nešto drugo. Mojsije traži izgubljenu ovcu, Gedeon vrše žito, Petar lovi ribu…

Bog ima mnoštvo imena - zašto se tako predstavlja? (Vera na delu - 42 dan)

Jošua se susreo sa Božijom objavom lice u lice. O toj objavi pisao sam juče - Ko je to Anđeo Gospodnji? (Vidi link). Međutim, za moj današnji tekst značajno je da anđeo Gospodnji, tj Bog koristi u tom tekstu posebno ime - On je Vojskovođa vojske Gospodnje. 

Mi smo naučili da koristimo samo ime "Bog" kada govorimo o Njemu. Međutim reč bog skoro da i nije ime, kao što ni čovek nije ime, ili anđeo. Više je oznaka vrste, ako se to tako može reći. Međutim pošto je Bog jedan, i jedinstven, reč je postala i ime. 

Međutim, ako otvorimo Sveto pismo videćemo da je Bog koristio mnoštvo imena da bi se objavio. Gospod nad Vojskama o kome sam govorio je jedno od njih. Vojskovođa vojske Gospodnje je drugo. 

Ko je to Anđeo Gospodnji u Starom zavetu? - Bog Otac, anđeo ili Gospod Isus? (Vera na delu - 41 dan)

13 Kad je Jošua bio kod Jerihona, podiže oči svoje i pogleda. I gle, prema njemu je stajao jedan čovek s golim mačem u ruci. Jošua pristupi k njemu i reče mu: Jesi li od naših ili od naših neprijatelja? 14 On odgovori: Ne, nego sam ja vojvoda vojske Gospodnje; sada dođoh. Jošua pade licem na zemlju, pokloni se i reče mu: Šta zapoveda Gospodar moj sluzi svome? I Vojvoda vojske Gospodnje reče Jošui: 15 Izuj obuću s nogu svojih, jer je mesto na kome stojiš sveto. I Jošua učini tako. Jošua sin Navinov 5

Pitanje koje se postavlja jeste ko je ova osoba? Šta vi mislite? O Njemu piše u petom poglavlju knjige Jošuine... Objašnjenje događaja sam napisao u tekstu pod imenom - sresti se sa Bogom lice u lice (vidi link), sada idem korak dalje - ko je to sa kim se Jošua susreo?

Jošua sin Navinov 5:13-15 - Sresti se sa Bogom lice u lice, kako to izgleda (Vera na delu - dan 40)

Koliku ulogu ima Bog u našem životu? Da li mu dajemo mesto ili smo ga izgurali sa stolice našeg života? U SAD postoje crkve u kojima nije dozvoljen ulaz ljudima druge boje kože. Jedan čovek afro-američkog porekla, je više puta pokušao da uđe u belačku crkvu, i bio odbijen. Dok je sedeo očajan ispred crkve, razmišljajući o nepravdi, prišao mu je Isus i rekao: „Ne brini ništa, i ja sam puno puta pokušao da uđem u tu crkvu, ali ni mene nisu pustili.“ 

Šala, naravno, ali mnogi su izgurali Isusa iz svog života... Da li je naš život takav, da ne puštamo Isusa u razne oblasti našeg života? Prepreke mogu biti naši stavovi, pogrešni motivi, dela… koji su kao znak stop! 

Kako sebe testirati kakvi smo? Najbolji test jeste kako postupamo kada se suočimo sa nekim problemom ili izazovom. Od koga tražimo pomoć, gde idemo da nađemo rešenje? Da li sami preduzimamo akciju ili očekujemo od Boga rešenje? 

Odgovor na ova pitanja tražimo u petom poglavlju knjige Jošue (Isusa) sina Navinovog, knjigu koja opisuje život i delo jednog od najmudrijih Božijih sluga opisanih u Svetom Pismu. Ovo je serija Vera na delu, moj 40 dan svakodnevnog pisanja.

Sjajno arheološko otkriće na obali Jordana potvrđuje Biblijsku priču o Jošui - Vera na delu - dan 39

Događaji o kojima pišem desili su se jako davno, pre 3.000 godina. Drevni Judeji, Egipćani, Hananejci... drevna Palestina... ali i posle 3.000 godina ti događaji su aktuelna politička pitanja. Da li su Judeji osvojili zemlju ili ne? Da li su i pre Jošue živeli tamo? Kada su tamo došli, i ko je tamo bio pre njih? Prema tome kroje i savremenu politiku... liči na Balkan, barem meni...

Međutim iz navedenog razloga, politika utiče i na tumačenje istorije i arheologiju. Mnogi tragovi ostaju sakriveni pod velom tajne, često i odbačeni jer se suprotstavljaju stavovima trenutno političkih stavova ili su zloupotrebljeni od druge strane. Kada govorimo o Knjizi Joše, i događajima iz te knjige, to je oblast gde ima puno manipulacije. 

Da li se međutim išta može saznati? Pre izvesnog vremena slušao sam predavanja Adama Zertala sa univerziteta u Haifi, o njegovim istraživanjima u oblasti Jerihona, koja želim izneti u ovom tekstu. Mislim da ova istraživanja iznose neke interesantne činjenice...

Promene - mrzeti ih ili voleti - šta nas mana uči o tome? - dan 38 - Vera na delu

Jedna od asocijacija vezanih za hrišćanstvo jeste drevnost... Sećam se opisa posete manastiru, koju je sa mnom podelio prijatelj: "Kada sam tamo ušao - miris vekova...". Loglično je da vera stara 2.000 godina ima određenu drevnost, pitanje je samo koju?

Čitao sam takođe o svešteniku koji je želeo da pomeri orgulje iz jednog dela bine u drugi deo bine. Svaku nedeljnu službu bi pomerio orgulje svega nekoliko centimetara ka cilju. Trebalo mu je godinu dana da premesti orgulje. Zašto je to činio, možda se pitate? Da bi izbegao nezadovoljstvo članova crkve zbog promene...

Postoje mnoge slične priče o buntu zbog promena klupa, stolica, rasporeda cveća na bini, a da ne pričamo o promeni stila muzike, uvođenju novog instrumenta... Postoji puno šala o ljudima koji imaju "svoju stolicu" u crkvi, i ako im neko zauzme mesto, oni odlaze sa službe... Čuvena je crkvena rečenica "Ali mi smo tako oduvek radili", a to oduvek može biti staro svega nekoliko godina... 

Pre puno godina, prijatelj, mentor, mi je rekao: "Bera, crkva je kao slon. Slonovi ne skreću naglo ulevo i ne preskaču visoke ograde." Ako želiš promenu u crkvi, trebaju godine da do nje dođe. Ako kreneš prebrzo, nastaje haos. Ako pokušaš nešto da preskočiš, popadaće.  

Kako slaviti Večeru Gospodnju ?- Priča o odbrojavanju do večnosti (Vera na delu - 37 dan)

Danima pišem tekstove o petom poglavlju knjige Jošuine. Fascinira me poruka ovog teksta. Kao rudnik u koji uđeš i ne možeš iz njega izneti sve bogatstvo jer ga toliko puno ima. Pisao sam o tome kako nas Bog vodi, o obrezanju, o promeni u nama, a sada su mi misli usmerene u temu Večere Gospodnje (vidi jučerašnji tekst na linku). 

Bog zaustavlja Izrael u potpuno nelogičnom momentu i to mi je pobudilo radoznalost. Razlog je da Bog želi da reši pitanja koja su njemu prioritet - obrezanje, skidanje sramote Egipatske, ponovo uspostavljanje Pashe, prestanak mane... i konačno Judeji jedu od plodova obećane zemlje...  

¹⁰I sinovi Izrailjevi stojeći u logoru u Galgalu, slaviše pashu četrnaestog dana onog meseca uveče u polju jerihonskom. ¹¹ I sutradan posle pashe jedoše od žita one zemlje hlebove presne i zrna pržena, isti dan. ¹² I presta mana sutradan, pošto jedoše žito one zemlje, i već više nisu imali mane sinovi Izrailjevi, nego jedoše od roda zemlje Hananske one godine.

Šta znači nedostojno uzeti Večeru Gospodnju (Pričest) - I Korinćanima 11: 26-30? (Vera na delu - 36 dan)

Večera Gospodnja, Pričest, Euharistija su reči koje ukazuju na jedan isti obred - sećanje na Hristovo delo na krstu. U noći kada je bio izdan Gospod Isus je rekao: 

"A prvoga dana beskvasnih hlebova pristupiše učenici Isusu govoreći: gde hoćeš da jedeš Pashu?... i učiniše učenici kako im Isus naredi, te spremiše Pashu. A kada nasta veče, leže za trpezu sa Dvanaestoricom... A kada su jeli, uze Isus hleb, blagoslovi, izlomi i dade učenicima i reče: Uzmite, jedite, ovo je telo moje. Tada uze i čašu i zahvali, dade im i reče: pijte iz nje svi, jer ovo je moja krv saveza, koja se proliva za mnoge radi oproštaja grehova." Evanđelje po Mateju 26:17-29.

Crkve obeležavaju ovaj čin sećanja na različite načine... neki svake nedelje, neki ređe. Takođe, crkve imaju različita pravila ko sme uzeti Večeru Gospodnju, u šta ne bi ulazio (da li je krštenje uslov ili ne...). Teološki pogled se takođe razlikuje... međutim svi se slažemo da je Večera Gospodnja jedan od, ako ne i najvažniji sastanak crkve.

U vezi Večere Gospodnje postoje i veoma ozbilja upozorenja. Apostol Pavle piše u svome pismu Korinćanima (I Kor. 11:26-30) sledeće upozorenje: Jer kad god jedete ovaj hleb i pijete ovu čašu, obznanjujete smrt Gospodnju - dok ne dođe. Stoga ko nedostojno jede hleb ili pije čašu Gospodnju, ogrešiće se o telo i krv Gospodnju. Čovek neka ispituje samoa sebe, i tako neka jede od hleba i neka pije iz čaše, jer ko jede i pije, a ne pravi razliku između tela Gospodnjeg i drugog jela, sebi na sud jede i pije. Zbog toga su mnogi slabi i bolesni među vama i dosta ih je umrlo. 

Šta znači biti nedostojan da uzmeš Večeru Gospodnju? Očigledno je da je Bog veoma strog u vezi ovog čina - spominje se bolest pa čak i smrt... U razumevanju tog teksta pomoći će nam tekst iz Knjige Jošuine (Isus sin Navinov), 5 poglavlje. Veće nedeljama svaki dan pišem jedan tekst u seriji Vera na delu (juče sam pisao tekst: Isceljenje ličnosti - šta je to? (vidi link)) a današnji tekst je interesantan za današnju temu. Izraelcima je dozvoljeno da uzimaju Pashu...

Šta je to isceljenje ličnosti? (Vera na delu - dan XXXV - Jošua 5)

Dok putujem na posao volim da slušam radio, posebno muzičke emisije. Ne obraćam puno pažnje na reči i izvođače pesama, muzika mi je samo pozadina za razmišljanje o obavezama koje me očekuju tog dana. Samo one pesme koje se iz dana u dan ponavljaju skreću mi pažnju. 

U jednom periodu stalno se vrtela stara pesma od Genesis i Fil Kolinsa: „Jesus he knows me“. Duhovan naslov ali poruka je, nažalost, ponižavajuća. Kolins, inspirisan skandalima evanđeoskih TV evanđelista, peva o tim skandalima i ruga im se. Prikazuje pohlepne vođe, bludnike i licemere i peva stavljajući reči u usta jednog od njih: „čini ono što ja govorim, a ne ono što ja radim“. Neslavna slika crkve!

Ovakva slika Hristovih sledbenika se razlikuje od slike koju pred nas postavlja Sveto pismo. Bog nas poziva na integritet i doslednost. Juče sam pisao tekst o značaju pravih prioriteta. Bogu je važnije ispravno srce, nego uspeh. U petom poglavlju knjige Jošuine zaustavlja sve (pročitajte tekst: Skidanje sramote egipatske) kako bi ispravio odnos sa Izraelcima. Karakter vredi više od uspeha...

Kao nastavak mog pisanja u Veri na delu odlučio sam da objavim jedan stari članak, napisan 2010. za Sestrinski list pod imenom Isceljenje ličnosti: