Skidanje sramote Egipatske - šta je to? I kako je se rešiti? (Vera na delu XXXI - Jošua 5)

Tada reče Gospod Jošui (Isusu sinu Navinovom): Danas skidoh sa vas sramotu egipatsku. I prozva se ono mesto Galgal do današnjih dana. Jošua 5:9 Šta je to sramota egipatska – šta mislite? 

Reči o "sramoti egipatskoj" se nalaze neposredno posle procesa obrezanja u petom poglavlju knjige Jošuine. O tom  događaju; obrezanje u Jerihonskoj dolini; pisao sam juče u članku: Obrezanje - zašto tako čudan obred (pročitajte tekst na linku). 

Tekst je jako čudan jer ne samo da cela generacija Judeja nije bila obrezana što je zahtevao Božiji zakon, nego je sam Bog ukinuo proces obrezanja. Piše u petom poglavlju, od 5-8 stiha, sledeće: 

"Jer beše obrezan sav narod koji izađe (iz Egipta, stara generacija - moja napomena), ali ne obrezaše nikoga u narodu koji se rodi u pustinji na putu, pošto su izašli iz Egipta. Jer su četrdeset godina išli sinovi Izraelovi po pustinji, dokle nije pomro sav narod, ljudi vojnici, što su izašli iz Egipta, jer nisu slušali glas Gospodnji, ... I na mesto  njihovo podiže sinove njihove, njih obreza Jošua pošto su bili neobrezani, jer ih ne obrezaše na putu. A kad se sav narod obreza, ostaše na svom mestu u logoru dokle se nisu oporavili."

Zašto je Bog zapovedio prestanak obrezanja? 
Pokušao sam da pronađem neku napomenu kada je Bog zapovedio prestanak obrezanja, ali je nisam pronašao. Jednostavno su prestali da obrezuju kako izgleda. Kao da je Bog oduzeo blagoslov od njih, utonuli su u beznađe i prestali da to rade. Kada je starija generacija pomrla, i kada su ušli u obećanu zemlju, stvari su se promenile... ponovo je počelo obrezanje, i time je skinuta sramota egeipatska. 

Sramota je u Svetom pismu često povezana sa životnom situacijom. Na primer, kada bi žena nerotkinja zatrudnela, govorila je da je sa nje skinuta sramota nerotkinje. Na sličan način, sramota egipatska je bila vezana za njihovo stanje ropstva - ropstvo je bilo sramota, poniženje.

Međutim, kada Bog govori o skidanju te sramote, ne misli na oslobađanje iz ropstva u Egiptu, jer se to dogodilo starijoj generaciji, 40 godina ranije... nego na nešto drugo.

Šta je sramota egipatska?Sramota egipatska je bila njihov stari način ponašanja pod stalnim uticajem negativnosti Egipta, idolopoklonstva. Nije vezana za ropstvo samim Egipćanima nego ropstvo grehu koji su naučili u Egiptu, ropstvo idolopoklonstvu egipatskim, ropstvo suprotstavljanja Bogu, stalnom vraćanju na staro. 

Iako ih je Bog oslobodio ropstva u Egiptu oni su u srcu ostali robovi mnogo surovijeg Gospodara. Kako to kaže Apostol Pavle u Poslanici Rimljanima 6:16 – da slobodno citiram – Onoga koga služiš njegov si rob. A greh je užasan Gospodar – "Svaki greh ima puno nesretnih zarobljenika vezanih lancima za ruke ili za noge. Jadni zarobljenici hvališu se svojom neograničenom slobodom a ne postoji veće ropstvo od njihovog. Greh je najteži od svih gospodara. Jad i razočarenje, očaj i pakao su jedina plata koju grijeh isplaćuje svojim slugama." Biskup J. C. Ryle.

Čarls Ferfer objašnjava promenu koju su doživeli na sledeći način: Kada je verom narod Izraelski prešao u obećanu zemlju i pokazao volju da sledi Božije zavete time što se podvrgao obrezanju tada je Bog skinuo sramotu njihovog idolopoklonsta i njihovog stila života usmerenog na egipat.

Izraelci su simbolično oslobođeni tog strašnog Gospodara. Skinuta je sramota koja ih je stalno nagonila u greh a donosila im samo bol, strah i poraz. Sramota koja ih je odvajala od Boga.

Moja sramota je skinuta
Prilikom moje druge posete crkvi, dok sam još bio nevernik, alkoholičar, propovedao je stari propovednik iz Baptističke crkve, Stjepan Orčić. Ne sećam se njegove propovedi, ali se sećam razgovora sa njim, koji je bio ključan za moje obraćenje (odluku da poverujem). Na kraju propovedi, Stjepan je uputio poziv, da ako neko ima pitanje može  slobodno da mu priđe... 

Moje pitanje je bilo - "Ako je hrišćanstvo jedini put do Boga, šta se dešava sa svima onima koji nisu imali prilike da čuju o Hristu?". Stjepan me je tada pogledao, i rekao: "Znaš, ja znam odgovor na tvoje pitanje, ali da li si ti upoznao Hrista (molio da on postane moj Spasitelj)?". Na moj odrečan odgovor, postavio je sledeće pitanje: "Zar te nije sramota zbog toga?".

Stjepan je bio blag čovek, i njegove reči su bile samo Božije vođstvo. Posle par godina, u nekom razgovoru, nije mogao da veruje da me je nešto slično pitao... ali za mene to pitanje je bilo ključno... jer sam počeo da razmišljam - "Stvarno, i treba da me bude sramota, Hristos je umro za mene, da mene spasi... Moram nešto da uradim." 

Isto veče, nekoliko sati kasnije, moj život se zauvek promenio, postao sam dete Božiji, poverovao sam, doživeo isceljenje od alkoholizma (od tog dana 24 godine nisam uzeo gutljaj alkohola), zloupotrebe droga... 

Bog mi je isto veče vratio radost na lice, smejao sam se normalno posle dugo godina. Skinuta je bila moja sramota... a ja sam bio pun sramote. Sramio sam se sebe, moje porodice, siromaštva, mislio sam da sam glup, da nemam budućnosti.... Ali kroz jedno pokajanje, i kroz korak vere, moja sramota je bila skinuta... Nisam bio obrezan fizički, ali moje srce je zauvek obrezano verom koju sam doživeo. 

Čovek vere je čovek kome je sramota skinuta. Srce mu je obrezano, i greh tu više ne stanuje. Čovek vere može da zgreši, i dešava mu se da greši, ali to nije stanje u kome ostaje. Jer jednom kada je sramota skinuta, čovek vere ne želi povratak nazad u nju.

Beređi Dušan Bera

• Takođe, želeo bi posebno da vas zamolim da se prijavite u listu čitalaca ovog bloga. Time mi pomažete jako puno, jer to podiže čitanost ovog bloga - time ohrabrujete i druge da ga čitaju.
  Opcija za prijavu se nalazi sa strane teksta ako koristite PC ili na dnu ako koristite mobilni - kod ikonica sa likovima čitalaca. Hvala vam.