уторак, 04. септембар 2012.

Strah od visine - kako sam ga ja pobedio


Bojim se visine. Rečnik kaže da je fobija - "... fobija je trajni, bezrazložni strah uzrokovan prisutnošću ili zamišljanjem specifičnog objekta ili situacije koja ne predstavlja realnu opasnost. Izloženost objektu ili situaciji dovodi do trenutne reakcije u smislu visokog stupanja anksioznosti ili pak do pokušaja izbjegavanja objekta ili situacije. ... Odrasli sa specifičnom fobijom prepoznaju da je strah pretjeran i bezrazložan, ali usprkos tome ne mogu mu se oduprijeti." Ne mogu da kažem za moje stanje da je fobija jer mogu da izdržim boravak na visini, ali sam veoma uplašen i uznemiren u takvim situacijama.



Prošle nedelje sam učestovao u treningu za vođe Kraljevskih izviđača (NTT – National Training Trail). NTT je drugi stepen obuke za vođe gde se obučava za vođenje starijih grupa izviđača u višednevna pešačenja (hiking ili hajk da prevedemo na srpski J). 

Trening je održan u mestu Krivi Vir, istočna Srbija. Priroda predivna, izvori na sve strane, šuma skoro netaktnuta, pećine, stare kuće i crkve... Učesnici su bili rendžeri iz osam zemalja: Srbija, Albanija, Makedonija, Bugarska, Rumunija, Nemačka, Mađarska, Makedonija. Svi uslovi za odičan provod (što se mene tiče): avatura, dobro društvo, priroda, nove veštine... Osim jednog ali (koje zna sve da pokvari).


Deo obuke je bio i spuštanje sa stene uz pomoć planinarske opreme – užeta. I to je bio moj izazov. Okruženje fantastično: Pećora tj izvor Crnog Timoka... Razne zabavne radionice: ishrana iz prirode, prečišćavanje vode, prelazak reka, upoznavanje sa pećinom... i veranje... 

Stena nije nešto posebno visoka (kada je gledaš od dole), 12-13 metara maksimalno ali vertikalna i moralo se spištati samo koristeći planinarsku opremu. Za nekoga ko se ne boji visine - ništa posebno. Meni ogromno.

Moja grupa je bila među zadnjima. Gledam druge grupe kako se spuštaju i skupljam hrabrost. Kada je mogao on, mogu i ja! Nije to tako teško! Oprema je dobra a i sve je bezbedno! Mi smo rendžeri, oprez i sigurnost je iznad svega... Ali strah raste. Osećam ga u stomaku (pročitah juče u novinama da imamo drugi mozak u stomaku, e taj mozak mi je radio sto na sat, zavrtao creva i srce). Vidim neke koji se boje visine da su odustali pa mi lakše, ali ne želim da odustanem.

I konačno dolazi moje vreme. Učimo da namestimo pojas, upoznajemo se sa tehnikom spuštanja, a srce lupa, lupa. Mislim „najbolje da idem prvi, ako budem druge gledao uhvatiće me strah“. Kada je počelo penjanje požurim prvi.

Na vrhu stene instruktor mi namešta pojas, vezuje kanape, osigurava i kaže „spreman si, kreći“. Sitnim koracima dolazim do kraja stene i kada treba da počnem sa spuštanjem hrabrost me izdaje. Ne mogu. Odustajem. Skidam opremu i vraćam se na početni položaj.
Ja na steni, drugi pokušaj
Sedim na steni dok ostali iz mog tima prolaze Jakob i Natanel iz Slovenije, Denis tinejdžer, Denis iz Slovenije sa njegovih stodvadeset i kusur kila. Pokušavam da skupim hrabrost dok ih gledam ali ne ide. 

I onda se setim: „a da se moliš za hrabrost?“ Čudno je kako uvek zaboravimo oružje koje nam najviše pomaže, molitvu! Umesto da sam se molio za hrabrost ja sam pokušao sve drugo. I dok iznosim svoj strah pred Boga, tražim snagu, moje srce se smiruje. U umu osećam da mogu, sa mojim Bogom mogu pobediti svaku prepreku. 

Ustajem i krećem, vezujem pojas, i spuštam se dole. Osećam strah ali me više ne kontroliše. I na kraju uspeh. Pre drugog pokušaja mi je instruktor rekao „Ako se bojiš bolje nemoj da ideš“, na šta sam mu odgovorio „Jednom moram da pobedim strah!“

Koje su lekcije koje sam naučio?
11. Učim decu da hrabrost nije odustvo straha nego ne dopustiti da te strah kontroliše. Pre molitve me je strah kontrolisao. Iako sam znao da je sve bezbedno i da mi se ništa ne može dogoditi kad sam pogledao sa stene i trebao da zakoračim dole nisam mogao da pobedim iracionalni strah. Kada sam pustio da vera nadjača strah, doživeo sam pobedu. Hrabrost je ne dopustiti da te strah kontroliše.

22.Molitva. Ponovo podsećanje koliko je molitva snažno oružje. Koliko menja moje srce. Jednostavne reči – „Bože bojim se ali želim da sa tobom pobedim strah. Daj mi silu tvog Duha“ su sve promenile.

33.Zakletva rendžera glasi „Uz Božiju pomoć daću sve od sebe da služim Bogu, Crkvi i mom bližnjem, da živim prema rendžerskim pravilima (rendžer je oprezan, čist, častan, hrabar, poslušan, duhovan, vaspitan i veran)...“ Uz Božiju pomoć biću hrabar! Pobediću svoj strah! Kao David kada ide na Golijata, kao Gideon kada nastupa na Medijance, kao Pavle pred kraljvima... sa mojim Bogom ja mogu da pobedim moje strahove!


  •     Ako vam se dopada to što ste pročitali, učinite mi uslugu i podelite tekst na društvenim mrežama... 

1 коментар:

  1. I ja imam Strah od visine. Ali u svakom trenutku mog zivota naucen sam da se molim Bogu Cak y za sitnicu. Kao sto kazete izgleda mala, ali djavo kad se umesao ogromni. Sa Bogom taj Strah nestane. Hvala Mu

    ОдговориИзбриши

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...