Promene su neophodan faktor rasta svake organizacije. Ako organizacija, crkva, služba, ne prolazi kroz promene, ona ostaje zaglavljena u prošlosti, ne prilagođava se promenama u društvu i postaje neznačajna.
Možemo reći da svaka organizacija prolazi kroz krivu rasta, gde ako gledamo rast u funkciji vremena, postoji period kada organizacija, projekat, crkva, raste, dostiže vrhunac, pa stagnaciju, i onda dolazi do opadanja. To može da se prikaže sledećim dijagramom.
Pitanje koje se postavlja da li je ovakva kriva rasta neminovna? Odgovor je: neminovna je ako nema promena. Promene dovode do nastavka rasta organizacije ili projekta.
Sledeće pitanje je kada promena treba da se dogodi? U teoriji o vođstvu, smatra se da promena treba da se desi kada je organizacija na vrhuncu rasta, kada sve funkcioniše, i energija je velika. Kada energija krene da opada, jako je teško pokrenuti i organizaciju. To možemo prikazati sledećim dijagramom.
Poenta cele priče jeste da su promene neophodne i dobre, pitanje je kako da unesemo promenu za koju uočimo potrebu? Za to u našoj crkvi služi sledeći šablon. U sledećem periodu planiram da objavljujem jedan po jedan dokument crkve, značajan za naše funkcionisanje, a ovaj je prvi u tom nizu.
Šablon pokretanja promene
Kada uočimo neku oblast u kojoj je potrebno uvesti promenu, ili smatramo da nešto treba popraviti, pre nego što pokrenemo pitanje, trebamo odgovoriti na sledeća pitanja. Na taj način dolazimo do efikasnosti, a i mnogo lakše ćemo rešavati probleme. Svaki član crkve može da predlaže stvari za dobrobiti cele crkve, ali mora postojati određeni princip kako se to konstruktivno radi.
1. Šta je konkretni problem? - Izrazite ga jasno, ne uopšteno
Dolaženje do odgovora treba biti propraćeno molitvom a ne izraz trenutnog mišljenja ili frustracije. Tek posle premišljanja, o odgovorenog pitanja, kada smo definisali i jasno uočili problem ili oblast rasta, krećemo na sledeće pitanje.
2. Šta konkretno predlažete kao rešenje za uočen problem?
Mora postojati barem neki nacrt rešenja ili pokušaj nalaženja rešenja. Iznošenje problema, bez razmišljanja o rešenju, se naziva samo žaljenjem ili gunđanjem. Konstruktivni pristup daje pozitivni ton za rešenje.
3. Da li ste razmotrili sve okolnosti?
Neophodno je razmotriti sledeća pitanja, jer samo kada sagledamo situaciju mi smo i konstruktivni u predlogu.
- Da li je to sada moguće ostvariti?
- Da li dovoljno znam o ovoj temi? Sve činjenice? Da li sam dovoljno vremena uložila/lo u proučavanje te teme?
- Ko će to uraditi? Da li postoje ljudi koji to mogu sprovesti? Kako pronaći ljude za tu konkretnu promenu?
- Da li će neko biti povređen zbog promene? Šta predlažete da se uradi da se spreči da nepotrebno nekoga povredimo?
- Da li su potrebna neke sredstva, koliko i odakle?
- Da li se time ugrožava neka već postojeća služba? Kako rešiti konflikt interesa?
- Da li se to poklapa sa vizijom, misijom i vrednostima naša crkve?
4. Šta je rešenje koje predlažete za buduću etapu rasta?
Konkretno, jasno, planski dođite sa predlogom kod odgovorne osobe. Posavetujte se, u pozitivnom duhu, kako rešiti neko problem.
Postavite sebi pitanje - da li je to moja odgovornost? Da li Bog mene poziva da nešto uradim? I da li je ovo pravo vreme?
I konačno, da li ste spremni da vam kažu da to neće biti ostvareno? Da saslušate razloge? Odgovor na ovo pitanje će puno reći o našim motivima...
Beređi Dušan Bera
Нема коментара:
Постави коментар