Od zlata do blata! - kako se nositi sa razočarenjem u radu sa ljudima?

Čudan je život, često doživimo priču od „zlata do blata“. Momente uspeha i proslave zamene momenti blata. Tako i danas. Prethodnih nedelja puno aktivnosti, konferencija Tin Čelendž kod nas u crkvi, savez naše crkve sa crkvom iz Kragujevca..., a danas tugujemo jer je jedan od momaka napustio centar. 

Odjednom, nenadano. Nismo videli neke stvari u njegovom životu. Preko godinu dana je bio sa nama. Nema gde, ide da spava na autobuskoj stanici. Kaže "srce mi je nepromenjivo".  Od zlata do blata!

Nekada bi u ovakvim situacijama "blata" zapadao u očaj. Sećam se kada je prvi momak, 2009. godine, napustio samovoljno centar, proveo sam celo popodne u krevetu, slomljen tugom. 

Sada to više ne radim. Zašto? Navikao se na poraze? Ne. Nije mi stalo do ljudi? Mislim da je i tu odgovor - ne. Razmišljam zapravo o dva značajna razloga.

Prvo - naučio sam da verujem da se Božija reč ne vraća prazna. „Ko što kiša ili sneg padaju sa neba i ne vraćaju mu se a da nisu zemlju natopili i oplodili, i činili da bilje pupi, i semenje se sejaču deli, i hleba onome koji se njime hrani, tako je reč koja izlazi iz usta mojih; ne vraća se ona prazna a da nije volju moju izvršila i nameru moju ispunila.” Isaija 55:10-11. 

I oni koji izađu u neposlušnosti, i oni su primili reč. Kada će roditi u njihovim životima, ne znam, ali znam da hoće jednom!

Takođe, uteha su mi i Isusove reči o sejaču. „Izađe sejač da seje seme svoje, i kako on sejaše jedan deo semenja pade pokraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga. Drugi deo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage. Drugi pade u trnje, i trnje uzraste i zaguši ga. Drugi deo pade na dobru zemlju, i, iznikavši, donese plod sto puta onoliko. Govorivši ovo povika: Ko ima uši da čuje, neka čuje!... A evo šta znači ovo poređenje: Seme je reč Božija. Koji su pokraj puta, to su oni koji slušaju, ali zatim dolazi đavo i otima reč iz srca njihovoga, da ne veruju i da se spasu. Koji su na kamenu, to su oni koji kad čuju, radosno primaju reč, ali nemaju korena, i za neko vreme veruju, a kad dođe vreme iskušenja otpadnu. Koje padne u trnje, to su oni koji slušaju i, otišavši, od briga, od bogatstva i od slasti ovog života zaguše se, i rod ne sazri. A koje je na dobru zemlju palo, to su oni koji slušašvši reč čistim i dobrim srcem, drže je i donose plod postojanošću svojom.“ Luka 8:5-15

Kako razumem reči Učitelja, proces rada sa ljudima je proces setve i žetve. Jedni nikada ne prihvate, jedni prihvate površno, jedni dopuste da budu ugušeni, a četvrti budu plodonosni. Zadatak hrišćana je da sve od sebe da pomogne drugima da budu plodonosni, ali kao ljudi nismo svemoćni. 

Ograničeni smo u našim sposobnostima. A ni sam Bog ne dira slobodu ljudske volje. Čovek bira kojim putem ide i šta će biti. A ja? Ja ću dati sve od sebe da im pomognem da budu plodonosni! Pa ko voli,  neki izvoli!

Beređi Dušan Bera

PS: Ako vam je moj tekst interesantan ili koristan, podelite ga na društvenim mrežama. Takođe, zašto se ne bi prijavili na listu čitalaca ovog bloga? Hvala unapred.