Od zlata do blata! - kako se nositi sa razočarenjem u radu sa ljudima?



Čudan je život, često doživimo priču od „zlata do blata“. Momente uspeha i proslave zamene momenti blata. Tako i danas. Pre dva dana slavimo godišnjicu centra, danas tugujemo jer je jedan od momaka napustio centar. Odjednom, bez najave, samo je odlučio i otišao. Spreman – ne, ni u kom slučaju!!! Od zlata do blata!

Nekada bi u ovakvim situacijama zapadao u očaj. Sećam se kada je prvi momak napustio samovoljno centar, proveo sam celo popodne u krevetu, slomljen tugom. Sada to više ne radim. Zašto? 

Prvo što verujem da se Božija reč ne vraća prazna. „Ko što kiša ili sneg padaju sa neba i ne vraćaju mu se a da nisu zemlju natopili i oplodili, i činili da bilje pupi, i semenje se sejaču deli, i hleba onome koji se njime hrani, tako je reč koja izlazi iz usta mojih; ne vraća se ona prazna a da nije volju moju izvršila i nameru moju ispunila.” Isaija 55:10-11. 

I oni koji izađu u neposlušnosti, i oni su primili reč. Kada će roditi u njihovim životima, ne znam, ali znam da hoće jednom!

Takođe, uteha su mi i Isusove reči o sejaču. „Izađe sejač da seje seme svoje, i kako on sejaše jedan deo semenja pade pokraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga. Drugi deo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage. Drugi pade u trnje, i trnje uzraste i zaguši ga. Drugi deo pade na dobru zemlju, i, iznikavši, donese plod sto puta onoliko. Govorivši ovo povika: Ko ima uši da čuje, neka čuje!... A evo šta znači ovo poređenje: Seme je reč Božija. Koji su pokraj puta, to su oni koji slušaju, ali zatim dolazi đavo i otima reč iz srca njihovoga, da ne veruju i da se spasu. Koji su na kamenu, to su oni koji kad čuju, radosno primaju reč, ali nemaju korena, i za neko vreme veruju, a kad dođe vreme iskušenja otpadnu. Koje padne u trnje, to su oni koji slušaju i, otišavši, od briga, od bogatstva i od slasti ovog života zaguše se, i rod ne sazri. A koje je na dobru zemlju palo, to su oni koji slušašvši reč čistim i dobrim srcem, drže je i donose plod postojanošću svojom.“ Luka 8:5-15

Kako razumem reči Učitelja, proces rada sa ljudima je proces setve i žetve. Jedni nikada ne prihvate, jedni prihvate površno, jedni dopuste da budu ugušeni, a četvrti budu plodonosni. Zadatak hrišćana je da sve od sebe da pomogne drugima da budu plodonosni, ali kao ljudi nismo svemoćni. 

Ograničeni smo u našim sposobnostima. A ni sam Bog ne dira slobodu ljudske volje. Čovek bira kojim putem ide i šta će biti. A ja? Ja ću dati sve od sebe da im pomognem da budu plodonosni! Pa ko voli,  neki izvoli!
Beređi Dušan Bera

PS: Ako vam je moj tekst interesantan ili koristan, podelite ga na društvenim mrežama. Takođe, zašto se ne bi prijavili na listu čitalaca ovog bloga? Hvala unapred. 

3 коментара:

  1. Kako odoleti a ne priznati da si jos jednom bio u pravu,svaka cast!

    ОдговориИзбриши
  2. Ne znam na šta misliš Igore, pretpostavljam da si ironičan, ali u krajnjem slučaju šta to menja??? Ti si krojač svoje sudbine i svog života.

    ОдговориИзбриши
  3. Koristim ovu priliku da se izvinim autoru teksta za neprimeren komentar koji je postavljen od mene i zelim da ti se zahvalim na svemu sto si za mene ucinio kao brat,duhovni otac i mentor. U medjuvremenu sam dosta razmisljao i kako su te neke pogresne emocije nestajale jasno sam poceo da uvidjam svoje greske i to mi je pomoglo u razgradnji temelja koji sam lose postavio i poceo sa razgradnjom istog i u predhodnom periodu sam dosta toga ispravio ali sam opet na pocetku i radujem se sto mogu da osetim Njegovu ruku i ljubav u mom zivotu. Hvala Bera!

    ОдговориИзбриши