6 saveta kako izbeći opasnost od davljenja u reci! A takođe i - Kako se davi duhovno?

Ko se davi na Dunavu? Kažu, dobri plivači. Potpuno pogrešna informacija, i predrasuda. I dobar plivač može da se udavi, ali se najčešće radi o srčanom udaru koji dožive prilikom skoka u vodu. Međutim dobar plivač se retko kada davi... zapravo istina je sasvim drugačija... U tekstu se nalazi 6 saveta kako izbeći opasnost od davljenja, ali isto tako još jedan ekstra savet - kako izbeći duhovno davljenje. 

Rukavac Dunava kod Beočina na kome kampujemo.

Na razmišljanje o ovom tekstu me je pokrenulo kampovanje na kojem sam bio prethodnih nekoliko dana. Kamp je bio na obali Dunava, zajedno sa momcima iz Centra Duga. 

Mesto na kojem smo kampovali jeste desna obala Dunava, kod mesta Brazilija (između Čerevića i Beočina). Na tom mestu Dunav se širi na mrežu kanala i ostrva, velikim delom stvorenih pod ljudskim uticajem ali fantastično lepa priroda. Pecanje i puno kupanja. 

Ove godine, pošto je Dunav jako nizak, mogli smo puno da plivamo. Plivali smo kroz kanale, od ostrva do ostrva, nalazili male (i velike) peščane plaže, plitke rukavce sa toplom vodom, ili brzake u kojima ne može skoro da se stoji. Fantastično uživanje.

Pošto je Dunav nizak videli smo rupe, oborena debla, otkrivena opasna mesta, i razgovarali dosta o tome zašto se ljudi dave na Dunavu... A po povratku kući, pročitao sam vest, da se jedan tinejdžer tog dana udavio nekoliko stotina metara od našeg kampa. 

To nije prvi put da se davljenje poklopilo sa našim kampom. Pre nekoliko godina, prisustvovao sam momentu kada se jedan momak udavio. Članak o tome, pod imenom Strah Gospodnji je kao Dunav možete pročitati OVDE. 

Ljubavno ostrvo, preko puta Futoga

Svake godine Dunav odnese živote na tom delu obale, ili na drugoj strani (Begeč-Veternik). Ali ko se davi i zašto se davi? Pri tome moram da napomenem da je ovo tekst laika, ne profesionalca. Znanje navedeno u tekstu je deo iskustva odrastanja pored Dunava, kao i studija na odseku Uređenja voda (razumevanje reke), a i treninga za izviđače... i prihvatam da možda negde grešim ali su mi do sada ovi saveti čuvali glavu.

KAKO IZBEĆI OPASNOST OD DAVLJENJA?

1. Bitno je otkloniti predrasude koje zbunjuju i dovode da se ljudi uspaniče i zbog toga udave. 

Nije istina da se dave samo dobri plivači. Dave se nesigurni plivači. Ne kažem loši plivači, nego nesigurni plivači- oni koji se boje. Pošto su u strahu, lakše čine greške. Loš plivač, hladne glave, može da se spasi. Uplašena osoba greši, paniči, gubi snagu... 

Pre nekoliko nedelja, vodio sam grupu dece na kupanje na Štrand u Somboru. Spasilac je puštao jako malu decu, čak i loše plivače da slobodno plivaju u olimpijskom bazenu. No jednog od mojih tinedjžera nije puštao. Video ga je da se uplašio prilikom plivanja (prvi put kada je ušao u vodu), da je nesiguran, i dopuštao mu je da se kupa samo u dečijem bazenu. Sva nagovaranja, dokazivanja da se više ne boji nisu vredili. Spasilac je znao - dave se nesigurni plivači!

Preporuka je - ako se bojite, ostanite u plićaku ili idite na bazene. 

2. Ne postoje virevi, ni vrtlozi na rekama!

Ako mi neverujete, citiram izjavu Aleksandra Kikoša, komandanta Ronilačke jedinice Žandarmerije: Virovi, vrtlozi, „žive vode”, spadaju u domen legendi i ne postoje u pravom smislu reči kako to narod priča. 

Postoje mesta na kojima reka brže teče, i jako vuče - čista fizika: na mestima gde voda menja dubinu iz dublje u pliću, ili širinu toka - iz šireg u uže, reka brže teče. To je kao kada pritisnete crevo za polivanje vode, otvor je manji i voda ima jaču snagu... Isti pricip - manja površina za protok, voda brže teče... 

Problem je kada nivo vode dođe do grudi (a nekad i pojasa), skoro ne moguće je hodati ili plivati uzvodno. Strujanje vode je previše snažno...  

Rešenje - ako vidiš da ne možeš da se izboriš sa snagom vode, pustiti da te voda nosi, i čekaj priliku kada možeš da priđeš obali. Do tada je bitno samo se održavati na vodi. Ako izađeš iz vode i kilometar dalje, nema veze... Ako te i povuče ka dole, odmah će te i izbaciti (ako zadržiš vazduh u plućima). A još mudrije je, pre plivanja, proveriti koliko je voda jaka, i ne upuštati se u situaciju koju ne možeš da kontrolišeš.

3. Reka menja dubinu!

Na jednom mestu može biti do kolena, sleći korak preko glave. Jedan dan može biti plitko, sutra vodena struja može da odnese pesak i produbi mesto (ako se promeni novo vode). 

Naglo propadanje je najčešći uzrok davljenja loših plivača. Hodaju u vodi do pojasa, a prilikom sledećeg koraka odjednom se glava nađe ispod vode. Vladan Slavković, instuktor ronjenja kaže: Ljudi se uspaniče, i dovoljno je da popiju malo vode da im se zatvori mišić "glotus" u grlu i zaustavi disanje. (izvor Blic) Osim toga, voda teče, i kada potoneš, ne ostaješ na istom mestu, nego te voda vuče dalje (može da se zakači za granu), i spasiocima je jako teško da pronađu davljenika).

Rešenje - ne ići tamo gde nisi siguran i gde ne poznaješ dno. Ako nisi dobar plivač, ne idi van plaža. Nikad ne pustiti decu van vida na reci.

4. Nikada ne skakati zagrejan u vodu!

U vodu ući postepeno, rashladiti se prvo pre ronjenja. Pokvasiti grudi, glavu, pa ući u vodu, roniti i skakati tek kada se rashladiš. Temperatura između površine i pola metra dubine može da varira i to znatno. To dovodi do srčanog udara što je najčešći razlog davljenja dobrih plivača na Dunavu.

Što se tiče skakanja, ja nikada ne skačem na glavu u Dunav. Dunav nosi panjeve, kažu da mogu biti ispod vode, tj da ih ne vidi (nisam proverio).  A ako skačem, uvek proverim dubinu, šta se nalazi na dnu... Opreznost čuva život a i kičmu. 

5. Spasavanje davljenika prepusti stručnjacima

Dole niže se nalazi plaža na kojoj se udavio 16-godišnji momak
Ne prvi, nego drugi sprud u daljini...

Jedan od najčešćih scenarija davljenja na Dunavu jeste prilikom spašavanja davljenika. Uspaničen davljenik hvata svog spasioca i gura ga pod vodu, tj penje se na njega. Postoji način spasavanja, i ako ga ne znaš, bolje je ni ne pokušavati.

Ono što može da se učini, jeste da se doda ili baci nešto davljeniku. Npr prilikom našeg plivanja na kampu, nosili smo sa sobom loptu, kako bi je dodali nekom ako zatreba. 

Druga opcija jeste hrabriti osobu ako se davi zbog iscrpljenosti. Kao dete spasio sam na taj način život drugarici. Preplivavali smo rukavac Dunava i ona se premorila. Počela je da se davi. Ja sam plivao oko nje, pozivajući pomoć i hrabrio je. Nisam prišao da je spasavam, ali baš to nam je oboma spasilo život. Uskoro je stigao čamac i izvukao je iz vode. 

Ako vam je ovaj post od koristi, podržite blog KaHristu tako što će te se prijaviti na listu čitalaca. Opcija se nalazi sa strane na PC, ili ispod teksta na mobilnim pretraživačima. Hvala. 

6. Odseci sa potopljenim stablima su posebno opasna mesta. 

Ponovo je u pitanju čista fizika. Voda teče brzo kada se smanji zapremina kroz koju teče. Srušeno drveće u vodi predstavlja prepreku koju voda obilazi i pri tome ubrzava. Strujnice vode teku oko stabla, i na tim mestima voda povlači dole ispod drveta. Strujanje može biti snažno. Prilikom jednog vađenja davljenika, svedočio sam kako profesionalni ronilac Žandarmerije ne može da pristupi telu zbog opasnosti od previše brze vode... Takođe opasnost je da se zakačiš, i to često bude kraj...

Šta uraditi: izbegavati takva mesta za plivanje. Ako se "spuštamo" rekom, tj puštamo da nas ona nosi, iz vode izlazimo tamo gde je obala čista...

KAKO SE DUHOVNO DAVI?

A šta je duhovna poruka? Jer ovo je blog KaHristu... namenjen duhovnosti. Razmišljam o tome od kada sam osetio podsticaj da napišem tekst. Tekstove pišem samo kada osetim inspiraciju, ali obično mi je duhovna slika jasna pre samog pisanja... 

Ovaj put nije bila, sve do kraja pisanja objašnjenja o davljenju... Misao koja mi dolazi je - u većini opisa, opasnost od davljenja (osim u slučaju neke nesreće, kao što je prevrtanje čamca) je u neznanju. Dave se osobe koje ne znaju za opasnost, ili ne znaju da plivaju. Neznanje je najveća opasnost.  

Pada mi misao na pamet - duhovno se takođe dave osobe koje ne znaju. Lažni učitelji zavode one koji ne znaju pravu istinu. Narod bez znanja vizije gine (Poslovice 29.18). Sveto pismo je namenjeno za "pouku, prekor, izgradnju" (II Timoteju 3:15). Apostol Pavle savetuje Timoteja: "Pazi na nauku, jer to čineći spasićeš ne samo sebe nego i one koji slušaju" (I Timoteju 4:16.)... 

Nekad se pitam da li vredi poučavati ljude? Posmatram reakcije na video materijale ili tekstove. Ako želiš da te ljudi prate, pravi senzacije. Ako želiš da poučiš ljude, malo njih reaguje. Propoved mora biti zabavna, da proziva emocije ili savest... ako samo naučava nema reakcije... 

Možda je problem u mentalitetu "samo znati plivati - to je dovoljno"? Jer istina je - uglavnom jeste dovoljno, sve dok te ne zahvati matica reke, ili upadneš u rupu, ali šta onda?

Ovih dana, razgovaram sa više momaka oko završetka njihove rehabilitacije (zavisnici od heroina u Centru Duga). Moje osnovno pitanje je: "Kako znaš i na osnovu čega da ćeš biti dobro?". Vraćam ih više puta na molitvu, ne prihvatam odgovore ako vidim da su "naštrebani", da su naučili da "plivaju", a nemaju dubine. Jer ako nema razumevanja, kada dođe nevolja, "rupa na dnu", udaviće se. To je univerzalni princip... 

Hrišćanin treba da bude dobar "plivač", da dobro upravlja istinom. Istina je naše oružje, jer istina oslobađa... Ako je ne poznajemo, kako ćemo doživeti ili doneti slobodu... Dobar hrišćanski "plivač" raste u znanju, i razumevanju.

Načini rasta su različiti. Ja svaki dan slušam podkaste, propvedi i predavanja preko mobilnog telefona. Imam desetine podkasta koje pratim. Učim. Ne dopuštam sebi da "zarđam". Ali to je moj način? Koji je tvoj koji ti omogućava da rasteš i postaješ sve bolji duhovni "plivač"?  Napiši svoje mišljenje u komentaru da ohrabriš i druge...

Beređi Dušan Bera

Podržite KaHristu. Podelite naše tekstove na društvenim mrežama. Hvala.