Nadgrobni spomenik nad živima

Kapsula korišćena za izvlačenje rudara
2010-te, spaseno je 33 rudara iz rudnika Sant Jose, u Atakama pustinji. Posle eksplozije u rudniku, rudari su ostali zatrpani na dubini od 500 metara. 68 dana kasnije, posle herojske borbe rudara, ali i spasioca, izvučeni su na površinu zamlje (ako nekog interesuju detalji - http://www.index.hr/vijesti/clanak/video-pratite-uzivo-spasavanje-cileanskih-rudara/517507.aspx). Radi se o najduže provedenom vremenu ispod zemlje, o operaciji spasavanja sa najveće dubine, inovacije primenjene prilikom spasavanja ravne su onima primenjenim prilikom leta u svemir - herojsko delo. 

Posle neseće danima nije bilo znaka da je iko preživeo. Dubina na kojoj su bili zarobljeni, geološka nestabilnost rudnika stvarala je sumnju da je iko živ. Spasioci su bušili, pokušavajući da dopru do mogućeg mesta gde bi se mogli nalaziti preživeli, bezuspešno. Sedamnaest dana bez znaka o živima. Kada je nestala nada da će ih pronaći žive, prilikom izvlačenja bušilice kojom su bušili na određenoj lokaciji, pronašli su zalepljenu poruku - "Mi smo sigurni u skloništu, nas 33". I operacija spasavanja je počela.

No pre toga, dok su dani prolazili, i nije bilo nade o preživelima, predsednik Čilea Sebastian Pinera, počeo je da pravi planove o velikom spomeniku na mestu gde se dogodila nesreća - ogroman krst da se obeleži mesto nesreće, spomenik poginulima. Koliko sam razumeo već je bio naručio izradu spomenika od nekog čileanskog umetnika. Samo što oni nisu bili poginuli! Gradili su nadgrobni spomenik nad živima. 

Poruka koja je bila zakačena na bušilici
Čuo sam ovu priču juče, i misao o nadgrobnom spomeniku nad živima me ne napušta. Za vikend sam govorio na Desetoj, ljubilarnoj, konferenciji bivših zavisnika u Sarajevu. Bilo je 130-150 učesnika, uglavnom momci i devojke koji su nekada bili heroinski zavisnici. Nekada je njihov život išao samo u grob. Tu poruku su i primali - Jednom narkoman, uvek narkoman. Jednom kriminalac, uvek kriminalac. Vuk dlaku menja a ćud ne... Nema izlaza, nema promene. Grob nad živim čovekom. Dok smo putovali u Sarejevo imali smo interesantno iskustvo na granici. Kada je policija čula ko smo, da vozim bivše zavisnike, odmah smo dobili dozu tortue - da li nešto švercujemo, da li nešto imamo. Okomio se na jednog momka, barem deset puta ga je pitao da li nešto nosi. Kao da bi da švercujemo drogu rekli ko smo i gde idemo... Evo mi smo bivši narkomani, želimo vam skrenuti pažnju na nas jer švercujemo drogu (ironičan sam)... glupost ili grob nad živim čovekom? 

Slika sa konferencije - radne grupe
U toku konferencije razgovarao sam sa Borom Gojićem, iz organizacije "Proslavi oporavak". Boro je aktivan pri Evropskom parlamentu i UN-ovoj komisiji za pitanja zavisnosti. Podelio je sa mnom katastrofalnu situaciju oblasti zavisnosti u Evropi, gde se priča samo o umanjenju štete (dati zavisniku metadon da ne krade, ukratko rečeno), a o promeni života ni govora. Podelio je sa mnom o borbi da se u strategiju za pomoć zavisnicima ubaci reč "oporavak", i godine koje su prošle dok se to dogodilo. Bezgranično cenim trud lekara koji su se posvetili pomaganju zavisnicima (ljudi na novosadskoj psihijatriji - smatram ih izuzetnim u njihovoj borbi), i razumem njihov pristup... ali pitam se ako nema "oporavka", da li to nije samo grob nad živim čovekom?

Moja malenkost dok govorim
Zato je konferencija ogromno ohrabrenje. Radost je slaviti Boga, pevati, igrati, razgovarati, moliti se sa onima nad čijim životom je izgrađen grob, ali ga je Bog srušio, i dao im novi početak, novu nadu. Mnogi od njih su slobodni od droge i desetak godina, njihova zavisnost je samo stara uspomena. Novo život, izvučeni od Hrista iz jame u kojoj su bili zatrpani. 

Psalmista u 130. Psalmu opisuje to iskustvo "Iz bezdana vapim ka tebi Gospode, Gospode čuj glas moj, neka uši tvoje čuju glas moljenja moga. Kada bi ti Gospode bezakonja pamtio, Gospode ko bi opstao? Ali u tebi je smilovanje da bi te se bojali". Iz bezdana si nas Gospode izbavio! Iz bezdana ih je Bog izvadio - One nad čijim životom je bio grobni spomenik, koji su sami gradili, ali i koji su im drugi gradili. (Propoved na temu 130 psalma http://bera-kahristu.blogspot.rs/2012/04/130-psalam-psalam-bivseg-zavisnika.html)

Moja odluka? 
1. Neću graditi grobnu ploču nad životima drugih ljudi. Dokle god dišu Bog može da ih promeni. Nisu otpisani, niti ću ih ja otpisivati. Čak i kada izgleda da nema šanse, dokle ne vidim da je kraj, ne odustajem!

2. Neću graditi grobnu ploču nad situacijama u mom životu. Iako ne vidim izlaz, ne gradim spomenik dok nije kraj. Neću gubiti nadu ni veru do kraja. 

3. Nad mojim životom i životom ljudi oko nas staviću natpis - "Živi smo, u zaklonu". Vredi spasavati!


Tvoja odluka? 



3 коментара:

  1. Jako ohrabrujuća poruka!Upoznao sam vas na skupu u Sarajevo i bilo je zbilja posebno iskustvo!Vaša poruka me podsjetila na rječi iz knjige Otkrivenja:"Ja sam alfa i omega,početak i kraj..."I kao što A.W.Tozer to komentira,ja se isto s njime mogu složiti da je Bog jedini koj ima tu moć i autoritet da počinje nešto,i da kaže "svršeno je"!Amen!

    ОдговориИзбриши
  2. Jako ohrabrujuća poruka!Upoznao sam vas na skupu u Sarajevo i bilo je zbilja posebno iskustvo!Vaša poruka me podsjetila na rječi iz knjige Otkrivenja:"Ja sam alfa i omega,početak i kraj..."I kao što A.W.Tozer to komentira,ja se isto s njime mogu složiti da je Bog jedini koj ima tu moć i autoritet da počinje nešto,i da kaže "svršeno je"!Amen!

    ОдговориИзбриши
  3. Tako je Cvetane. Samo Bog ima vlast da kaže "Svršeno je". Neka te Bog blagoslovi.

    ОдговориИзбриши