Pariz - pet najznačajnijih događaja iz posete Gradu svetlosti (šta vredi videti u kratkoj poseti?) + priča o davanju časti

Pariz - pet najznačajnijih događaja iz posete Gradu svetlosti (šta vredi videti u kratkoj poseti)

Supruga i ja smo poslovno posetili Pariz. Mislili smo da će to biti serija dugih sastanaka, ali se sve pretvorilo u avanturu obilaska divnog grada. Tekst govori o pet impresija ili najznačajnijih događaja koje su za nas obeležile obilazak Pariza, a ujedno je i savet za druge koji planiraju da putuju u Grad svetlosti - šta videti u kratkoj poseti?

Osim opisa putovanja blog sadrži i razmišljanje o časti, i davanju časti u odnosu sa drugim ljudima. To je naša peta impresija. 

Zašto poseta Parizu? I kako se sve pretvorilo u avanturu?

Ne krijem da volim putovanja i avanturu. Volim da vidim nova mesta, gradove, druge kulture, specifičnosti, da doživim nešto novo. Na putovanjima uvek doživim posebna iskustva sa Bogom, što se i vidi iz mojih tekstova. 

Uglavnom kada putujem znam zašto to radim... ili je u pitanju odmor ili posao. Ako je poslovno putovanje, sastanci, predavanja obično budu po ceo dan, sa svega par sati da se nešto obiđe i vidi. Na slikama se vide samo momenti opuštanja, jer ko bi kačio slike sa sastanaka. Slike prikazuju zabavni deo.

Ovaj put je priča drugačija. Poslovni deo je bio svega par sati i to prvo veče. Predstavili su me nekolicini vođa, pozdravio sam poznanike od ranije, i to je bilo to... 

Pitao sam kada će biti sastanci odbora? Odgovor - uživajte žena i ti. Slobodni ste. Razgledate Pariz. To nisam očekivao... A platili su nam (Crkva iz Koreje, koja je organizovala Molitvenu misiju u Parizu) avionsku kartu i tri dana u hotelu, što u opšte nije mali trošak. Zašto to? I šta su bile naše impresije? 

Poseta Gradu svetla - 4 posebna doživljaja - šta videti u kratkoj poseti?

Šta su naša 4 posebna doživljaja u Parizu? Pariz je velik, nemoguće ga je obići u nekoliko dana. Mnogi gradovi bi voleli da imaju samo nekoliko četvrti ovog grada... Kažu za muzej Orse, Savremene umetnosti, katakombe su takođe obavezne... mini Statua slobode... Puno toga... Ali sledeće četiri stvari su bile posebne za nas.

Događaj 1 - Luvr

Posetiti Pariz bez posete Luvru je nezamislivo. Miloska Venera, Leodnardova Mona Liza i Jovan Krstitelj, Karavađo, Rembrandt, Nika sa Samotrake, Mikelanđelovi robovi, krunski nakit i posuđe francuskih kraljeva... kao da hodaš kroz stranice neke istorije umetnosti. Preporuka je ne juriti samo do Mona Lize, ima puno toga da se vidi, a do nje ne može ni da se probije od navale Kineza i Japanaca. Nešto od toga sam znao, a nešto me je i iznenadilo...

Nika iz Samotake - skulptura krilate Pobede iz II veka pre Hrista

Međutim, ono što je je definitivno iznenadilo, nisam znao, jeste neverovatna kolekcija egipatskih, grčkih, rimskih starina. Veliki deo je donešen prilikom Napoleonovih osvajanja, a mnogo toga i kasnije, ali predstavlja jedno od najopremljenih zbirki drevne umetnosti (mislim da ima više da se vidi nego u Britanskom muzeju)... Neverovatna lepota kojoj treba posvetiti ceo dan. 

Cena karte je 15 eura, i iako se mora čekati u redu, relativno se brzo uđe. Moguće je kupiti kartu i online, ali nije neophodno, ako koristimo karticu, sve se brzo obavi. Ne nositi samo velike torbe... ne puštaju kroz obezbeđenje...

Događaj 2 -  Ajfelova kula 

Ajfelova kula je veličanstvena građevina, ali je posebna noću, osvetljena. Izgleda mnogo lepše. Takođe, ulazak je moguć sve do 23 časa... Ako se ide pešice stepenicama, karta se kupuje na licu mesta - 10 eura... liftom može i online da se kupi. Moja preporuka je uspon stepenicama, pa koliko strah dopusti... Pogled sa kule je fantastičan.

Pogled na Trikadero sa Ajfelove kule

Događaj 3 - Šetnja Trikadero - Konkord 

Mi smo šetali od Ajfela preko Trikadera pa do Trijumfalne kapije (ušli smo samo u podnožje, nije nam se davao novac niti stojalo u redu - posle Ajfela). Odatle smo se spustili Avenijom de Champs (ljubitelji kupovine znaju gde je...) do Jelisejskih polja i trga Konkord... mnoštvo prodavnica (cene kao kod nas, ne postoji razlika, barem tvrdi moja supruga)... Za mene koji volim Tur de France (najbitnija biciklistička trka) poseban doživlja - sve trke se završavaju na ovom mestu. 

Mnoštvo ljudi, svi opušteni, obučeni kako im prija, od vrhunske mode, do trenerki... to i volim u velikim gradovima... Široki bulevari, prelepe zgrade i parkovi. Za šetnju treba oko tri sata...

Jelisejska polja, pogled prema Konkordu - Avenija de Champs

Događaj 4 - Priroda 

Notre Dame i kućice za insekte

Odnos prema prirodi... fontane cveća, parkovi, balkoni sa cvećem. U dvorištu Notre Dame postavljene kućice za ptice i skloništa za insekte. Ptice bezbrižne. Na brodovima na Seni male baštice.

Poseban doživljaj je zgrada u blizini Akfelove kule - fasada je prekrivena zelenilom. Posebna folija, sa džepićima humusa, u koje sade biljke. To nisam video u drugim gradovima i moram priznati da sam impresioniran... 

• Podržite blog KaHristu - podelite tekstove sa njega na društvenim mrežama. Kada delite i prokomentarišite zašto to činite... pomozite da se razbije blokada na internetu.

Doživljaj 5 u Parizu - Davanje časti

U poslednjih nekoliko godina upoznao sam hrišćane iz Koreje i imao priliku da provedem vreme sa njima. Oni su nam platili avionsku kartu i boravak. Što ih više poznajem, vidim i više razlika u kulturi. A jedna od stvari koju vidim, posmatrajući njihovu kulturu, jeste davanje časti onima koji se trude, posebno pastirima. 

Volim ja neposrednost našeg naroda, direktni pristup ljudima. Volim što me u crkvi zovu nadimkom, što se šale sa mnom, lični odnos... ne tražim poseban tretman nisi zato pišem ovaj tekst... ali mi je prijalo kada doživim čast ... da me neko smatra vrednim da organizuje put za mene u Pariz, samo da upoznam par ljudi... 

U postupku koreanske crkve doživeo sam čast - smatrali su me vrednim da me pozovu u Pariz i pruže supruzi i meni nezaboravna četiri dana. Avantura mi je prijala, ali prijala mi je i čast. 

Pismo poziva na davanje časti - I poslanica Timoteju 5:17 - onima koji se trude dajte čast. Čast je zahvalnost, podrška, prepoznavanje nečijeg truda. U svakom slučaju čast jeste forma priznanja za nečiji trud. Dati čast je hrišćanska osobina, zato o tome pišem. Dati čast je časno, to je vrlina, hristoliko. Čast je vid zahvalnosti i poštovanja. 

I kao izazov ovog pisanja - postavio pitanje je kome ja treba da dam čast ovih dana? Kome trebam da iskažem moju zahvalnost? Kome treba da pokažem da ga cenim? I kako to da uradim? Mislim da je to pitanje izazov za svakog od nas. Pokušavam ovih dana da dam čast ljudima oko mene, i pozivam i vas da sledite taj primer.

Ovo je priča o Parizu, gradu kojeg treba videti... možda i više puta. Nadam se da ću još jednom barem otići tamo da vidim preskočeno. Možda i neću, ko zna. Ali svet je prepun mesta koje treba videti. Nekada su to u našoj okolini (tekst od prošle nedelje o mestu Gradac u Fruškoj gori (vidi link)); a nekada na drugom kraju sveta (o ostvu Ok Dori u Južnom kineskom moru (vidi link)). Treba samo držati oči otvorenima... i videti čast koju nam daje Bog jer on je izvor časti u našem životu.

Beređi Dušan Bera

Američka Protestantska crkva i susret sa vernicima iz Pariza i Koreje

Pogledajte sledeći video... davno smo ga postavili na naš profil na CrossTV. Radi se reportaži o Protestantskoj Hrišćanskoj zajednici na Kanalu 9 (lokalna TV stanica). http://sr.cross.tv/78713 . Prilog je emitovan u emisiji "Biber", a deo je serijala o radu naše crkve.

Do snimanja emisije je došlo na poseban način. Kao rezultat svedočanstva jednog od momaka koji su završili program u Centru "Duga" - Jane. Vlasnik televizije je poznavao Janu u danima kada je on utonuo u svet narkomanije. Posle puno vremena, ponovo je susreo Janu, čuo o promeni u njegovom životu i odlučio da snime prilog o našem delovanju. Snaga promenjenog života.