Teško mi je kad me ne vole

Teško mi je kad me ne vole!!!
(Tekst sam napisao pre više od godinu dana ali ga nikada nisam objavio. Danas pretražujući dokumente pronašao sam ga ponovo i odlučio da ga objavim. Poslednji deo je nadogradnja tog teksta)

Razmišljam o ovoj temi već nedeljama (tekst je napisan 2013-te). Pokrenut sam na ovo razmišljanje posele reakcije na članak „Pokušali su da me prevare – šta sam naučio.“ Iako je bilo više pozitivnih komentara, bilo je i negativnih: optužbe koje ciljaju na moju ličnost, da sam korumpiran, licemer, bez ljubavi…
kako se nositi sa odbacivanjem

Neke komentare sam izbrisao jer mi je bilo previše komplikovano da ulazim u raspravu. Kada sam počeo da pišem na blogu bio sam spreman da će biti reakcija koje mi se ne dopadaju. Međutim iznenadilo me je da je to obojilo moje misli… Da li vredi pisati? Da li se izlagati takvim anonimnim komentarima?

Takođe ovih dana sam morao da primenim „tešku ljubav“ tj. da opomenem neke meni bliske ljude koji su to jako negativno primili. Srce me boli i dok ovo pišem, znam da samo morao da uđem u konfrontaciju, ali sada su odnosi hladni. I opet, teško mi je kada me ne vole!

Zbog svega toga, u meni su se probudila teška osećanja. Mislio sam da sam to prevazišao! Nije prvi put da sam prozvan za sve i svašta. Pastor sam već deset godina i do sada sam bio: „sotonin sluga“, „ubica ljubavi“, „lažov“, „lopov“, „licemer“… Bio sam ogovaran, klevetan, lažno optuživan… No mislio sam da sam imun, otvrdnuo na takve stvari, da sam naučio da se nosim sa teškim osećanjima, i iznenadilo me je da sam otkrio da nisam. I dalje mi je teško mi je kad me ne vole.

I sve ovo pišem da sredim svoja osećanja. Kako se nositi sa time kada te neko ne simpatiše, da ne kažem „kada te ne voli“? Kako ja da se nosim sa tim osećanjima? I koja su to u opšte osećanja? Jel to osećaj odbačenosti? Ili sam ponosan pa mi smeta kritika? Šta je u pitanju?

Puno toga znam u ovaj oblasti, puno puta sam i propovedao o odnosima, na teme - kako se nositi sa kritikom, kako preživeti prijateljstvo (cela serija koju sam propovedao)…  Međutim jedan savet, jedna stara propoved koju sam slušao na samom početku moje hrišćanske vere, ponovo postaje aktuelna.

Propoved se zove „Šta te je naljutilo?“. Ne sećam se autora propovedi, slušao sam je na audio-kaseti (Koliko je to davno bilo... – era audio kaseta, pre petnaest godina.). Suština poruke jeste da nas je Hristos pozvao da služimo, a sluga služi ne očekujući ništa za uzvrat.

Hristos nije došao da mu služe nego da služi. Nije došao među ljude koji su ga dočekali raširenih ruku, nego među one koji su ga razapeli. Sluga nije veći od svog Gospodara, i pozvani smo da služimo ne očekujući ništa za uzvrat. Ni zahvalnost, ni ljubav, ni pažnju od onih kojima služimo.

Služimo radi Hrista, iz zahvalnosti Njemu, i on je onaj koji nas nagrađuje i kada nas drugi kude. On je izvor ljubavi koja nam je potrebna.  I istina je da On ne trpi konkurenciju. Samo Bog može biti na prvom mestu, On odgovara na naše potrebe, i kada god pokušavamo da nađemo prihvatanje, ljubav, na drugom mestu, doživimo iskustvo koje nas vraća nazad Njemu.

Asaf to veličanstveno govori u 73 Psalmu:
Ali ja hoću da sam svagda kod tebe,
ti si mi desnu ruku prihvatio,
i savetom ćeš me svojim voditi,
a posle ćeš me u slavu primiti.
Koga imam ja na nebu osim tebe?
A kad tebe imam, ja na zemlji
Ništa drugo ni ne želim!!!!

Ako vam se dopalo šta ste pročitali, nudim vam nekoliko opcija:
1. Prijavite se na ovaj blog. Polje za prijavu se nalazi sa desne strane blog, ispod spiska imena ljudi koji su se prijavili do sada. Ako čitate ovaj blog preko mobilnog uređaja, ta opcija vam se nalazi na dnu stranice.
2. Pišite mi na p.hriscanska.zajednica@gmail.com i tražite da vas upišem u mejling listu... Na taj način dobijaćete obeveštenja o novim tekstovima ili video preko mejla. 
3. Prijavite se na naše ostale platforme - youtube kanal, facebook... Likovi vam se nalaze takođe sa desne strane teksta ili na dnu stranice.

Нема коментара:

Постави коментар